Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Da odmah odgovorimo na pitanje iz uvodnog dela – radi se o laptopu baziranom na AMD mobilnoj platformi, odnosno u poslednje vreme veoma popularnom APU konceptu. No, za razliku od desktopa, ovde smo u domenu mobilnih platformi, gde nema naknadnih nadogradnji (makar ne u onom smislu koji otvara brojne opcije na desktop tržištu) i gde su čipovi nešto drugačije dizajnirani, pa samim tim odnos performansi ne može biti tek tako preslikan. Imali smo lepe utiske pri druženju sa prethodnim laptopovima baziranim na novim AMD čipovima. Kako se Toshiba u tom domenu pokazala?
Dizajn, konektori
Moramo priznati da smo doživeli prijatno iznenađenje. Svakako nismo očekivali brušeni aluminijum u laptopu čija je cena do 50 hiljada dinara! Naročito nismo očekivali da će tako nešto ponuditi inače vrlo konzervativna Toshiba, koja je svakako prepoznatljiva po obilatom korišćenju plastike, čak i u svojim najskupljim modelima. Očito je da su Japanci zaključili da sada moraju višestruko da se potrude, i vrlo mudro doneli odluku da ponude viši kvalitet izrade i na računaru čija cena zaista veoma povoljna.
To ne znači da aluminijum zatičemo svuda, budući da je donja strana izrađena od plastike. Postoje određene nekonzistentnosti. Poklopac je izrađen od aluminijuma, a donji deo potpuno od plastike. Unutrašnjost je…pola-pola. Naime, nasloni za dlanove su presvučeni aluminijumom, dok su ostali delovi (tu muslimo na ivice i prostor oko tastature i samih tastera) od plastike, bez obzira što su iste boje kao i aluminijumski naslon za dlanove. Pomalo čudna odluka, jer ne vidimo da se ovim putem ko-zna-šta uštedi.
Ipak, nećemo biti snobovi. Laptop u celini izgleda veoma lepo, sa sivim (kućište) i tamno sivim predelima (tačped), sa kojima kontrast prave crna tastatura i crn okvir oko ekrana u unutrašnjosti. Debljina računara je prilično mala, istanjuje se prema prednjem delu, i gotovo da je jasno da je ideal na koji se ugleda zapravo ultrabuk mašina. Na spoljnom delu samo mali Toshiba logo u donjem uglu odaje kreatora računara. Da njega nema, ne verujemo da bi iko na prvi pogled tek tako odgovorio da je ovo Toshiba računar, i to kažemo u pozitivnom smislu.
Što se konektora tiče, laptop raspolaže sa relativno standardnim dijapazonom istih. Imamo dva USB 3.0 porta, jedan (sada već prastari, zar ne?) USB 2.0 port, 3-u-1 čitač memorijskih kartica (zapravo, čitač SD kartica u svim podvarijantama), te audio portove i web kameru. Naravno, tu je i HDMI konektor za sve one kojima treba funkcija eksternog displeja.
Hardver, specifikacija
Satellite M50 je dostupan u puno konfiguracija. Konkretan model koji se danas nalazi na našem testu se bazira na AMD mobilnom hardveru poslednje generacije, i dostupan je u više varijanti dotičnog. U svakom slučaju, pod haubom zatičemo sada već dobro poznatu mobilnu Kabini platformu baziranu na Yangtze kontrolerskoj logici/matičnoj ploči.
Varijanta sa sufiksom A-10Z stiže sa AMD Quad Core A6-5200 procesorom, koji radi na 2 GHz. Reč je o 28-nanometarskom čipu koji nudi četiri jezgra – mada bi neki čistunci rekli „dva do četiri jezgra“, obzirom na priču o FPU/ALU jedinicama. Prisutno je 2 MB L2 keš memorije, a L3 keš ne postoji. Potrošnja je deklarisana na 25 W, i procesorska jezgra nemaju podršku za Turbo ubrzanje. Takođe, nema podrške za multithreading, tako da broj podržanih threadova koji se simultano mogu obrađivati jeste jednak broju jezgara (4).
Ovaj APU stiže sa ugrađenom grafikom. Čip nosi oznaku Radeon HD 8400 i oslanja se, dabome, na sistemsku memoriju. Kao što (ne) znate, što brža memorija, to brže grafičke performanse, budući da se memorija pozajmljuje od sistema. Stoga je od značaja informacija da se u računaru koristi DDR3-1600 memorija. Sam grafički čip radi na od 266 do 600 MHz, i raspolaže sa 128 unificiranih šejdera, te je baziran an GCN arhitekturi. Podržani su DirectX 11.1 i Shader Model 5.0.
[modul]specifikacija=3268[/modul]Kada je memorija u pitanju, već smo napomenuli da se radi o DDR3-1600 tipu memorije. Kada je količina u pitanju, u konkretnom modelu je prisutno 4 GB, od čega se maksimalno 1750 MB “pozajmljuje” za potrebe integrisane grafike. Ekran je tipičan Toshiba TrueBright HD sa rezolucijom od 1366×768 piksela. Reč je o TN panelu sa refleksnim premazom, o čemu ćemo nešto više govoriti u utiscima.
Sistem skladištenja podataka je “staromodan”, što je i za očekivati u računaru ovakve cenovne kategorije. Za utehu, “obilan” je. Hard disk kompanije Toshiba koji se koristi u M50D nudi kapacitet od 750 GB, a radi se o tipičnom disku sa 5400 rpm. Uprkos tome što je ovo 15,6-inčni računar, nema optičkog uređaja. Time se i Toshiba priključuje trendu izostavljanja ovog dela računara, što radi uštede, što radi estetike, budući da svakako računari ne mogu biti ovako tanki uz prisustvo DVDRW-a.
Konektore smo spomenuli u uvodnom delu, a imate i njihov kompletan spisak u priloženoj tabeli na prethodnoj strani. U suštini, prosečnom korisniku PC računara ništa posebno neće nedostajati. Mi smo naš test sempl dobili sa preinstaliranim Windows 7 operativnim sistemom, ali model koji je u prodaji u domaćim prodavnicama stiže bez operativnog sistema, što je podatak koji svakako treba istaći.
Rezultati testova
Toshiba Satellite M50D-A-10Z
Battery Eater – Reader test
8:15
3DMark 11 Performance (720p)
P655
PC Mark 7
1655
Cinebench 11.5 OpenGL
13,55 fps
Cinebench 11.5 Rendering
1,95 pts
Resident Evil 5 (High, 1366 x 768, no AA, no AF)
27,0 fps
Unigine (High, 1366 x 768, no AA, no AF)
11,1 fps 280 poena
Nuclear MC
9101
wPrime 32M (sec)
36,288
HD Tune Transfer (MB/s)
85,5
Utisci
Generlani utisci u radu su nam slični kao i kod drugih APU mašina. Suštinski, ovo su računari koji su bolje orijentisani prema specifičnim načinima upotrebe koji podrazumevaju dosta videa, da ne kažemo multimedije. Integrisana Radeon grafika se sa navedenim nosi veoma dobro. Kada su “sirove”, procesorske performanse u pitanju, tu se Intelovi procesori pokazuju kao nešto bolje rešenje, ali za mnoge je potpuno svejedno da li će benchmark rezultati pokazati bolju ili goru vrednost ako je iskustvo u nezahtevnom radu u suštini identično.
APU je veoma popularan na desktopu jer omogućava relativno jeftino igranje. Ovde to nije slučaj. U praksi, u igrama se ovakav računar pokazuje otprilike u rangu Intelovih integruša. Istina, solidan je broj starijih naslova koje možete sasvim udobno igrati u standardnoj 1366×768 rezoluciji ovog računara, ali…jednostavno, to nije to iskustvo sa desktopa.
Odzivnost sistema i sveukupna živahnost su na očekivanom nivou. Nema ni preteranog odskakanja niti nekih problema ili razočarenja. Sve radi veoma korektno za jedan povoljan laptop. Korisnici mogu biti zadovoljni i time što će izgled računara privući pažnju, što nije mala stvar imajući u vidu da, ponavljamo M50D košta svega 50 hiljada dinara.
Ekran
Ekran je stavka kojom nismo naročito zadovoljni. Običan TN panel, HD Ready rezolucija (1366×768), mali uglovi gledanja, slaba osvetljenost…U suštini, to je nešto što viđamo na uređajima ove klase već neko vreme, ali ne znači da to pozdravljamo. Ne znači da računar neće zadovoljiti osnovne prohteve, kojima je uostalom i namenjen, ali može biti da su nas razmazila druženja sa računarima koji teže ka tome da ponude što veću rezoluciju ekrana.
Tastatura, tačped
Tastatura je čiklet tipa, sa numeričkim delom i solidnom dubinom kucanja. Generalno je bolja od dosadašnjih Toshiba tastatura, ali i dalje imamo manu u smislu blagog ugibanja, čak i u čiklet epohi. Pomenili bismo veliko Enter, jer znamo da će se mnogi tome obradovati. Ako slučajno tražite pozadinsko osvetljenje, ne preterujte! Osećaj u kucanju je sasvim dobar i rekli bismo da je Toshiba po tom pitanju dobro položila test.
Nažalost, ne možemo istu stvar reći i za tačped. On ima dve boljke. Pre svega, to je tačped koji se može pritisnuti samo u njegovom donjem delu, dok se klik na njega u gornjoj polovini jednostavno ne primećuje, ili je nemoguće izvesti ga. U teoriji to ima nekog smisla, verovatno, ali u praksi nećete uvek ciljati najdonji deo tačpeda. Takođe imamo veliku primedbu na izmeštanje tačpeda ulevo. Tim pre što se tačped najčešće zapravo koristi desnom rukom. Ruku na srce, dimenzije tačpeda su solidne, a podržava čitav spektar multitač komandi. Takođe, imamo situaciju da je intenzitet sile kojom je potrebno pritisnuti tačped je dosta neujednačen, i sve je veća sila potrebna kako se ide ka krajevima.
Buka
Eksplicitne podatke možete videti na priloženoj fotografiji. Ono što ne možete videti, pak, jeste subjektivni utisak koji vam izmereni nivo buke ne može preneti. Kada se računar malo više optereti, iz laptopa ponekad izađu čudni, rskavi zvuci, i kuler ubrzava svoj rad. Nije ništa strašno, mnogi bi rekli da je i očekivano za naprave ove kategorije, ali smo svakako dužni da vam prenesemo i taj deo subjektivnog doživljaja.
Zagrevanje
Oblast u kojoj se posebno isplati pomak u kvalitetu izrade! Upotreba aluminijuma u kombinaciji sa štedljivim AMD hardverom rezultuje time da se na gornjoj površini, gde je korisnik u kontaktu sa računarom, bukvalno nikakva toplota ne oseća. Aluminijum je odličan izolator toplote, i stoga su temperature veoma niske. Uostalom, pogledajte situaciju u nezahtevnom režimu rada i u opterećenju i uverite se i sami.
Baterija
Baterija koja se isporučuje uz Satellite M50D je troćelijska, a reč je o 50 Wh bateriji, kapaciteta 4160 mAh. Da budemo iskreni, očekivali smo dosta manju autonomiju, ali je na našem testu baterija izdržala preko 8 sati! Tačnije, 8 sati i 15 minuta. To tumačimo na dva načina – zasluge pripadaju odličnom i štedljivom AMD hardveru, kao i činjenici da ekran ovog računara nije naročito osvetljen, te stoga i ne crpi bateriju toliko kao svetliji ekrani ni pri maksimalnom osvetljenju, niti pri 50-60% u štedljivom režimu. U svakom slučaju, rezultat je veoma dobar.
Toshiba je na tržište donela računar koji predstavlja sasvim solidnu vrednost i nudi dobar izbor u odgovarajućoj niši. Računar košta tik ispod 50 hiljada dinara. Možda za te pare možete naći neki računar sa Core i3 – na pamet nam napadaju npr. HP 250 G1, ili baš Toshibin model Satellite C55. I to je OK. Međutim, to su računari koji su smešteni u debelo, plastično kućište, koje je nešto sasvim drugo (i klasu ispod) u odnosu na ovde upotrebljeni aluminijum. Takođe, to je izbor za one koji znaju da im treba više procesorske snage imajući u vidu prirodu njihovog posla. Za one kojima treba više multimedije, ili pak znaju da je njihovo korišćenje računara takvo da im nije neophodno intenzivno oslanjanje na centralni procesor, skloni smo da kažemo da je M50D bolji, ali i atraktivniji izbor.
Toshiba je na odličan način demonstrirala ne samo mogućnosti AMD Kabini platforme, već i načinila iskorak u domenu kvaliteta izrade i dizajna, koji nas je prijatno iznenadio. Ne i raspametio, budući da je ovo 2014. godina i da smo videli dosta toga, ali dovoljno da ističemo taj podatak, pošto se japanska kompanija odlikovala prevashodno po konzervativnom pristupu dizajnu i materijalima od kojih se laptop izrađuje. Dodatna pogodnost jeste i No Matter What garancija koju Toshiba daje na svoje laptopove.
Situacija je teška za sve proizvođače laptop računara, a nedavno smo videli da je Sony napustio tržište laptopova, prodavši svoj biznis japanskoj investicionoj grupi. Konkurencija je sve oštrija, ali su i količine posle ko zna koliko vremena počele da opadaju. Laptopovi više nisu “in”. Međutim, to ne znači da tržište nije ogromno, i da proizvođači svojim pametnim potezima ne mogu za sebe da obezbede dobre pozicije. Satellite M50D vidimo kao sasvim dobar potez kompanije Toshiba. Uređaj nije bez mana, na koje uostalom nisu imuni bilo koji laptopovi ove cenovne kategorije, bez obzira na proizvođača, ali kada ga posmatramo kao celinu, gledamo na njega izuzetno pozitivno.
Prednosti:
– Odnos cene i performansi – Atraktivan dizajn kao pomak za Toshibu – Solidna izrada – Multimedijalna strana mašine
Nedostaci:
– Ekran je mogao biti bolji – Tačped – Manje nekonzistentnosti u dizajnu
Računar na test ustupila Toshiba.
