Vodič za kupovinu notebook računara

Filip Majkić

Kako u moru notebook računara odabrati onaj pravi? Pre nego što se uopšte dođe do tog pitanja, korisnik mora biti načisto sa sobom da mu je ovakav uređaj uopšte potreban. Treba imati u vidu da su laptopovi po pravilu osetno skuplji od desktopova sličnih performansi, a da je za neke primene desktop jednostavno nezamenjiv (na primer, igranje za velikim ekranima u ogromnim rezolucijama, pomoću grafičkih karti visoke klase). Ako u laptopovima tražite bolji odnos cene i performansi od desktopova, slobodno odustanite već u startu. Ista priča važi ako ste tip korisnika koji često apgrejduje računar, ili ako su vam performanse izuzetno, izuzetno bitne. Ipak, takvi korisnici su – dopala se ta konstatacija nekome ili ne – manjina, te stoga ne treba da čudi izuzetan porast zastupljenosti notebook računara. Ipak, nesporna je činjenica da desktop računari jeftiniji od notebook računara sličnih performansi, te da ih je lakše unaprediti.

Kako do pravog notebook računara…? Uz Benchmark, naravno!

U ovom trenutku se prodaje više laptopova nego desktopova i ta razlika se konstantno povećava u korist mobilnih uređaja, usled dvocifrene stope rasta prodaje notebook računara, dok desktopovi manje – više stagniraju. Neminovno je da će ovo vremenom dovesti do promene poimanja računara i računarskih naprava. Mi smo trenutno u procesu formiranja novih dominantnih formi računara – namerno ne kažemo „forme“, jer će po svemu sudeći budućnost pripadati raznolikim spravama, optimizovanim za specifične upotrebe. Ipak, ono što je danas najbitnije za potencijalnog notebook korisnika jeste da se pre svake kupovine zapita da li mu je potreban mobilan računar? Savet svih saveta

Ukoliko je odgovor potvrdan, a postoji dilema oko izbora, toplo preporučujemo sledeću stvar: pokušajte da pozajmite od nekog prijatelja notebook i da ga koristite nekoliko dana. Niko ne može suditi o vašim potrebama i kriterijumima od vas samih, te ćete najbolje proći ako budete sami svoj sudija. Ispitajte mašinu, vidite na koje biste je sve načine koristili, da li bi vam značio nešto brži procesor, da li bi vas zadovoljio ugrađeni hard disk, da li vam treba išta više od integrisane grafičke karte. Filozofija korišćenja je drugačija i vrlo je moguće da ćete otkriti neke primene, koje vam do tada nisu ni padale na pamet, odnosno da ćete napraviti otklon od razmišljanja prema kriterijumima „samo da je brže“, već da ćete razmišljati po principu „šta je to što će mene i moje potrebe zadovoljiti“. Neko naše iskustvo govori da korisnici koji na ovaj način direktno steknu uvid u ponašanje, karakteristike i mogućnosti laptopova, najčešće posle odlično znaju šta žele od svog notebook računara i da su vrlo male šanse da se jednog dana osvrnu i kažu „eh, ovo mi nije trebalo“ ili „da sam to tada znao, mogao sam da uštedim novac / da uzmem dosta bolju mašinu za malo više para“. Videćete da li vam ipak treba veći ekran ili ekran veće rezolucije, da li vas termalne karakteristike zadovoljavaju, da li je potrebna ili poželjna veća autonomija, da li vam odgovara tastatura i tako dalje. Dakle, naša topla preporuka jeste da, ako ikako možete, bez obzira na svo pisanje, savete, pomoć, klasifikovanje, razvrstavanje, uputstva i slično, pozajmite i isprobate neki laptop. Ne mora čak ni biti iz one klase koju ciljate – sasvim smo sigurni da će vam to iskustvo pomoći mnogo više od čitanja bilo kakvih vodiča ili oslanjanja na preporuke poznavalaca i „poznavalaca“…
 

Ako znate nekoga ko ima notebook, obavezno probajte da to iskoristite…

Postoji mnogo načina da se izvrši klasifikacija notebook računara, što sve skupa komplikuje izbor i dugotrajnim korisnicima, a kamoli novopridošlicama u svet mobilnih kompujtera. Da li ih razvrstati po dimenzijama, načinu upotrebe, ili možda po platformama? Da sve bude još gore, ove stvari se prepliću, a korisnici nisu jedinstveni kada je u pitanju tip kriterijuma koji će se primeniti. Želite li „petnaesticu“, mobilnu mašinu, Intel/AMD mobilnu tehnologiju ili uređaj sa dobrim ekranom? Koji vam je kriterijum najbitniji? Univerzalnog odgovora, kao što smo već rekli – nema. Ipak, postoje selekcije koje uz upotrebu odgovarajućih kriterijuma mogu korisnicima jasno da približe kompletan koncept notebook računara i da im ukažu na tip naprave koji bi zadovoljio njihove potrebe. Mi ćemo pokušati da vam u ovom tekstu što više približimo razne klase laptopova i predočimo šta tačno možete očekivati od svake od njih. Pride, razjasnićemo neke pojmove, učiniti opšta mesta razumljivijim, sve sa ciljem da vam pomognemo da sutra, kada budete planirali ili išli u kupovinu svog notebook-a, muke oko izbora maksimalno redukujete i uštedite vreme, a neretko i živce. Ne možemo garantovati da ćete zahvaljujući ovim redovima pronaći tačno što vam treba, niti da ćete se slagati sa nama oko pojedinih stavki, ali se nadamo da ćemo uspeti u svojoj, gore opisanoj nameri

Za početak, iznećemo nekoliko opštih stavki koje treba imati na umu pre upuštanja u bilo kakvu kupovinu. Notebook računari su, kao što verovatno znate, kompaktni i „kompletni“ računari, prilagođeni inicijalno za mobilnu upotrebu, ali koji su vremenom pokazali da mogu da vrlo uspešno funkcionišu kao univerzalna forma. Kao i svi ostali računari, i notebook-ovi imaju centralni procesor, matičnu ploču, čipset, grafički čip, memoriju, ekran, hard disk (ili SSD u novijim i skupljim modelima), optički uređaj, priključke za periferije i video izlaze, tastaturu, touchpad koji menja miša, zvučnike i slične komponente (u zavisnosti od modela) na koje smo svi zajedno navikli u ovom dobu buma digitalne tehnologije. Fizičke dimenzije notebook računara su jedna od najbitnijih odrednica prema kojima se korisnici opredeljuju. Kao „tipičan“ notebook se uzima model dijagonale 15.4 inča, koji se uzima kao neka vrsta standardne naprave koja može biti plasirana u mnoštvo klasa notebook-ova, po potrebi. Veći modeli su uglavnom dijagonale 17 inča, premda se odskora puno govori o novim formatima, a pojavljuju se i prvi uređaji sa dijagonalama od 16 i 18 inča, sa odnosom stranica ekrana od 16 : 9 (umesto standardnih 16 : 10 za najveći broj widescreen modela), koji su uglavnom usmereni prema multimedijalnom sadržaju. Postoje i „mamutske naprave“, sa većim ekranima (i do 20 inča), koje uglavnom predstavljaju glomazne laptopove velike težine i dimenzija, te kao takve gotovo da obesmišljavaju samu ideju korišćenja laptop računara. Modeli manjih dimenzija od 15.4 inča se klasifikuju kao mobilni (uz dodatak ultra-mobilni ako se radi o notebookovima veoma malih dimenzija), pošto se kod njih akcenat baca na visok stepen mobilnosti, malu težinu i laku prenosivost. Poseban uspeh na tržištu (ako gledamo procenat zastupljenosti, ali i kvaliteta izrade koji karakteriše veći broj ovakvih modela) ostvaruju 13.3-inčni laptopovi, za koje mnogi (a sa njima i autor ovih redova) smatraju da su najmanji uređaji ovog tipa kod kojih je i dalje moguć dovoljno udoban svakodnevni rad, kao i da je kod njih i dalje moguće korišćenje najsnažnijih procesora bez posledica po pitanju pregrevanja, te da omogućavaju dovoljno udoban rad za intenzivnu svakodnevnu primenu. Između 13-ica i 15-ica stoji još jedna međuklasa – 14.1-inčni laptopovi. Iako bi za neke korisnike ovo mogao biti pravi balans između mobilnosti i veličine, usuđujemo se da ustvrdimo da ova klasa polako izumire, imajući u vidu da je procentualno nekada bila daleko zastupljenija. Danas se korisnici kojima je potreban nešto veći stepen mobilnosti opredeljuju za pogodne 13.3-inčne modele. Ostaje nam još da spomenemo 11.1-inčne i 12.1-inčne laptopove, kategorije tzv. Ultra-mobilnih mašina. Ove računare uzimajte u obzir samo i isključivo ako vam je mobilnost apsolutno najbitniji kriterijum, ne samo zbog njihovih performansi, koje redovno kaskaju za ostalim modelima, već i zbog cene, koja je najčešće primetno veća u odnosu na mašine sličnih specifikacija i većih dimenzija.
 

Nijedan ekran nije savršen…
 

…i o tome treba voditi računa

Kada govorimo o ekranima, oni su tesno povezani sa dimenzijama računara pošto se prostiru preko jedne od površina koje se otkrivaju rasklapanjem uređaja.Neki stadnard za današnje notebook računare jeste CCFL ekran sa glare slojem, koji je refleksivne prirode i zahvaljujući kome je prisutan „visok sjaj“, o kome su mišljenja dosta podeljena. Dok ih jedni vole, drugi ih ne podnose i izbegavaju ih. Generalno, ekrani laptopova imaju problem sa vertikalnim uglovima, reprodukcijom boja i neravnomernim osvetljenjem, odnosno „probijanjem crne“. Naravno, kod pojedinih modela je to manje, a kod drugih više izraženo. To ne znači da se korisnici ne navikavaju brzo i lako na ekrane ovog tipa, što praksa jasno demonstrira. Budućnost pripada novim tipovima ekrana, sa LED pozadinskim osvetljenjem (u daljoj perspektivi i OLED ekranima), koji donose ravnomerno pozadinsko osvetljenje, poboljšan kvalitet prikaza, ali i duže trajanje baterije, zahvaljujući štedljivosti. Veći broj laptopova sa ovakvim ekranima se već pojavio, i naše je mišljenje da je ova tehnologija korak u pravom smeru. Ipak, LED pozadinsko osvetljenje ne garantuje da ćete biti pošteđeni refleksivnog sloja, pošto ga proizvođači i dalje nanose preko ovakvih ekrana, na užasavanje autora ovih redova – istina, ne svi, ali…Ukoliko želite da poštedite sebe glare-a, izbor će vam biti znatno sužen. Ili MacBook Pro, neki od biznis modela, ili ćete morati da jurite neki notebook kod koga se to nudi kao opcija (Sony je jedan od retkih koji još uvek daje ovu opciju za veći broj modela). U svakom slučaju, izbor neće biti preveliki.

Procesor je stavka oko koje se lome koplja ne samo u notebook svetu, već i u svetu PC računara. Ono što je definitivno jeste da većini korisnika ne trebaju najnoviji i najbrži procesori. Poznata je činjenica da hardver u suštini ide ispred softvera, tako da je tehnologija iz novijih platformi uglavnom više nego dovoljna za komotan rad u svim operativnim sistemima. Intel i AMD su nedavno predstavili Centrino 2 i Puma mobilne platforme, koje bez problema izlaze na kraj sa Vistom i raznim zadacima koji se pred njih postavljaju. Pad značaja modela procesora i radne frekvencije unutar jedne generacije je izražen u svim PC kategorijama, osim ukoliko ne spadate u profesionalne korisnike, kojima svaka sekunda znači novac. Kod  notebook računara je još izraženija pojava neproporcionalnog doplaćivanja za nešto brže komponente, što se odnosi i na CPU-ove. U praksi, aktuelni dvojezgarni procesori na 1.8 – 2.0 GHz će zadovoljiti potrebe 90 i više odsto korisnika, što naročito važi za 45-nanometarske Penryn procesore kompanije Intel. Uskoro se očekuju i prvi četvorojezgarni mobilni procesori, ali će se na njihovo omasovljavanje sačekati još neku godinu.
 

Tipičan 2.5″ hard disk…

…i tipična SO-DIMM memorija notebook računara

RAM memorija jeste jedan od najmanje kontroverznih aspekata u notebook računarima. Kao i u svim ostalim PC kategorijama, i ovde važi pravilo – što više memorije, to bolje, bez posledica po pitanju potrošnje i slične dodatne aspekte, o kojima kod notebook-ova treba voditi računa. Generalno, danas se retko sreće notebook sa manje od 2 GB memorije, a i kada se sretne uglavnom se radi o uređaju donje klase. Polako se već ide u rang od 3 – 4 GB, sa novijim modelima, pri čemu treba voditi računa da vam za adekvatno iskorišćenje više od 3 GB RAMa treba i 64-bitni softver, odnosno operativni sistem. RAM memorija je danas izuzetno jeftina, a recimo i da notebook računari koriste SO-DIMM memorije, koje su blago modifikovane u odnosu na desktop varijantu. Hard diskovi laptopova su uglavnom 2.5-inčne forme, sa retkim izuzecima u vidu 3.5-inčnih (kod velikih desktop replacement modela i mobilnih radnih stanica sa posebnim potrebama po pitanju storage podsistema), odnosno 1.8-inčnih diskova i SSD-ova (u slučaju ultra-prenosivih laptopova, gde performanse nisu toliko bitne). Diskovi su sporiji nego poslednje generacije desktop hard diskova, ali i na nivou nekih prethodnih generacija i prvih SATA diskova, a naše je mišljenje da su mainstream 2.5-inčni diskovi poznatijih kompanija (osim ako se ne „zalomi“ loš primerak) sasvim komotni za svakodnevan rad i potrebe ubedljive većine korisnika. Što se kapaciteta hard diskova u laptopovima tiče, oni su uvek kaskali i uvek će kaskati za kapacitetima desktop hard diskova, tako da je maksimalan kapacitet uvek 2-3 puta manji od maksimalnih kapaciteta velikih, 3.5-inčnih rođaka. Trenutno je maksimalan kapacitet 2.5-inčnih hard diskova 500 GB, pri čemu se u najvećem broju mainstream modela sreću diskovi od 160, 200, 250 i 320 GB, dok se u modelima ultra-mobilne klase uglavnom sreću diskovi od 80, 120 i 160 GB. Sa jedne strane, to ne deluje preterano impresivno u poređenju sa modelima desktop tržišta, kapaciteta 750 GB ili 1 TB. Ipak, sasvim je dovoljno za ispunjavanje svih potreba osim masovnog skladištenja gomile podataka. Ono što treba reći jeste da se prostor za skladištenje verovatno nikad lakše da nadomestiti, zahvaljujući ogromnom broju eksternih hard diskova, 2.5-inčnih i 3.5-inčnih, koji omogućavaju vrlo lako i efikasno uvećanje raspoloživog prostora za skladištenje podataka.

Mobilni AMD ATI GPU…

…i mobilni Nvidia GPU

Grafički čipovi i karte su vrlo kontroverzna stavka, ne samo u svetu laptopova. Potreba za posedovanjem jačeg diskretnog grafičkog čipa zavisi od vaših potreba i želja. Ono što korisnik mora imati na umu prilikom odabiranja jeste da jača i brža grafička karta znači više grejanja i manju autonomiju, da se najjači modeli po pravilu nalaze skoro isključivo u skupim notebook-ovima namenjenim igračima, da potreba za jakom grafičkom kartom ograničava izbor laptopa, te da se ova stavka mora dosta platiti, tako da dobro razmislite da li se i koliko igrate pre nego što se upustite u kupovinu. Uvek imajte ovo na umu kada procenjujete neki računar ili čitate neki test. Tipičan primer „varke“ koji nam pada napamet bi bila situacija u kojoj neki 13.3“ notebook poseduje diskretan grafički čip (na primer, GeForce 9500 GT), te ima na papiru nekoliko puta bolje rezultate u gejming testovima, ali je za igranje i dalje slabo upotrebiv, usled postojanja pomenutog čipa se primetno više greje u odnosu na model sa „integrušom“, i raspolaže slabijom autonomijom. Mislite o tome! Ako vam rad u grafičkim aplikacijama i igranje nisu prioriteti, i/ili vam je neophodan što duži rad baterije, nemojte bez potrebe juriti grafičke karte po navici. Kad pominjemo integrisanu grafiku, moramo reći da je neko naše iskustvo u radu sa raznim računarima ovog tipa rezultovalo stavom da je AMD po ovom pitanju daleko ispred Intela, koji je ipak najkorišćeniji iz sasvim razumljivih razloga. Dok se Intel čipovi fokusiraju na malu potrošnju po svaku cenu, AMD je pokazao da je u novijim generacijama u stanju da se nosi sa Intelom po pitanju potrošnje, ali i da istovremeno isporuči (i višestruko) veće performanse, sa sve funkcionalnim dodacima u vidu podrške za akceleraciju Blu-ray video sadržaja, odnosno video materijala visoke definicije, ali i drugih vidova video zapisa, uz daleko bolje drajvere (što, pak, ne znači puno velikom broju korisnika…)

Koji su još elementi bitni za jedan notebook računar? Pre svega, baterija i mobilnost. Notebook računari novijih generacija mogu da rade i preko tri sata bez većih problema, a korisnici često imaju mogućnost da naruče bateriju većeg kapaciteta, koja produžava autonomiju računara. Ukoliko intenzivno putujete ili koristite notebook za rad na terenu, ovaj aspekat postaje sve važniji. Mobilnost možemo označiti kombinacijom veličine (i težina koja proističe iz toga) i dužinom trajanja baterije. Verovatno nema ni potrebe da dodatno objašnjavamo zbog čega. Kada je optika u pitanju, tu nema mnogo dileme. Svi notebook računari danas poseduju DVD pisače, uz dva izuzetka. Prvi se sreće uglavnom kod ultraportabilnih notebook računara, gde optički drajv jednostavno ne postoji. Drugi jesu multimedijalni notebook-ovi i notebook-ovi visoke klase i nove generacije, koji poseuju Blu-ray optiku – ili Blu-ray combo drajv (čita Blu-ray i snima DVD/CD medije) ili Blu-ray pisač. Zvučnici su kod laptopova nerazvijena stavka, iz vrlo objektivnih i praktičnih razloga, odnosno veličine i prirode zvuka. Bolje zvučnike uglavnom rade kompanije Harman Kardon i Altec Lansing i oni idu uglavnom uz multimedijalne računare. Topla preporuka jeste nabavljanje i korišćenje klasičnih zvučnika, ako ste ljubitelj zvuka, pošto su zvučnici uglavnom siromašnog kvaliteta. U većem broju modela se nudi i S/PDIF izlazi.
 

Optički drajv notebook računara

Baterija – jedna od najbitnijih stavki

Periferije su još jedna stavka od interesa. Uglavnom svi laptopovi imaju barem tri USB 2.0 porta, najčešće i više (četiri je neki mainstream u ovom trenutku), premda postoje i modeli sa dva ili čak samo jednim USB 2.0 portom. Ipak, taj broj se lako proširuje pomoću hub-ova. Čitač memorijskih kartica je takođe standard, baš kao i prisustvo LAN, a sada već i Wi-Fi podrške za bežično povezivanje. Mnogi računari poseduju i Bluetooth, koji će korisnicima raznih gedžeta dobro doći. Wi-Fi je danas već definitivno ustanovljen standard i nalazi se na praktično svim notebook računarima, a jedina je razlika da li je podržan nešto stariji (802.11 b/g) ili noviji (802.11n) standard, od kojih je potonji brži, ali pod uslovom da je povezan na kompatibilne uređaje koji takođe podržavaju Draft N. Kod kvalitetnijih uređaja je gotovo standardizovano posedovanje FireWire konektora. Skoro svi notebook računari danas poseduju ExpressCard slot, koji je – grubo rečeno – ekvivalent PCI (Express) slotu za proširenje kod desktop računara. Svaki notebook danas poseduje izlaz za video signal, najčešće VGA. Sreću se još i S-Video i DVI izlazi, a od skora je tu i HDMI, koji je prisutan na skoro svakom laptopu više klase. Zahvaljujući prisustvu ovih konektora, računar možete lako povezati na eksterni displej (monitor, televizor) i koristiti ga po potrebi, tako da je danas smanjen strah od „ograničavajućeg faktora ekrana“ u globalnom smislu.
 

Ovakve tastature ima većina laptopova

Portovi su uglavnom smešteni na bokovima ili pozadi

Tastatura i touchpad su sastavni deo svakog notebook računara. Tastature uglavnom traže određeni period navikavanja, ali on najčešće ne traje duže od par sati. Treba reći da notebook-ovi manji od 17 inča, uz pokoji redak izuzetak, ne raspolažu numeričkim delom tastature, te da uređaji manji od 15 inča uglavnom prave kompromis sa širinom pojedinih (ili svih) tastera. Kod tastature je, kao i kod svake druge, bitan dobar raspored tastera, njihova veličina, „osećaj“ pod jagodicama prstiju, ali i da li se ugiba ili ne (naravno, što manje ugibanje to bolje). Touchpad (i još neki slični kontroleri poput stikova i sl.) je tu da odmeni miš u nekim rudimentarnim primenama. Mi, naravno, toplo preporučujemo korišćenje klasičnog miša, ali to ne znači da time proizvođačima treba dati zeleno svetlo kada je kvalitet touchpada u pitanju. Kako se radi o površini preko koje prevlačenjem prsta pokrećete kursor na mišu, od velikog je značaja da tom prilikom ne dolazi do preskakanja ili klizanja, da se šalje dobra povratna informacija, kao i da je kvalitet tastera ispod površine koja služi za pokretanje kursora (a koji menjaju levo i desno dugme miša) na dobrom nivou. Svi noviji touchpad-ovi podržavaju vertikalni, ali i horizontalni skrol. Takođe, najveći broj današnjih notebook računara raspolaže jednim brojem dodatnih tastera, kao i web kamericom, smeštenom iznad ekrana. Konačno, pažnju treba posvetiti kvalitetu izrade i kulturi rada. Bitno je da se kućište, nasloni za dlanove i delovi oko ivica ne ugibaju pod jačim pritiskom. Kvalitet upotrebljenih materijala gotovo da može da se oseti pod prstima, a postoje i modeli sa ojačanim kućištima, sa legurom magnezijuma, ili sa otpornošću na udare, pad ili prosipanje tekućine. Laptopovi trebaju biti tihi, praktično nečujni tokom rada, u čemu se takođe ogleda kvalitet izrade, a pažnja koju proizvođač posveti dizajnu se vidi i prilikom procenjivanja stepena zagrevanja. Neminovno je da se računar zagreje nakon zahtevnijeg rada, ali i u tim prilikama ne dolazi do jednoznačno odredive situacije. Najbolja je situacija kada se površine sa kojima korisnik ima neposredan dodir (tastatura, touchpad, nasloni za dlanove) ne zagrevaju. Estetiku već prepuštamo individualnoj proceni korisnika. Centrino (2, Atom), Puma i ostale mobilne platforme

Kratku sekciju posvetićemo objašnjavanju nekih pojmova kada se radi o notebook računarima, za koje uočavamo da velikom broju korisnika nisu sasvim jasne – radi se o odrednicama koje označavaju mobilne platforme (ne bojte se, nećemo vas daviti istorijatima). Šta su to famozne platforme? U jednom trenutku se pojavila potreba za standardizacijom specifikacija od strane proizvođača glavnih čipova, sa ciljem predupređivanja pojavljivanja gomile modela sa veoma različitim (i nekvalitetnim) hardverom, što je zbunjivalo velike grupe korisnika, tako da su inicijative imale za cilj da „običnim smrtnicima“ olakšaju život. Kada je Intel prvi put predstavio „Centrino“ platformu, reakcija je bila toliko pozitivna, da se pojam Centrino maltene ustanovio kao sinonim za laptopove. Platforma je, najprostije rečeno, skup minimalnih specifikacija koje proizvođači notebook računara (Toshiba, HP, Dell, Asus…) moraju da ispoštuju da bi njihov računar mogao da nosi logo koji predstavlja sertifikat i garantuje odgovarajući nivo performansi, mogućnosti i kvaliteta kupcima. Da ne bude zabune, proizvođači imaju veliki izbor po pitanju toga šta će koristiti u svojim mašinama. Ipak, ono što su dužni da ispune jeste prisustvo određenih čipova. U slučaju Intel Centrino platforme, to su bili procesori određene klase, čipsetovi (za matične ploče) i Wi-Fi čip. AMD je po tom pitanju još fleksibilniji, i dozvoljava korišćenje Wi-Fi čipova više proizvođača, dok zahteva prisustvo svojih procesora i čipsetova. Sve ostalo proizvođači notebook računara mogu implementirati po svojoj volji, željama ili mogućnostima…
 

U ovom trenutku su aktuelne Centrino 2 platforma kompanije Intel i Puma platforma kompanije AMD. Obe su nedavno predstavljene i tek pristižu na tržište u ozbiljnijim količinama. Centrino 2 platforma zahteva korišćenje 45-nanometarskih Intel Core 2 Duo procesora, mobilnih čipsetova serije 4X, Wireless Wi-FI/WiMAX Link 5000 čipa (WiMAX je opciono podržan). Sa druge strane, u srcu Puma platforme su AMD Turion X2 Ultra dvojezgarni mobilni procesori sa podrškom za HyperTransport 3.0, te AMD M780G čipset sa SB700 “južnim mostom”, koji poseduje i ATI Radeon HD 3200 grafiku, koja je primetno bolja od konkurentskih rešenja, kako po pitanju performansi, tako i po pitanju dekodiranja video sadržaja i podrške kroz drajvere i slično. AMD je značajno unapredio saradnju sa velikim imenima Wi-Fi tržšta, te nudi izbor između Atheros, Broadcom i Ralink rešenja u ovom domenu.

Ponovićemo, van ovih komponenti, proizvođači imaju slobodan izbor po pitanju korišćenja komponenti. Mogu staviti bilo koje diskretne grafičke čipove, ekran po želji, one portove za koje smatraju da su adekvatni za određeni proizvod. U suštini, niko im ne brani da ne koriste navedene specifikacije – na primer, umesto Intel čipseta da koriste čipset kompanije Nvidia – ali u tom slučaju ne mogu da stave Centrino nalepnicu. Međutim, vrlo je bitno naglasiti da ove platforme, kao što možete videti, nisu nikakvi sinonimi za notebook računare ili neku njihovu klasu. To su jednostavno propisani standardi. Niko ne tera proizvođače da ih se pridržavaju – niti u krajnjoj liniji znači da notebook A koji nije baziran na nekoj platformi neće biti bolji od notebook-a B, koji to jeste. Njihovo prisustvo je garancija da računar ispunjava određene specifikacije – i to je sve. Zašto su neke od platformi praktično postale sinonim za računare, to je već neka druga i duga priča, i u to se nećemo upuštati…Ako želite da saznate više o poslednjim platformama, preporučujemo vam reportažu sa predstavljanja AMD Puma platforme, odnosno detaljan prikaz Centrino 2 platforme kompanije Intel – naravno, oba teksta su sa našeg sajta…

Zbog čega je bilo potrebno da ispričamo svu priču koju smo do sada ispričali? Upravo da bismo sada sa razumavanjem mogli pristupiti podeli notebook računara po segmentima i načinima upotrebe. Već smo rekli da ne postoji idealan laptop, ali smo istovremeno skloni da ustvrdimo da postoji laptop za svakoga. Ovaj uređaj trebate da birate u skladu sa svojim potrebama, a mi ćemo pokušati da vam ukažemo na prednosti i mane svake kategorije, kakvom profilu korisnika isti najviše odgovaraju, koje su im glavne karakteristike i slično.

All-round/mainstream notebook računari

Ovo su računari koji zadovoljavaju svakodnevne potrebe većine korisnika. Već smo naglasili da je najčešće korišćena dimenzija računara 15.4 inča, a upravo takvi uređaji čine gro ove klase, uz 14.1-inčne modele, koji je dopunjuju i koji su namenjeni korisnicima koji žele nešto manje uređaje. Obično kupci ovih modela nemaju nameru da plaćaju dodatne mogućnosti koje im nisu neophodne, ali ni ne žele da kupuju najjeftinije modele. Teško je definisati ovu klasu, pošto u nju spada sve što ne spada u ostale (to je možda i najpreciznija definicija). Ona se istovremeno najviše i prepliće sa ostalim vrstama notebook-ova, što je i logično, jer „zahvata“ pomalo u sve druge oblasti. Nije retkost da se na njima sretne neka osobina koja pripada skupu osobina multimedijalnih računara ili računara budžet klase i sl. Permanentna pojeftinjenja, odnosno smanjivanja prosečne cene prodatog laptopa doprinose i spuštanju cenovnih razreda pojedinih klasa, pa smo skloni da ustvrdimo da ovakve računare karakterišu cene od 800 pa sve do 1500-2000 evra, možda čak i više, u zavisnosti od modela. Ne treba zaboraviti da all-round kategorija može posedovati komponente visoke klase, što povlači visoku cenu uređaja, ali da i dalje ne dođe do usmerenja prema drugoj kategoriji.
 

Računari mainstream kategorije – od svega ponešto

Širok raspon cena, veliki izbor, raznovrsne kategorije kupaca…

Šta možete očekivati od hardvera u ovakvim računarima? Kada je rezolucija ekrana u pitanju, sve od 1280 x 800 do 1680 x 1050, pa čak i Full HD rezolucije (1920 x 1200) dolazi u obzir. Danas su dvojezgarni procesori ustaljeni standard i u ovoj kategoriji. Brzine mogu ići od nekih 1.6-1.8 GHz pa sve do 2.5 GHz. Takođe, 2 GB DDR2 memorije su nešto što se gotovo podrazumeva, osim u posebnim slučajevima – uglavnom modelima koji naginju nižim klasama, a dolaze od poznatijih brendova, gde se sreće 1 GB (srećom, to se lako nadograđuje sa aktuelnim cenama memorije). Kada je grafika u pitanju, možete očekivati modele niže i niže srednje klase (GeForce 8400M GT, 9500M GT, 8600M GT, Mobility Radeon 3450, 3650), premda ne treba isključiti ni prisustvo integrisane grafike. Hard diskovi raspolažu kapacitetima od 160 i više GB. DVD pisač ćete standardno zateći, uz eventualnu opciju da kupite Blu-ray combo drajv. U većini modela ćete zateći četiri USB 2.0 porta, verovatno FireWire (umesto jednog od USB portova u jeftinijim modelima), ExpressCard slot i čitač kartica, sasvim sigurno VGA izlaz, a možda i DVI ili HDMI. Wi-Fi ćete zateći kod svih računara, a kod većine i Bluetooth. Najveći broj modela će raspolagati web kamerama. Operativni sistem je standardan deo paketa u računarima ove klase (sem u retkim izuzecima) i u ovom trenutku nema nikakve dileme – to će biti Windows Vista, najverovatnije Home Premium varijanta.

Pristupačni/budget računari

Kao što i samo ime govori, radi se o notebook računarima koje karakteriše povoljna cena. Oni su kao takvi puni kompromisa, ali to ne znači da neće odgovarati potrebama mnogih korisnika. Pored onih koji jednostavno nisu u stanju da izdvoje više, u ovoj kategoriji bi se mogli pronaći i korisnici koji unapred imaju jasnu predstavu da će laptop koristiti kao pomoćnu mašinu, pa nema svrhe da se previše „otvaraju“. Takođe, mnogim novajlijama i novopridošlicama u svet računara bi upravo ovakvi laptopovi mogli pomoći da proniknu u tajne PC sveta. Uz njih, ove mašine mogu biti pogodne za decu i učenike. Ova klasa se može preplitati sa mainstream modelima, ali i sa desktop replacement kategorijom, pošto veći broj proizvođača ima običaj da ponudi velike, a ne naročito brze ili opremljene uređaje. Uz određenu toleranciju, možemo reći da u ovu kategoriju spadaju računari čija je cena niža od 800 evra. Kako cene laptopova kreću od nekih 400 evra, verovatno vam je već jasno da vas u ovoj kategoriji čeka najviše „zamki“ po pitanju hardvera. To ima svoje dobre i loše strane. Lako je moguće doći do nekog sasvim solidnog modela kome je cena dosta pala, zaostao je na lagerima a raspolaže sasvim solidnim performansama i za današnje potrebe. Međutim, isto tako je moguće kupiti nov laptop koji je po svemu iza svog vremena. Pored toga, ovde brendovi nemaju mnogo smisla. Naprotiv, pre će se dogoditi da vam neka kompanija, koja je poznata po low end modelima, ponudi više za istu količinu novca od prestižnog proizvođača koji je u prva tri na top listi (što ne znači da je to pravilo).
 

Laptopovi za svačiji džep…

…ili makar za novajlije u svetu mobilnih računara

Ekrani su ovde uglavnom 15.4“ ili 17“, rezolucija 1280 x 800 (15.4“) i 1440 x 900 (17“, premda je i tu moguća prethodno pomenuta rezolucija). CPU u ovakvom računaru može biti jednojezgaran (Celeron, Sempron) ili dvojezgaran model niže klase. Ne treba isključiti ni prisustvo procesora viših klasa prošlih generacija, koji su i dalje vrlo upotrebljivi za svakodnevne i osnovne primene (Core Duo modeli, na primer). Memorije može biti od 512 MB do 2 GB, u zavisnosti od „darežljivosti“ proizvođača. I ovde važi savet – svakom računaru danas treba 2 GB RAM-a. Grafika će uglavnom biti integrisana (Intel GMA 950/X3100 prevashodno, pokoji čip Nvidije ili AMD-a), a moguće je zateći i pokoji low end model diskretne grafike, kao što je GeForce 8400 GT, na primer. Hard diskovi raspolažu kapacitetima od 80 i više GB. DVD pisač je i ovde standard. Broj USB portova je uglavnom tri, a ovde uglavnom nema preteranog egzibicionizma sa dodatnim portovima i priključcima, već se svuda zatiču standardni VGA izlaz, ExpressCard slot i Wi-Fi konekcija. Sve preko toga je „čist ćar“. Operativni sistemi u ovoj klasi mogu biti jeftiniji modeli Viste (Basic), možda poneki zaostali XP, ili pak Linux, radi uštede. Ipak, ništa nije bolja ušteda od neisporučivanja preinstaliranog operativnog sistema, tako da preporučujemo da na ovu stavku dobro obratite pažnju, jer dosta utiče na cenu.

Biznis/workstation laptopovi

Ovi računari se u današnje vreme opšte pomame za specifičnim i eks travagantnim dizajnerskim rešenjima upravo najlakše raspoznaju – po dizajnu. Karakteriše ih konzervativan, ozbiljan izgled, bez velikih ambicija prema istanjivanju ili čudnim linijama koje privlače pažnju. Naravno, ispod haube se krije dosta toga što se spolja ne vidi. Velike kompanije puno pažnje posvećuju ovoj kategoriji, pošto isporučuju na tone ovakvih modela svojim korporativnim mušterijama. Računari uglavnom poseduju tvrđa i kruća kućišta, neretko i primetna ojačanja. Bezbednosne mere obuhvataju Trusted Platform Module, biometrijski senzor, šok zaštitu, ponekada i enkripciju podataka (specijalni hard diskovi sa ugrađenom hardverskom podrškom). Često je integrisan i WAN. Ovo je jedina klasa računara gde se još uvek mogu zateći paralelni i serijski portovi, a veliki broj poseduje podršku za specijalna postolja. Hardver je raznolik i zavisi od potreba – kao što postoje mala, srednja i velika preduzeća gde nekim radnicima treba najobičnija office mašina, ili pak mobilna radna stanica za rad u grafički zahtevnim aplikacijama. Cenovno su pozicionirani otprilike između 800-850 i 1500-1600 evra. Izuzetak mogu biti „ultimativne mobilne radne stanice“, čija se cena može kretati i preko 3-4 hiljade evra, zbog ekstravagantnog hardvera ugrađenog u njih.
 

Za “ljude u odelima”…

Tipičan primer pristupačnog biznis laptopa – Dell Vostro serija

Formati stižu od 12.1“ pa sve do giganata od 20“, sa raznolikim rezolucijama. Sve u zavisnosti od usmerenja samog laptopa. Procesori, grafičke karte, količina memorije – sve stiže u skladu sa cenom. Jeftini grafički čipovi (integrisani) se najčešće sreću, ali nije retkost ni postojanje profesionalnih rešenja (Nvidia Quadro i AMD FireGL) u notebook-ovima namenjenim grafičkim profesionalcima. Specijalni modeli poseduju dva hard diska, katkad na 7200 obrtaja u minutu, povezanih u RAID. Zateći ćete dva ili više USB portova, u zavisnosti od forme računara. Od operativnih sistema, najčešće se zatiče Windows Vista Business, premda nije retkost ni prisustvo specijalno konfigurisanog Linux-a.

Igrački laptopovi

Kao i u drugim tipovima računara, gejming se pre svega bazira na dobroj grafičkoj karti. Naravno, brzi procesor i što veća količina RAM memorije su nešto što se takođe podrazumeva, a to sve skupa dalje uslovljava formu računara, kome treba obezbediti adekvatno hlađenje, ekran visoke rezolucije, i sve ostalo što je neophodno za ceđenje poslednjeg atoma snage za još jedan frejm u najnovijem fps-u. Kao takvi, uređaji ove klase stižu u vidu 15.4“ i 17“ modela, često sa ekstravagantnim dizajnom koji ima za cilj da privuče pažnju. Ekrani dolaze u rezolucijama od 1440 x 900 piksela pa naviše (najčešće 1680 x 1050, a u zavisnosti od hardverske snage računara, firme se opredeljuju i za ekrane od 1920 x 1200 piksela). U ovoj klasi možete očekivati natprosečno „šljaštenje“ raznih LE diodica i ukrasnih dodataka. Računari namenjeni igračima nisu jeftini i otprilike počinju od 1200-1400 evra, a njihove cene mogu ići i do 2500- 3000 evra. Naravno, govorimo o „klasičnim“ igračkim notebook-ovima, ne i modelima koji „mogu da posluže“. Ovde dolazi do mešanja sa multimedijalnim ili mainstream računarima sa boljim modelima grafičkih karti. Treba reći i da su gejming laptopovi u proseku primetno teži od ostalih mašina.
 

Modeli za igrače…

…koji žele maksimalno uživanje u igranju

Core 2 Duo procesori na što više MHz, što više GB RAM memorije (3-4 GB), što veći hard diskovi (250 GB i veći), što brže grafičke karte (Nvidia GeForce 8700 GTX, AMD Mobility Radeon HD 3870 i brži), to su tipične karakteristike ove klase. Mogući su i SLI/CrossFire režimi rada (prisustvo i sinhroni rad više grafičkih čipova). Ponekad diskovi dolaze u RAID-u i/ili na 7200 obrtaja u minutu, postoji mnoštvo USB portova (četiri i više) i ostalih dodatnih priključaka, koje smo već spominjali. Wi-Fi, Bluetooth, DVD pisač (na skupljim modelima i Blu-ray combo drajv) su nešto što se podrazumeva. Kod ovih uređaja se dodatna pažnja poklanja kvalitetu zvuka, pa na njima srećemo bolje zvučnike. Windows Vista Ultimate i Home Premium su izbor kada se radi operativnim sistemima u ovoj klasi laptopova. Ono za čime možemo da žalimo jeste odsustvo najpoznatijih imena svetskog tržišta gaming laptopova na našem tržištu. Brendova kao što su Alienware, Voodoo, Falcon i ostalih ovde jednostavno nema. Da stvar bude gora, i oni veliki proizvođači koji poseduju svoje linije gaming računara se teško odlučuju za plasiranje tih modela na naše tržište, ograničavajući se na mainstream, multimedijalne i biznis računare. Ostaje nam nada da će se u dogledno vreme takva situacija izmeniti. Multimedijalni/Media Center laptopovi

Još jedna kategorija koja je relativno razuđena, imajući u vidu preplitanja sa mainstream i gejming modelima, pošto se proizvođači trude da pokriju što veći prostor sa svakim novim modelom. Ovi uređaji su po hardveru najsličniji all-round kategoriji, uz izuzetak kada se radi o modelima visoke klase, koji stižu sa TV tjunerima, mogućnošću snimanja programa i slično. Forma koja je tipična za ove uređaje je 15.4“ ili 17“, a ima i većih. Ekrani stižu u rezolucijama od 1280 x 800 piksela pa naviše, u zavisnosti od cenovne klase. Cena je takođe vrlo razuđena, pošto se danas već za 900 evra mogu naći vrlo dobri uređaji za filmofile i poklonike raznih multimedijalnih sadržaja. Za potrebe „prosečnih“ korisnika u ovoj kategoriji uglavnom nisu neophodni ultra-brzi procesori. Situacija se menja u modelima visoke klase, što je i prirodno. Stižu uglavnom sa 2 GB memorije. Ovi laptopovi skoro uvek dolaze sa diskretnom grafikom, a u zavisnosti od cenovnog pozicioniranja to su modeli donje (GeForce 9500M GT, Mobility Radeon 3450) ili srednje klase (8600 GT, 9600 GT, 3650). Računari uglavnom poseduju mnoštvo multimedijalnih tastera, kao i zvučnike natprosečnog kvaliteta, koje izrađuju Altec Lansing, Harman Kardon i slične kompanije sa „audio pedigreom“. Hard diskovi moraju biti što veći, ponekad i što brži, zbog potrebe za skladištenjem velikih video fajlova i rad na video editing-u. Puno USB portova za periferije ide u „opis posla“, a i FireWire je obavezan zbog kompatibilnosti sa kamerama i sličnim aparatima. DVD pisač je standardan deo ponude, ali već u modelima koji se približavaju cenovnom rangu od 1500 evra je prisutan i Blu-ray combo uređaj, koji omogućava korisnicima ovakvih računara uživanje u video sadržaju visoke definicije kroz kompatbilnost sa Blu-ray standardom. Takođe, tu su i brojni video izlazi, a pored VGA/DVI/S-Video izlaza, prisustvo HDMI-ja radi lakog povezivanja sa eksternim displejima se podrazumeva. Windows Vista Home Premium je najčešći izbor po pitanju softvera, a neretko se zatiče i Ultimate izdanje Viste. Uz ove računare se često isporučuje i neki specijalan softver za gledanje video sadržaja ili puštanje muzike, a u poslednje vreme je popularan trend isporučivanja softvera koji je u stanju da pušta video ili muziku bez potrebe za butovanjem kompletnog sistema.
 

Acer nudi pristupačnog džina sa Full HD ekranom…

…a Sony novu seriju računara atipičnih dimenzija i rezolucije ekrana

Međutim, dobro razmislite prilikom kupovine notebook računara ove klase. Naime, u toku je veliko prebacivanje formata ekrana na (trenutno) nestandardne forme, koje će najzad doneti odnos stranica od 16 : 9 (naspram aktuelnog 16 : 10) i na desktop (preko monitora) i na notebook tržišta. Kako se pomenuti odnos stranica najviše koristi u industriji zabave, prirodno je da prvi modeli sa novim ekranima dođu upravo na tržište multimedijalnih računara. Mi smo imali priliku da isprobamo dva uređaja kompanije Acer iz Gemstone Blue serije (16.4“ i 18.4“ model) koji poseduju upravo ovakve karakteristike i oduševljeni smo onim što smo imali prilike da vidimo, pošto smo shvatili koliki je potencijal u tome i koliko je bolja iskorišćenost ekrana za gledanje videa. Ukoliko spadate u korisnike kojima bi ova stavka značila, savetujemo vam da i o tome vodite računa prilikom kupovine.

Prenosivi/Ultra-prenosivi računari

U ovu kategoriju ubrajamo računare sa ekranom od 13.3 inča i manjim (12.1, 11.1 inč). Glavna karakteristika su im male dimenzije i težina (do 2 kilograma) i izuzetno laka prenosivost. Neka vas dimenzije ne zavaravaju – ovi laptopovi, a posebno 13.3“ modeli, neretko raspolažu snagom na kojoj bi im pozavideli i daleko veći uređaji. Najčešće su više nego dovoljni da ispunjavaju svakodnevne potrebe korisnika (office, surf, email, multimedija), izuzmemo li igranje. Autonomija je faktor koji se u ovoj klasi ceni najviše. Ono što je interesantno kada se radi o računarima ove klase jeste njihovo cenovno pozicioniranje. Ovi računari su možda i najviše osetili pad cena, pošto je napredak hardvera omogućio izradu energetski efikasnih računara bez potrebe za implementacijama posebnih tehnologija, uz uštedu u proizvodnji. Nekada korisnici nisu ni pomišljali na prenosivi (naravno, ovaj termin koristimo u kontekstu naglašavanja osobine ovih modela, imajući u vidu da je svaki notebook prenosiv) ili ultra-prenosivi računar jeftiniji od 1500 evra. Danas se isti mogu naći već od 650 evra (ukoliko se korisnik zadovoljava sporijim Core Duo procesorima i hardverom koji nije baš poslednje generacije), dok već od nekih 850-900 evra korisnik može da bira između više modela novije generacije. Istovremeno su ovi računari ugroženi od strane netbook-ova, nove klase ultra-prenosivih računara, o čemu detaljnije možete čitati u našem editorijalu koji se bavi prednostima, manama i razlikama notebook i netbook računara. Cena uređaja ove kategorije retko prelazi 1600-1700 evra, a i kada se to desi radi se o specijalnim modelima.
 

Mali, mobilni računari…

…koji, međutim, iz generacije u generaciju pružaju sve više

Hardver ovih računara je veoma ograničen formom, kako kada se radi o čipovima, tako i kada se radi o dodatnim portovima i konektorima za periferije. Iako se teško u ovim računarima nalaze top modeli procesora, u praksi se u njima nalaze dvojezgarni procesori na nivou drugih računara iz slične cenovne klase. Njihovi ekrani poseduju rezolucije od 1366 x 768 ili 1280 x 800 piksela, uz poneki izuzetak kod modela veoma male dijagonale, koji imaju i manju rezoluciju. Dok poneki 13.3“ modeli mogu sebi da dozvole prisustvo diskretne grafike (bez izuzetka donja klasa – GeForce 9500 ili Radeon HD 3400), najveći deo njih poseduje integrisan grafički čip kompanije Intel (GMA 950, X3100, X4500), tako da o nekom igranju ne treba ni razmišljati. Kod modela manjih dijagonala dileme nema – integrisana grafika je obavezna. I ovi računari prate trendove po pitanju RAM memorije, tako da se uglavnom sreće 2 GB iste. Hard diskovi variraju u zavisnosti od veličine i modela, pa se tako sreću 2.5“ diskovi kapaciteta od 120 do 320 GB, ali ponekad i 1.8“ diskovi kapaciteta do 100 GB. Tehnologije bežičnog povezivanja ne trpe, pa su tako Wi-Fi i Bluetooth nešto što je prisutno na većini uređaja. Neki od njih podržavaju WAN. Ipak, ne može se očekivati zavidan broj portova, pa tako na primer broj USB 2.0 portova uglavnom iznosi 2 ili 3. VGA izlaz je uvek prisutan, pa je moguće sliku izbaciti na eksterni displej veće rezolucije. DVD pisač je standardno prisutan kod 13.3“ uređaja, dok se kod manjih modela može sresti kao standardan deo paketa, kao opcioni uređaj koji se može izvaditi ili zameniti hard diskom, ili ga uopšte nema u ponudi. Softverska platforma je uglavnom Windows Vista Home Premium ili Windows Vista Business. Neke kategorije smo namerno izdvojili. Prva od njih su tablet PC računari, koji se svrstavaju u notebook naprave. To i jesu notebook računari, ali sa ekranima osetljivim na dodir, namenjeni specifičnim potrebama. Ukoliko vam je potreban ovakav računar, verovatno vam nije potrebno čitanje ovih redova, i obrnuto – ukoliko vam do sada nije trebao ekran osetljiv na dodir, nemojte ni ubuduće razmišljati o ovim računarima, koji su prilično skupi po pravilu. Ovi uređaji se dele na „klasične“ tablet naprave (uređaji koji po formi pre liče na npr. Playstation Portable ručnu konzolu nego notebook) i preklopne naprave, koje spolja izgledaju isto kao notebook, ali im se ekrani mogu obrtati. Druga kategorija su ojačani laptopovi, specijalno dizajnirani za upotrebu u teškim uslovima, sa ojačanjima, zaštitom od udara, izolacijom od uticaja vlage, prašine, visokih temperatura i slično. Ovakvi računari takođe koštaju primetno više i nema previše svrhe uzimati ih ukoliko ne postoji posebna potreba, a i broj brendova koji ih nude je prilično ograničen.
 

Klasičan računar convertible tablet kategorije

Ojačan sa svih strana – Panasonic Toughbook

Konačno, ne možemo a da ne pomenemo Apple. Apple računari su posebna kategorija, priznali to neki ili ne. Radi se o vrhunskim notebook računarima, za koje često postoji percepcija da su skuplji od konkurentskih modela, koja je u svojoj osnovi pogrešna. Ne, Apple računari nisu jeftini, i da, cenovno su u nivou sa konkurentskim rešenjima PC tržišta, dobrim delom kroz trajanje određene generacije čak i primetno jeftiniji. Međutim, PC tržište je dovoljno široko da može ponuditi ultra-jeftina rešenja, zahvaljujući kojima je i izrađena gore pomenuta percepcija, ne samo u našoj zemlji već i na svetskom nivou. Nažalost, na našem tržištu su ovi računari primetno skuplji u odnosu na bolje snabdevena zapadna tržišta, tako da su Apple korisnici prinuđeni da plaćaju nešto više cene da bi došli do proizvoda. Ipak, oni će prvi reći da kvalitet treba platiti, a i znaju zašto. Apple ponuda se sastoji iz dve serije notebook računara – MacBook i MacBook Pro. MacBook računari dolaze u 13.3“ formi, kombinujući snagu i efikasan rad u svakodnevnim operacijama sa visokim stepenom prenosivosti. MacBook Pro računari su namenjeni ozbiljnijim korisnicima, i dolaze u 15.4“ i 17“ formama. Karakteriše ih izuzetan dizajn i kvalitet upotrebljenih materijala, kao i vrlo snažna hardverska platforma, a to su i dalje jedni od retkih notebook-ova koji se mogu nabaviti bez presijavajućih ekrana sa refleksijom. Ono što je bitno naglasiti jeste da su čipovi u Apple notebook-ovima slični onome što možemo videti u klasičnim laptopovima PC tržišta – Core 2 Duo procesori, Intel čipsetovi, Radeon/GeForce grafičke karte, klasična SO-DIMM memorija, klasični 2.5“ hard diskovi i tome slične stvari. Ipak, sve je to uklopljeno na specifičan način, a posebnost platformi daje Mac OS X operativni sistem. Trenutno je aktuelna OS X 10.5 Leopard verzija. Ovaj operativni sistem, koji korene vuče iz Unix-a, je jedna od najboljih softverskih platformi današnjice i sasvim sigurno daje osobenost Mac platformi kompanije Apple, bez obzira da li se radi o desktop ili notebook računarima.
 

MacBook Pro – po mnogima, najbolji notebook na svetu

MacBook – mali, pogodan, snažan

Koje dodatke uzimati za notebook računar? Prvi i osnovni bi mogla biti dodatna baterija, odnosno baterija većeg kapaciteta. Prednost je u tome što ona omogućava dužu autonomiju računara. Mana (pored očigledne koja dolazi iz činjenice da se to doplaćuje) je u nešto većoj težini, što se posebno da osetiti kod manjih modela, ali i u dimenzijama. Često veće baterije „štrče“ iz računara, narušavajući kompaktnost linija i utičući na dizajn, ali i povećavajući zapreminu uređaja. Eksterni drajvovi su nešto za šta nagađamo da će većina korisnika kupiti. Pri tome ne mislimo toliko na optičke drajvove (koji su uglavnom predmet interesovanja korisnika manjih uređaja bez optičkog uređaja, ili pak korisnika sa starijim modelima kojima je neophodan novi tip optičkog drajva sa kojim njihovi notebook-ovi ne dolaze), koliko na eksterne hard diskove. Oni su danas izuzetno pristupačni i dostupni i zahvaljujući njima je lako moguće proširiti kapacitet skladišnog prostora. Postolje, odnosno docking station, takođe može biti interesantna kupovina, pošto obezbeđuje dodatne portove, video konektore i samim tim lako povezivanje na veći displej, koji USB port viška ili jednostavno dodavanje nekog tipa konektora koji uređaj inače ne podržava. Torba je takođe preporučljiva, da ne kažemo obavezna za korisnike koji su često u pokretu. Ukoliko notebook uglavnom koristite u kući, onda vam nije neophodna. Konačno, tu su i postolja za notebook računare, sa ugrađenim kulerima, koja imaju dvojaku ulogu. Jedna je da pomažu hlađenju notebook računara, a druga je da izdignu uređaj, samim tim i ekran, tako da korisniku bude prijatnije da gleda u isti. Sami razmislite da li bi vam ovako nešto značilo u svakodnevnom radu za računarom.
 

Torba se uvek preporučuje…

…ali i docking station, ukoliko imate potrebu za nečim ovakvim

Koji brend odabrati? Teško pitanje, zbog mnogo faktora, ali i specifičnosti našeg tržišta. Brendomani, za vas koji se pridržavate velikih imena i birate po tome evo liste: 1) HP, 2) Dell, 3) Acer, 4) Toshiba, 5) Lenovo. Ipak, znajte da najveći broj tih uređaja stiže iz pogona velikih tajvanskih ODM i OEM proizvođača, kao što je Quanta Computers. Naravno, tačno se zna koja proizvodna linija ide kom naručiocu i kontrola kvaliteta po linijama je striktna, ali…Dodatni otežavajući faktor jeste što na našem tržištu nema puno proizvođača, kao ni proizvođača koji su se specijalizovali za određenu klasu notebook računara (na primer, Alienware u segmentu uređaja za igrače). Pride, velika imena imaju naviku da na tržišta kao što je naša šalju skoro u potpunosti samo one proizvode za koje procene da bi imali najbolju prođu, pa smo tako svedoci da nas HP prosto zatrpava biznis modelima, ali se druge kategorije računara veoma teško nalaze. Ono što nam je upalo u oči jeste veliki bum tajvanske kompanije Acer, koja se probila na treće mesto liste svetskih proizvođača računara, pre svega kvalitetnim modelima i pametnim tržišnim pozicioniranjima. No, u suštini, brendovi mogu vrlo malo značiti. Nema pravila. Naša preporuka je da se prilikom kupovine ne ustežete ni od jednog velikog brenda, pošto su razlike male, a ako postoje one ne dolaze kao posledica toga što uređaj stiže pod određenim brendom, već zbog vrlo jasnih razlika po pitanju hardvera, softvera, dizajna ili platforme.

Pred sam kraj, još dva saveta. Uz računare sa preinstaliranim operativnim sistemom očekujte i neki softver. Nekada je softver koji se isporučuje uz računar vrlo koristan (na primer, Acer-ova aplikacija za menadžment računara), a nekada se radi o beskorisnom softveru. Ne nervirajte se. Deinstalacija i brisanje su lako rešenje, koje primenite ukoliko to nađete za shodno, bez mnogo kidanja živaca. Najzad, red je davam skrenemo pažnju na – garanciju. Garancija je vrlo važna kada se radi o notebook računarima i svaka dodatna godina dobija na značaju. Svaki potencijalni kvar je višestruko škodljiviji kod laptopova, jer utiče na rad i funkcionalnost kompletne mašine, koja predstavlja zatvorenu platformu. Kombinujte to sa faktorima kao što su često prenošenje i drmusanje računara (možda vam se desi i neki pad), ali i konastantno generisanje pozamašnih količina toplote u malim i kompaktnim kućištima i verovatno vam je već jasno koliki su faktori rizika. Nemojte se prema garanciji odnositi nehajno kao što biste to (možda) učinili kada se radi o komponentama za desktop PC, gde i kada vam se desi neki kvar najverovatnije ta komponenta toliko zaostaje da ćete je bez puno razmišljanja zameniti novijom. Prisetite se koliko vam se stvari pokvarilo tokom druge ili treće godine korišćenja i shvatićete važnost faktora garancije. Uvek uzmite u obir garanciju kada procenjujete (ne)opravdanost traženja određene novčane sume za neki računar. Sve u svemu, mnogo je faktora koji utiču na odabir notebook računara, baš kao i svake drugog PC računara. Ovde je situacija dodatno zakomplikovana brojnim faktorima koji utiču na performanse i mogućnosti računara, a korisniku su (ne)bitni, u skladu sa njegovim kriterijumima. Mi smo se potrudili da vam pomognemo i jasno ukažemo na prednosti i mane notebook računara u globalu, ali i šta možete očekivati od određenih kategorija. Pokušali smo da damo i nekoliko korisnih saveta, koji će verovatnije biti od većeg značaja za „guštere“ nego za iskusne korisnike notebook-ova koji tačno znaju šta hoće. Nadamo se da će vam ovi saveti pomoći prilikom odabiranja modela koji će zadovoljiti vaše potrebe. Bez obzira da li ste profesionalac, nezahtevan korisnik kome treba mašina za internet, ili igrač kome uzavri krv pri pomisli na najnovije hitove koji dolaze na jesen i zimu, za svakoga od vas postoji neko rešenje, a na nama je bilo da vam pomognemo da odaberete ako ne ono pravo, a onda što adekvatnije. Mi ćemo vodič za kupovinu laptopova unapređivati i osvežavati, tako da bude u toku sa aktuelnim dešavanjima na ovom turbulentnom tržištu, gde se pravila igre veoma brzo menjaju. Izbor je – kao i uvek i kao što i treba da bude – samo na vama. Sa Benchmark-om do pravog izbora!

Zaključak

Sve u svemu, mnogo je faktora koji utiču na odabir notebook računara, baš kao i svake drugog PC računara. Ovde je situacija dodatno zakomplikovana brojnim faktorima koji utiču na performanse i mogućnosti računara, a korisniku su (ne)bitni, u skladu sa njegovim kriterijumima. Mi smo se potrudili da vam pomognemo i jasno ukažemo na prednosti i mane notebook računara u globalu, ali i šta možete očekivati od određenih kategorija. Pokušali smo da damo i nekoliko korisnih saveta, koji će verovatnije biti od većeg značaja za „guštere“ nego za iskusne korisnike notebook-ova koji tačno znaju šta hoće. Nadamo se da će vam ovi saveti pomoći prilikom odabiranja modela koji će zadovoljiti vaše potrebe. Bez obzira da li ste profesionalac, nezahtevan korisnik kome treba mašina za internet, ili igrač kome uzavri krv pri pomisli na najnovije hitove koji dolaze na jesen i zimu, za svakoga od vas postoji neko rešenje, a na nama je bilo da vam pomognemo da odaberete ako ne ono pravo, a onda što adekvatnije. Mi ćemo vodič za kupovinu laptopova unapređivati i osvežavati, tako da bude u toku sa aktuelnim dešavanjima na ovom turbulentnom tržištu, gde se pravila igre veoma brzo menjaju. Izbor je – kao i uvek i kao što i treba da bude – samo na vama. Sa Benchmark-om do pravog izbora!