Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
LG 55LX9500
Ako se vratimo na naš uporedni test LCDTV uređaja najveće dijagonale, setićemo se i da nam se prilično dopao izgled LG televizora. Ovaj dalekoistočni proizvođač je retko kad podbacio kad je dizajn u pitanju i zato od njih uvek i očekujemo najviše. LCDTV iz ove kompanije koji smo nedavno testirali, pripada najvišoj klasi i u prodaju je stigao u decembru ove godine, a ponuda se sastoji od modela dijagonale od 47 i 55 inča. LG LX9500 serija je, spolja gledano, identična po mnogo toga sa LE8500 serijom. I “ispod haube” sličnosti ne prestaju, a “jedina” razlika je u tome što serija 9 podržava i 3D “procesiranje”, pa ako vam tako nešto nije potrebno, slobodno se odlučite za modele sa oznakom LE8500. I gotovo sve ono što o modelu 55LX9500 budemo rekli (odnosno, ono što se ne tiče “tri-dea”), važi i za 55LE8500. U pitanju je fantastično dizajniran LCDTV koji karakteriše tzv. borderless ekran, dok je dubina svega nešto više od 30 milimetara i to na najdebljem delu (veći deo kućišta panela je “dubok” tek 21 mm). Oko ekrana ne postoji klasičan okvir (sve je iz jednog dela), a i sama matrica ispunjava gotovo čitavu njegovu površinu. Sa donje strane uočavamo svetleći logo, koji se, za razliku od “jabuke” na Mac računarima – može isključiti jer ga ne osvetljava isti set dioda koji osvetljava i ekran, pa je ova opcija i bila logična. Uostalom, ne verujemo da će iko želeti da mu LG svetli ispod, poput treće linije prevoda, koliki god da je zaljubljenik u ovaj brend.
Još jedna zanimljivost vezana za LX9500 seriju je u tome što bi ovi televizori trebalo da dolaze sa daljinskim upravljačem koji je po osobinama identičan kontroleru za Nintendo Wii i kojim bi trebalo da se upravlja pokretima i gestovima. Ipak, mi smo na testu televizorom upravljali putem tradicionalnog daljinskog upravljača. LG 55LX9500 je LCDTV sa S-IPS matricom koju je proizveo LG.Display, a koji ima Full LED pozadinsko osvetljenje sa opcijom lokalnog zatamnjivanja (full array local dimming) i koji podržava 3D procesiranje. Podrška je, između ostalog, ostvarena i vrlo brzim osvežavanjem prikaza od čak 480 puta (sličice) u sekundi. Uz doplatu, uz TV se mogu dokupiti i LG AS100 naočare, kao i specijalni AN-WF100 Wireless USB stick. Nažalost, ovaj model televizora ne podržava 2D-u-3D konverziju koju podržavaju noviji Samsung i Sony LCDTV, kao i Panasonic plasma, pa čak i LG plasma televizori.
Kao i modeli opisani na prethodnoj strani, 47LX9500 donosi i već pomenuti Intelligent Sensor, ali i USB koji će pročitati fotografije i muziku u .mp3 formatu. Zvučnici su i ovoga puta doslovno skriveni, a kako smo čuli još pre nego što su se ovi TV aparati pojavili, LG je napravio popriličan tehnološki (i PR) prodor sa svojim “nevidljivim” zvučnicima, koji je podesio stručnjak za zvuk, gosn. Mark Levinson. Naime, kako sami kažu – čitav prednji panel pretvoren je u sistem zvučnika. Postolje televizora je urađeno od istog materijala kao i ostatak televizora. Kako je samo postolje i svivel tipa, televizor se može rotirati u levo ili desno u zavisnosti od potrebe. Panel je i kod ovog modela mat, tako da nećete imati problema sa refleksijom ako imate izvor svetlosti koji se nalazi ispred televizora. Takođe, tu je i poboljšana Clear Voice 2 funkcija koja omogućava da se frekvencija ljudskog glasa izdvoji od ostatka zvučne slike i to u 13 koraka (od -6 do +6).
I ovoga puta je prisutan sistem za podešavanje kvaliteta slike – poseban vodič za regulisanje kvaliteta koji vam omogućava da lako regulišete kvalitet slike prema sopstvenoj želji ili preporučenim pravilima. Naravno, u odnosu na ono što ste sami konfigurisali, kontrast i osvetljenje će, kada se uslovi osvetljenja u sobi promene, sami automatski optimizovati sliku u odnosu na informaciju koju mu šalje optički senzor koji ima čak 4.096 koraka za analizu okruženja u kome se uređaj nalazi. Podrška za DLNA se, u ovoj klasi, gotovo podrazumeva.
O LG NetCast servisima smo već pisali, ali ćemo još jednom napomenuti da se radi o dodatnom “pametnom” meniju koji sadrži brojne aplikacije i widgete. Neki od njih su Netflix, YouTube i Vudu kada su u pitanju video streaming servisi, Pandora i Slacker su predstavnici audio servisa, a od widgeta imamo Yahoo! Widgets, Skype, Weather, News, Picasa, Flickr, World Clock, Calendar, Twitter, Stocks app i čak deset igara za razbibrigu. Ono što malo ume da smeta je “lag” prilikom upotrebe ovih servisa, pa verujemo da će to biti ispravljeno u nekim od “apdejta” koje je LG najavio već za sredinu januara.
OSD meni je prilično bogat. Tu je šest modova slike unutar kojih možete menjati podešavanja, koja se, naravno, pamte za svaki od “izvora”. Podešavanja za boje i procesiranje slike su zaista detaljna, a mi bismo istakli i mogućnost za podešavanje vrednosti gamme koji nas je podsetio na OSD meni kakve viđamo kod boljih desktop monitora. THX preset unutar OSD-a otključava dodatne mogućnosti za podešavanje slike, ali je za ovu opciju potrebna on-line registracija uređaja, pa time nismo mogli da se detaljnije poigramo. Podešavanja za 3D su, pak, bila neobično siromašna. Mi smo isključili power-saving mod, koji smanjuje potrošnju ove “grdosije” na svega 40W (zaista impresivna cifra za ovako veliki LCDTV!) kao i ambijentalni senzor, a onda krenuli u testiranje. No, pre nego što prenesemo naše utiske, navešćemo još detalja koji se tiču njegovih karakteristika. Broj konektora nećemo navoditi u tekstu (čemu bi, onda, služile specifikacije koje dajemo na kraju teksta?), ali ćemo pomenuti neke detalje o kojima se “javno” i ne priča previše.
Slično modelu 47LE8500, i 55LX9500 ima Full LED osvetljenje koje podrazumeva niz svetlećih dioda smeštenih iza ekrana. Full ili Dynamic RGB LED LCDTV uređaji najčešće imaju i funkciju lokalnog zatamnjivanja. Ovaj tip LED televizora je skuplji i zahteva veći broj LED dioda i posebnu elektroniku koja analizira osvetljenost prikaza, pa u realnom vremenu podešava lokalnu osvetljenost svake (grupe) LED dioda, kao i nijansu koja je potrebna da se prikaže (local dimming). Iz tog razloga, ovaj tip LCD TV uređaja nudi viši praktični kontrast i bolju dinamiku, što je i logično jer se u isto vreme mogu prikazati i jako tamne i jako svetle površine. Ipak, broj piksela je daleko, daleko veći od broja dioda koji ih osvetljavaju. Primera radi, LG 55LX9500 ima 240 diodica, dok je model 47LE9500 imao 216 dioda i isti broj zona za moguće zatamnjivanje, što nije ni blizu dovoljno za precizniji prikaz (zamislite da je potrebno prikazati jako tanke svetle linije, a na svakih 20 takvih linija “dođe” jedan niz dioda – i biće vam jasno) jako kontrastne scene. LG LX9500 ima i TruMotion sa osvežavanjem od 480 Hz.
U praksi
U pitanju je LCDTV koji koristi nešto noviji SH-IPS panel u sprezi sa ogromnim brojem aktuelnih i atraktivnih tehnologija. Početni kontrast nije bio impresivan čim smo se odrekli dinamičkog, pa je to uslovilo i za nijansu lošiju dinamiku, ali se nije odrazilo na živost boja. Boje su žive tokom svetlijih scena, a ako želite da budu nešto više jarke slobodno uključite odgovarajuću “color boost” opciju u OSD-u. Čak i tada nećete narušiti prirodnost gradijenata, odnosno prelaza na uniformnim površinama (provereno na testu i na fotografijama). Kada su u okvirima koje panel može da prikaže, prilično su pravilno reprodukovane. Solid colors test je otkrio male probleme kada je uniformnost u pitanju, ali to verovatno neće smetati u realnom radu (hm, uživanju – prim.aut.) dok su rezultati u testu konvergencije bili za čistu desetku. Test gradijenta nije otkrio nikakve anomalije, ali nas je opet podsetio na nešto slabiju dinamiku, bar ako želimo da zadržimo kontrast u granicama u kojoj nema “prenaglašavanja”. Color spectrum test je prošao bez ikakvih mana, prelaz između boja je bio prilično dobar bez znakova grubih prelaza, bar kada je dinamički kontrast bio isključen. Kada su vidljivi uglovi u pitanju, možemo reći da je ovo jedna od najboljih strana LG 55LX9500 televizora, jer su oni veoma dobri, pa ćete skoro i zaboraviti da gledate u LCD. Ipak, to što je površina glossy ovde baš i ne pomaže, ali verujemo da ćete u vašem kućnom bioskopu ipak isključiti dobar deo jačih izvora osvetljenja koji bi mogli da smetaju tokom uživanja u filmskom programu.
Statički kontrast je, u praksi, ipak dovoljno dobar, bez obzira na ne tako impresivnu dinamiku, baš zbog činjenice koja kaže da 55LX9500 može da prikaže jako tamne nijanse. Deep black nivoi i shadow detail su izuzetno dobri za LCD, a posebno IPS, jer znamo da je tu PVA nešto bolji izbor. Dakle, radi se o stavki koja će oduševiti filmofile koji su istovremeno zaljubljenci u LCD (oni ostali, ruku na srce, ipak preferiraju “plazme”). Kada smo već pomenuli PDP TV, ne zaboravimo i da dodamo da i ovaj Full LED LCDTV ima očigledan problem sa prelivanjem pozadinskog osvetljenja na mestima oko svetlog objekta (blooming), što je rezultat nepreciznog pokrivanja backlight površine i deljenja istog u zone koje nisu dovoljno “sitne” da isprate oblik samog svetlog objekta koji se prikazuje. Još jednom bismo istakli odlične shadow detail “performanse” ovog televizora, jer smo na njemu, u nama poznatim scenama koji su problematični za LCD uspeli da vidimo suptilne detalje koji su do sada bili vidljivi samo na “plazmama”.
Reprodukcija boja je, kao što smo i rekli, veoma dobra, a preciznost je takođe bila na nivou, bez off-hue grešaka i tint-ovanih crnih ili sivih nijansi. Imali smo malih problema sa agresivnijim 480 Hz procesiranjem i 5:5 Pulldown algoritmima, jer LCDTV nije prolazio osnovne de-judder testove. Ipak, isti su prolazili kada smo ih reprodukovali sa Blu-ray plejera putem specijalnog HDMI 1.4 kabla (u OSD meniju, TruMotion je bio podešen identično kao i kada je TV bio na izvoru preko koga je bio povezan sa našim laptopom).
Sa odzivom tečnih kristala nije bilo problema u samom testu, dok je u igrama koje smo pokrenuli da bismo zaista utvrdili da li je ghosting toliko izražen ili ne smo videli da je u ovoj disciplini 55LX9500 nešto lošiji od modela slične klase, ali novije generacije (manji modeli, čak i niže klase – npr. 47LD650). Iako odziv nikako ne može da se okarakteriše kao prosečan, rekli bismo da IPS matrice ove generacije i dalje nisu dovoljno “brze” da se izbegne Crosstalk efekat. Pošto je LCD matrici potrebno duže vreme da promeni sliku, deo (tj. duh) prethodne, susedne poluslike (namenjene oku koje je trenutno zatvoreno i koje je “maločas” gledalo svoju polusliku) može i dalje, delimično da bude prikazan, kvareći polusliku koja je trenutno aktivna – i tako u krug.
3D deo testiranja nas nije oduševio, bez obzira na to što smo imali dva blu-ray diska sa 3D demoima. Nakon onoga što smo videli na Panasonic prezentaciji na kojoj smo uživali u insertima iz Avatara (koji je, opet, izgledao bolje nego u bioskopu), 3D užitak na LCD-u, pa čak i odličnom, velikom LCD-u kakav je LG 55LX9500, jednostavno ne može da izazove ni “w” od “wow” utiska koji je potreban da ovom modelu, radi toga što je “3D kompatibilan” damo svaku preporuku. Naočare su neudobne, nude malu vidljivu površinu, a slika nakon što ih stavite dosta gubi na kontrastu i nema više ispravne boje. Crosstalk efekat je prilično jasno vidljiv, što nam je posebno žao (mada kolege kažu da je jednako vidljiv i na Samsung 3D LCD televizorima). Isto tako moramo napomenuti da ako gledate 3D film i poželite da prilegnete, slobodno isključite i sam 3D jer da biste ga pravilno videli, naočare moraju da stoje horizontalno (što opet nije slučaj sa “plazmama”). Uz LG 55LX9500 se ne isporučuju 3D naočare, osim ako ovaj model ne bude na nekim od mnogobrojnih akcija u kojima se dodaci poklanjaju u određenom vremenskom periodu.
LG 55LX9500 je odličan 2D LCDTV koji pruža fantastičan prikaz filmova i nema većih mana. Apsolutno impresivno izgleda i kada je isključen, trošiće malo više od vašeg malog notebook računara, a ako poželite da na njemu gledate HD filmove, neće vas obrukati u društvu, čak i ako među prijateljima imate prave filmofile. Ako želite da uštedite, a 3D vas, još uvek previše ne zanima, slobodno se možete odlučiti za LG 55LE8500 koji košta manje, a pružiće jednak kvalitet barem dok na glavi ne nosite neke od aktivnih “3D” naočara…
Specifikacija:
LCDTV na test ustupio LG
