Miroslav Nikolić
ZenFone 2 serija nije čitava odjednom predstavljena javnosti; pojedini modeli pojavili su se tek nešto kasnije tokom 2015. godine, i među njima je i ZenFone 2 Laser. On je u prodaju pušten krajem godine, tačnije u novembru. Kao što je slučaj sa celom ZenFone 2 serijom, i što svakako nije za posebnu pohvalu (i pored činjenice da raznovrsnost ponude daje kupcu slobodu pri odabiru), i kod Laser podserije su oznake različitih modela dovele do zabune većinu kupaca i korisnika.
Pritom, oznake i drugih telefona ZenFone podserija (Selfie, Max, Deluxe…) su vrlo slične ostalima, da zabuna bude veća. Da vidimo to i na primeru, ujedno objašnjavajući i oznaku iz samog naslova testa, ZE551KL: radi se oznaci Laser modela koga sačinjavaju SD615 čipset, Full HD ekran i 3 GB RAM memorije; samo za jedno slovo drugačiji Laser model ZE550KL ima, međutim, SD410 čipset, 720p ekran i 2 GB RAM-a.
S druge strane, ZE551ML uopšte nije Laser model, nego klasični ZenFone 2 model, i to sa Intelovim procesorom i 4 GB RAM memorije. Među ASUS-ovim uređajima imamo i ZC550KL, ZD551KL (svi po 5.5, što se, istini za volju, upoređujući oznake drugih modela i dalo naslutiti), ali i ZE500KL, ZE601KL (očito, telefoni ekrana različitih dijagonala) i tako dalje… No, dosta o ovoj temi. Prosto, savetuje se da prilikom odabira ASUS smartfona dobro obratite pažnju na specikacije modela koji vas zanima, jer samo ime ne određuje jasno i hardver koji ćete zateći unutar pakovanja…
Ipak, malo detaljnije upoznavanje sa modelom koji se spremate da uzmete nije naodmet, uzevši u obzir da to što dobijate zaista ume da deluje kao premija, kad se ima u vidu cena koja je plaćena. Autor ovih redova nije imao tih problema, pošto je telefon u njegovo vlasništvo došao kao poklon prijatelja iz Kanade, ali je svakako saznanje da ovako dobro osmišljen i hardverski opremljen uređaj košta svega 199$ nešto što prija pročitati i na čemu se ASUS-u, kao renomiranom proizvođaču zaista mora odati priznanje, posebno u vremenu najezde povoljnih, a korektnih telefona manje poznatih, pretežno kineskih proizvođača.Kako je sam telefon prilično velik, pakovanje u kom dolazi relativno je malo. Praktično dimenzije kutije po dužini i širini jedva prevazilaze gabarite samog telefona (po debljini, ipak, naravno, kutija suvereno vodi), i samim tim, kad se klizni deo pakovanja svuče sa ostatka kutije i pukne pogled na telefon, on tako velik i u potpunosti popunjavajući kutiju zaista deluje impresivno. Prednjom stranom telefona, očekivano, dominira Full HD IPS LCD ekran dijagonale 5.5 (prekriven GorillaGlass 4 zaštitnim staklom), iznad kog su zvučnik, levo od njega senzori, desno prednja 5MP kamera i ispod ASUS logo. Ispod je bezel nešto veći, no imajuci u vidu da sadrži kapacitivne dugmiće na sebi, to se da oprostiti, posebno ako se uzme u obzir i fino teksturisani prostor ispod samih tastera, koji pritom izaziva i odsjaj u zavisnosti od položaja telefona u odnosu na svetlost u okolini. Lep detalj.
Zadnja strana dolazi u više boja. Tekstura plastike je takva da odaje utisak brušenog aluminijuma, a elementi su uklopljeni u nju tako da sve izgleda simetrično i lepo za oko. Oko 13MP kamere su dvobojni blic i laser koji služi za brže fokusiranje, a ispod nje dvodelni taster za regulisanje jačine zvuka, u stilu koji je LG prvi promovisao svojim G2 telefonom. Pri dnu telefona je zvučnik postavljen na blagom zakrivljenju kućišta, tako da ne dolazi do njegovoj potpunog prekrivanja kad je telefon spušten na ravnu površinu.
Sa bočnih strana telefona nema ništa, imajući u vidu položaj Volume tastera i činjenicu da je Power button sa – gornje strane telefona. Za uređaj ekrana 5.5 inča dugačak čitavih 15.25cm ovo deluje kao slabija odluka, ali njen negativan značaj maltene u potpunosti umanjuje činjenica da ASUS donosi sa sobom DoubleTapToWake (DT2W) opciju paljenja ekrana. Gore jos zatičemo i 3.5mm ulaz za slušalice i jedan od mikrofona, a sa donje strane microUSB ulaz i drugi mikrofon. Izrada je odlična, nema slabo uklopljenih delova, disanja poklopca uklonjive baterije niti drugih nedostataka, a sa 170g telefon u ruci zaista ostavlja moćan utisak.
Iako to za samo predstavljanje ZenFone 2 Laser modela nije presudno, kako je uz telefon stigao i originalni ASUS backcover, valja pomenuti da on zaista (mada, prilično očekivano) naleže savršeno na telefon uz perfektno isečene otvore. Pride, telefon izgleda veoma lepo sa njim. Samim tim, korisnik će ga u ovom slučaju i zadržati u svakodnevnoj upotrebi, iako je generalno od onih koji ne vole nikakve zaštite za telefone i uvek ih nosi gole.
Telefon je generalno velik, i bez ustezanja se može reći da je za upotrebu jednom rukom praktično nemoguć, osim ako korisnik nema prilično velike šake. Poređenja radi, ko ne može da u ruci drži košarkašku loptu (okrenutu na dole, naravno), neka se spremi da uključi obe šake u gotovo sve radnje ovim telefonom, posebno kucanje. Ako to nije problem potencijalnom kupcu, korišćenje Laser modela je prijatno jer je raspored komandi logičan i ergonomski dobar, a grip sa zaštitom odličan. Bez njega je nešto slabiji, plastika pozadi zna da bude klizava, pa treba biti obazriviji. Bilo kako bilo, posle eventualnog kratkog navikavanja na dimenzije uređaja, svakodnevna upotreba postaje čisto zadovoljstvo, imajući u vidu sve prednosti velikog ekrana.Pre nešto detaljnijeg pregleda pojedinačnih elemenata hardvera testiranog uređaja, u tabeli možemo na jednom mestu videti šta možemo očekivati u smislu performansi i mogućnosti telefona.
[modul] specifikacija=8993 [/modul]
Mnogo toga izdvaja Laser model u odnosu na konkurenciju u cenovnoj klasi. Počnimo od ekrana. Sve je više uređaja koji imaju Full HD ekran na dijagonali 5.5 inča, koji nisu flegšip modeli, međutim – nije da nema modela koji su i dalje opremljeni svega 720p ekranima, i to od najrenomiranijih kompanija. Navedimo samo kao primere HTC Desire 825, Samsung Galaxy J7 i Acer Liquid X2. Ne samo da je rezolucija svakako zadovoljavajuća, a sa njom i 401ppi, nego imamo i vrlo kvalitetan IPS panel, prijatan za oko.
Boje su prilično živahne, mada se svakako pomoću aplikacije Splendid koja dolazi sa sistemom može podesiti nivo saturacije, i uglovi gledanja su odlični. Ipak, crna boja nije izrazito duboka, delom zbog ne-baš-fenomenalnog maksimalnog osvetljenja ekrana i jakog premaza. , upotrebljivost na Suncu ume da bude upitna. Ipak, opšti utisak ostaje vrlo povoljan i nema sumnje da je ASUS napravio dobru odluku odabirom displeja za posmatrani model.
Čipset je, reklo bi se, savršeno prikladan za klasu. Uostalom, i nalazi se u velikom broju mid-range uređaja onih proizvođača koji su se odlučili na upotrebu Qualcomm-ovog čipseta, za razliku od MediaTek-ovog rešenja u vidu MT6753 čipseta. U radu se to najbolje i vidi, jer ovaj procesor bez većih problema gura sve što se pred njega baci, a jedini eventualni problemi mogu se pojaviti u slučaju krajnje zahtevnih 3D igara, kada do izražaja dolazi Adreno 405 grafički procesor, čija snaga već nije za posebne hvalospeve, ali koji, naravno, nema problema sa svakodnevnim radnjama, a poslužiće i za po koju igru s vremena na vreme. AnTuTu rezultat u krugu od 35.000 potvrđuje prethodne navode.
Ono što se, međutim, ovde izdvaja je količina radne memorije – ASUS je ubacio čak 3 GB RAM-a u ovaj telefon. Time je obezbedio da problema sa nekeširanim aplikacijama i suvišnim čekanjima na pokretanje istih ne bude, i pored poprilične količine suvišnih aplikacija koje dolaze sa sistemom. Dakle, utisci u radu su više nego odgovarajući i nikakvih zastoja nema, osim ako niste izrazito zahtevan korisnik, što se, nekako, od kupca u ovom cenovnom rangu ne očekuje. Čak i manji tzv. mikrotrzaji u radu vrlo su retka pojava.
Sa izuzetkom NFC-a, koji je izostavljen sa ovog uređaja (za čime u Srbiji ne možemo preterano da žalimo…), opcije konektivnosti su prilično sveobuhvatne. WiFi odlično hvata signal, Bluetooth je poslednje generacije, a čak je i prijem signala mobilnih mreža odličan (usuđujem se da kažem da je i bolji od Motorola (Droid Razr HD i Moto G2) koje sam donedavno koristio, a koje su poznate po svom odličnom prijemu). Ako se na to doda veliki broj LTE bendova koji su pokriveni (a među njima i oni na kojima rade 4G mreže u regionu), u ovoj oblasti zaista nema se na čemu prigovoriti. Pohvalno je i što je memorija proširiva, kao i što je baterija od 3.000 mAh prikladnog kapaciteta, ali o njoj i kamerama biće više reči u zasebnim paragrafima.
Softver
Ako se osvrnemo na softver, kada se ekran upali, pojavljuje se lockscreen sa dosta prečica integrisanih ispod časovno-vremenskog vidžeta sa dodatim informacijama o lokaciji, datumu i eventualno postavljenom alarmu. Tu su prečice do kamere, aplikacije za SMS poruke i aplikacije za pozive, a moguće su i modikacije te postavke. Otključavanje se izvršava povlačenjem prsta na gore.
Već tu vidimo da je u ASUS-u doneta odluka da se njihova verzija Android OS-a razlikuje od tzv. Vanilla ili ti stock Androida. Kad god se to desi, logično je zapitati se – dokle se išlo sa izmenama UI-a, i koliko to pogađa korisničko iskustvo, kako pozitivno tako i negativno? U ovom slučaju, ASUS je napravio zaista dosta izmena, ali je sreća da uglavnom donose korisne i upotrebljive opcije, a ne remete mnogo korisničko iskustvo, i pritom ne kvare Material Design uspostavljen od strane inženjera i dizajnera iz Google-a, a koji se pokazao vrlo korektnim.
Naime, išlo se zaista duboko sa izmenama, i ASUS je pored promene korisničkog interfejsa i određen broj standardnih Google-ovih aplikacija zamenio svojima, doduše dizajniranim takođe po smernicama Material Design pravca, a ubačeno je i nekoliko dodatnih. No, ako se korisnik ne odluči da ih obriše, ne jedu mnogo resursa, a pošto je procesor dovoljno snažan i radne memorije ima dovoljno, neće dovoditi do zagušenja sistema. Na sve to, ASUS je ostavio i opciju njihovog onemogućivanja, kad se već, kao sistemske, ne mogu brisati.
Ono što takođe upada u oči, kad je dizajn elemenata UI-a u pitanju, svakako su ikonice aplikacija uokvirene kružno, kao i drugi pojedini grafički detalji, recimo stavke u Quick Settings odeljku. Možda je generalno korisnicima takav pristup poželjan i vizuelno privlačan, no kako piscu ovih redova nije bio, kao ni izgled menija u pojedinim segmentima sistema, prevashodno zbog, takoreći, opšteg šarenila – promenjena je tema. Upravo tako, ASUS je sa svojim ZenUI-om doneo opciju promene tema, koja obuhvata mnoge elemente interfejsa, i kako je ponuda tema široka, od ozbiljnijih i pravougaonih do potpunog šarenila praćenog nepravilnim oblicima – svako će naći nešto za sebe.
Vredi napomenuti i da je trenutna verzija Android softvera 5.0.2 uz obećanje kompanije da će biti nadogradnje na Android 6 Marshmallow – da zaista nema razloga za sumnju da će je i biti potvrđuje i činjenica da je koliko 12. maja izašao Marshmallow za ZenFone 2 Laser ZE500KL, što je jedna od 5-inčnih verzija telefona ove serije, i to baš ona koju je Benchmark već i opisao na svojim stranama. Uskoro se, samim tim, očekuju i nadogradnje za ostale, koje se mogu izvesti kako OTA, tako i skidanjem odgovarajućeg fajla sa ASUS-ovog sajta i njegovim primenjivanjem, za one nestrpljivije.
Uzgred, još jedna promena zadesiće uređaje uz samu nadogradnju na sledeću verziju Androida: u dokumentu sa opisom izmena koje dolaze sa nadogradnjom, navedeno je da su pojedine ASUS-ove aplikacije zamenjene stock varijantama, pa tako umesto custom-made Dialer, Messaging i Calendar aplikacija dolaze Google verzije, a čak će i neke od ranije pomenutih (nepotrebnih) aplikacija biti obrisane. Svaka čast za ASUS.
Ono što bi valjalo još spomenuti, pred zaključenje ovog dela testa, je i funkcionalnost. Root-ovanje ovog telefona od strane vlasnika praktično je navodilo na pomisao da je instalacija Xposed frejmvorka sledeća akcija koja će se desiti na sistemu. Prosto, razni moduli Xposed-a mogu da donesu mnoge korisne funkcionalnosti, pre svih GravityBox, sa svojim morem podešavanja na svim nivoima Android sistema. GravityBox nekako najbolje legne upravo stock Androidu, koji najčešće ima manje sitnijih podešavanja u odnosu na skinovane verzije velikog broja proizvođača.
Pre nego što je do njegove instalacije i došlo, od nje se i odustalo – prosto, ZenUI nudi toliko sveobuhvatan set podešavanja kroz razne menije, kako unutar tako i van aplikacija, da prosto nema potrebe za dodatnim uplitanjem. Imajući u vidu da je i sve to odrađeno tako da sistem i ASUS-ove aplikacije izgledaju ponekad i bolje od Google-ovih, zbog solidne i pogledu prijatne implementacije Material Design pristupa – prostora za zamerke nema.Pročitavši samo naziv konkretnog modela, bez posebnog uplitanja u specikacije i detalje, slabiji poznavalac prilika u oblasti Android telefona pomislio bi kako je ZenFone 2 Laser prevashodno telefon gde se sve vrti oko kamere. Ipak, poseduje laserski autofokus, koji obećava poboljšane performanse kamere, i jeste bio ključna marketinška karakteristika ovog telefona, a ne 3 GB radne memorije ili 1080p ekran. Pa ipak, posle nekih nedelju dana provedenih sa ovim telefonom, autor ovih redova ne bi mogao da kaže da mu je kamera najviše privukla pažnju (iako on generalno i nije preterano zahtevan po pitanju sposobnosti kamere), što ne znači da nije korektna. Naprotiv – u nekim situacijama je odlična!
Da krenemo od same aplikacije. Iako je aplikacija jasna i nije zatrpana podešavanjima na samom osnovnom ekranu, postoje zaista mnoga podešavanja koja su dostupna onima koji ne žele da ASUS određuje kako će fotografija da izgleda, tj. ne žele da se oslanjaju na automatski modul. Već pored samog dugmeta za okidanje fotografije nalazi se opcija za prelazak na manuelna podešavanja, koja nude promene autofokusa, white-balansa, ekspozicije, ISO podešavanja i sl. već tu iznad samog okidača, a blizu su i HDR, Night I ostali modovi, prelazak na prednju kameru… Pritom, tek kad se dotaknu tri tačkice i uđe se u aplikaciona podešavanja, pregršt promena su tu za one koji su voljni da ih izvrše. Dizajn je lepo osmišljen i sve je lepo upakovano. Pritom, i snimanje videa izvodi se sa istog ekrana – komanda za startovanje snimanja je odmah do okidača fotografije.
Same fotografije prilično zavise od uslova u kojima su načinjene, i tu čak ni laserski autofokus ne pomaže preterano. On radi odlično, radilo se o autofokusiranju ili onom koje korisnik sam izvodi dodirom na neki deo ekrana – ASUS navodi da je 0.2s dovoljno da proces bude gotov, i iako konkretno merenje nije izvršeno, da se zaključiti da svakako deluje kao da to nije neosnovana tvrdnja. U slučaju slabijeg osvetljenja, potrebno je možda malko više vremena, no i tada ne pomaže mnogo. Na primerima koji slede, gde do sobe dopire samo prilično slabo spoljašnje osvetljenje, vidi se da fotografije načinjene Laser-om imaju izrazito mnogo šuma, i dosta su nejasne.
Blic ume malo da izvadi situaciju, ali ni onda rezultat nije preterano pohvalan. Veštačko osvetljenje (3. fotografija) čini situaciju malo boljom, no opet ne fenomenalnom. Definitivno ZenFone 2 Laser nije telefon na koji se treba osloniti za low-light fotografisanje, 13MP kamera ne uspeva dovoljno dobro da iznese taj task i pored solidne f/2.0 blende. Mora se napomenuti da su slike primeri napravljeni u Auto modu, ali ni night-mod ne donosi neka značajna poboljšanja.
Koliko se stvari menjaju nabolje sa poboljšanjem uslova osvetljenja teško je i pretpostaviti. Slike napravljenje na solidnoj svetlosti deluju dovoljno oštro, balans bele boje je dobar, i jedino se možda može malo prigovoriti živahnosti boja, pošto neke slike znaju da ispadnu blago izbledelo. Fokus je, očekivano, uvek na mestu i ekstremno brz, pomaže i da ne dolazi do pojave „duhova“ ili zamućenja, a pritom nema mnogo postprocesinga i to ostavlja utisak prirodnosti na slikama.
Kada situacija to nalaže, softver sam predloži upotrebu HDR opcije (ovo važi i za Night mod), koja iako ne u velikoj meri, ipak popravi donekle rezultat slike, kad su u pitanju senke i preterano osvetljeni delovi kadra. Na sve to, video izgleda vrlo tečno (30fps) i sa dovoljno detalja (1080p), uz doduše nešto slabiji ton, i možda donekle nekvalitetniji zvuk. Nije bas testiran tokom rok koncerta, ali i delovalo je da to možda ne bi bila najbolja ideja… No, fokus se ne gubi, u nedostatku optičke stabilizacije i digitalna korektno radi svoj posao. Za pokoji video s nogu Laser neće izdati nikoga, do možda nekog zahtevnijeg filmadžije, od kog se onda nekako i očekuje da sa sobom ima ozbiljniji uređaj za fotkanje i snimanje.
Za razliku od Max modela ZenFone 2 serije, ovde je SD615 čipset ipak manje štedljiv, rezolucija ekrana je po bateriju pogubnija, i naravno, umesto 5 hiljada miliamper-časova, baterija Laser modela ima samo 3 hiljade. No, to nije sprečilo inženjere ASUS-a da ipak učine trajanje iste odličnim!
Telefon nije podvrgavan nikakvim posebnim battery-dedicated testovima, samo heavy-user upotrebi, i pokazao se iznadprosečno. Naime, na njemu je internet apsolutno uvek uključen, i to u modu koji preferira 4G (bilo WiFi prijema u blizini ili ne), aktivna su 2 mejl naloga, FB, Messenger, IG, Tapatalk, WhatsApp, Viber, Skype, OneDrive… Dakle, mnogo servisa radi u pozadini, a često se i susretao sa situacijom slabog signala (što se na skrinšotu i da primetiti), pa opet imamo 4.5h uključenosti ekrana na otprilike 18h rada.
Moguće je da ni to nekome nije dovoljno, ali velikoj većini korisnika sigurno jeste. Priča o bateriji svakako zaokružuje utisak kako je ASUS ZenFone 2 Laser softverski zaista solidno utegnut i lepo ispeglan, i pored određene količine bloat-a i aplikacija koje su izvedba proizvođača umesto stock verzija.
Zaključak
Prvi kontakti sa ovim modelom njegovom vlasniku nisu ulivali preteranu dozu optimizma: prethodno je, posle perioda korišćenja WP telefona, neko vreme koristio Motorole sa gotovo stock interfejsom, po dimenzijama prilično prijatne za upotrebu jednom rukom i ugodne za smeštanje u džep. Posle svega toga, dočekao ga je vrlo velik telefon, dodatno uvećan kvalitetnom futrolom, softvera prilično udaljenog od čistog Androida, sa baterijom koja nije delovala kao da će baš biti šampion trajanja, što bi se inače moglo ubrojati u prioritete. Predrasude, predrasude…
Ispalo je da je navikavanje na dimenzije telefona prošlo brže i lakše od očekivanog, softver je iznenadio glatkim radom i mnogim lepim opcijama i podešavanjima. Kamera je pokazala solidan potencijal u uslovima pristojnog osvetljenja, a baterija je nadmašila očekivanja i otklonila brige i pomisli na nošenje punjača igde sa sobom u toku dana. Sve kad se sabere, jasan zaključak je da je ASUS ZenFone 2 Laser ZE551KL vrlo zaokružen i kvalitetan proizvod.
Možda ASUS ovim modelom nije uspeo u svojoj potrazi za fenomenalnim, niti je tome težio. Sa druge strane, sa cenom koju za ovaj uređaj traži, svakako je uspeo u pokušaju da ostavi utisak korektnog proizvođača u godinama kada cene pojedinih smartfonova postaju zaista astronomske. Imajući u vidu i činjenicu da je Srbija platežno osetljivo područje, gde je svest o odnosu uloženog i dobijenog na visokom nivou (ili bi bar trebala da bude), apsolutno se mora konstatovti da ZenFone 2 Laser zaslužuje pohvalu i preporuku.
Prednosti:
– Baterija iznad očekivanja- Kamera odlična u uslovima solidnog osvetljenja- Cena
Nedostaci:
– Povelik čak i za 5.5 telefone- Kamera slaba u uslovima slabijeg osvetljenja- Vidljivost ekrana na Suncu
ASUS ZenFone 2 Laser ZE551L
Kada je početkom 2015. godine ASUS najavio svoju ZenFone 2 seriju, retko koji ljubitelj Android telefona ostao je ravnodušan. Veliki dijapazon uređaja različitih veličina ekrana i hardverskih mogućnosti obećavali su za svakoga ponešto, imajući u vidu veliku raznovrsnost ponude, ali sve ih je povezivalo najpopularnije moguće svojstvo jednog uređaja - konkurentna cena. Naime, svaki od telefona imao je cenu nešto nižu od konkurenata sličnih specikacija. Na našem tržištu uspeh takođe nije izostao.