Uporedni prikaz ultra-prenosivih notebook računara, Q1 2010.

Filip Majkić

Uporedni prikaz ultra-prenosivih notebook računara, Q1 2010.

Nakon što smo isprobali (u tom trenutku) najinteresantnije netbook računare, a potom i prenosne računare cene do 50 hiljada dinara, red je došao da se posvetimo nekim drugim modelima. Prvi instinkt nam je bio da “nastavimo gde smo stali”, odnosno da predmet narednog prikaza budu laptopovi cene iznad 50 hiljada dinara, uz eventualno postavljanje gornje granice. Međutim, nije tako određena kategorija jedino mesto gde se odvijaju zanimljive promene i gde dinamika nameće nove standarde. Ultra-mobilni notebook računari doživljavaju veliku ekspanziju sa izbacivanjem Intel CULV i AMD Congo platformi, koje u potpunosti menjaju sliku o ovoj klasi notebook-ova kao obavezno izuzetno skupih i sa puno kompromisa – u relativnom smislu, naravno. Određeni kompromisi su neizbežni zbog same forme računara, ali nije svejedno da li vas “kompromis” košta 40, 60 ili 100 hiljada dinara, ma u kakvoj privlačnoj formi dolazio, da ne govorimo o tome da tolike razlike u cenama otvaraju opcije razmatranja određenih računara za kupovinu kao sekundarnih ili čak tercijarnih, što u startu baca drugačije svetlo na ono što zahtevamo od takvih računara.

Na kraju, presudio je – kalendar. Ne julijanski, ne gregorijanski, već onaj kojim se rukovode najveći proizvođači čipova. Ultra-mobilne platforme su izbačene tokom jeseni i bilo je vremena da se pojavi dovoljan broj različitih modela tako da isti budu adekvatni reprezenti šta možete očekivati u ovoj klasi. Sa druge strane, primetno je bilo zatišje kada govorimo o nešto skupljim notebook-ovima, što zbog toga što je veliki broj modela odavno bio predstavljen, što zbog toga što se – čekalo na nove platforme. Intel je početkom godine lansirao mobilne 32-nanometarske Arrandale procesore, mnogo poznatije kao Core i3 i Core i5. Time je odluka šta ćemo prvo da prikazujemo maltene bila zapečaćena, pošto će novi računari upravo biti pozicionirani pretežno u kategoriju preko 50 hiljada dinara. Nema poente prikazivati nešto što će biti prevaziđeno dok se test ne pojavi, što će doživeti novu iteraciju, nakon koje bi prikaz bio prilično irelevantan. Stoga smo odlučili da test notebook računara fokusiramo na ultra-mobilne modele, gde se ne najavljuje puno toga novog u narednom periodu, inicijalna bura i poplava novih modela su se stišali, a broj reprezentativnih modela je dovoljno raznovrstan da nam odlično može dočarati šta se sve može očekivati. Naravno, srpsko tržište je vrlo specifično i teško prihvata rešenja koja ne spadaju u mainstream. Stoga ne iznenađuje da je ponuda manje raznovrsna nego u nekim drugim klasama, ali smo mišljenja da je i takva ponuda odličan pokazatelj šta se može očekivati od ovakvih mašina. Stoga smo odabrali reprezentativne modele koji su bili dostupni i upustili se u proces testiranja. Pogledajmo najpre koje su specifičnosti samog testiranja, odnosno pravila kojih smo se držali prilikom testiranja.

Testiranje, specifičnosti

Određene metode i uslove testiranja smo morali da prilagodimo, što iz objektivnih potreba, što zbog subjektivnih procena, što zbog tehničkih olakšica, koje će nam umnogome pojednostaviti ceo proces, ne samo ovog puta, već i u budućim uporednim pregledima notebook računara, U ovoj kategoriji uobičajeno je da laptopovi stižu sa operativnim sistemom. Testiranja smo vršili pod onim operativnim sistemom sa kojim je računar dolazio, a radilo se ili o Windows 6.0 (Windows Vista) ili Windows 6.1 (Windows 7) operativnim sistemima.

Sam broj testova smo sveli na relativan minimum, odnosno najmanji zajednički sadržilac, i to iz više razloga. Prvo i osnovno, čemu testiranje u test programima koji manje-više testiraju iste stvari i prikazuju slične odnose rezultata? Drugo, smatrali smo da u jednom uporednom testu nema potrebe za test-programom koji neosnovano favorizuje jednu platformu, pa ponavljamo da smo izbacili SiSoft Sandra benchmark program, a verovatno ćemo ga izbaciti i iz svih budućih uporednih prikaza gde će biti različitih mašina, baziranih na Intel i AMD platformama. Dok rezultat može da u nekim slučajevima posluži kao veoma dobra ilustracija, pre svega u pojedinačnim prikazima, u uporednom testu nema smisla da se dobije tri puta bolji skor, a da razlika u performansama ne prelazi 30%. Treće, zašto bismo čitaoce opterećivali ogromnim brojem teško razlučivih brojki, podataka i tabela? Ovako smo se opredelili za PCMark 05 (CPU, Memory, HDD testovi), 3DMark 06 (3DMarks, CPU testovi), Cinebench CPU rendering, HD Tune i test baterije. Kada budemo testirali više kategorije, dodavaćemo testove koji bi bili adekvatni, recimo 3DMark Vantage, NucleaRUS ili neku igru (Far Cry 2, na primer) i slično, ne izbacujući testove iz sada oformljenog jezgra, tako da imate adekvatno poređenje i gde će se ti računari nalaziti u odnosu na modele sa ovog prikaza.
 

Konačno, tu je i priča o tome kako smo i od koga uzimali notebook računare za potrebe testa, o čemu smo već pričali u prethodnom uporednom prikazu, ali ćemo tu priču opet ponoviti. Pokušaj sa direktnim obraćanjem distributerima se pokazao relativno neuspešnim. Jedan broj njih nije imao adekvatne modele, drugi bi dali ali ne za uporedni test, treći su voljni, ali zato četvrti nemaju konkurentnu cenu, dok peti hoće da daju, ali samo ako od njih uzmemo sve od brendova u ponudi i tako dalje. Pride, to nam je stvaralo organizacione probleme zbog uzimanja sa više mesta, ali i probleme u procenjivanju usled nevolje sa cenama. Distributeri imaju preporučene cene, ali niko i ništa ne obavezuje prodavce da se toga pridržavaju, osim pritiska samih distributera – kojima se oni, opet, ne moraju povinovati. Pa tako imamo situaciju da uređaj kome je preporučena cena 500 evra u praksi nema u slobodnoj prodaji za manje od 560 i slično. Već sama informacija o ceni je izuzetno bitna, a da ne pričamo o procenjivanju odnosa među notebook-ovima na osnovu nje, dodeljivanju nagrada i slično. Za one koji se ne sećaju, imali smo i jedan veliki problem  na prošlom uporednom testu (Notebook računari do 800 evra) – jedan distributer je na test poslao računar koga je, pod tim imenom, stvarno bilo u varijanti koja košta 800 evra, ali je konfiguracija istog imena stigla sa značajno snažnijim hardverom. Tako je taj notebook relativno lako pokupio nagradu, a tek nakon toga smo saznali da je cena tog laptopa u toj konfiguraciji preko 1000 evra i da on ne ispunjava kriterijume testa.

Stoga smo se rešili na drugačiji pristup – sve notebook-ove smo uzeli sa jednog mesta. Ovaj put se radi o domaćoj firmi Gigatron, koja je tehnički partner uporednog testa notebook računara do 50k dinara. Izbor ove firme nije nimalo slučajan – radi se o najbrže rastućoj firmi na domaćem tržištu, sa maloprodajom koja je za svako poštovanje. Njihove Notebook Arena prodajne objekte ste već verovatno posetili, verovatno u više navrata. Jednostavno, tu je najbolja ponuda. Deluje nam da je ovakav pristup zdraviji u startu – šopovi nemaju briga oko brendova, maksimalno su na usluzi, raspoloženi da izađu u susret,  imamo direktne informacije o uslovima prodaje i ceni iz prve ruke, sa tehničke strane nam je lakše da izvedemo celu operaciju nego da idemo na nekoliko mesta ili vodimo računa šta od kog distributera treba uzimati i tako dalje. Utisci su nam bili krajnje pozitivni i nastavićemo da primenjujemo ovaj recept. Za test notebook-ova cene od 50 do 80 ili 100 hiljada dinara ćemo ponovo pokušati da obezbedimo podršku Gigatron Shop-ova, a za neki budući test notebook-ova podršku nekog drugog šopa. Nadamo se da će se uspešna praksa i pozitivna iskustva nastaviti.

Klasifikacija, uslovi testa, pravila

Ostalo nam je da se poslužimo onim što nam je na raspolaganju. Jedan do dva računara po brendu, odluka koji će to notebook-ovi biti, prepuštena je upravo onima koji su za to u svojoj firmi zaduženi. Mi smo dali neke preporuke koje bismo modele želeli da vidimo, odgovoreno nam je da su dostupni ti i ti modeli. Na ovaj način hteli smo i da se lišimo sopstvene odgovornosti za pitanje „zašto ovaj a ne onaj model“ i pružimo jednostavno mogućnost onima koji se ovim poslom bave i od njega zarađuju, da za potrebe testa pošalju računar koji će, naravno u skladu sa cenom, biti po njihovom mišljenju, najjači adut u takmičenju sa modelima ostalih proizvođača. Objektivnost je naša obaveza i u ovom, kao i svakom drugom testu.

Svakako da uporedni test notebook računara nije isto što i pojedinačni prikaz nekog od modela. Ovakav test zahteva na svom kraju konkretne zaključke, uporedne rezultate i stoga smo već u samom startu bili svesni ogromne odgovornosti koje se prihvatamo. Već za potrebe prošlog testa morao je biti napravljen plan testiranja i vrednovanja svega viđenog na testu. Još tada je osmišljena strukturna podela vrednovanja karakteristika računara na testu. Mi smo nastavili da primenjujemo tada osmišljen sistem po inerciji, ali ćemo sada morati da izvršimo određene korekcije i revizije. Prošao je određeni protok vremena, neke stvari su se promenile, neke su vremenom naglašene a druge potisnute na same margine. Ipak, mi ćemo ponovo definisati naša pravila koja će i nama i čitaocima olakšati praćenje bitnih faktora od kojih zavisi konačna ocena koju će neki model dobiti na našem testu. Većina voli konkretne brojke, konkretnu ocenu, i mi nastaviti da im po tom pitanju izlazimo u susret.

Sa koncepcijom našeg načina vrednovanja neki se neće složiti i to je sasvim razumljivo: ono što je nekome od izuzetne važnosti drugi i ne primećuju, nekome je potpuno svejedno da li će uz računar dobiti operativni sistem, nekome je bitan touchpad, nekome nešto treće…Ipak, ono što moramo da naglasimo, a što je najčešći predmet zabuna, jeste da broj bodova nije na skali od 1 do 100, niti konačan broj bodova izražava nekakve procente!!! To je često bio predmet zabune. Ne, to što notebook zabeleži 54 poena nije 54/100, niti 54/X, niti 54%. To je samo broj koji odslikava vrednost nekog računara po našem mišljenju, što znači da je on relativno bolje rešenje od računara koji ima, primera radi, 51 bod. Osim toga, i nadalje ćemo nastaviti da dajemo i strukturu bodova po kategorijama, kako bi korisnici mogli lakše da donose zaključke i uporede odgovarajuće parametre. Ako je jedan notebook imao prednost nad drugim ukupno gledano, a korisnik najviše pažnje poklanja dizajn, njemu će prednost u toj sferi biti bitnija nego ukupan broj bodova sa testa, ostvaren zato što neki notebook ima jaču grafiku, koji port više ili veći disk i slično. Takođe, imajte u vidu da ovde revidiramo pravila za sve buduće notebook testove, a ne samo ovu kategoriju, te da sa tim u vezi ne treba shvatati ova pravila kao nešto što će važiti samo sada. To će se reflektovati i na bodove. Primera radi, i najsnažniji laptop u ovoj cenovnoj klasi neće imati brz procesor, niti iole snažniju diskretnu grafiku, pa u tim kategorijama neće dobiti previše poena. Evo kako smo i na koji način vrednovali određene kategorije.

1. Performanse – 25 poena

Neki kažu da je sve u brzini; sa time ćemo se delimično složiti i ovoj kategoriji dodeljujemo najveći broj poena na testu. Uzalud sve hvale ako računar ne radi dovoljno brzo i onemogućava vas da svoj posao uradite dovoljno brzo.  Od ukupnih 25 poena, po 10 nose procesorska snaga i grafičke mogućnosti, dok 5 poena prepuštamo skladištenju podataka.
Obratite pažnju da rezultati dobijeni u ovom konkretnom testu neće poneti veliki broj poena, jer šta će se desiti ako se „sutra“ prihvatimo uporednog testa znatno snažnijih, i naravno, skupljih modela? Ovaj test ipak obuhvata donji segment aktuelne ponude i shodno tome pokušavamo da ga na pravi način i vrednujemo…

2. Autonomija – 5 poena

Svakako da je autonomija u radu jedan od najbitnijih parametara za vrednovanje kvaliteta određenog laptopa. Uzalud svi kvaliteti ako vam baterija “iscuri” za tili čas…Ipak,  u ovom domenu je učinjen uočljiv napredak u godinama koje su za nama. Nešto što smo prosto navikli kao apsolutni minimum je danas dva sata autonomije i ne pamtimo kada smo se susreli sa ispravnim notebook-om koji je nudio manje od toga. To je sasvim solidna i prihvatljiva autonomija koju isporučuju i najsnažniji računari. Sve preko toga – svaka čast! Evo kako smo osmislili ovu kategoriju:

do 2 sata – 1 poen

2 sata do 2 sata i 45 minuta – 2 poena

2 sata i 45 minuta do 3 sata i 15 minuta – 3 poena

3 sata i 15 minuta do 4 sata – 4 poena

preko 4 sata – 5 poena

3. LCD panel – 10 poena

Većina nas kojima je računar osnovno sredstvo za rad puno vrednuje kvalitet prikaza na ekranu. Sate i sate provodimo uz računar i zaista ne može biti svejedno kakav je kvalitet ekrana. Iz tog razloga punih 10 poena za kvalitet prikaza, odziv, ugao gledanja i maksimalnu raspoloživu rezoluciju. Ono što je danas totalni trend jesu glossy ekrani, ali autor ovih redova ne podnosi ekrane sa ogromnim nivoom refleksije, a verujemo da ni veliki broj vas ne voli baš previše da se ogleda u ekranu kao u ogledalu, tako da procena nosi i određenu dozu subjektivnosti.

4. Količina sistemske memorije – 5 poena

Količina sistemske memorije se tokom prethodnih godina prilično povećala. Tome je doprinela i kriza kompletne DRAM industrije, koja je praćena dramatičnim padom cena memorija. Danas laptopovi bez problema stižu sa količinama memorije kojih se ni najjači desktopovi ne bi postideli. Naravno, količina memorije je i u slučaju mobilnih računara veoma bitna za rad sistema u celini.

1 GB – 1 poen

više od 1 GB, a do 2 GB – 2 poena

više od 2 GB, a do 4 GB – 3 poena

4 GB i više – 5 poena

5. Izrada računara – 25 poena

Ovaj segment vrednovanja takođe nosi veliki broj poena: svakako da je od izuzetne važnosti kvalitet izrade i dizajn, mogućnosti i kvalitet tastature i touchpada, raspoloživost konekcija itd.

15 poena – gabariti računara (debljina, težina), kvalitet izrade i upotrebljenih materijala, estetika, čvrstina i kompaktnost, raspored konektora, hlađenje

5 poena – tastatura i touchpad su izuzetno bitni za ugodan rad i efikasnost svakog korisnika

5 poena – konekcije (mogući su i negativni poeni)

Prva grupa je u suštini izrazito subjektivna, ali tu nema pomoći. Neko ceni konzervativan dizajn, neko želi samo što manje plastike, nekome treba što tanji laptop jer želi da bude u trendu…Poslednja grupa zaslužuje posebno pojašnjenje: podrazumevamo da svaki prenosni računar na ovom svetu danas mora imati kako standardni mrežni adapter, tako i mogućnost pristupa wireless mreži. Za svaki USB priključak manje, po jedan negativan poen (minimum 3 su definisana kao standard). Svaki preko toga donosi pozitivan poen. Pozitivne poene u odnosu na standardnu postavku mogu doneti bluetooth (1 poen), firewire (1 poen), svaki USB više od minimalnih 3 (1 poen), prisustvo HDMI izlaza takođe je nešto što pozdravljamo (1 poen) i slično.

6. Dodatni hardver, prateća oprema –5 poena
Svakako da ne možemo zanemariti želju proizvođača da računar opremi nekim dodatnim mogućnostima kao što su RAID podsistem, TV tjuner, integrisana kamera, mogućnost direktnog pristupa mobilnoj mreži (3G, GPRS) itd. Isto važi i za dodatnu opremu koja stiže uz neki od računara, svakako da je lepo kao deo opreme videti kvalitetnu torbu, dobrog miša ili nešto treće…

7. Softver – 10 poena

U poslednje vreme svedoci smo da je broj modela koji stižu sa preinstaliranim operativnim sistemima dominantan, a samo se još na najjeftinijim modelima računara dešava da dođu u prodaju bez operativnog sistema. Takav je slučaj sa ovom kategorijom. Svima je jasno zbog čega se proizvođači odlučuju na ovakav korak. No, nikako nećemo zaobići činjenicu da softver čini važnu stavku u ceni svakog računara. Zbog svega navedenog osmislili smo i podkategorije: operativni sistem i prateći softver.

operativni sistem – maksimalno 5 poena

Logično, 0 poena nosi izostanak OS-a ili “privid” uz instalirani Free DOS (računari bez OS-a ovo opet kompenzuju uz nižu cenu) ili neki Linux ekvivalent bez GUI-ja. Ono što je jako bitno jeste da sada kreiramo stavke za naredni period, u kome će dominirati Windows 7. Stoga smo rešili da vrednovanje bude ovakvo:

bez operativnog sistema – 0 poena

Bazičan operativni sistem (ograničene mogućnosti, GUI prisutan) – 1 poen

Windows XP, Linux, Vista Basic, Windows 7 Starter Edition – 2 poena

Windows Vista – 3 poena

Windows 7 – 5 poena

Objašnjenja bi trebala biti jasna sama po sebi. Jednostavno, vrednujemo noviji i moderniji softver više, kao i softver koji zahteva manje navikavanja i prilagođavanja. Ljubitelji Linux operativnih sistema se sigurno neće složiti, a ni autoru ovih redova nije baš svejedno da stavi npr. izuzetni Ubuntu Linux u isti koš sa Windows XP-om, na primer. Ali, naša dužnost je da gledamo stvari iz ugla mainstream kupca. Onaj ko želi Linux i snalazi se u njemu sigurno neće puno pažnje obraćati na to koliko je poena dobio notebook u ovoj kategoriji.

prateći pomoćni programi – 5 poena

U našim testovima uvek pominjemo načine na koje sam proizvođač pomaže korisniku da kupljeni računar koristi na efikasniji i jednostavniji način. I u ovaj segment podrške ugrađen je nečiji trud, koji u slučajevima kod pojedinih proizvođača, ima svoju nezanemarljivu vrednost. Po tim “detaljima” se jako dobro prepoznaju oni koji propagiraju kvalitet i uloženi trud – mi smo tu da to i pozdravimo kroz odgovarajući broj zasluženih poena. Kućnim korisnicima možda će manje značiti dodatni softver koji stiže uz računar; međutim, u biznis okruženju gde sve mora biti legalno, svakako da licencirani antivirus ili neki od programa sličnog tipa dobija na značaju.

8. Garancija – 5 poena

Poslednja kategorija koju ocenjujemo jeste garantni rok koji kupcu nudi domaći distributer za kupljeni računar, odnosno specifična servisna podrška. Napominjemo da specifična podrška može doneti dodatne poene, do pet maksimalno. Nije svejedno da li firma garantuje otklanjanje kvara u roku od 72 sata ili čak daje računar na privremeno korišćenje ili ste osuđeni na čekanje u zakonskom roku od 40 dana.
– 1 godina garancije – 1 poen
– 2 godine garancije – 2 poena
– 3 godine garancije – 3 poena
– 5 godina garancije – 5 poena

Nama ostaje da se nadamo se da ćete se složiti sa iznesenim podacima. Veoma je teško definisati tačna pravila koja bi imala status apsolutnih za sve notebook računare. Nadamo se i znamo da ćete nam verovati kada kažemo da smo naših pravila pokušali da dođemo na osnovu iskustva i objektivnosti! U slučaju ovog testa, dobijeni broj poena svakog računara biće na adekvatan način upoređen sa njegovom maloprodajnom cenom; na osnovu ove komparacije donećemo i određene zaključke. Konačno, krećemo sa prikazom modela koji su se našli na testu…

Toshiba Portege R600

Toshiba je na celokupnom tržištu prepoznatljiva po kvalitetnim i pouzdanim notebook računarima. Ovde ćemo se potruditi da ispričamo nešto više o hardveru, što će nam posle poslužiti kao referenca za poređenje, odnosno izbegavaćemo da se ponavljamo u slučaju da računari imaju slične mogućnosti. Portege R600 sa sufiksom 10U se bazira na Intel čipovima koji su deo ULV platforme, dizajnirane za nisku potrošnju. Raspolaže Intel Core 2 Duo SU9300 procesorom. Ovaj 45-nanometarski CPU radi na 1200 MHz. Radi se o dvojezgarnom procesoru, sa 3 MB L2 keš memorije, koji radi na FSB-u od 800 MHz. Podržava Intel Virtualization Technology, kao i TDP od samo 10 W. Intel GM45 čipset sa GMA 4500M HD integrisanom grafikom je stari znanac. Integrisani grafički čip podržava DirectX 10, dekodiranje WMV9 i h.264 video sadržaja, poseduje 64 MB sopstvene memorije, a u stanju je da pozajmi do 828 MB sistemske memorije za sopstvene potrebe u konkretnom slučaju. Sistemske memorije ima 2 GB DDR2-800 memorije, u 1 GB + 1 GB konfiguraciji.

Specifikacija:

Toshiba Portege R600-10U

LCD

12,1″ transreflexive, 1280 x 800

Procesor

Intel Core 2 Duo SU9300, 1,2 GHz

Čipset

Intel GM45

Grafika

Intel GMA 4500M HD

Sistemska memorija

2 GB DDR2-800

Hard disk

160 GB, 5400 RPM, 2,5”, SATA

Optički uređaj

Super Multi Drive

Mreže, bežično povezivanje

Gigabit Ethernet, 802.11b/g/Draft-N, Bluetooth 2.1+EDR, 3G

Konekcije

2 x USB 2.0 “obična”, 1 eSATA/USB 2.0 combo port koji podržava Sleep & Charge, VGA izlaz, ExpressCard, SD čitač kartica

Ostalo

Audio konektori, Web kamera 0,3 mpx

Operativni sistem

Windows Vista Business

Masa

1,02 kg

Dimenzije

283 x 215 x 25 mm

Cena

104,700 dinara

Garancija

36 meseci

Ovo je kompaktan, tanak i elegantan računar, čije je kućište izrađeno od magnezijuma. Metalik sive je boje, gotovo savršenog kvaliteta izrade i dizajna, da nam jedna sitnica ne bode oči. To je zaista ekstremno lako savijanje poklopca i pri najmanjem pritisku. Da nema toga, kvalitet izrade i dizajn bi bilo za čistu desetku. Do udubljivanja poklopca dolazi zaista i pri najmanjim pritiscima, a kako je logično očekivati da ćete ovako lagan laptop nositi u ruci, preporučujemo pažljivo doziranje pritisaka. Inače, sam kvalitet izrade je unapređen u odnosu na prethodnika, model R500. Notebook stiže u kartonskom pakovanju, sa uputstvima, među kojima se isporučuje i obimna verzija lokalizovana na srpski jezik koja je prilično korisna, strujnim adapterom, te velikom krpicom za brisanje LCD ekrana i eksterijera računara.

Unutrašnjost je takođe metalik sive boje, izuzmemo li okvir oko ekrana, koji j crn. Ispod touchpada se nalaze indikatori rada, a između njegovih tastera je skener otisaka prstiju. Tasteri su „metalizirani“. Tastatura je takođe metalik sive boje i integralna je celina sa okolnim prostorom u dizajnerskom smislu. Iznad nje se nalaze taster za paljenje i dva dodtna tastera. Iznad ekrana je smeštena web kamera rezolucije 1,3 megapiksela, dok se ispod njega nalazi simbol kompanije Toshiba, a u donjem desnom uglu naslona za dlanove oznaka Portege serije. Ukupan utisak nam je veoma povoljan, pošto uređaj uživo deluje zaista lepo, a prostor je maksimalno iskorišćen, što je veoma bitno kod ultra-mobilnih modela.

Ekran je apsolutno najbolnija tačka Portege R600 uređaja. Radi se o transrefleksivnom ekranu, koji ima jednu interesantnu mogućnost. Pritiskom na taster iznad tastature moguće je isključiti pozadinsko osvetljenje i koristiti direktnu sunčevu svetlost kao osvetljenje. Ekran nije glossy, odnosno nema refleksivnog premaza. Nažalost, tu se završavaju pohvale na njegov račun. Pored savijanja tankog ekrana pod najmanjim pritiskom, koje se sa spoljašnjosti prenosi na unutrašnjost, problema ima tamo gde ga, nažalost, najmanje treba biti – u kvalitetu prikaza. Najprostije rečeno, ekran je loš. Ne samo imajući u vidu cenovni razred računara, nego i inače. Osvetljenje je nedovoljno, uglovi gledanja katastrofalni, boje loše, a pozadinsko osvetljenje izuzetno neravnomerno i sa velikim brojem područja u kojima dolazi do probijanja. Sa druge strane, katastrofalni uglovi gledanja znače i veći stepen privatnosti u kancelarijskim okruženjima, ali bolje bi bilo da situacija sa ekranom nije tako loša, te da ekran ne snižava toliko kvalitet korišćenja ovog notebook računara. Tastatura i touchpad su, sa druge strane – odlični. Možda bismo voleli da su tasteri touchpada nešto istaknutiji iznad podloge, ali to bi bilo traženje dlake u jajetu. Tastatura ima velike i jasne tastere, po kojima se udobno kuca, nema ugibanja i ukupno gledano pruža veoma udobno iskustvo, ne samo za ovu klasu, već i u generalnom smislu.

Kultura rada nije savršena, što nas je iznenadilo, imajući u vidu reputaciju kompanije Toshiba, ali i klasu računara, kako cenovnu, tako i u smislu pozicioniranja. Računar se prilično lako zagreva, što možda i nije toliko iznenađenje. Veći problem je što, da se tako izrazimo, stalno nešto “cvrči”. Određene zasluge za ovo idu i na račun Windows Vista operativnog sistema i njegovih poznatih servisa za indeksiranje koje će iskusniji korisnici već znati da isključe, ali je vrlo uočljivo da se hard disk uopšte ne stidi da “pusti glasa”. Najsjajnija tačka Portege R600 računara je svakako – autonomija. Portege R600 stiže sa šestoćelijskom litijum-jonskom baterijom kapaciteta 5800 mAh, a dostupna je i troćelijska verzija od 2900 mAh. Naprava na našem testu je imala bateriju većeg kapaciteta i ostvarila autonomiju od skoro sedam časova! Preciznije, oko 6 sati i 45 minuta. Sjajan rezultat za “punokrvan” notebook, makar i za ULV kategoriju.

Toshiba Portege R600-10U je odličan biznis računar za one koji su u čestom pokretu. U tom smislu, Toshiba je napravila pun pogodak. Ukoliko ste u čestom pokretu, po kancelarijama ili terenu, letite sa sastanka na sastanak, Portege R600 će biti dobar izbor, a pri tome će i izmamiti ne tako zanemarljiv broj uzdaha. Nažalost, on istovremeno nije uređaj bez mane, i to je ono što najviše smeta ovom notebook-u. Treba spomenuti i Sleep-and-Charge USB portove i Facial Recognition tehnologiju za web kameru, koji donose jedinstvene mogućnosti Toshiba laptopovima u odnosu na konkurenciju.

Rezultati testova

Toshiba Portege R600

PCMark 05

Score

2825

CPU

3090

Memory

3231

HDD

4281

Cinebench 10

CPU rendering

2456

3Dmark06

3Dmark score

634

CPU score

1348

Autonomija

Trajanje baterije

6h 45 min

HD Tune 2.54

Average Transfer Rate

47,1 MB/s

Access Time

19,1 ms

Burst Rate

64,4 MB/s

CPU Usage

9,2 %

MSI Wind12 U200

Iako smo navikli da MSI pod oznakom Wind plasira netbook računare, ovaj put se radi o notebook uređaju, i to „dvanaestici“. MSI je među mnogima koji su želeli da se uključe u Intel CULV inicijativu, te su stoga već ponudili više serija proizvoda baziranih na CULV platformi. Jedna od njih je i Wind, koji je reprezentovan modelom  U200. Ovaj model predstavlja inverziju u odnosu na već opisani Toshiba model kada govorimo o performansama, jer se bazira na najsporijem skupu čipova koji je u ponudi za CULV platformu. . MSI Wind U200 se bazira na Intel GS45+ICH9-SFF kombinaciji čipsetova. CPU je iz ultra low voltage kategorije. Radi se o Intel Celeron ULV 723 procesoru, koji je dizajniran pre svega da bude izuzetno štedljiv. Tako imamo da je njegova termalna disipacija, odnosno potrošnja, deklarisana na svega 10 W po TDP rejtingu, što znači da je tik iznad Atom rešenja po tom pitanju. je jednojezgaran i proizvodi se u 45-nanometarskoj izradi. Radi na 1,2 GHz, ima 1 MB L2 keš memorije, kao i 800 MHz FSB. Za grafiku je zadužen Intel 4500M HD čip, integrisan u northbridge, koji pozajmljuje deo sistemske memorije. Od ovog rešenja ne možete očekivati 3D performanse, jer je projektovano za ispunjavanje bazičnih prohteva i održavanje niske potrošnje. Sistemske memorije ima ukupno 2 GB.

Specifikacija:

MSI Wind12 U200

LCD

12,1″, 1366 x 768, glare type

Procesor

Intel Celeron ULV 723, 1.20 GHz

Grafika

Intel 4500M HD

Čipset

Intel GS45+ICH9

Sistemska memorija

2 GB DDR2

Hard disk

250 GB, 5400 RPM, 2,5”, SATA

Optički uređaj

nema

Mreže, bežično povezivanje

Gigabit Ethernet, 802.11b/g/Draft-N,

Konekcije

2 x USB 2.0, eSATA/USB Combo port, VGA izlaz, HDMI izlaz, 2-u-1 čitač kartica, audio konektori

Ostalo

Web kamera 1,3 mpx

Operativni sistem

Windows Vista Home Premium

Masa

1,3 kg

Dimenzije

297 x 190 x 24,5 mm

Cena

41,900 dinara

Garancija

24 meseca (12 meseci na bateriju)

Ekran ovog uređaja raspolaže LED pozadinskim osvetljenjem, te radnom rezolucijom od 1366 x 768 piksela, odnosno 16:9 odnosom stranica. Računar koristi hard disk kompanije Toshiba, kapaciteta 250 GB, koji radi na 5400 obrtaja u minutu, raspolaže SATA interfejsom i ima 8 MB keš memorije. Optički uređaj nije prisutan, kao ni kod drugih Wind modela. To sa jedne strane ne deluje previše problematično, ali treba imati u vidu da je ovo prestao da bude Wind netbook i postao Wind notebook, odnosno da u kategoriji 12-inčnih računara optički uređaj nije neuobičajen. Podržan je WiFi Draft N standard, a ovog puta nema ništa od podrške za Bluetooth. Tu je i Gigabit Ethernet. Računar poseduje tri USB 2.0 porta, VGA izlaz, ali i HDMI izlaz pomoću koga se notebook lako može povezati na neki od eksternih displeja velike dijagonale. Tu je i web kamera od 1,3 megapiksela, kao i 4-u-1 čitač memorijskih kartica. Računar ima dva stereo zvučnika, a postoji opcija za troćelijsku i šestoćelijsku bateriju. Mi smo dobili računar sa šestoćelijskom baterijom, koja je “debela” i koja izdiže zadnji deo računara iznad horizontale. Operativni sistem je Windows Vista Home Premium u 32-bitnom izdanju.

Unutrašnjost donosi nekoliko iznenađenja. Prvo od njih jeste novi ekskluzivitet kompanije MSI kada se radi o prenosnim računarima, a to je EDS (Ergonomic De-Stress) tastatura, koju je kompanija specijalno dizajnirala za upotrebu u svojim računarima. Tasteri imaju ergonomsko udubljenje, a dodirna površina je, prema navodima kompanije, veća za skoro 50 odsto, zahvaljujući tome što tasteri nemaju oblik zasečene kupe. Ipak, konkretna implementacija nas nije oduševila kao na, recimo X-slim X600 modelu. Delom zato što se radi o ipak malom računaru na kome se ne možemo “razbaškariti” u kucanju i za šta je potreban proces navikavanja, a delom iz objektivnih stvari poput primetnog ugibanja tastature, što nismo zatekli na većem modelu. Wind U200 koristi Glittering Crystal Frameless ekran, što u prevodu na srpski znači stakleni sloj koji je postavljen preko ekrana i okvira, dajući neku vrstu uniformnosti. Ponovo, ovo smo već zaticali na MacBook računarima.

Uz računar stiže Windows Vista Home Premium operativni sistem. Uz njega se isporučuje Ulead rešenje za snimanje diskova i bekapovanje, kao i softver za web kameru koji surfovanje i korišćenje iste u raznim aplikacijama čini zabavnijim zahvaljujući prisustvu raznih efekata. Treba istaći i da je Windows dostupan na srpskom jeziku. Hardverska platforma je – neadekvatna. Nažalost, ovo pre svega (da ne kažemo jedino) zbog procesora. Naši testovi su pokazali da je isti inferioran čak i u odnosu na dve godine stari Atom, što nismo prosto mogli da verujemo. Potvrdu smo dobili ne uspevši da pustimo bez usporavanja ni 720p video, a pogled na rezultate testova odlično ilustruje očajne performanse procesora. Srećom, tu je dosta memorije da izvadi stvar, veliki i (za ovu klasu) brzi hard disk, solidan čipset, ali usled procesora ovaj notebook zaista ne možemo preporučiti nikome osim onima koji imaju najbazičnije prohteve i ambicije što se tiče korišćenja računara svode na totalno nezahtevan rad u Office aplikacijama, kuckanje, surf, e-mail. To donekle i obesmišljava HDMI izlaz, pošto računar nije u stanju da pušta išta “jače” od DVD filma ili divx naslova.

Laptop se isporučuje sa šestoćelijskom baterijom, snage 5200 mAh, odnosno 58 Wh. Ova litijum-jonska baterija omogućava Wind U200 računaru čak četiri i po sata autonomije. Postoji i podrška za Turbo Battery režim rada, koji ćete najviše uočiti po tome što će vam primetno zatamniti ekran. Takođe, tu su i ECO režimi zahvaljujući kojima možete optimizovati potrošnju u skladu sa potrebom, odnosno da li radite u office programu, gledate film, surfujete…U svakom slučaju, nekih četiri i po sata autonomije u proseku u režimu nezahtevnog korišćenja je sasvim korektno, imajući u vidu dimenzije i veličinu računara. Ono što nas je ipak najviše iznenadilo, u negativnom smislu, jesu performanse Intel ULV Celeron procesora, koji je tu negde sa Atomom ili čak gori od njega. On je ujedno i vodeći ograničavajući faktor, a čak i da se radi o procesoru koji je nešto brži od Atoma, to opet ne bi bilo dovoljno da se asocira sa uređajem koji se karakteriše kao notebook. Po svim ostalim pitanjima – izradi, autonomiji, udobnosti u radu, dizajnu – U200 zaslužuje pohvale.

Rezultati testova

MSI Wind12 U200

PCMark 05

Score

2041

CPU

1437

Memory

2045

HDD

4268

Cinebench 10

CPU rendering

286

3Dmark06

3Dmark score

466

CPU score

552

Autonomija

Trajanje baterije

4h 30 min

HD Tune 2.54

Average Transfer Rate

49,0 MB/s

Access Time

19,4 ms

Burst Rate

59,1 MB/s

CPU Usage

20,3%

Acer Ferrari One 200

Ljubitelji automobilizma znaju vrlo dobro šta je najbolje na svetu – japanski automobili, naročito sportski modeli. Međutim, u Formuli 1 važe neka druga pravila, a sama Formula 1 je globalni fenomen, baš kao i Ferrari kao brend. Verovatno svi znamo za staru preporuku kada govorimo o kolima “Ako hoćeš dizajn, ti uzmi “Italijana”…“ Acer je firma koju je praktično nemoguće zaustaviti u daljem usponu na svetskom tržištu PC računara. Nedavno je ostavila iza sebe i nekada nenadmašni Dell na globalnoj listi isporučilaca PC-jeva, i gleda u leđa još samo HP-u. Acer je, istovremeno, sponzor Ferrari tima u Formuli 1, baš kao i AMD. Spajajući lepo i korisno, ove firme su zajedno dizajnirale notebook računar, koji je u stanju da mnogo toga “pomuti” u klasi koja je predmet našeg prikaza, kao što ćete videti, ne samo zbog izvanrednog dizajna…

Specifikacija:

Acer Ferrari One 200

LCD

11.6″, 1366 x 768 LED backlit

Procesor

AMD Athlon 64 X2 L130 (1.2 GHz)

Čipset

AMD M780G

Grafika

ATI Radeon HD 3200

Sistemska memorija

3 GB

Hard disk

250 GB (5400 RPM, 8 MB keša, SATA)

Optički uređaj

Nema

Mreže, povezivanja

Gigabit Ethernet, WiFi 802.11n

Konekcije, portovi

3 x USB 2.0, VGA izlaz, GXP, LAN konektor, 4-u-1 čitač kartica, audio konektori, web kamera

Operativni sistem

Windows 7 Home Premium

Masa

1,5 kg

Dimenzije

285 x 204 x 24 mm

Cena

50,000 dinara

Garancija

12 meseci

Svakako, moramo priznati da je dizajn udarna stavka Ferrari One računara i tu nema nikakvog spora. Po tom pitanju, računar je u stanju da stane na crtu ne samo drugim računarima, već i drugim stvarima! Uopšte ne bi trebalo da iznenadi da se nađe neko ko će ga kupiti samo da bi stajao kao ukrasni detalj, a ako nekada posluži – posluži. Predivne linije, prepoznatljiva vatreno-crvena boja u kontrastu sa crnom, čuveni konjić koji se propinje, sve je jednostavno na nivou da prosto nije logično da se ovakav računar može dobiti za “samo 50 hiljada dinara”. Kapa dole i pred tastaturom, i pred multi-touch tačpedom, koji su zaista izvanredni. Dok bi tačped mogao biti nešto većih dimenzija (imamo puno razumevanje zašto to naposletku nije, imajući u vidu dimenzije računara), tastaturu, iskreno, ne možemo zamisliti boljom na jednom 11,6-inčnom laptopu. Izuzetna čiklet tastatura ima i veliko Enter i naša slova. Tu i tamo je učinjen kompromis po pitanju veličine ponekog tastera (kursorske strelice, Ž i Đ), ali generalno, ponašanje je izuzetno, a tasteri su sasvim solidne veličine i dubokog hoda.

Sa druge strane, hardverska platforma računara je nova pridošlica. Radi se o Congo platformi, sa Athlon X2 L130 procesorom koji radi na 1,2 GHz, ima dva jezgra, 1 MB L2 keš memorije (512 KB po jezgru), kao i termalnu disipaciju od 13 W. Moramo konstatovati da sam CPU nije u stanju da se meri sa bržim Intel CULV procesorima. Sa druge strane, Radeon HD 3200 integrisana grafika je daleko snažnija od bilo čega što konkurencija može da ponudi, te sa te strane daje nov kvalitet notebook-u, omogućujući čak i udobno igranje velikog broja manje zahtevnih igara. 3 GB RAM memorije su sasvim dovoljni za savremene uslove eksploatacije, baš kao i disk od 250 GB. Moramo konstatovati da Ferrari One ima priključak za GXP, grafički port koji u teoriji može doneti korišćenje eksterne grafike što može dodatno unaprediti performanse računara. Naravno, pošto se to doplaćuje (i to papreno), malo ko će iskoristiti ovu mogućnost, tako da bismo više voleli prisustvo HDMI-ja, ali šta je tu je.

Stavke u kojima Acer Ferrari One 200 ne briljira jesu kultura rada, kao i autonomija. Nažalost, ponavlja se priča sa bučnim kulerima koji prate mašine bazirane na AMD procesorima. Ne znamo da li se radi o neophodnosti prisustva kulera sa velikim brojem obrtaja ili jednostavno opredeljenju proizvođača da o tom segmentu ne vodi puno računa ili da uštedi, tek imamo vrlo jasnu situaciju – notebook je bučan u svakodnevnom radu, čak i pri najmanjim opterećenjima. Pored toga, primetan je viši stepen zagrevanja, naročito na levoj polovini računara. Konačno, autonomija koju pruža njegova šestoćelijska baterija od 5600 mAh iznosi nešto manje od tri i po sata. Možda AMD mora još da poradi na power management-u, ili Windows 7 ne sarađuje baš najbolje sa Congo platformom po tom pitanju u ovom trenutku. Moguće je i da je glavni krivac grafički čip, odnosno čipset. Sama deklaracija potrošnje procesora ne bi trebala da rezultuje dramatično višom potrošnjom u odnosu na konkurente iz Intela, a sve ovo konstatujemo jer smo ipak očekivali više od četiri sata autonomije (deklarativno, za računar važi stavka da ima autonomiju od pet sati sa šestoćelijskom baterijom).

Sveukupno, za Acer Ferrari One možemo reći isto što i za Toshiba R600 model – veoma dobar, ali ne bez mana. S’tim što ovde na mane nešto drugačije gledamo, jer je Acer računar više nego duplo jeftiniji. Acer nudi vrhunski dizajn, solidno iskustvo u radu, odličan ekran što je retkost u ovoj klasi, sasvim solidne performanse koje nigde ne zaostaju puno za konkurentima a u domenu grafike imaju jasnu i izraženu prednost, dimenzije koje omogućavaju izuzetno lako prenošenje, pri čemu se zaista može reći da komfor nije propatio usled malih dimenzija. Sve to po vrlo primamljivoj ceni, tek nešto višoj od netbook računara…

Rezultati testova

Acer Ferrari One 200

PCMark 05

Score

1982

CPU

2369

Memory

2076

HDD

4544

Cinebench 10

CPU rendering

1930

3Dmark06

3Dmark score

1024

CPU score

884

Autonomija

Trajanje baterije

3h 20min

HD Tune 2.54

Average Transfer Rate

57,8 MB/s

Access Time

18,8 ms

Burst Rate

101,1 MB/s

CPU Usage

6,2%

HP EliteBook 2530p

HP EliteBook 2530p spada u sam vrh ultra-mobilne platforme, kako po ceni, tako i po performansama. Ipak, treba imati na umu da se radi o prevashodno biznis mašini, koja, po svoj prilici, neće biti toliko popularna kod običnih korisnika, prevashodno zbog prilično visoke cene. Sa druge strane, ako su vam potrebni dodaci kojima ona raspolaže, određene specifičnosti (poput pomalo zaboravljenog modema, na primer), podrška za biznis platforme ili Trusted Platform Module, tada EliteBook 2530p dobija potpuno nov smisao. U suštini, radi se o biznis mašini ultra-prenosive kategorije, a istovremeno o računaru sa najsnažnijim procesorom od svih na ovom pregledu. Radi se o Core 2 Duo SL9600 procesoru, koji radi na 2,13 GHz, ima 6 MB L2 keš memorije i 1066 MHz FSB, te obezbeđuje sasvim dobru hardversku podlogu za eksploataciju računara. Ostatak mašine je, uslovno rečeno, sličan Toshiba Portege R600 modelu.

HP EliteBook 2530p

LCD

12,1″, 1280 x 800

Procesor

Intel Core 2 Duo SL9600  (2,13 GHz)

Čipset

Intel GS45

Grafika

Intel GMA 4500M HD

Sistemska memorija

2 GB

Hard disk

160 GB (1,8”, 5400 RPM, 8 MB keša, SATA)

Optički uređaj

DVD RW

Mreže, povezivanja

Gigabit Ethernet, WiFi 802.11n, Bluetooth

Konekcije, portovi

2 x USB 2.0, modem, VGA izlaz, FireWire, ExpressCard, LAN konektor, 2-u-1 čitač kartica, audio konektori, web kamera, skener otisaka prstiju, docking port

Operativni sistem

Windows Vista Business

Masa

1,45 kg

Dimenzije

282 x 214 x 25  mm

Cena

128,300 dinara

Garancija

36 meseci

Kao i svi biznis notebook-ovi, i EliteBook 2530 se može prikačiti na odgovarajući dock, zahvaljujući prisustvu posebnog porta. Tada računar dobija brojne nove mogućnosti i priključke, i tada se “peva druga pesma”. Ovako, bez dock-a, on nudi prilično malo opcija za konektivnost. Samo dva USB porta, uz VGA izlaz kao jedini video izlaz svakako ne impresioniraju, a stvar popravlja prisustvo ExpressCard slota, te FireWire priključka. Spomenimo i da računar raspolaže optičkim uređajem, što uvek treba istaći kao pozitivnu stavku kada se radi o računarima malih dimenzija. Sam računar stiže sa ekranom starog (uh, kako to čudno zvuči) formata sa odnosom stranica 16:10, za razliku od svih ostalih novijih modela koji forsiraju 16:9 ekrane. Samim tim je nešto drugačijeg oblika u odnosu na računare na koje smo u poslednje vreme toliko navikli. Ekran je HP Illumi-Lite sa LED pozadinskim osvetljenjem, i što je mnogo bitnije – nema nikakvog refleksnog premaza! Zahvaljujući tome, mat ekran ovog računara je, po subjektivnom mišljenju autora, superioran u odnosu na sve ostale ekrane drugih računara sa testa. Nažalost, oni kojima treba ovakav ekran će morati da skupo plate to zadovoljstvo.

Dizajnerski, računar deluje hladno i neutralno, baš kao što se očekuje od prave biznis mašine.  Kontrast metalik sive i crne boje dominira i spolja i iznutra. Tasteri tačpeda su izuzetno mekani i duboki, a na desnoj strani naslona za dlanove je smešten skener otisaka prstiju. Tastatura je klasična, i ne možemo da kažemo da joj nešto konkretno fali, ali tasteri su izrađeni od obične, mekane plastike, a u poslednje vreme smo navikli na nešto drugačije, da ne kažemo plemenitije materijale i finiše. Sama tastatura je veoma udobna za kucanje, svi tasteri su tu, uključujući i veliko Enter, rašireni od jednog do drugog kraja računara, a prisutna su i naša slova. Tu je i trekped kao treći sistem kontrole, gde je palica postavljena između tastera G, H i B, a tasteri iznad tačpeda. Iznad tastature je traka sa komandama osetljivim na dodir.

Kultura rada je relativno solidna, a kuler bi mogao biti nešto tiši – ili makar da se ne aktivira na veoma niskim opterećenjima u tolikoj meri. Nema pregrevanja, a iskustvo u radu sa tastaturom i ostalim kontrolnim mehanizmima je veoma dobro. Baterija od 4910 mAh (tj. 55 Wh) obezbeđuje autonomiju od čak pet sati i četrdeset pet minuta, što je dovoljno za raznovrsne potrebe i duža putovanja. Ukupno gledano, 2530p je odličan laptop, sa dve mane. Jedna od njih je prisustvo veoma sporog hard diska – radi se o jedinom modelu koji je došao sa 1,8-inčnim diskom koji se prema specifikacijama vrti na 5400 obrtaja u minutu, ali je veoma spor. Drugi problem je u njegovoj ceni, ali ako ste u stanju da izdvojite traženu sumu, bolji ultra-mobilni računar nećete naći, makar ne kod nas.

Rezultati testova

HP EliteBook 2530p

PCMark 05

Score

4436

CPU

5494

Memory

4734

HDD

4175

Cinebench 10

CPU rendering

4416

3Dmark06

3Dmark score

906

CPU score

2237

Autonomija

Trajanje baterije

5h 45 min

HD Tune 2.54

Average Transfer Rate

27,7 MB/s

Access Time

18,1 ms

Burst Rate

71,0 MB/s

CPU Usage

6,9%

Toshiba Satellite T110

Model kojim smo, iskreno rečeno, osim Acer Ferrari One ponajviše bili inicijalno zaintrigirani jeste najnoviji Satellite T110 kompanije Toshiba. Japanski proizvođač je poznat po tradicionalnom dizajnu i ne baš radom otklonu od konzervativnih principa. To može da bude i loše i dobro, u zavisnosti od tačke gledišta. Sa stanovišta samog poslovanja, odnosno ostvarenog tržišnog udela, pokazuje se da je taj pristub veoma stabilan i prihvatljiv, te da postoji veliki broj korisnika koji više cene evolutivne od revolucionih koraka.

Satellite T110, ipak, koristi samo jednojezgarni procesor nevelikih performansi, i to se oseća. Radi se o Intel Pentium SU2700 modelu, članu LV (low voltage serije), sa radnim taktom od 1,3 GHz, 2 MB L2 keš memorije,FSB-om od 800 MHz, te termalnom disipacijom deklarisanom na 10 W. Tu su još i dobro poznata Intel GMA 4500M HD integrisana grafika o kojoj je već više puta bilo reči, kao i 3 GB DDR2 memorije. Hard disk je nešto prostraniji – 320 GB. Osim kapaciteta, vredi spomenuti da disk nudi i zaštitu od udara i mehaničkih oštećenja, te da “parkira” glavu čim detektuje značajnije pokrete. Takođe, interesantno nam je da se Toshiba opredelila da za ovaj računar koristi Hitachi, a ne sopstvene diskove. Nemamo ništa protiv, pošto se pokazalo da se radi o veoma brzom disku za ovu klasu uređaja. Računar nema DVD pisač, niti bilo kakav drugi optički uređaj. Takođe, tu je samo 10/100 Ethernet, a nema ni podrške za WiFi Draft N. Sve u svemu, Satellite T110 hardverski nema ništa što bi ga značajnije izdiglo iznad konkurentskih rešenja.
 

Toshiba Satellite T110

LCD

11,1″, 1280 x 800

Procesor

Intel Pentium LV SU2700 (1,3 GHz)

Čipset

Intel GM45

Grafika

Intel GMA 4500M HD

Sistemska memorija

3 GB

Hard disk

320 GB (5400 RPM, 8 MB keša, SATA)

Optički uređaj

Nema

Mreže, povezivanja

10/100 Ethernet, WiFi 802.11b/g, Bluetooth

Konekcije, portovi

3 x USB 2.0, VGA izlaz, LAN konektor, 5-u-1 čitač kartica, audio konektori, web kamera

Operativni sistem

Windows 7 Home Premium

Masa

1,58 kg

Dimenzije

286 x 211 x 24.9 mm

Cena

50,990 dinara

Garancija

24 meseca

Gde su onda aduti Satellite T110 modela? Za početak bismo rekli da je to njegov ekstravagantan dizajn, koji Toshiba forsira u poslednjih nekoliko generacija notebook računara. Nije to nešto što već nismo videli, ali sada stiže u manjem, a žene bi rekle i “slađem” pakovanju. InFusion finiš sa sjajnim površinama srećemo i ovde, kako spolja, tako i na naslonima za dlanove. Tačped je sasvim solidan, sa velikim uniformnim tasterom. U zavisnosti od toga gde ga pritisnete, ponašaće se kao levo ili desno dugme miša, ali treba reći da je povratna informacija potpuno drugačija. Kada se klikne na desnu stranu tastera, praktično niste ni sigurni da li je komanda uopšte izdata (iako svaki put jeste). Iako nije mogao biti preterano visok, tačped to nadoknađuje širinom, što nam se dopalo. Tastatura je ponovo “klasična Toshiba tastatura”, kruta, sa jasnim oznakama, velikim Enter (ali i posledično suženim Đ, Ž, Ć, Š tasterima – da, prisutna su i naša slova). F tasteri su veoma male visine. Iznad njih je veliko dugme za paljenje računara. Ispod naslona za dlanove su smešteni (brojni) indikatori rada.

Kultura rada je takođe jača strana ovog modela. Nema zagrevanja, niti preterano bučnog kulera. Maksimalno ćete osetiti mlaku površinu pod prstima i Toshiba stoga zaslužuje sve čestitke. Baterija omogućava nešto preko pet sati autonomije u realnom radu (odnosno, sa uključenom WiFi konekcijom, povremenim browsingom i kuckanjem). Tu je i nekoliko aplikacija koje upotpunjuju osećaj korišćenja, pa su tako omogućena raznorazna igranja sa web kamerom, virtualni sto za poruke, specijalni pristupi podešavanju sistema i PC Health Monitor…Satellite T110 ipak, nažalost, ne možemo svrstati naročito visoko u odnosu na konkurenciju sa testa, iako smo uvereni da će imati svoju publiku.

Što se performansi tiče, gotovo da je na samom začelju, a što se dizajna tiče, tu ne može biti naročito istaknut, prevashodno usled prisustva Acer Ferrari One notebook-a, koji objektivno briljira po tom pitanju. Ipak, ne treba sumnjati da će pobornici pouzdanih i mirnih mašina koji cene Toshiba brend pre sebe pronaći u Satellite 110 mašini, nego u nekom ekstravagantnijem mališanu.

Rezultati testova

Toshiba Satellite T110

PCMark 05

Score

2554

CPU

2156

Memory

2962

HDD

4278

Cinebench 10

CPU rendering

1292

3Dmark06

3Dmark score

494

CPU score

924

Autonomija

Trajanje baterije

5h 15 min

HD Tune 2.54

Average Transfer Rate

54,1 MB/s

Access Time

18,5 ms

Burst Rate

144,1 MB/s

CPU Usage

7,2 %

 HP Pavilion dv2

HP je kreirao male, prenosive multimedijalne računare Pavilion serije baziravši ih na AMD platformi. Tako imamo priliku da isprobamo dv2, model koji karakteriše prisustvo Athlon Neo procesora. Dugo se šuškalo da će Neo biti odgovor na Atom, ali je AMD pozicionirao svoje čipove u koju klasu više. Šta nam nudi Pavilion dv2? Sam pogled na specifikacije će nam dati odgovor na to pitanje. Ali pre specifikacija, uvek ide ono prvo – a to je prvi utisak. Pavilion dv2 je, po mišljenju autora ovih redova, prelep računar, veoma zanimljivo osmišljen, i sasvim sigurno specifičan. Već od prvog aktiviranja računara, kada se pokrene posebno kreiran softver, jasno se dobija utisak da se radi o računaru koji nije stvoren “da bi se popunila rupa u ponudi”. Naprotiv, Pavilion dv2 je kreiran kao izuzetno dopadljiv multimedijalni računar, deklarativno niže klase, koji će ponuditi jedinstvenu kombinaciju ultra-mobilnosti i mogućnosti specifičnih za multimedijalne računare.

Specifikacije:

HP Pavilion dv2

LCD

12,1″, 1280 x 800

Procesor

AMD Athlon Neo MV-40 (1,6 GHz)

Grafika

ATI Mobility Radeon HD 3410

Sistemska memorija

4 GB

Hard disk

500 GB (5400 RPM, 8 MB keša, SATA)

Optički uređaj

DVD RW, eksterni

Mreže, povezivanja

Gigabit Ethernet, WiFi Draft N

Konekcije, portovi

3 x USB 2.0, VGA izlaz, HDMI, LAN konektor, 5-u-1 čitač kartica, audio konektori, web kamera, Altec Lansing zvučnici

Operativni sistem

Windows Vista Home Premium

Masa

1,63 kg

Dimenzije

292 x 240 x 32,7 mm

Cena

65,990 dinara

Garancija

12 meseci

Kao što možete videti iz priložene tabele, postoje značajne hardverske razlike u odnosu na ono što smo do sada sretali. Najpre, tu je Athlon Neo MV-40 procesor, nevelike hardverske snage i poprilične disipacije od čak 15 W. Zatim, srećemo čak 4 GB RAM memorije, što je više nego dovoljna cifra da vam memorije nikada ne zafali. Srećemo i ATI Mobility Radeon HD 3410 grafiku, koja će se starati o akceleraciji video sadržaja i “slanju” istih u paru sa zvukom preko HDMI izlaza, baš kao i najveći hard disk od svih modela koji su dospeli na test, kapaciteta 500 GB. Gigabit Ethernet i WiFi Draft N su takođe prisutni, ali nažalost ništa od podrške za Bluetooth. Konačno, tu je i eksterni DVD pisač slim tipa, koga možete priključiti po potrebi na jedan od tri USB 2.0 porta koji su prisutni na ovom računaru. Ovo je, uistinu, idealan kompromis kada se radi o malim, ultra-mobilnim računarima. Pisač držite odvojeno, masa mašine je manja (i unutra ima više prostora), a kada vam zatreba očas posla prikačite optiku preko USB-a i – gotovo.

Dizajnerski gledano, gotovo da smo ostali zapanjeni kao i sa Acer Ferrari One modelom, ali je ovde utisak utoliko jači što se radi o “običnoj” mašini, koja ne nosi pečat poznate robne marke, odnosno dizajneri su imali slobodu da odaberu sopstveni pristup. Računar je prevashodno sjajno-crne boje, sa srebrnim detaljima. Tu pre svega mislimo na “lajsnu” koja se proteže bokovima. Na desnoj strani su postavljeni Kensington lock, priključak za strujni adapter, jedan USB 2.0 port, audio izlazi, čitač kartica, ali i dva prekidača. Jedan od njih pali računar, a drugi wireless konekciju, pri čemu oba rade na principu klizača. Zaista elegantan detalj, koji dodaje notu specifičnosti dv2 računaru. Na levoj strani su postavljeni LAN konektor, VGA i HDMI izlazi, dva USB 2.0 porta, kao i otvor za hlađenje. Unutrašnjost je takođe prevashodno crna, a nasloni za dlanove su prilično izduženi, neubičajeno dosta za “dvanaesticu”. Tačped i njegovi tasteri su srebrnaste boje, dok je sve ostalo crne boje, izuzev šara na naslonu za dlanove. Da biste u punoj meri uživali u dizajnu svog laptopa, toplo preporučujemo uklanjanje brojnih nalepnica koje su tu postavljene.

Ekran je glossy tipa, ali odličnih karakteristika i performansi! Po tom pitanju bismo ga smestili tik iza HP EliteBook 2530p modela, i to isključivo zbog refleksije. Tastaturi bismo takođe uputili reči hvale. Karakteriše je jedinstveni dizajn, sa “ulubljenim” tasterima. Kada se na iste malo naviknete, uživaćete u radu na ovom računaru. Valja istaći i zvučnike. Iako se ne radi o posebno dobrim zvučnicima u apsolutnom smislu, vrlo lako pobeđuju sve ostale modele koje smo imali na testu po pitanju kvaliteta zvuka. Bez neke preterane razlike da li ih je napravio Altec Lansing (a jeste) ili neko drugi, ali tek ovaj računar može da isporuči zvuk koji bismo nazvali podnošljivim. O toj stavci nismo vodili računa evo, do samog kraja prikaza, pošto su svi laptopovi bili jednako dobri (da ne kažemo – loši) po tom pitanju, ali sada želimo da istaknemo da se dv2 i u tom domenu jasno razlikuje.

Preostalo nam je da iskomentarišemo kulturu rada, kao i bateriju. Već smo konstatovali da računari ove kategorije bazirani na AMD platformama imaju problem sa situacijom kada dođe do iole ozbiljnijeg opterećenja, kada se drastično pojačava rad kulera. Pavilion dv2, nažalost, nije izuzetak od tog pravila, bez obzira što se deklarativno bazira na procesoru nevelikih performansi, možda zato što je tu i grafika čije hlađenje treba pomoći. Što se zagrevanja tiče, donji deo i leva strana su posebno osetljivi po tom pitanju, i umeju se zagrejati i iznad stepena koji bismo okarakterisali “mlakim”. Baterija od 55 Wh će pružiti nešto više od četiri sata autonomije. Nažalost, procesor nije dovoljno snažan za Full HD sadržaje i to je mana ovog računara. No, za nezahtevene primene je sasvim dovoljan.

Rezultati testova

HP Pavilion dv2

PCMark 05

Score

1836

CPU

2129

Memory

2701

HDD

3954

Cinebench 10

CPU rendering

1274

3Dmark06

3Dmark score

1319

CPU score

609

Autonomija

Trajanje baterije

4h 15 min

HD Tune 2.54

Average Transfer Rate

49,9 MB/s

Access Time

16,7 ms

Burst Rate

89,7 MB/s

CPU Usage

7,4%

Ocene

Toshiba Portege R600

MSI Wind12 U200

Acer Ferrari One-200

Toshiba Satellite T110

HP EliteBook 2530p

HP Pavilion DV2

Performanse

8

6

9

8

9

11

CPU

4

1

3

2

5

2

Grafika

2

2

3

2

2

4

Hard disk

2

3

3

4

2

5

Autonomija

5

5

4

5

5

5

LCD panel

1

4

6

4

8

7

Količina sistemske memorije

2

2

3

3

2

4

Izrada računara

18

16

22

17

17

21

Dizajn

11

10

14

11

9

13

Tastatura, touchpad

4

3

5

3

4

4

Konekcije

3

3

3

3

4

4

Dodatni hardver i oprema

0

0

0

0

0

0

Softver

3

2

3

3

3

3

Garancija

3

2

1

2

3

1

UKUPNO POENA:

40

37

48

42

47

52

Molimo vas da imate na umu da ocena ne govori sve. Neki računar će steći prednost u stavci koja korisniku možda nije (toliko) bitna (na primer, tri godine garancije naspram jedne, ili duplo veći kapacitet diska), ali mu je zato bitna neka druga stavka. Stoga, ne gledajte samo poslednju vrstu sa konačnom ocenom, već dobro proučite njenu strukturu…

Zaključak

Ostalo nam je da svedemo utisak nakon što smo proučili šest sličnih, a opet vrlo različitih modela, koji su itekako pokazali da u ovoj klasi ima mesta za inovaciju i različitost, uprkos ograničenjima koja se nameću usled forme i karakteristika druge prirode. Među testiranim modelima praktično nećemo naići na dva računara istih hardverskih karakteristika, a kamoli kada se radi o ekranima, tastaturama i slično. Shodno tome, naš posao je donekle otežan, ponajviše i usled ogromne razlike u cenama, ali i konceptima sa kojima su ovi računari istupili. Zadržimo se, recimo, na Editor’s Choice nagradi. Na primer, da je na raspolaganju velika količina novca, za očekivati je da bi se Editor’s Choice dao za HP EliteBook 2530p model. Naizgled, zašto da ne – najsnažniji procesor, velika autonomija, fenomenalan ekran. Sa druge strane, kako ne uvažiti činjenicu da se ipak radi o računaru koji je barem dva puta skuplji od većine testiranih modela, koji i nije bez mane (recimo, veoma spor hard disk), kao i da postoje dizajnerski dopadljiviji modeli? Sam HP ga je jasno usmerio prema određenoj ciljnoj grupi, koja svoje računare ne bira u maloprodajnim šopovima…

HP Pavilion dv2 – BenchIT Editor's Choice

Acer Ferrari One – BenchIT Highly Recommended

Nakon dužeg razmišljanja, evo našeg mišljenja o nagradama. Editor’s Choice ide HP Pavilion dv2 modelu! Ne zato što ima najviše poena, na to se nismo toliko ni obazirali. Jednostavno, Pavilion dv2 korisniku zaista puno pruža i predstavlja, kada se sve sabere i oduzme, najbolji izbor – po našem mišljenju, naravno. Ako se prisetimo da govorimo o kategoriji za koju se do pre izvesnog vremena moralo izdvojiti preko 1500 evra (a i tada uz velike kompromise), možemo reći da ga krasi prilično atraktivna cena, te izuzetan dizajn, prostran hard disk, dosta memorije… Naravno, računar nije bez mana, i to biste trebali dobro da zapamtite – u ovoj klasi nema savršenog računara. Stoga dobro izvagajte primedbe koje smo stavili u testu. Isto važi i za Acer Ferrari One, kome dajemo Highly Recommended nagradu. Vrhunski dizajn, odlične karakteristike, fenomenalna tastatura – sve ono što očekujemo od ultra-prenosivog laptopa. Ponovo, ne bez mana, ali sa odličnim balansom. Best buy ovog puta nećemo dodeliti, iz prostog razloga što smatramo da je Acer Ferrari One istovremeno i najbolja kupovina, odnosno da je dovoljno bolji od jeftinijih laptopova da više nego opravda razliku u ceni. Nemojte nas pogrešno shvatiti, ali da nam je neko rekao pre nego što smo se upustili u test da će nagrade na kraju da pokupe notebook računari bazirani na AMD čipovima…U svakom slučaju, dobar pokazatelj da konkurencija čini svoje i da AMD itekako ima šta da kaže na notebook tržištu, čak i u klasi gde je do skora bilo nezamislivo njegovo prisustvo. Sa naše strane – bravo!

Notebook računare na test ustupio Gigatron.