Filip Majkić
Pred vama je tekst namenjen prevashodno osobama koje su manje upućene u dešavanja na polju monitora, koja su poprilično uzavrela. Nema svako vremena da isprati osnovna dešavanja, posebno kada je reč o nečemu što se toliko dugo nije preterano pomeralo sa osnovnih polazišta. Ukoliko spadate u one koji su verovali da su svojim 24-inčnim ili 23-inčnim monitorima Full HD rezolucije “završili sve” kada su monitori u pitanju, grdno se varate. Stigla je nova generacija displeja sa podrškom za nove tehnologije.
Monitori: Kuda dalje nakon 1080p rezolucije
U današnje vreme je nekako i logično da se pođe putem koji je utaban nekim drugim napravama. U godinama koje su za nama smo dobili telefone i tablete ekstremno velikih rezolucija. Njihovi ekrani nude ogroman broj tačaka po inču. Isto tako, ruku na srce, nude fantastičan prikaz, u odnosu na koji su se prilagođavali brojni sadržaji, prevashodno sadržaji na internetu. Stoga se, u neku ruku podsticajem sa drugih grana tržišta, polako došlo do stvaranja uslova za prelazak na veću rezoluciju i u domenu monitora.
Naravno, nije reč samo o rezoluciji, ali kao faktor se pojavila visoka 4K rezolucija, koja je označena kao “naredna velika stvar”. Nažalost, kako se radi o veoma zahtevnoj rezoluciji, očito je da će prelazak na 4K ići postepeno i u etapama. Ne samo da je broj tačaka čak 4 puta veći od Full HD rezolucije, što znači da je da biste se igrali u tako visokoj rezoluciji potreban monstruozno jak računar, već imamo i situaciju da današnje konekcije ne mogu da podrže prenos slike u tolikoj rezoluciji u kombinaciji sa jednom drugom tehnologijom koja igračima veoma puno znači, a to je visoka vrednost osvežavanja.
Stoga, veoma je verovatno da će se najveći broj igrača za svoj naredni apgrejd odlučiti za nešto poput 2560 x 1440 (1440p) monitora od 27 do 30 inča, sa visokom vrednošću osvežavanja od 144 Hz. U startu, 1440p rezolucija je dosta manje zahtevna od 4K (3840 x 2160) rezolucije. Benefiti visoke vrednosti osvežavanja su ogromni, i pre svega se ogledaju u glatkoći rada već u 2D režimu, odnosno na desktopu, u browsingu, skrolovanju, u mnogim svakodnevnim operacijama koje doživljavamo zdravo za gotovo. Igrači će imati još jedan motiv – a to je implementacija G-Sync i Freesync tehnologija u monitore.
Ovakvi monitori jesu skuplji, ali smo mišljenja da itekako vrede. No, treba jasno objasniti i opravdati toliku razliku. Najpre, treba objasniti ljudima zašto ići iznad 1080p, što smo uradili u jednom od ranijih članaka. Potom, zbog čega ići na monitor visoke vrednosti osvežavanja, što u startu utiče na nešto veću cenu, i najzad, zašto se prikloniti Nvidijinom ili AMDovom carstvu kada su tehnologije osvežavanja u pitanju. Stoga samo rešili da na jednom mestu objedinimo objašnjenje o čemu se radi i sučelimo prednosti i mane obe tehnologije.
Ukoliko se ne igrate, u suštini ne morate da čitate dalje, jer Nvidia G-Sync i AMD Freesync služe da unaprede iskustvo u igranju. Tada vam ne trebaju ni G-Sync ni Freesync monitori, već je dovoljno da se zadržite na standardnim modelima. Sa druge strane, ukoliko se igrate, toplo bismo preporučili da proučite naredne stranice, pošto one objašnjavaju o čemu se zapravo radi i zbog čega se tolika fama digla oko novih tehnologija osvežavanja…Evo i nešto šire priče u vezi V-Sync metode i objašnjenje G-Sync-a: ukoliko ste iole upućeni u gejming znate da postoji problem kada grafička karta tokom igranja pruža veći broj frejmova od stope osvežavanja vašeg monitora. Takav scenario rezultuje cepanjem slike prilikom bržih pokreta u igrama, a kako bismo to izbegli, uključujemo dobro poznatu V-Sync opciju. Kao primer koji svi mogu da razumeju, uzmimo da nam se performanse u igri recimo kreću između 70 i 140 FPS-a, a maksimalna stopa osvežavanja monitora je 60 FPS-a (60Hz-a). Kako frejmrejt i osvežavanje nisu sinhronizovani, dolazi do cepanja slike, nešto što smo izbegavali uključivanjem V-Sync opcije koja limitira FPS na onoliko herca koliko monitor podržava, najčešće 60.
V-Sync rešava jedan problem (cepanje slike) ali nažalost donosi druge nedostatake – štucanje i povećano ulazno kašnjenje, što su stvari koje nijedan ozbiljniji gejmer ne želi da iskusi. Sa uključenom V-Sync opcijom, štucanje se manifestuje kada frejmrejt padne ispod maksimalne stope osvežavanja monitora na koju je frejmrejt “zaključan”, jer ispod te granice FPS drastično varira. Sa tim variranjem se stvara i povećano ulazno kašnjenje, koje će odložiti prikazivanje akcija koje preduzimate na ekranu, što je izuzetno nepoželjno kod igara kao što su pucačine iz prvog lica. Gde je G-Sync u celoj ovoj priči i šta on donosi novo u odnosu na V-Sync?
Nvidia donosi hardverski G-Sync kao odličnog naslednika softerske V-Sync opcije, uklanjajući njene nedostatke
Jednostavno, G-Sync tehnologija eliminiše nedostatke V-Sync opcije, zadržavajući njenu glavnu prednost u vidu eliminacije cepanja slike. U čemu je trik? Rešenje je krajnje jednostavno. Dodajući poseban čip unutar monitora, dozvoljava se manipulacija nad njegovom stopom osvežavanja u realnom vremenu. Šta to znači? Za razliku od V-Sync opcije, G-Sync se adaptira FPS-u koji dobijate u igri i shodno tome podešava stopu osvežavanja “u letu”. Dakle G-Sync kontroliše osvežavanje monitora na taj način da uvek bude identično sa frejmrejtom koji dobijate u igri. Rezultat je savršena sinhronizacija, kod koje nema cepanja slike, nema štucanja, niti povećanog ulaznog kašnjenja. Mnogi gejmeri su birali da V-Sync opciju drže isključenom i pomire se sa cepanjem slike, a sa G-Sync-om sve se to sada menja.
Zaboravimo na trenutak tehnikalije i kako G-Sync funkcioniše, jer verujemo da većinu vas zanima kako sve to izgleda u praksi? Bićemo iskreni, baš onako kako je i reklamirano. Za potrebe ovog testa Asus nam je ustupio i jednu od grafičkih karti koje podržavaju G-Sync, a reč je konkretno o Strix GeForce GTX970 modelu. Ostatak naše testne konfiguracije je sledeći – Intel® Core™ i5-4670K 3.4 GHz, ASRock Fatal1ty Z87 Killer ploča, Patriot Viper 3 8GB (2 x 4GB) DDR3 1600 MHz, Samsung 840 Series SSD 250GB…. Pokrenuli smo jedan od popularnijih FPS naslova kao što je Call of Duty: Ghosts i tražili znakove cepanja slike i štucanja. Naša zapažanja – cepanje i štucanje jednostavno ne postoje, sve je savršeno glatko pogotovo u 144Hz osveženju, a sa 1ms odzivom nema izraženog zamućenja i duhova. PG278Q i G-Sync se može opisati u tri reči – raj za gejmere!
Kao sopstveno rešenje koji je namenjeno da parira NVidia G-Sync tehnologiji, AMD je osmislio FreeSync adaptivnu tehnologiju sinhronizacije, koja ne zahteva poseban hardver u monitoru da bi funkcionisala. Sa druge strane, FreeSync nije dostupan svakom korisniku AMD grafika, jer je potrebno imati podržan model monitora i podržanu grafičku kartu. U ovom trenutku FreeSync radi na osam monitora uključujući i ovaj Acer. Kako AMD ističe, svi korisnici AMD Radeon™ HD 7000, HD 8000, R7 i R9 Series grafika moći će da koriste FreeSync, ali isključivo za video reprodukciju i u svrhe uštede energije. Najbitnija stvar za FreeSync jeste gejming, a benefit u ovom trenuku imaju samo korisnici AMD Radeon™ R9 295X2, 290X, R9 290, R9 285, R7 260X i R7 260 grafičkih karti.
Pošto autor poseduje R9 280X koji se nažalost ne nalazi na listi podržanih, uz monitor nam je ustupljena i Sapphire Vapor X R9 290X grafička. Nećemo se preterano upuštati u kompletan opis cele tehnologije, ali ćemo ukratko istaći šta FreeSync nudi korisnicima kada je u pitanju gejming. Ukratko, AMD donosi podršku za dinamičku stopu osvežavanja koja znatno umanjuje cepanje slike i štucanje u igrama. Da bi FreeSync uopšte bio dostupan, pored podržanog monitora, DisplayPort konekcije, odgovarajuće grafičke potrebno je imati i podržane Beta 15.5 AMD drajvere. U Control panelu se tek tada pojavljuje FreeSync opcija, kao i obaveštenje da ste prikačili FreeSync podržan monitor.
Da li je FreeSync revolucionarna tehnologija koja će podići gejming na jedan potpuno novi nivo koji niste iskusili do sad? Ne možemo reći da je FreeSync nešto što apsolutno svako mora imati, ali se primećuje poboljšanje u smislu smanjenja štucanja i poskakivanja u igrama dok je opcija aktivna. Problem leži u tome što ćete efekat najviše primetiti isključivo u rangu performansi između 40 i 60 frejmova u sekundi. Da, cepanje će biti mnogo manje izraženo sa isključenom V-Sync opcijom, i igre će generalno delovati glatkije. U suštini, ukoliko vam je FPS u igri 40 ili više, nivo glatkoće će biti vrlo sličan onome kakav možete očekivati na 60FPS. FreeSync ne podiže performanse igrama, ali eliminišući mikro štucanje, poskakivanje, i cepanje slike, čini da gejming deluje glatkije.
FreeSync donosi veću glatkoću pri gejmingu, smanjuje štucanje i cepanje slike
Kakav je FreeSync u odnosu na G-Sync NVIDIA rešenje? U našim očima nudi skoro pa identične rezultate bez potrebe za posebnim hardverom unutar monitora, što znači da monitor ne mora biti skuplji. Sa druge strane, G-Sync daje bolje rezultate već od 30Hz naspram minimumu od 40Hz potrebnih da FreeSync pruža rezultate. To znači da na već na 30FPS možete primetiti veću glatkoću naspram granice od 40FPS kod AMD rešenja. Smatramo da FreeSync treba još da se razvija da podržava veći broj monitora, grafičkih karti, svako poboljšanje u glatkoći gejminga pomaže, ali da je FreeSync apsolutno nešto što morate imati u ovom trenutku – prepuštamo vama da se odredite. Sa druge strane, probali smo kako sve to radi u praksi u igrama kao što su Witcher 3 i GTA 5, pa i FreeSync demou sa vetrenjačom i ne sporimo da FreeSync radi ono što obećava…
Stižemo do najinteresantnije stavke za gejmere, koja će predstavljati kamen spoticanja u narednim godinama, spremni smo reći. Istovremeno, radi se o najnezahvalnijem potezu kada su unapređenja u pitanju i na tome moramo da čestitamo i Nvidiji i AMD-u. G-Sync i FreeSync, njihove tehnologije prikaza, eliminišu probleme sa ulaznim kašnjenjem, „štucanjem“, grafičkim artefektima i na gotovo neverovatan način doprinose mnogo boljem ugođaju tokom igranja.
Problem? Pa, ima ih nekoliko, ali najveći jeste ubediti ljude da su im G-Sync i FreeSync potrebni, nakon što su godinama, da ne kažemo decenijama, učeni da ignorišu probleme i da se navikavaju na stvari na koje se uopšte nije ni trebalo navikavati. Eh, da su ove tehnologije bile dostupne ranije…
Osnovni problem ove tehnologije jeste što zapravo morate da koristite posebne uređaje, odnosno posebne monitore, koji eksplicitno podržavaju G-Sync i FreeSync tehnologije. Nažalost, ovakvih monitora nema puno i mogu se izbrojati na prste, čak i van Srbije. Vraćajući vas na silne kombinacije po osnovu parametara koje smo navodili tokom ovog teksta, verovatno je jasno da nema ultimativnog rešenja, te da se i ovi monitori mogu poprilično razlikovati po rezolucijama (1080p, 1440p, 2160p), tehnologiji panela (TN je skoro isključivo korišćen, a uskoro postaju dostupni i monitori sa IPS panelima), osvežavanju (1440p monitori uglavnom imaju 144 Hz, dok 4K monitori za sada ostaju na 60 Hz) i tako dalje.
Nažalost, to nije sve. Kao što smo rekli, i Nvidia i AMD imaju interesa da vas ovim tehnologijama vežu za svoje proizvode, pa tako morate imati njihove grafičke karte da biste mogli da koristite odgovarajuću tehnologiju. Dakle, da biste mogli da koristite Nvidia G-Sync, morate koristiti Nvidia grafičku kartu. Da biste koristili AMD FreeSync, morate koristiti AMD grafičku kartu. I tada postajete trajno vezani za naredne iteracije njihovih grafičkih karti, jer, sasvim prirodno, težite da koristite tehnologiju ugrađenu u vaš monitor.
Problem pred G-Sync i FreeSync tehnologijama jeste kako ubediti ljude da su im potrebne, nakon što su godinama, da ne kažemo decenijama, učeni da ignorišu probleme i da se navikavaju na stvari na koje se uopšte nije ni trebalo navikavati, a koje ove tehnologije ispravljaju
Postoje još neke razlike, mada razne jasno postavljene granice blede pred tržišnim nastupom i konkretnim proizvodima. Nvidijina tehnologija koristi čip koji se ugrađuje u monitor, dok AMD ne koristi čip, već je kombinacija hardversko-softverske tehnologije, koja se oslanja na VESA standardizovani protokol u okviru DisplayPort 1.2a standarda. FreeSync zahteva hardverski kontroler koji proizvode svi proizvođači ove elektronike, a za koji AMD NE naplaćuje bilo kakvu licencu, za razliku od Nvidije – što je potez koji toplo pozdravljamo! Bez obzira na to, ne možete koristiti tehnologiju one druge, jer čip ne podržava AMD karte, a AMD softver ne radi sa Nvidia karticama, tako da su ekosistemi čvrsto razdvojeni. Sa druge strane, prisustvo čipa i naplaćivanje licence znače i da su G-Sync monitori nešto skuplji – u teoriji. Kažemo u teoriji, jer se cena formira na osnovu mnoštva parametara, pa tako nije nemoguća situacija u kojoj G-Sync monitor Full HD rezolucije bude primetno jeftiniji od nekog raskošnijeg FreeSync monitora i slično. Zapravo, ovakva situacija se već dešava.
Koliko je ova tehnologija vidljiva u praksi? Naš odgovor je – itekako. Međutim, pitanje je da li će vam ova stavka značiti. Ukoliko se igrate, odgovor je definitivno potvrdan – da, hoće, i slobodno uzmite neki od ovih monitora, u skladu sa opredeljenjem za proizvođača grafičkih kartica. No, to podrazumeva da ste čvrsto opredeljeni za proizvođača grafičkih kartica. Ukoliko niste, onda možete lako da zažalite zbog kupovine.
Da pojasnimo, za slučaj da smo do sada bili previše konfuzni – monitori kao monitori će raditi i u 2D i u 3D režimu na grafičkim karticama obe firme. Međutim, FreeSync i G-Sync tehnologije neće raditi ukoliko koristite monitor one druge kompanije. No, tada monitor postaje najobičniji monitor i niste ni imali razloga da ga plaćate.
Između dve tehnologije, lično mišljenje autora ovog teksta je da je G-Sync bolji, pa iako Nvidijino rešenje iziskuje dublje zavlačenje ruke u džep, trenutno stanje na tržištu grafika i efikasnost uklanjanja više tipova problema u sinhronizaciji, što je kompletnije odrađeno na Nvidia rešenjima nas neminovno vodi do takvog zaključka, iako bi mnogi voleli da prođu što jeftinije. Ukoliko ste poklonik AMD-a, ili ne želite da koristite Nvidijino rešenje, nemate nikakvih problema, i FreeSync će lepo obaviti stvar, ali lični stav autora je takav, nakon nekoliko ovakvih monitora koje je “propustio kroz šake”.
Tim rečeno, obe tehnologije lepo rade i u kombinaciji sa drugim unapređenjima zaista donose veliki motiv za sve igrače da pređu na neki od novih monitora. Poriv za apgrejdom je u tom pogledu zaista veliki. Kao što smo rekli na samom početku izlaganja o gejming monitorima, najnezgodnije je što nas sada odvikavaju od nečega na šta smo se navikavali godinama. Dobro je da imamo motiva u vidu raskošnih monitora visoke rezolucije, što svakako daje dobar podsticaj za usvajanje novih tehnologija svima onima koji su u stanju da ih priušte, i samim tim ne bi trebali da odlažu njihovo prihvatanje – toliko smo uvereni u blagodeti tehnologija eliminisanja problema sa sinhronizacijom koje nam donose AMD i Nvidia da ih zbilja toplo preporučujemo…Nažalost, ključni problem ovih tehnologija jeste cena. I pored toga što se AMD svojski potrudio da korisniku ponudi što pristupačnije rešenje, i dalje će proizvođači da poprilično naplate svoje modele sa Freesync podrškom. Jednostavno, em se radi o monitorima više rezolucije od dosadašnjih, em veće vrednosti osvežavanja od dosadašnjih, em su boljeg i napadnijeg dizajna – što se sve naplaćuje; i tek tada dolazimo do patentiranih Freesync i G-Sync tehnologija…Verovatno vam je jasno šta hoćemo da kažemo – Freesync monitor košta papreno, a G-Sync monitor još više od toga.
Još jedan potencijalan problem jeste vezivanje za matičnu kuću iz koje tehnologija dolazi. Ukoliko koristite Nvidia grafičke karte, morate imati G-Sync monitor i obrnuto – ukoliko imate G-Sync monitor, logično je da ćete koristiti Nvidia grafičke karte. Konsekventno, veliki broj ljubitelja hardvera i igranja u startu i ne mora da čita ovaj članak kao tehnologija protiv tehnologije, budući da će biti osuđen na korišćenje jedne od njih u svakom slučaju, i to na duži vremenski period. No, i u tom slučaju, mi smo se potrudili da damo adekvatnu informaciju kako sve to zapravo funkcioniše.
Test: Acer Predator XG270HU
Test: LG 27MU67 4K FreeSync
Sa druge strane, benefiti koje donose su ogromni i veoma opipljivi, naročito onima koji vole da se igraju. Uprkos tome što nas sada moraju odvikavati od nečega na šta su nas navikavali godinama, i AMD i Nvidia sasvim lepo uspevaju da dočaraju prednosti korišćenja Freesynca i G-Synca zarad eliminisanja problema sa osvežavanjem. Tek kada se suočite sa ovakim monitorom shvatićete koliko je toga zapravo bilo potiskivano, koji su sve izvori stutteringa ili grafičkih deformacija, gde je sve prostor za napredak u onome što nazivamo tačnošću prikaza, kao i u iskustvu, koje nikako ne sme biti zanemarivano. Monitor je bazični output uređaj i jedna od najvažnijih stvari u koje gledamo veoma dugo tokom dana, bez obzira da li na računaru radimo posao, zarađujemo, zabavljamo se, gubimo vreme, gledamo filmove ili se igramo.
Test: Asus MG278Q
Test: Asus MG279Q
Test: Asus MG24UQ
Naša topla preporuka jeste da, ukoliko imate sklonosti ka igranju, u vaše (makar dugoročne) planove za kupovinu uvrstite i nabavku novog monitora koji podržavaju G-Sync i Freesync tehnologije. Dabome, ukoliko dotle dosežu vaše platežne mogućnosti. Kao i uvek, prednosti i benefiti novih tehnologija nisu toliko sporni, koliko je diskutabilna relativna vrednost onoga što donose korisniku prema novcu koji je potrebno izdvojiti. U ovom trenutku, Freesync monitori startuju po cenama od nešto preko 60 hiljada dinara, dok G-Sync monitori startuju po cenama od nešto preko 70 hiljada dinara.
U suštini, može se reći i da se čeka ultimativno rešenje, a to je 4K monitor koji je u stanju da radi na visokim vrednostima osvežavanja. No, kako se to em neće pojaviti još neko vreme, sasvim sigurno ne za još koju godinu budući da se čeka na revizije konektora da bi se uopšte omogućila tolika propusna moć, em će koštati veoma puno kada se bude pojavilo, plus će imati svoju vrstu problematičnih zahtevnosti jer će takav monitor zahtevati i izuzetno snažan računar kao podlogu, ne vredi čekati toliko, niti trebate, ukoliko ste u stanju da sebi priuštite nešto već danas. Za ambicioznijeg igrača koji ceni uživanje realniji je prelaz na neki od 1440p ekrana sa visokim stopama osvežavanja u narednim godinama. Ukoliko slušate naš savet (i u mogućnosti ste da ga finansijski ispratite), svakako i sa G-Sync ili Freesync podrškom, u zavisnosti od toga da li ste opredeljeni prema zelenom ili crvenom taboru kada su grafičke karte u pitanju.
Naravno, za sam kraj, preporučujemo vam da u našoj sekciji Monitori u okviru grupe Multimedija pogledate testove Freesync i G-Sync monitora! Takođe, uskoro vam spremamo nove prikaze vrhunskih monitora, te stoga budite uz Benchmark!
Bitka na polju gejming monitora: G-Sync vs Freesync
Kao i u mnogo čemu drugom, vodeći proizvođači grafičkih rešenja su ponovo našli načina da podele korisnike. Naravno, to im nije bila inicijalna zamisao, budući da i AMD i Nvidia žele da privuku što veći krug potencijalnih kupaca njihovih proizvoda. Došao je red na monitore. Nova generacija displeja će biti dodatni adut najvećih imena na polju grafike u međusobnom obračunu.