Aleksandar Božović
Vladimir Pejić
ASUS ponovo postavlja neke nove standarde kada su gaming monitori u pitanju, budući da je PG27VQ hronološki prvi gejmerski monitor koji objedinjuje G-Sync, 1440p rezoluciju, 165Hz i zakrivljen ekran.
Međutim, sve ovo u isto vreme dolazi uz jedan ogroman kompromis u vidu TN panela, budući da trenutno nije moguće napraviti VA ili IPS verzije sa identičnim karakteristikama. U jednu ruku ovo je loše, ponajviše zbog standardnih nedostataka TN tehnologije, koji su sasvim očekivano prisutni i na ovom modelu, a odlično zbog činjenice da se ASUS sa PG27VQ nije previše opterećivao nekim dodatnim mogućnostima, već se fokusirao isključivo na gaming.
Kutija u kojoj ASUS PG27VQ dolazi je standardno „ROG-olika“ u smislu da poseduje vrlo lep prikaz monitora i njegovih funkcija i mogućnosti. Upravo zahvaljujući njoj saznajemo neke prilično cool informacije o ovom modelu, a izdvojićemo nekoliko najvažnijih – pored već pomenutog nVidia G-Sync-a ovaj monitor podržava i pomalo zaboravljenu 3D Vision tehnologiju novije generacije (uz jedan vrlo cool dodatak koji ćemo kasnije pomenuti).
[modul]specifikacija=9275[/modul]
Tu je konačno i AURA Sync što nas odmah vodi ka sledećoj stvari – USB Hub-u, dakle USB 3.0 hub imaće dodatnu funkciju da prenosi informacije o AURA Sync sinhronizaciji sa računarom i na kraju tu je sada već pomalo i standardna tehnologija FlickerFree osvetljenja koje će ovde ipak doći do punog izražaja kada monitor overclock-ujete na 165Hz.
Unutar kutije gomila kablova, adaptera i dodataka. Sam monitor je sjajno upakovan i tu ne morate uopšte da brinete. Iznad njega u brojnim usečenim pregradama u stiroporu pronalazimo strujni kabl i adapter za napajanje, HDMI kabl u High Speed verziji, DisplayPort kabl koji će biti neophodan za OC i G-Sync, USB kabl i adaptere za Light in Motion osvetljenje na dnu sa tri dodatne providne pločice na kojima možete praviti vlastiti logo. Tu je naravno i prepoznatljivi tripod (postolje), identičan po dizajnu onom kod XG27VQ modela uz malu razliku u bakarnim akcentima i par nVidia nalepnica.
Sama montaža je izuzetno jednostavna budući da “tripod” dolazi sa „zaključanim“ šrafom i „prstenom“ koji omogućava šrafljenje prstima, bez alata. Nakon toga dovoljno je samo povezati kablove i staviti plastični pokrivač preko I/O sekcije (što je naravno opcija).
Ovakav dizajn smo svakako već videli, i to prilično nedavno na XG27VQ modelu. Doduše postoje tu i neke suptilne razlike, kako na prednoj tako i na zadnjoj strani. Najuočljivija je svakako boja tzv. „naglasaka“ koji su kod drugog monitora bili u crvenoj a ovde dolaze u metalik bakarnom ili Plasma Copper izdanju, kako ga ASUS naziva. Druga stvar koju smo zapazili su ivice oko ekrana, tačnije bočne i gornja ivica. Dok su kod XG27VQ one bile jasno izdignute, ovde ih nema pa PG27VQ kada je isključen izgleda kao bezel-less monitor. Ovo je naravno samo optička varka, jer kada ga uključite crni okvir će itekako biti vidljiv.
Pozadi je manje-više skoro sve identično. Centralni nosač monitora je preslikan, sa identičnim slajderom i otvorom za Cable Management. Ono što je lošije kod ovog modela je Swivel, koji dolazi sa smanjenim rasponom od max 40° zakretanja u oba pravca (XG27VQ dolazi sa 50°). Ovo ne deluje kao velika razlika na papiru ali se itekako primećuje u praksi.
Najveća promena svakako je Aura Sync panel na centralnom delu pozadine ovog modela. Kod XG27VQ je bio koncentrisan unutar polu-glossy prstena, a sada ima mnogo veću površinu u vidu zaobljenog trougla. Iako pozdravljamo njegove Aura Sync mogućnosti i dalje ga smatramo potpuno besmislenim i nepotrebnim. Slična stvar je i sa Light in Motion osvetljenjem na dnu monitora. Naravno, shvatite sve ovo samo kao subjektivno mišljenje autora teksta, ali snimajući ga kamerom za našu video recenziju primetili smo tzv. “treperenje” ili flicker ovog LiM osvetljenja, kojeg nije bilo na XG27VQ modelu. Ako se dosta igrate u mrklom mraku naš savet je da ovo svetlo isključite.
I/O sekcija je prilično bogata ako u obzir uzmemo da je reč o G-Sync modelu monitora. Za one koji ne znaju zašto ovo kažemo, raniji (prva generacija) G-Sync monitori dolazili su samo sa jednim DisplayPort ulazom i konektorom za napajanje, i to je bilo sve budući da fizički G-Sync modul nije podržavao ništa drugo. Ovde sada imamo unapređenu verziju pa pored DisplayPort-a srećemo još i HDMI 1.4 ulaz, 3.5mm izlaz za slušalice, jedan Upstream i dva Downstream USB 3.1 Gen1 konektora za USB hub. Kada je USB hub u pitanju skrećemo pažnju da ovaj monitor ne dolazi sa Pivot mogućnostima budući da je zakrivljen, pa je sam hub gotovo neupotrebljiv osim ako niste vični vrlo naprednim akrobacijama ili fleksibilni poput Mr. Fantastic-a iz Fantastične Četvorke.
Ono što je nažalost takođe preslikano sa XG27VQ modela su i komande za upravljanje i kontrolu funkcijama. Kažemo “nažalost” budući da nam se tamo nisu nimalo svidele, a u nastavku teksta ćete videti kako je ASUS na ovom modelu uspeo čak i dodatno da ih pogorša.
Odmah ćemo se nadovezati na poslednji pasus vezan za OSD i upravljanje istim. Sam dizajn OSD-a je grafički vrlo prijatan i u većini slučajeva intuitivan. Ono što kvari utisak su kontrole. Na boku monitora ćete videti grafički prikaz tzv. prečica ka određenim sekcijama, dok se tasteri za iste nalaze skroz pozadi. Sve ovo je potpuno nevidljivo nekome ko sedi normalno ispred monitora i uz smanjen raspon swivel-a zahteva da taj isti raspored naučite napamet.
Na vrhu kontrola nalazi se joystick koji nam se jako dopada, ali koji ovde nažalost nije maksimalno iskorišten. Iako je reč o 5-smernom joysticku, u Meni možete ući samo kada kliknete, dok se ostala četiri smera koriste samo unutar Menija za navigaciju istim. Na tasterima ispod joysticka pronaći ćete direktne prečice za izbor gaming modova prikaza (Game Visual), zatim funkciju za izlazak iz Menija (???) i funkciju izbora raznih gaming dodataka (Game Plus) poput internog FPS brojača, crosshair overlay-a ili čak tajmera kojim možete kontrolisati količinu vremena provednog u gaming-u.
Umesto jednog čitavog tastera koji se bespotrebno koristi za izlazak iz menija (isto možete uraditi pomerajući joystick u levo), voleli bi videti neko Input Selection mapiranje ako ne i opciju programiranja funkcija tih tastera. Promena Inputa je tako “zakopana” unutar samog Menija, a o potrazi za kontrolama ugrađenih zvučnika tek možemo napisati roman. Glavni feature ovog monitora – OC na 165Hz – proterao je iz glavnog Menija kompletnu Game Visual sekciju, koja je itekako bitna, i ovo sada dovodi do pravog žongliranja između Game Visual tastera i Joysticka, gde smo u nekoliko navrata čak totalno isključili monitor umesto da promenimo režim prikaza slike. Uvek naravno postoji šansa i da je sve ovo samo deo privikavanja i učenja kontrola, i da ćete nakon nekog vremena potpuno ovladati svime.
Kako bi ispitali glavni Feature ovog monitora uparili smo ga sa potpuno novom nVidia GeForce GTX 1070Ti karticom, povezali je preko priloženog DisplayPort kabla i momentalno u meniju aktivirali 165Hz OC funkciju, nakon čega se monitor sam restartovao (uz prethodnu notifikaciju da je restart neophodan za aktivaciju). Dočekao nas je neverovatno “smooth” prikaz, koji se već pri prvom pogledu na kursor miša jasno vidi. Doduše, sama razlika između nativnog 144Hz i overclock-ovanog 165Hz prikaza u praksi nije vidljiva. Ono što je ipak vrlo pozitivno ovde je da G-Sync ovaj OC u potpunosti uzima u obzir, pa se njegov raspon tada kreće od 30-165Hz.
Uglovi posmatranja su rak rana za TN panele, a zakrivljenost od 1800R na ovom modelu je to samo dodatno pokazala i u praksi. Ako ste sami i smešteni direktno ispred ekrana, neće biti problema. Ali za svakog ko monitor bude posmatrao sa strane color shift je vrlo izražen. S druge strane uniformnošću ugrađenog panela smo izuzetno zadovoljni, pogotovo kada u nastavku teksta budete videli koji nivo svetline ovaj model postiže u praksi.
Merenja kolorimetrom su pokazala da nijedan mod prikaza nije fabrički podešen kako treba, međutim budući da je ovde reč o TN panelu ovo u praksi nije toliko ni važno jer ga svakako nećete koristiti za radnje koje zahtevaju izuzetno precizan prikaz boja. Ako bi morali da se odlučimo za jedan, koji se prilikom merenja pokazao kao najbolji, to bi svakako bio Racing Mod uz dodatak sRGB moda koji ga prati u stopu. Mod koji bi npr. trebalo izbegavati je Cinema, budući da je bela boja u ovom modu skoro potpuno plava (?).
Ono što nas je iznenadilo je sama svetlina ovog monitora, koji prema našim merenjima prevazilazi deklarisanih 400cd/m2 i dostiže maksimalnih 448cd/m2. Tu se vraćamo na deo teksta gde smo pominjali nVidia 3D Vision, jer ovaj nivo svetline može itekako doprineti kvalitetnijem 3D prikazu (ako to iko više i koristi). Monitor nam je dozvoljavao da menjamo: kontrast, Gammu (samo u FPS modu) i osvetljenje, dok detaljnijih RGB podešavanja nije bilo u meniju. Zbog toga je sama kalibracija mogla biti odrađena tek delimično.
Racing mod – preporuka
(Delimično) Kalibrisan
Mod za izbegavanje – Cinema
Kada se svi utisci saberu, ASUS-ov PG27VQ predstavlja pravo iznenađenje. Iako je danas u 2017. vrlo čudno videti jedan High End gaming monitor sa TN panelom, činjenica je da ovom konkretnom modelu to u neku ruku i pomaže kako bi se jasnije definisao na tržištu. Zbog toga ASUS nije preterano brinuo o tačnosti prikaza boja ili profesionalnoj kalibraciji, već je fokus prebacio na neke Pro Gaming funkcije – poput 1440p rezolucije, OC-a sa 144Hz na 165Hz ili kvalitetnijeg osvetljenja.
165Hz osvežavanje vam možda neće doneti neku ogromnu razliku u praksi, ali će sama mogućnost tog OC-a u meniju definitivno zadovoljiti one hardcore sledbenike PCMR filozofije. Slično je i sa Aura Sync rasvetom na poleđini. Korist od nje nećete videti, ali kada je sinhronizujete sa ostalim ASUS RGB komponentama, kompletan setup će izgledati vrlo moćno.
Tu su i neke prilično korisne stvari poput zakrivljenja od 1800R. Ponavljamo, koliko god to danas predstavljalo hir ili prolazni trend, činjenica je da u praksi jako pomaže monitorima čiji su paneli zasnovani na VA i TN matricama. Na taj način eliminiše se čak i najmanja šansa da panel posmatrate pod bilo kakvim lošijim uglom, a to je kod TN-a od dodatnog značaja. Nedostataka takođe ima, ali oni ovde nimalo ne utiču na same performanse. Ono što bi mu zamerili su pomalo konfuzne fizičke kontrole OSD-a, i nadamo se da će u budućnosti sam joystick biti bolje iskorišćen. Sam USB hub je odličan dodatak koji je ovde omogućio i Aura Sync, ali ga je jako teško dohvatiti budući da monitor ne poseduje Pivot mogućnosti. Izmeštanje standardnih Type-A konektora na bok monitora bi drastično popravilo stvar.
Jedina stvar koja nas sprečava da vam ga preporučimo je njegova cena, koja se u EU kreće preko 800€ i koja će kod nas svakako biti još veća, kada se monitor pojavi u prodaji. Ta cifra je jednostavno previsoka za ono što sa PG27VQ modelom dobijate. No, ta konstatacija važi u nekom širem smislu, ali nema sumnje da će svaka roba naći svog kupca, odnosno da će se naći gejmeri kojima je apsolutno najbitnije da dobiju ultimativne performanse u samim igrama – i za to će PG27VQ poslužiti savršeno.
Prednosti:
– Svetlina panela- Overclock na 165Hz- Broj konekcija- USB Hub- Aura Sync
Nedostaci:
– TN panel- Konfuzne kontrole- Zastarele konekcije (DP 1.2 i HDMI 1.4)- Nemogućnost detaljnijeg podešavanja prikaza- Cena
Monitor na testiranje ustupio ASUS.
