Toshiba Tecra S1

Delimir Tasić

Japanska kompanija Toshiba na našem tržištu poznata je po svojim prenosnim računarima iz Satellite serije koja obuhvata veliki broj modela, ali pored nezaobilaznih notebook računara deo proizvodnog portfolia kompanije Toshiba, koji se odnosi na prenosne računare, obuhvata i TabletPC računare i PDA uređaje. Kada su prenosni računari u pitanju, Toshiba kao i većina velikih proizvođača, nudi nekoliko serija koje su profilisane prema ciljnoj grupi…

Serija Satellite obuhvata nekoliko različitih modela – počev od jeftinih koji predstavljaju ulaznicu u svet mobile computing-a, pa do jakih (i skupih) desktop replacement mašina koji, kada su prenosni računari u pitanju, čine klasu za sebe. Tako se u toj seriji nalaze modeli zasnovani na P4 procesorima sa i bez „M“ sufiksa, lagani Centrino modeli, ali i prave multimedijalne zverke kao što je npr. P15 (WideScreen) i P25 koji pored WideScreen-a koristi Harman/Kardon zvučni sistem, a za taj model dostupni su i akceleratori bazirani na GeForce FX Go 5700 čipu. Dakle, radi se o mašinama univerzalne namene koje ciljaju na najširi segment korisnika.

Tecra serija, čijeg predstavnika upravo imamo na testu, je namenjena korporativnim korisnicima kojima je mobilnost primarna stavka, ali je Toshiba mogli bismo reći, uspela da pomiri dve krajnosti – visoku mobilnost i solidne performanse prilikom projekcije S1 serije. Bazirane na odličnim Centrino rešenjima S1 serija nudi sve ono što je poslovnom čoveku potrebno kada je prenosni računar u pitanju. Pored S1 serije Tecra klasa obuhvata i M2 seriju računara, a kao kuriozitet kada je ona u pitanju, navodi se da sa dodatnom baterijom postoji mogućnost autonomnog rada od čak 11 časova!

Portege serija ide u krajnost kada je portabilnost u pitanju, pa je tako u okviru ove klase Toshibino viđenje TabletPC koncepta, ali i R100 model – ultra lak prenosni računar baziran na Centrino tehnologiji i sa deklarisanom autonomijom do 6h rada.

Ne možemo, a da ne primetimo da za razliku od npr. FSC-a ili HP-a, Toshiba ne nudi računare bazirane na AMD procesorima već je celokupna ponuda bazirana na rešenjima konkurentske kompanije Intel. Ipak, to ni na koji način ne umanjuje vrednost tih računara (a zlobnici bi sigurno dodali – „naprotiv“), pa ovu opasku shvatite samo kao naše opažanje.

Toshiba Tecra S1 – spolja

Već prvi pogled na računar poznate japanske kompanije otkriva da je reč o veoma pažljivo dizajniranom proizvodu. Izrađen upotrebom kombinacije crne i sive plastike, solidne čvrstine, vrlo je verovatno da će na veliku većinu posmatrača ostaviti vrlo pozitivan utisak. Ekran je pričvršćen samo na sredini pomoću dva nosača, pa to odaje utisak da je računar još manji nego što zaista jeste. Sam poklopac na kome je postavljen ekran nije previše čvrst, ali je to očigledno kompromis zarad manje sveukupne težine računara. Odmah ispod ekrana nalaze se zvučnici koji su malo izdignuti iz kućišta i pri tome zaštićeni metalnim mrežicama što je još jedan zanimljiv dizajnerski detalj. Ipak, iako je neosporno da je dizajn vrlo bitan kod ovakvih proizvoda (u krajnjoj liniji računar ćete nositi sa sobom i, možda, koristiti na javnim mestima) moramo se osvrnuti odmah na samom početku, na loš kvalitet ugrađenih zvučnika. Kada je ekran u pitanju situacija je nešto bolja. Dijagonala od 15 inča je idealna za prikaz rezolucije od 1024×768 tačaka, pa tako nećete imati problema sa sitnim tekstom, čak iako je ekran udaljen malo više nego što je to uobičajeno. Reprodukcija boja je na zavidnom nivou, ali je ugao gledanja tek nešto malo iznad proseka, i po tom pitanju značajno zaostaje za skoro prikazanim IBM R50 notebook računarom. Osvetljenje ekrana je solidno, a može se dodatno podešavati kako bi se obezbedila ušteda energije.

Dodatnih tastera koje smo navikli da viđamo između ekrana i tastature ovog puta nema, već tim delom računara dominira veliki power taster koji pomalo odskače svojim dimenzijama od sveukupne linije računara.

I dok smo se prilikom testova prenosnih računara slabijeg kvaliteta često znali da požalimo na lošu tastaturu koja da stvar bude još gora, često ume da se ugiba pod prstima tokom kucanja, u ovom slučaju takva primedba ne bi bila primerena. Naime, tastatura iako možda nešto mekša nego što je uobičajeno, veoma je upotrebljiva i solidne je izrade. Kada su upravljački uređaji u pitanju Toshiba nas je veoma podsetila na IBM.

Naime i ovde je primenjen tzv. dual-pointing sistem koji se sastoji od AccuPoint uređaja (mali džojstik između tastera G,H i B, ali ovog puta plave boje) i solidnog TouchPad-a sa dva tastera. Dva dodatna tastera koja se nalaze na gornjoj strani TouchPad-a su inicijalno predviđeni za rad sa AccuPoint sistemom, ali se pomoću priloženog softvera mogu konfigurisati tako da rade npr. kao skrol tasteri i sl. Zamerka koju bismo uputili, kada je tastatura u pitanju je vrlo čudan raspored pojedinih tastera kod Toshiba prenosnih računara, pa se tako Windows taster nalazi iznad BACKSPACE tastera, a TAB taster je pored levog ALT tastera. Vrlo neobično! Dakle, budući vlasnik prenosnog računara potpisanog od strane Toshibe će biti suočen sa ne baš malim naporom ukoliko npr. kod kuće koristi klasičnu stonu mašinu, a na putu svoj novi prenosni računar sa „čudnom tastaturom“. Tako je, kako je – korisniku ostaje samo da se navikne, pošto to nije moguće promeniti.

Sa prednje strane, pomalo neočekivano ali svakako pohvalno, našao se prekidač za stavljanje van funkcije integrisanog wireless mrežnog adaptera što će se pozitivno odraziti na autonomiju u radu. Takođe, na istom mestu smešten je i IC port, kao i konektori za mikrofon i slušalice, a koji nisu obeleženi poznatim bojama kako se ne bi narušio vizuelni identitet računara.

Leva strana nas podseća da iako je veoma štedljiv, Pentium M ume da se zagreje pa mu ventilacioni otvor nešto većih dimenzija svakako prija. Nedaleko od njega, nalazi se Kensington lock port, S-Video izlaz i slot za PCMCIA kartice koji podržava jednu PCMCIA Type III karticu ili po dve Type I/II kartice. Potenciometar za podešavanje jačine zvuka nije zaboravljen, a posebno izdvajamo i ugrađeni čitač SD/MMC kartica.

Sa desne strane, kao što je to i uobičajeno, nalazi se optički uređaj, ali i jedan USB port, dok se još dva konektora ovog tipa nalaze na zadnjoj strani računara zajedno sa paralelnim i serijskim portom. Poslovni korisnici često, kao jedno od sredstava za rad, koriste projektor, pa će im pored S-Video izlaza dobro doći dodatni monitorski izlaz. Ukoliko imate PS/2 periferije možete ih priključiti takođe sa zadnje strane, baš kao i modemski i mrežni kabl. Sa donje strane nalazi se i priključak kojim se računar povezuje na port replicator koji donosi dodatne konektore ukoliko se za njima ukaže potreba.

Generalno gledano možemo biti zadovoljni brojnošću i vrstama konektora koje je Toshiba implementirala u svoj S1 notebook, ako imamo u vidu ciljnu grupu kojoj se obraća sa Tecra serijom. Kvalitet je u skladu sa reputacijom, mada ima prostora za poboljšanja, ali generalno možemo biti zadovoljni. Dodatni razlog za zadovoljstvo je izražena kompaktnost računara koji je veoma tanak i lagan.

Veliki broj priručnika, CD sa pretećim softverom i integrisanom rutinom za lak add/remove dodatnog softvera sa tog diska, licenicrani Windows XP Professinal operativni sistem, ali i kompaktni adapter su samo neke od stvari koje će vas podsetiti da niste uludo potrošili novac time što ste se odlučili baš za Toshiba proizvod.

Pogled iznutra

Tecra S1 koju smo imali na testu zasnovana je na veoma modernim komponentama kada su prenosni računari u pitanju. Bazirana na Centrino tehnologiji, kada je autonomija od električne mreže u pitanju pokazala se kao veoma štedljiva. Ostvaren rezultat od 2h u PC Mark 2002 Battery testu je zaista odličan i nadmašio je čak i IBM R50 računar koji smo pre nekoliko dana prikazali na Benchmark sajtu. Tajna je naravno u bateriji veoma velikog kapaciteta od čak 6540 mAh! Sa te strane idu sve pohvale za kompaniju Toshiba!

Procesor koji pokreće računar je Pentium M na 1.4 GHz baziran na Banias jezgru. Uz obezbeđenih 512 MB DDR266/PC2100 memorije sistem je veoma „živahan“ pod Windows XP Professional operativnim sistemom koji dolazi preinstliaran na hard disku. Maksimalno je podržano 1 GB memorije. Naravno, pored i855PM/ICH4-M čipseta sastavni deo Centrino kompleta je i Intel-ov WLAN adapter po 802.11b standardu (promovisan je i adapter po „g“ standardu predviđen za Centrino mašine, a koji po rečina Intelovih zvaničnika troši skoro 20% manje struje). Zvučno rešenje je standardno dvokanalno i radi u tandemu sa već spomenutim, ne baš sjajnim zvučnicima. Mogućnosti povezivanja su dodatno povećane prisustvom 100 megabitnog Intel mrežnog adaptera, ali i IrDA porta (Bluetooth je opcija i model koji smo mi imali na testu nije podržavao taj standard za povezivanje). Za dobru grafiku zadužen je ATi Radeon Mobility 9000, a ako se uzme u obzir da je ekran rezolucije 1024×768 piksela, ni ljubitelji poneke manje zahtevne 3D igre neće biti razočarani. Nisu zaboravljeni ni korisnici koji imaju potrebu za (bolje reći osuđeni su na…) modemskom vezom, pa je integrisan i softverski 56k fax/modem, koji je na Zapadu verovatno zanimljiv prevashodno zbog fax opcije, a manje zarad povezivanja na Internet.

Hard disk ne izlazi iz okvira proseka i radi se o modelu koji je izasao takođe iz pogona kompanije Toshiba, karakteriše ga kapacitet od 40 GB, brzina rotacija ploča od svega 4200 RPM i 2 MB keša. Dakle, sasvim prosečno, a Toshiba ima u ponudi i diskove većeg kapaciteta koji se vrte na 5400 RPM i imaju 8 MB keša. Dakle, kada je specifikacija ugrađenog hardvera u pitanju možemo reći da se radi o vrlo odmereno projektovanom računaru, a posebno nam se dopala zavidna autonomija – po tom pokazatelju računar spada u sam vrh ponude.

Procesor

Intel Pentium M – 1400 MHz, 1 MB L2 keša

Čipset i BIOS

Intel i855PM

Memorija

2 x 256 MB DDR266/PC2100, max 1 GB

Ekran

15″ TFT-LCD 1024×768 (True Color)

Grafika

ATi Mobility Radeon 9000, 32 MB DDR-SDRAM, AGP 4X, DX8.1

PCMCIA

1 x PCMCIA TypeIII / 2 x PCMCIA Type I/II (ENE CB720)

Hard Disk

Toshiba MK4021GAS (40 GB, 2 MB cache, 4200 RPM)

Floppy Disk

–

IrDA

SMC IRCC IrDA 1.1 (max. 4 MB/s)

LAN

Intel Pro 100 VE (100 MB/s)

WLAN

Intel 2100 802.11b WLAN adapter

Optički uređaj

Toshiba SD-R2412 (24x10x24x8x)

Tastatura

88 tastera, Windows tasteri, funkcijski tasteri

Audio

SoundMAX AC 97 S/W audio

Modem

Toshiba AMR Software 56k modem

Batterija

Litijum-jonska, 9 ćelija, 6540 mAh

Upravljački uređaj

ALPS Touch pad i AccuPoint sistem

Dimezije

345mm x 282 mm x 39 mm (3.6 kg)

Performanse

U prethodnom prikazu IBM R50 mašine smo na trenutak odustali od našeg uobičajenog principa koji smo do tada primenjivali kada su testovi notebook računara u pitanju. To je urađeno prevashodno kako bi se izvršilo poređenje Centrino platforme sa popularnim desktop replacement mašinama. Ovog puta smatramo da za time nema potrebe, pa ćemo se osvrnuti na to kakve performanse nudi Toshiba tecra kada se napaja posredstvom adaptera i kada se kao izvor napajanja koristi ugrađena baterija.

Struja

Baterija

SiSoft Sandra 2004

CPU

4394/1952(2494)

2249/1389(1278)

Multimedia

13316/14739

9477/10484

Memory

1983/1996

1918/1942

PC Mark 2002

Battery test (50%)

2h 0min 25sec

PC Mark 04

System

2557

1529

CPU

2655

1391

Memory

2124

1351

Graphics

871

847

HDD

2056

2035

3D Mark 2001SE

640x480x16

9099

6719

1024x768x32

5276

5244

Ziff Davis Testovi

Business 2004

18.3

12

HDD Tach 2.7

Transfer (max/min), mb/s

26.3/9.3

26.3/9.2

Transfer (prosek), mb/s

21.1

21.2

Vreme pristupa, ms

18.7

21

Opterećeja procesora, %

3.9%

5.1%

Sasvim je jasno da je reč kada su prenosni računari u pitanju, o kompletnoj mašini koja ni u kom segmentu nije podbacila. Kada se svemu tome pridoda i faktor visoke autonomije od električne mreže onda slobodno možemo reći da je Toshiba napravila odličan posao sa modelom Tecra S1. Dakle, izuzetno atraktivna spoljašnost nije iskorišćena kao paravan koji treba da prikrije lošije performanse. Naravno, što se tiče rada kada se računar oslanja na bateriju tada smo koristili maksimalni stepen uštede energije, jer smo upravo u tom režimu ostvarili i autonomiju pri kojoj je računar, za nešto malo više od 2h, bateriju od punog kapaciteta usled konstantnog opterećenja programom PC Mark 2002, ispraznio do 50%. Sasvim smo sigurni da bi autnomija u nekom „normalnom radu“ u Windows-u bila jako bliska vrednosti od 5h što je izuzetno dobro.

Softver

Kao što smo već rekli u uvodu u ovaj tekst, Toshiba je veteran na tržištu prenosnih računara pa u skladu sa time, pored hardverskog, nudi i kompletno softversko rešenje neophodno za laku i efikasnu upotrebu svojih prenosnih računara. Softver koji je Toshiba ponudila je izuzetno lepo dizajniran, i iako nije toliko kompleksan kao kod IBM-a možemo reći da je ipak vrlo funkcionalan i kompletan. Pa, krenimo redom…

Za sva bazična podešavanja ponuđen je Toshiba Console sistem iz koga se može pristupiti podešavanjima vezanim za većinu aspekata hardverskog sklopa prenosnog računara…

Sastavni deo tog sistema je i Toshiba HW Setup iz koga je moguće podesiti skoro sve uređaje, enableovati/disableovati eksterne uređaje i sl.

Free Hardware setup dopunjuje mogućnosti Toshiba Console i iz njega je moguće podesiti režime rada mrežnih adaptera kako bi ih podredili uštedi energije…

Ono što je najbitnije za neki prenosni računar svakako su režimi štednje energije, a oni su kod Toshibae dovedeni skoro do savršenstva. Za svaki od ponuđenih profila moguće je definisati i kako će se sistem ponašati u zavisnosti od stanja u kome se baterija nalazi, pa će tako kada se baterija isprazni na npr. 20% svog kapciteta biti moguće podesiti da se ekran i HDD češće gase, a procesor bude maksimalno usporen kako bi se iscedio svaki dodatni sekund autonomije…

Naravno, ukoliko vam je potrebna brzina i kada je računar „na baterijama“, jednim klikom miša u systray-u isključićete režime štednje i aktivirati režim u kome sve komponente rade u skladu sa svojim maksimumom…

Ništa manje značajna, kada je komfor u radu u pitanju, nisu ni podešavanja vezana za upravljačke uređaje koji su ugrađeni u Tecra S1 računaru, a to su da podsetimo, AccuPoint i TouchPad…

Možemo reći da je ponuđeni softver ono što npr. Toshibu, između ostalog, izdvaja od nekih drugih proizvođača koji svoje računare prodaju po znatno nižim cenama. Naravno, ono zbog čega će potencijalni kupac biti spreman da plati više za Toshiba prenosni računar svakako je i evidentan kvalitet izrade i vrhunske performanse…

Zaključak

Ukratko možemo reći da je Toshiba Tecra S1 veoma poželjan prenosni računar. Izuzetan dizajn, solidan kvalitet izrade i odlično odmerena hardverska organizacija su ono što je dokaz akumuliranog iskustva koje Toshiba ima na polju proizvodnje prenosnih računara. Odraz pažljivog projektovanja, svakako je i vrlo tih rad, minimalno zagrevanje, ali i mogućnost rada na bilo kojoj podlozi, jer su bočni ventilacioni otvori kod Centrino modela uglavnom dovoljni za adekvatno hlađenje.

Kako je namenjen poslovnim korisnicima sasvim je logično da računar bude zasnovan na superiornoj Centrino tehonlogiji koja se u praksi pokazala kao ultimativno rešenje za notebook koji pretenduje na veliku autonomiju u radu i po tom pitanju Intelovo rešenje je zaista u samom vrhu.

Svakako da smo očekivali možda i ekran veće rezolucije, ali je proizvođač to kompenzirao solidnim kvalitetom ponuđenog ekrana i pored po malo prevaziđene rezolucije od 1024×768 tačaka. Očigledno je da se u Toshibi dosta polaže na dizajn (za razliku od npr. IBM-a, koji je surovo poslovna mašina), pa je tako i sa softverom. Kako bi vam dočarao svoju viziju proizvođač je uz računar isporučio nekoliko prospekata u kojima poslovni ljudi koriste Toshiba Tecra računare u na poslu, u pauzi za ručak i kod kuće. Naravno, veoma su zadovoljni zbog toga, ali se postavlja pitanje kada oni ne koriste notebook 🙂

Kada se sve sabere i oduzme, sasvim je jasno da je Toshiba Tecra S1 računar kakav bi skoro svako poželeo da ima: reč je o dobro balansiranom proizvodu, koji je veoma uspešno pomirio krajnosti kao što su dobre performanse i zavidna autonomija u radu.

Računar za potrebe testa ustupio zvanični distributer programa “Toshiba” za SCG, beogradski CT Computers