Benchmark Redakcija
Projektori: jedini pravi kućni bioskop?
Za razliku od projektora, LCDTV i Plasma TV uređaji su prilično „plug and forget“ uređaji – jednom ih postavite na njihovo mesto i o njima nadalje razmišljate kao o nekretnini. Projektori su uvek bili manje popularni LCD-a ili „plazme“, ali su za neke primene praktično nezamenjivi. Kao prvo, sa njima možete postići dijagonale koje bi bile gotovo nemoguće ili krajnje nepraktične kad su u pitanju pomenuti tipovi „ekrana“, ali je ipak ključna prednost projektora – njihova prenosivost. Dakle, sve što vam je potrebno je ranac u koji ćete ga spakovati i eventualno platno, koje se takođe lako može poneti – mada će i čist, beli zid odraditi posao, u nuždi. Svakako, tržište za projektore ne samo da postoji, nego je sve veće i samo je pitanje dana kada će se u još većoj meri koristiti i u domovima. Iako je prognoze uvek nezahvalno davati, smatramo da će projektori u ovom obliku teško dostići popularnost HDTV uređaja.
Današnje generacije projektora jesu napredovale kada su u pitanju kvalitet, odnosno tehnologija i sama cena, mada rezolucija u nižim, mainstream klasama i dalje „raste“ prilično kilavim tempom. LED tehnologija je omogućila da projektori postanu manji i tiši, a DLP i LCD tehnologije koje “guraju” Texas Instruments odnosno Epson, još uvek drže primat. To znači da DLP ili TFT projektori mogu imati male dimenzije – sasvim je moguće, ako se umesto fluorescentne lampe kao izvora osvetljenja postave LED diode. Još jako dugo LED neće moći da zameni klasične lampe kada je nivo osvetljenja u pitanju, ali je tako nastala posebna klasa projektora čija je najveća prednost što su prilično portabilni, pa njihova masa nije veća od mase prosečnog laptopa, što je, priznaćete, svakako konkretan napredak u odnosu na situaciju od pre nekoliko godina (posebno za projektore bazirane na DLP tehnologiji koji imaju veoma dobar kontrast i osvetljenje). Pre samo dvadesetak godina, projektori nisu ni u kom smislu bili ni prenosivi, a njihovi gabariti su bili uporedivi sa onim koji važe za gradski automobil. Danas su oni sasvim lako prenosivi i imaju široku dostupnost, čak i na tržištu kakvo je naše.
Projektori su inače jako zanimljivi i privatnim korisnicima, pogotovo onima koji i na poslu često drže prezentacije. Osim na poslu, kada je njihova primena jasna, projektor možete poneti i kod prijatelja na partiju kuglanja na Nintendo Wii konzoli, gledanje fudbala ili Epizode III – prema želji, ukusima i situaciji…
Kako (i) za koga
Kada dođe trenutak u kome želje prevazilaze mogućnosti, kao što je onaj u kome shvatate da ipak nemate dovoljno sredstava za ulaganje u HDTV dijagonale od 60 inča, počinjete da razmišljate o alternativi, a to je svakako – projektor. Projektori su svoj tržišni život započeli pre kao uređaji koji se koriste u poslovnom okruženju, a nekoliko godina kasnije, sebi su mogli da ih priušte i imućniji kućni korisnici. Danas su oni pristupačni i običnim “smrtnicima”, s tom razlikom da je za kvalitetniji HD Ready model potrebno dati više novca nego za poveći (46” i više) LCDTV više srednje klase. Naravno, ako rezolucija projektora u toj klasi nije na strani projektora u „za i protiv“ debati, onda je to svakako potencijalna dijagonala prikaza. Sa dobrim platnom, slika će biti jednako impresivna kao i ona na HDTV uređajima, osim ako ne preterate sa dijagonalom, jer ćete tako izgubiti na osvetljenju i kontrastu. Jasno je, HDTV uređaji, LCDTV i „plazme“ jesu fantastično napredovale, ali i projektori su prešli razvojni put koji nije ništa manje impresivan. Njihova proizvodnja je i dalje dosta, dosta manja, pa su zato i cene veće (osnovi ekonomije, naravno), iako je teško jedan projektor staviti u „klasu“ sa HDTV uređajem. Porediti se mogu jedino po rezoluciji, a sve ostale karakteristike se teško mogu postaviti u „comparison“ tabelu – svima je jasno da se radi o uređajima iz dva različita sveta.
Obični korisnici su počeli više da se zanimaju za projektore kako im se cena bližila granici od oko 1000 evra. Naravno, oni se mogu kupiti i za dva puta manje novce, ali se tu obično radi o modelima koji nude prirodnu rezoluciju od 1024 x 768, što uz 1 : 1 odnos piksela po vertikali i dijagonali znači da prikaz nije dovoljno dobar ni za reprodukciju HD Ready (720p) video moda. Kada govorimo o uređajima koji igraju najbitniju ulogu u vašem kućnom bioskopu, a koji koštaju od 1000 do 1500 evra ili više, jasno je da je osnovna prednost projektora njegova prenosivost, a ako to nekome ne predstavlja ključnu stavku, velika dijagonala će uvek biti osnovni razlog zbog kog su odustali od Flat Panel ekrana. Jer, čak i dobar projektor koji košta oko 1000 evra može da prikaže dobru sliku dijagonale od 90, pa čak i 100 inča, a kvalitetan LCDTV, pa čak i (u poređenju sa njim jeftinija) „plazma“ koja nudi 50% manju dijagonalu (60 inča), koštaće vas bar dva puta više od tog projektora. Dakle, postoje i scenariji u kome su projektori jednostavno logičan izbor, ako ne baš neminovnost. Uostalom, ako ste baš jedan od onih filmofila koji žele ugođaj najpribližniji onom u bioskopu, projektor je, sasvim logično, najlogičniji izbor.
O ukusima ne treba…
Kao što postoje različiti tipovi HDTV tj. Flat Panel ekrana, tako postoje i različite tehnologije na kojima su bazirani front projektori (postoje i rear-projection modeli koji više nisu tako popularni, kao i CRT projektori koji su kvalitetni, ali jako skupi i glomazni, pa nisu zanimljivi na potrošačkom tržištu). Dva tipa projektora koji se najčešće sreću, kao što smo već naveli u uvodu, su bazirani na LCD ili DLP tehnologiji. U svetu tankih ekrana imamo nove igrače koji su u najavi ili polako pristižu na tržište (OLED, npr.), dok su u svetu projektora to D-ILA i SXRD tehnologije.
LCD projektori koriste optički sistem baziran koji ima ulogu da svetlost koja stiže od lampe podeli na primarne boje (crvena, plava, zelena), koje zatim “padaju” na tri LCD panela male površine. Kolornu informaciju koju onda prosleđuju LCD paneli (tj. filtriraju i procesiraju) slaže se u konačnu sliku unutar sistema koji analizira svetlosne informacije. Ovaj sistem šalje snopove svetlosti, kroz prednji deo stakla na projektoru, a ovi snopovi zajedno, piksel po piksel, kreiraju finalnu sliku.
Prednosti LCD projektora su u tome što ovi modeli, po potrebi, mogu imati manje gabarite, a takođe nemaju problema sa screenburn efektom ili šumom koji može nastati od procesiranja slike. Slika je oštra i dobro definisana, pa je odlična za grafički prikaz (desktop, tabele, itd.)
S druge strane, LCD projektori su nešto bučniji od DLP-ova, a u proseku glednano, baš kao što je slučaj i sa LCD i “plazma” TV uređajima, LCD projektori imaju nešto niži kontrast zbog lošije reprodukcije tamnih tonova. Poslednja od mana LCD tehnologije je chicken wire effect, koji se ogleda u vidljivim pikselima na slici, tj. činjenici da su oni izdvojeniji i uočljiviji kao tačkice koje čine sliku, a to se kod DLP projektora ne primećuje.
DLP projektori su bazirani na Digital Light Processing tehnologiji iza koje stoji kompanija Texas Instruments. Slika se kreira na osnovu odsjaja koje reflektuje više desetina hiljada (zavisno od rezolucije) vibrirajućih ogledala koje kontroliše sofisticiran mikroprocesor. Dakle, ovde se radi o refleksiji, dok je kod LCD modela svetlo češće refraktovano kroz optiku. Snopovi svetla, pre nego što prođu kroz prednje staklo projektora, bivaju “obojeni” kroz “colour wheel”, poseban rotirajući točak koji svaki od snopova boji u određeni (red, green, blue) kanal.
Prednosti DLP tehnologije su, takođe, u prenosivosti projektora baziranih na njoj, a za razliku od LCD modela, nema problema sa screenburn efektom. Takođe, dubina crne i shadow detail su bolji kod DLP projektora, a samim tim i realan kontrast.
S druge strane, DLP projektori pored ventilatora za hlađenje imaju i motor koji pokreće colour wheel, a koji takođe povećava šum koji čitav uređaj pravi. Osim toga, DLP projektori češće imaju “mrtve piksele”, jer se ponekad neko od ogledalaca “zaglavi”, što rezultuje efektom sličnim kao što je dead pixel kod LCD monitora. Stariji DLP projektori imaju i problem sa tzv. rainbow efektom.
SXRD projektori su bazirani na tehnologiji koju usavršava kompanija Sony. Silicon X-tal Reflective Display ili SXRD radi na principu koji je sličan LCD i plazma tehnologiji kod HDTV uređaja. Naime, svetlo koje stiže od lampe (ili LED dioda) prolazi kroz matricu od tečnih kristala (kao kod LCD-a) koji se nalaze između dva polarizovana stakla (kao kod “plazme”) koja prekriva jako tanak sloj metala (Aluminijum) koji je providan (kao kod kapacitivnih touch ekrana). Ovaj sloj metala je perforiran tako da čini niz malih dioda koje onda, slično kao kod plazme, kreira napone na određenim tačkama i tako rotira tečne kristale koji prelamaju svetlost i kreiraju sliku.
Prednost ove nove Sony-jeve tehnologije je u tome što je moguće postići visoke rezolucije (Sony već ima modele sa native 4k rezolucijom), a samim tim i jako oštru i detaljnu sliku. Uz to, odziv je bolji u odnosu na LCD projektore (baš kao što je to prednost “plazmi” u odnosu na LCDTV). Mana je, pogađate, još uvek izuzetno visoka cena SXRD projektora.
D-ILA projektori su bazirani na, logično, D-ILA tehnologiji. Ovo je skraćenica od digital direct drive image light amplifier, a samu tehnologiju je razvila kompanija JVC. Cilj ove tehnologije je da se kreira što svetlija slika, kako bi se nadomestila najveća mana projektora, a to je potreba da se projekcija održava u što tamnijoj prostoriji. Nažalost, D-ILA projektori su često vrlo svetli, ali ne i kontrastni, što opet dovodi do toga da je sliku potrebno posmatrati u tamnijoj prostoriji, jer prejako osvetljenje često dovodi do toga da slika deluje isprano.
Prednosti D-ILA tehnologije su u tome što projektori koji su na njoj bazirani zaista imaju jako osvetljenje (lampa se koristi prilično izdašno), a slika je prilično glatka i detaljna, baš kao kod DLP modela. Takođe, nema problema sa screenburn efektom, efektom duge (rainbow) ili chicken wire efektom. Mana image light amplifier tehnologije je u nižem kontrastu i višoj ceni projektora koji su na njoj bazirani.
Rezime
Najbitnija karakteristika projektora je njihova prenosivost – projektor ćete lako poneti kod prijatelja da gledate utakmicu ili igrate igre, ali LCDTV ili plazmu i ne baš, zar ne? Tu je i mogućnost da kreirate dijagonalu po želji i uslovima koji vladaju na mestu na kom se projekcija odvija. Ipak, potrebno je zapamtiti zlatno pravilo, a to je da je slika bolja što je prostorija više zatamnjena. Problem sa chicken wire-om, koji se odnosi na vidljivu mrežu piksela kod jeftinijih, pa čak i nekih malo skupljih LCD baziranih modela možda mnogima neće smetati. DLP modeli imaju problem sa efektom duge, koji se ogleda u tome da se preko cele slike mogu primetiti kratkotrajne linije boja koje potiču od nesinhronizovanog tajminga između colour wheel-a i mikro-ogledala unutar projektora. Screenburn efekat je sličan burn-in efektu kod “plazma” TV modela, ali nismo sigurni da predstavlja realnu opasnost, baš kao što je to slučaj i kod HDTV modela baziranih na plasma tehnologiji. O projektorima ćemo još dosta pisati (vodič za kupovinu, o čemu je potrebno obratiti pažnju itd.), ali za sada ćemo dati nekoliko saveta.
Ako imate malo novca, bolje je da se odlučite za HDTV uređaj. Ako već kupujete entry-level model, insistirajte na što većem kontrastu. Čak i kontrast od 2000 : 1 znači da će vam, u praksi, za iole kontrastnu projekciju biti potrebna potpuno zamračena soba. Nemojte da podcenite to koliko je bitna uloga projekcionog platna. Platna koštaju od par desetina evra, sve do čak 1000 evra, a razlika između slika projektovanih na njih može da bude „nebo i zemlja“. Čak i beli, savršeno gladak zid će smanjiti kvalitet prikaza za 30-40% u odnosu na najjeftinije projekciono platno. Lampe projektora su skupe i koštaju skoro kao polovina jeftinijih modela, a nekad i više. One imaju i ograničen vek trajanja, pa nemojte ostaviti projektor uključen, čisto da radi u pozadini, kao da se radi o HDTV uređaju. Često proveravajte novine unutar Benchmark Home Cinema sekcije, jer sledi još tekstova na temu projektora i drugih uređaja iz kategorije kućnog bioskopa…
