Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
ASUS VG236H
NVIDIA 3D Vision je već neko vreme sa nama. Njena osnova su specijalne 3D naočare sa pratećim predajnikom, NVIDIA grafička karta i monitor koji je prilagođen za prikazivanje slike sa frekvencom osvežavanja od barem 100Hz. Na testu smo imali još jedan komplet monitora koji je uključivao ASUS VG236H 120Hz LCD monitor. Ovoga puta smo u 3D-u uživali u Full HD rezoluciji – prethodni modeli koje smo testirali su imali mod od 1680 x 1050 piksela. ASUS nudi i verziju ovog monitora bez 3D Vision naočara u pakovanju (oznaka modela je VG236HE).
Čovek spada u grupu stvorenja sa stereoskopskim vidom, tj. poseduje dva oka koja se nalaze na određenom rastojanju. Kada oči posmatraju neki predmet svako daje pomalo različitu sliku sa svoje gledišne tačke, a mozak onda obrađuje te podatke i stvara jednu sliku, samo sa dodatnom informacijom o udaljenosti predmeta. Tako nastaje „dubinska percepcija“, tj. sposobnost čoveka da spozna raspored predmeta u prostoru i poređa ih u glavi tako da svaki ima svoj položaj u trećoj dimenziji. Problem 2D displeja bilo koje vrste, bilo da su to LCD monitori ili televizori, stari CRT-ovi ili projektorsko platno, jeste to što na njima oba oka vide istu sliku. Samim tim, iako mi uz pomoć našeg prethodnog iskustva snalaženja u prostoru možemo da rekonstruišemo 3D pejzaž na osnovu kretanja projekcija sa 2D displeja, prostorna informacija izostaje i na nekom nivou smo uvek svesni da „nešto tu fali“. Najbolje rešenje tog problema bi naravno bio sistem gde bi svako oko primalo zasebnu sliku putem nekih stereoskopskih naočara ili možda kreiranjem holograma, ali ta rešenja imaju opet svoje probleme pa su ljudi počeli da istražuju načine kako da postojeće 2D projekcione sisteme iskoriste da stvore iluziju treće dimenzije.
NVIDIA 3D Vision, opet
Još pedesetih godina prošlog veka počeli su prvi eksperimenti sa uvođenjem 3D-a u bioskope, a od tada je bilo još par procvata dotične tehnologije u raznim inkarnacijama, ali osim kao privremenu zanimaciju ljudi je nikada nisu masovno prihvatili i kada se uz to doda komplikacija prilikom snimanja takvog materijala, sasvim je opravdano to što se bioskop uvek vraćao na stari dobri 2D. Poslednjih godinu-dve svedoci smo najnovijeg talasa 3D-a, ovog puta potkovanog boljom tehnologijom i lakšom produkcijom, a veliki broj filmova od kojih su neki zaista veliki blockbuster-i forsiraju 3D kao udarni novitet. Vreme će pokazati da li će se ovaj put 3D izboriti za stalno mesto u bioskopima ili će kada interesovanje publike splasne opet ostati u zapećku do daljnjeg. U međuvremenu, pozabavićemo se onim što je pred nama, a to je NVIDIA 3D Vision koji vam omogućava da iskusite pun 3D doživljaj u svom domu.
U ovom slučaju, primenjena je tehnika alternate-frame sequencing koja podrazumeva naočare sa malim providnim TFT displejima umesto stakala koji u sinhronizaciji sa monitorom zatamnjuju naizmenično levo i desno oko dok se na monitoru prikazuje slika namenjena onom koje u tom trenutku nije blokirano. To sve se događa jako brzo, u ovom slučaju 120 puta u sekundi pa svako oko efektivno vidi 60 sličica u sekundi, a onaj koji posmatra kroz naočare nije ni svestan šta se događa. Da bi 3D Vision funkcionisao potrebna je tesna integracija svih sistema u nizu, što podrazumeva NVIDIA grafičku kartu koja je dovoljno brza da prikaže tako veliki broj frejmova u sekundi (minimum je GeForce 9600GT, ali preporučujemo makar GeForce GTX460 za pun ugođaj), monitor koji može da prikaže sliku sa osvežavanjem od 100 ili 120Hz i 3D Vision naočare sa pratećim IR predajnikom koji vrši sinhronizaciju naočara sa ostatkom sistema.
Kako to sve radi?
Problem sa ovim delom teksta je to što jednostavno ne postoji način da se taj doživljaj prenese jer sam medij sa kojeg čitate ovaj tekst ne može to da podrži. Shodno tome, pokušaćemo da prenesemo utiske i na taj način predstavimo koliko je ova tehnologija zapravo uspešna. Za početak, za razliku od drugih sistema koji funkcionišu po principu filtriranja boja i slično i koji kod nekih ljudi prosto ne funkcionišu kako treba, ko god da je probao 3D Vision nije ostao ravnodušan. 3D efekat postoji i nemoguće ga je ne primetiti, tako da je posle prvih par sekundi komentar skoro uvek bio: „Vau!“. Kada prvo oduševljenje splasne postaćete svesni ograničenja te tehnologije, pogotovo u slučaju nekih igara koje nisu u potpunosti kompatibilne sa njom. Subjektivni utisak posmatranja 3D slike u igrama je recimo kao kada posmatrate akvarijum sa likovima i predmetima koji su raspoređeni po njemu. Ni jedan objekat u igri ne može da izgleda kao da je bliži od samog ekrana, samo neki predmeti deluju kao da su udaljeniji, a i to ima neku granicu preko koje iluzija više ne funkcioniše. U boljim slučajevima predmeti deluju sasvim trodimenzionalno, dok u lošijim izgledaju kao one dečije slikovnice sa kartonskim dvodimenzionalnim likovima koji se podignu na određenim mestima u knjižici u pokušaju da vam dočaraju 3D.
Poseban problem u igrama predstavljaju pixel shader efekti za koje ne postoje pravi podaci o koordinatama u prostoru, pa nekada mogu da budu poprilično izmešteni u odnosu na mesto gde bi trebalo da budu. Opet, ako krenete da igrate neki FPS naslov gde 3D radi kako treba odjednom će vas naterati da počnete nesvesno da eskivirate glavom rakete i pokušavate da „uđete“ u ekran da bi zavirili iza ćoška. Mi smo probali novu igru Mafia II, a zatim i Crysis, koji i dalje ima problema na većim nivoima detalja zbog obilnog korišćenja pixel shader-a, pa sama NVIDIA preporučuje da se detalji vezani za njih smanje na medium (što mi baš i ne bismo želeli da uradimo). Jako lepo u 3D-u izgleda i igra Just Cause 2. Svaka igra koju smo probali je pruža vrlo drugačiji doživljaj u 3D od klasičnog „ravnog“ igranja, pa je bilo jako interesantno odigrati opet neke delove igara i sada ih doživeti na drugi način. Nepotrebno je reći da bismo voleli više vremena da se poigramo ovom napravom od onoga što nam je pružilo kratko druženje za potrebe teksta.
Osim problema vezanih za 3D, tu je naravno i manja osvetljenost ekrana i okoline generalno dok je posmatrate kroz naočare zbog „shutter“ efekta naočara na kojem se i zasniva njihovo funkcionisanje, kao i samo treperenje koje je neprimetno osim u veoma jako osvetljenim prostorijama, ali počne da zamara oči posle nekog vremena. Reakcija je vrlo individualna, pa dok su neki koji su ih probali imali efekte zamora već posle par minuta, drugi su bez problema koristili naočare po sat vremena (duže nismo testirali). U svakom slučaju, ako ste zainteresovani da kupite nešto ovako, obavezno prvo probajte da li vam odgovaraju.
Osim u igrama, ova tehnologija se može koristiti i za gledanje slika i filmova prilagođenih za nju. Problem je u tome što ni jednog ni drugog još uvek nema nigde, osim semplova koje možete skinuti sa NVIDIA sajta i screenshot-ova iz igara koje sami možete napraviti dok je aktivan 3D mod korišćenjem prečice na tastaturi predviđene za to. Semplovi pak, ono malo što ih ima, zaista su fenomenalni! Velika je šteta što ne postoji trenutno ni jedan film koji može da se pogleda u ovoj tehnologiji. Snimak Nürburgring trke oduzima dah, prosto imate osećaj da je previše realan dok se ne naviknete posle par gledanja na efekat 3D-a. Takođe snimak parne lokomotive kako tutnji ka vama će vas naterati da se pomalo neugodno promeškoljite u stolici i uverite još jednom sami sebe da ipak ne može da izleti iz monitora u sobu. Opet ćemo sa žaljenjem konstatovati da je ovaj doživljaj jednostavno nemoguće preneti i jedino možemo da vam pokažemo kako slika na monitoru izgleda nekome ko ga posmatra bez naočara.
A monitor, kao monitor?
ASUS VG236H ne liči na slim i stilski dizajnirane ASUS monitore iz Designo serije već na jedan sasvim običan monitor sa postoljem koje ima mougćnostp podešavanja visine panela, tilt, svivel i pivot. Sa zadnje strane zatičemo D-Sub konektor, HDMI, audio-in konektor (3.5 mm bananica) i naponski priključak. AC adapter je, sasvim logično, unutar kućišta panela. Glossy plastika sa zadnje strane je potpuno crna, dok je monitor s prednje strane prilično uniforman, a donja ivica je malo veće visine, dok su gornja i donja ivica nešto šire u odnosu na model dijagonale od 24 inča. OSD tasteri su smešteni sa donje strane, desno i osetljivi su na dodir, kada se iluminacija koja osvetljava njegovu funkciju uključuje. U početku će biti teško da zapamtite šta koji taster radi u OSD meniju, jer kada sklonite prst, osvetljenje se gasi, a da bi se podsetili da li je to pravi “taster” morate ga pritisnuti, a onda ćete, bez namere, ali namerno, i aktivirati funkciju koju ste dodirnuli.
ASUS VG236H, kao što i predpostavljate za jedan gaming monitor – koristi Twisted Nematic panel dijagonale od 23″ inča sa odnosom stranica od 16 : 9 i radnom rezolucijom od 1920 x 1080 piksela. Dakle, dijagonala je nešto manja od one kod monitora sa odnosom stranica od 16 : 10, jer se i panel “iseca” sa istih velikih ploča kao i oni sa rezolucijom od 1920 x 1200, što znači da je i dot-pitch isti. I dok je informacija za to koji se panel koristi kod modela MS246H bila poznata (radi se o TN Film panelu kompanije CMO, sa oznakom M236H1), za drugačiji panel koji se koristi kod 0.6 inča manjeg modela nemamo zvaničnu informaciju, mada smo na jednom forumu saznali da se radi o CMO M230H4 panelu, o kome opet nismo našli mnogo podataka, pa ćemo se osloniti na one koje daje ASUS Global websajt. Statički kontrast od 1000 : 1 i osvetljenje od 400 “kandela” su već iznad proseka, a dinamički kontrast je “impresivnih” 100.000 : 1. Kada aktivirate i uđete u OSD primetićete da ASUS ASUS VG236H podržava mnoštvo olakšica i poboljšanja na koje smo svi navikli pored brojnih modela koji stižu iz Samsung-a i LG-a. Pomenuti digitalni ili dinamički kontrast ASUS naziva ASCR (ASUS Smart Contrast Ratio) technology, a to je svakako sasvim regularan dynamic contrast algoritam – ništa bolji niti lošiji od već viđenih u klasi. Takođe, u OSD meniju je prisutan i taster koji vas odmah “prebacuje” u 4:3 režim, kada monitoru odgovaraju i prigodne rezolucije (1024 x 768, 1280 x 960…) za gaming. Na ovaj model, ASUS je dodao i opciju Overscan, mada nam nije jasno čemu ona služi na digitalnom uređaju. Tu je i pet preset video modova (Scenery, Theater, Games, Night View i Standard) kao i hotkey za tri profila toplote boje (Cool, Normal, Warm i dodatne customsRGB i User). Naprednije opcije za podešavanje boja nisu prisutne.
ASUS VG236H u startu prikazuje pomalo nešto svetliju sliku u Full HD rezoluciji, pa preporučujemo da je tokom dana postavite na oko 75-80%, a uveče na niže vrednosti – prema ukusima. Kako je u pitanju TN panel, možemo očekivati veoma dobar odziv, slabije vidljive uglove i pomalo probijanja pozadinskog osvetljenja. Kada je reprodukcija boja u pitanju, početni prikaz deluje sasvim dobro ako govorimo o toplini boja, a ovoga puta i nema previše vidljivih grešaka na gradijentima, bar ne u “čistom” modu, kada su isključeni ASCR i ostale dinamičke i marketinške “tehnologije” za poboljšanje prikaza. Splendid sistem za poboljšanje boja preporučujemo samo ako ste strasni ljubitelj crtaća, ali se nama više svidelo da ih podesimo sami. Štaviše, bolje rezultate, odnosno vernije boje smo postigli kada je Splendid isključen, a testiranje smo nastavili sa ASCR opcijom na off kao i što uvek i radimo. Ponovićemo – gotovo svi testirani monitori prikazuju dosta grešaka na gradijentima kada su aktivni sistemi za “poboljšanje” boja, dinamičko osvetljenje i slični “filteri”, ali u čistom modu i kada se kontrast namesti tako da nije prenaglašen – gradijenti bi trebalo da budu glatki i bez banding efekata. Na test primerku ASUS VG236H monitora smo uspeli da postignemo čistu sliku, što nam nije do kraja uspelo na većem MS246H modelu, na kome opet, ruku na srce, nisu bili preterano izraženi. Osvetljenje je gotovo idealno ravnomerno, a test najsvetlije bele otkriva veoma dobru uniformnost koja je krasila i prethodno testirane ASUS MS Designo modele. Kontrast je, za divno čudo, u startu podešen prilično umereno, pa preporučujemo da ga postavite na nekih 75 do 80%. Već preko 79%, kontrast postaje prenaglašen, pa ako želite da vam monitor prikaže sve boje koje panel i elektronika to realno i mogu, preporučujemo da ga podesite prema nekom od programa za testiranje LCD monitora. Slika nije previše svetla, ni kada je osvetljenje postavljeno na 80%, a ni tada nećete narušiti solidnu dinamiku koju je ovaj TN film monitor sposoban da prikaže, kao ni reprodukciju deep black nijansi. Statički kontrast je, zaključujemo, sasvim dobar – slika ne šljašti, ali je to u ovom slučaju dobro, jer je premaz na ekranu takav da previše (digitalnog) kontrasta ne izgleda dobro van prodavnica.
Kao što smo gore već nagovestili, ASUS VG236H je prošao veoma dobro na testu crne, iako smo viđali i za nešto bolje deep black reprodukcije na TN ekranima. Probijanja pozadinskog osvetljenja, nažalost, ponovo ima, ali opet nešto manje u odnosu na MS246H i najveći broj ASUS monitora koje smo testirali. Vertikalni vidljivi ugao je solidan i u rangu onoga što smo očekivali, što važi i za generalno nešto bolji horizontalni vidljivi ugao. Ove mane nisu izražene u tolikoj meri da bi morali da se zabrinete, jer se većina kupaca već navikla na ono što TN tehnologija može da pruži, a kao što smo pomenuli, dinamički opseg je veoma dobar, pa se i u tamnijim, ali i svetlijim delovima sive, suptilni detalji najčešće razaznaju i u testovima, a i u realnom radu, recimo, prilikom gledanja tamnih scena u filmovima. Gradijent sive nam nije otkrio veće kolorne aberacije. Kada je odziv u pitanju, možemo ipak reći da kašnjenja u brzim igrama koje nemaju post-processing efekte nema, a nema ni loših artifakta prilikom gledanja filmova standardne definicije.
Nema sumnje da je i bez 3D funkcije ASUS VG236H sasvim dobar 2D monitor više srednje klase. Kvalitet slike koju nudi je veoma dobar, što znači da će zadovoljiti igrače koji neće imati vremena da posmatraju gradijente ili razmišljaju o toplini boja. NVIDIA 3D Vision je i dalje jedini i najbolji 3D sistem van bioskopskih sala i kao takav zavređuje pažnju. Iako ne baš jeftin, čak ni u ASUS VG236H paketu – ne može se reći da je nešto što spada u čistu egzotiku i sigurno postoje ljudi koji će sebi moći i želeti da ga priušte. Veliki je plus to što 3D efekti rade u svim postojećim 3D igrama bez ikakve potrebe za dodatnim intervencijama osim samog uključivanja 3D efekta u drajverima. Neke igre rade dobro u 3D modu, neke malo lošije, ali sve igre rade i to sa mnogo manjim padom performansi od onog koji smo očekivali. Ako sebe smatrate pravim igračem, morate iskoristiti prvu priliku i barem probati ovaj sistem, sigurno se nećete pokajati.
Za:
– kvalitet izrade
– ergonomija
– 3D Vision u kompletu
– reprodukcija boja
– vidljivi uglovi
– uniformnost
– odziv
Protiv:
– backlight bleeding
– odziv nije idealan
– cena
Proizvođač
Model
Dijagonala / tehnologija
23” class /TN film – 120 Hz
Fizička rezolucija / boje
1920 x 1080 / 16.7 M / Color Gamut 75% NTSC
Pitch
0.264 x 0.264
Horizontalno osvežavanje
30~83Khz
Vertikalno osvežavanje
56-75 Hz
Odziv
2 ms GTG
Osvetljenje
400 cd/m²
Kontrast
(ASCR 100 000 : 1, static unknown)
Ugao gledanja (H/V)
170˚/ 160˚
Bandwidth / potrošnja (*max)
260 MHz / 33 W
Dimenzije
550 x 420 x 250 mm
Masa
7 kg
Specijalne mogućnosti, Input
Trace Free Technology
SPLENDID Video Intelligence Technology
SPLENDID Video Preset Modes (5 modes)
Skin-Tone Selection (3 mode)
HDCP support
Color Temperature Selection(5 modes)
D-Sub, HDMI, audio in
NVIDIA 3D Vision kit
Cena (sa PDV-om)
~sample
Monitor na test ustupio ASUS
