Najbolji Plasma TV uređaji u 2010. godini

Branko Maksimović

Televizor je danas mnogo više od običnog TV prijemnika, jer mnogi modeli imaju ne samo mogućnost da rade kao monitori, već i da pristupaju internetu, dekodiraju DivX ili HD video (pa i audio) signal ili snimaju TV program u sopstvenu ili eksternu memoriju. Upravo zbog toga je i zanimljiva priča o HDTV uređajima, ali i samo testiranje istih i sve ono što nas očekuje u budućnosti. Realan izbor Plasma TV modela je uži od očekivanog, a kada smo od ukupnog broja od oko pedeset modela plazma TV uređaja koji se prodaju u Srbiji eliminisali one koji rade u manjoj rezoluciji od Full HD, kao i “podverzije” praktično istih modela (ko je rekao Samsung?), te (previše) stare modele, na raspolaganju je ostalo svega petnaest modela dijagonala 42, 46, 50 ili više inča. Prilično nam je žao što kod nas samo Panasonic i donekle LG imaju plasma TV setove viših klasa. PDP nije previše popularan u Srbiji, pa se prodavci ne usuđuju da uzmu veliki HDTV koji košta više od oko 1000 i kusur evra – kako prodati nešto što košta 2000 evra, a nije LED, zar ne?
 

Pre nego što nastavite sa čitanjem ovog uporednog testa, moramo vas uputiti na naš poseban uvod u test plasma TV uređaja, u kome možete saznati prednosti i mane ove tehnologije, ali i pročitati priču o tome kako radi plasma ekran i koji su mitovi o njima netačni, a koji više ne važe. Najbitnije detalje ćemo ponoviti. Plazma ekran je, dakle, kao i LCD ili OLED, jedan od tipova ravnog i tankog ekrana i sastoji se od velikog broja ćelija u kojima se nalazi smeša plemenitih gasova, najčešće helijuma, neona i ksenona. Ovi gasovi se, slično onom u neonskim lampama, pod naponom pobuđuju i prelaze iz gasovitog agregatnog stanja u stanje plazme, koja zatim emituje svetlost u ultraljubičastom opsegu, koje ljudsko oko ne može da detektuje. Ipak, ova svetlost pobuđuje fosforecentni premaz unutar ćelija, koji emituje svetlost vidljivog spektra. Svaki piksel poseduje tri subpiksela u jednoj od osnovnih boja, baš kao i kod LCD matrice, s tom razlikom što (sub)pikseli kod plazme emituju svetlost, dok je kod LCD-a samo prelamaju (i pretvaraju u određenu nijansu). Sam plazma ekran se sastoji od plazma matrice, koju čine stotine hiljada ćelija sa smešom plemenitih gasova, koji je smešten “u sendvič” između dve staklene ploče, koje nisu identične. Plazma matrica se, kao što možete videti na priloženom crtežu, sastoji od samih piksela, ali i neophodnih elektroda: elektrode za adresiranje piksela se nalaze iza matrice, dok su elektrode za ekran smeštene ispred matrice, između dva sloja od posebnog materijala, koji je dodatno premazan tankim slojem magnezijum-dioksida i zajedno sa display elektrodama čini prvi dielektrik. Pod naponom, dielektrici se na tačno određenim adresama postavljaju na različite nivoe napona i u odnosu na sloj dielektrika sa elektrodama za adresiranje (address) prave različite razlike potencijala (napona), što subpiksele na određenim pozicijama pobuđuje, jer se gasovi pretvaraju u plazmu, emituju ultraljubičastu svetlost koja pobuđuje fosfor unutar ćelija, koji zatim emituje vidljivu svetlost u određenoj boji i intenzitetu. Plasma ekran možete posmatrati kao matricu sastavljenu od stotina hiljada neonskih lampica i sasvim je jasno zbog čega on nema problem sa vidljivim uglovima. Najjednostavniji način da se objasni zbog čega plazma nema problema sa vidljivim uglovima je sledeći: svaki piksel emituje svetlost i to u „svim pravcima prema posmatraču“, dok svetlost koja dolazi sa LCD-a potiče od pozadinskog osvetljenja, pa na LCD ekran možete gledati kao na skup malenih ključaonica, poput onih na vratima. Kada gledate kroz ključaonicu, najviše ćete videti ako gledate kroz nju sasvim pravo. Ako se pomerite u levo ili desno, videćete sve manje i manje. Za više informacija o plazma tehnologiji, pogledajte sledeće linkove:

Uporedni test Plasma TV uređaja Q3, 2010.
Uvod u test Plasma TV uređaja
Vodič za kupovinu HDTV uređaja

Panasonic Viera TX-P42G20E

Panasonic je izuzetno cenjeno ime u svetu plasma televizora, u kome i postavlja standarde prema kome se svi ostali mere. Tu je, sasvim moguće i usamljen, iako se Samsung po kvalitetu pojedinih modela približio Panasonicu, baš kao što se Panasonic pre nekoliko godina približio tada neprikosnovenom Pioneer-u, koji se povukao sa tržišta kao proizvođač “plazmi”. U svetu LCDTV uređaja ne postoji samo jedan proizvođač koji je gotovo uvek najbolji i koji “beži” konkurenciji i postavlja im domaće zadatke, jer se dešava da nekad Sony ima apsolutno najbolji model, pa ga onda narednih meseci Samsung u nekom domenu nadmaši, samo da bi, ubrzo zatim LG pokazao da se i sa njihovom IPS+Full LED top modelima ne valja zavitlavati. Panasonic je tokom 2008. i 2009. godine zaista napravio ogroman uspeh sa G10 serijom “plazma” televizora, pa se od G20-ica s pravom očekivalo mnogo. G20 je možda poslednja top-of-the line serija plasma ekrana koja ne podržava 3D, jer će već u narednoj sezoni da se preseli u višu srednju klasu, ostavljajući mesta VT20 familiji i njenoj fancy 3D opciji da kompaniji pravi najslađi profit.
 

Panasonic P42G20E košta kao bolji CCFL modeli LCDTV uređaja iz Sony-ja i svakako je jeftiniji od LED modela iz Samsung-a ili LG-a, što znači da nije preterano skup za ono što nudi. Spolja gledano, Panasonic je ostao Panasonic – izgleda jako slično modelima iz 2008. i 2009. godine, a znamo koliko se Samsung i LG trude da privuku kupce na ovaj način. Panasonic, kao i Pioneer ranije, ne mari mnogo za “odelo”. Mnogi Panasonicu i zameraju što je tako fantastično napredan flat panel televizor obukao u tako obično odelo, ali mi smatramo da je to bolje nego da P42G20E bude najtanja “plazma” na svetu, sa providnim postoljem i tasterima osetljivim na dodir, koja će zbog svega koštati 500 evra više. Uostalom, možda bi to i bilo dobro za Panasonic, jer bi Viera brend onda možda bio malo više cenjen nego što je to trenutno slučaj.

Kontrast od 5.000.000 : 1 je realniji podatak od onog koji ćete naći kod LCDTV uređaja, jer P42G20E može da prikaže kompletnu crnu – odnosno nula kandela po kvadratnom metru. G13 ploča podrazumeva 600 Hz Sub Field Drive sa Intelligent Content Creation Pro sistemom (pogledajte specifikaciju), a tu su i 4 HDMI konektora, od kojih je jedan u verziji 1.4 (!!!), te SD karticu, ali i USB priključak koji će sa flash drajva pustiti sve poznate SD i HD kodeke i “kontejnere”, ali će primiti i USB tastaturu, WiFi dongle ili pravi hard disk na koji ćete moći i da snimate program! Dakle, bez ikakve buke, Panasonic je na novom modelu odlučio da ponudi sve. I bilo je vreme, jer su u ovim stvarima zaostajali za konkurencijom, a sada se čini da su im dali domaći zadatak. LAN priključak je takođe prisutan, a VieraCast Online sistem (DailyMotion, Skype, YouTube, Picasa, Weather Channel…) je sličan onima koji nude Samsung i LG na skupljim modelima.
 

No, najbitnija stvar za sve ljubitelje “plazmi” je kvalitet slike, tj. ono bolje nudi ovaj “prozor u svet” u odnosu na većinu LCD-ova. Koliko je, G20 serija bolja od G10 i kako je to Panasonic postigao? Prvo, nova NeoPDP ploča poseduje sitnije ćelije koje su pritom i redizajnirane, kao i napredniji fosforni premaz u njima, a nova smeša plemenitog gasa ima bolja “discharge” vremena. Poboljšan je stakleni filter, smanjena je i debljina samog panela, a dosta je urađeno i na V-Real Pro “endžinu” za procesiranje statične slike i video materijala. Ovo je već peta generacja V-Real Pro video processing engine-a. 600Hz Sub Field drive ne znači, kao što mnogi misle, da je osvežavanje ekrana na 600 Hz. Objašnjenje je dosta drugačije. S obzirom na to da se slika tokom emitovanja šalje procesoru 50 ili 60 puta u sekundi (50 Hz za PAL standard, 60 Hz za NTSC standard ). Umesto da sliku ponovi jednom u svakom pedesetom ili šezdesetom delu sekunde, Sub Field drive isti “frejm” u intervalu od 1/50 ili 1/60 sekundi ponovi dvanaest, odnosno deset puta, što znači da se slika „osvežava“ 600 puta u sekundi, iako je krajnji prikaz slike na 100 ili 200 Hz.

U odnosu na prošlogodišnji model, kontrast je povećan sa 2.000.000 : 1 na 5.000.000 : 1, a tu je i THX sertifikat za kvalitet slike. Panasonic se posebno ponosi svojim Intelligent Frame Creation sistemom koji je, kako kažu, najnapredniji takav sistem i jedini koji se uvek oslobađa efekta “štucanja” slike (omraženi judder) i to ne po cenu da se uz to pojave artifakti. Kvalitet prikaza boja je doveden na još viši nivo, a slično važi i za impresivne rezultate koje ovaj PDP pokazuje u testu u kome tražimo koliko je jedan ekran dobar u prikazu suptilnih detalja u senci (shadow detail test). Prikaz tamnih tonova i crne je takav da ćete znati da cenite onu personu koja vas je naterala da kupite “plazmu”. Nivo detalja koji se nazire iz crne će učiniti da možda po prvi put vidite nešto što ranije niste videli u svom omiljenom filmu i niste znali da je bilo tu. U isto vreme, Panasonic TX-P42G20E je sposoban da prikaže i svetle tonove, baš kao što bi to morao da može i Full LED LCDTV sa local dimming opcijom, ali s tom razlikom da između crnih i tamnih linija nema “oreola” koji se javljaju zbog manje guste mreže LED dioda (u odnosu na “mrežu” piksela) iza delova slike koji bi trebalo da budu tamni, odnosno svetli. Tvrdimo da je posmatranje filma visoke definicije sa Blu-ray-a ili nekog .mkv fajla na dobro podešenoj P42G20E “plazmi” za klasu bolje iskustvo nego posmatranje istog tog filma na bilo kom LCD televizoru. To bi mogao da vam kaže svako ko je poznavalac fotografije i filma, pa ako poznajete nekog ko se ozbiljno ili profesionalno bavi kinematografijom, slobodno mu pokažite isti film na LCD-u i jednoj ovako sjajnoj “plazmi”.

Ne samo da je prikaz tamnih tonova odličan (courtesy of Infinite Black technology) – isto važi i za detalje u svetlijim delovima, koji, za razliku od onih kod LCDTV uređaja sa visokim kontrastom – nimalo ne “vrište” već su prirodni i konzistentni sa onim što posmatrate. To ne znači da ova plazma ima manju dinamiku, već samo da je crna toliko dobra, da svetle nijanse ne moraju da vam “izbiju oči” kako bi bio postignut visok kontrast. Osvetljenje i uniformnost su idealni, a to je i logično jer “plazma” nema pozadinsko osvetljenje niti probleme koje mogu da donesu difuzori ili promena ugla pod kojim posmatrate ekran. Da, vidljivi uglovi su “beskonačni”, tj. čitavih 180 stepeni i sve boje, ali i kontrast izgledaju identično bez obzira na ugao pod kojim se ekran posmatra. Istina, najsvetliji tonovi i potpuno bela slika ne izgleda toliko svetlo kao na boljim LCDTV uređajima i ako posmatrate TV program tokom dana ili uvek volite jako osvetljene prostorije, moguće je da će vam slika na plazmi izgledati manje ubedljivo. Ipak, mi ne poznajemo nikoga ko ima toliko osvetljen prostor, pa nijednoj plazmi ne možemo zameriti to što prikaz najsvetlijih tonova ne može da se poredi sa intenzivnošću sunčevih zraka koji kroz prozore padaju u sobu.

Kvalitet prikaza boja je dosta poboljšan i već fabrički, boje su podešene kroz brojne THX sertifikovane profile. Verovatno zbog sve većeg prodora LCD uređaja u naše živote (hteli to ili ne), boje su i na P42G20E “plazmi” u startu malo intenzivnije nego što bi bilo idealno (za sve modove osim možda za gaming primenu). Ako malo smanjite zasićenost, doći ćete do gotovo idealnog prikaza boja, koji nadmašuje čak i najbolje Sony LCDTV uređaje (iako je razlika zaista suptilna i gotovo neprimetna). Svi tonovi deluju prirodno, sa akcentom na tonove ljudske kože. Procesiranje video signala i judder reduction algoritmi su gotovo savršeni i u rangu sa poslednjom generacijom Samsung i Sony (Bravia Engine 3) LCDTV uređaja. Primetan je minimalan broj grešaka i mali gubitak detalja kada se aktiviraju de-noise sistemi, a upscaling video signala SD rezolucije radi veoma dobro, iako bismo morali da primetimo da Bravia Engine 3 ovde možda ima malu prednost. Naravno, motion resolution test pokazuje da je pokretna rezolucija punih 1080 linija!

Panasonic Viera TX-P42G20E je jedna od najimpresivnijih plazmi koju smo testirali i nama lično (ako nas iko pita 🙂 je nešto manje interesantan samo zato što ima dijagonalu od 42 inča. Ovaj „plazma“ ekran, kada je ugašen, nije previše lep, niti je ultra-tanak, a ne spada ni u jeftine igračke. Ipak, opremljen je svim mogućim tehnologijama koje bi mogle da vam zatrebaju, a kada je PDP ekran u pitanju, teško da ćete za 1000 evra naći išta bolje, jer takav ekran na našem tržištu prosto, ne postoji. Možete ga pazariti u gotovo svim iole ozbiljnijim radnjama potrošačke elektronike uključujući Tehnomarket Evropa, Tehnomaniju, BigBang, ComTrade Shop…

Panasonic Viera TX-P46G20E

Panasonic je izuzetno cenjeno ime u svetu plasma televizora, u kome i postavlja standarde prema kome se svi ostali mere. Tu je, sasvim moguće i usamljen, iako se Samsung po kvalitetu pojedinih modela približio Panasonicu, baš kao što se Panasonic pre nekoliko godina približio tada neprikosnovenom Pioneer-u, koji se povukao sa tržišta kao proizvođač “plazmi”. U svetu LCDTV uređaja ne postoji samo jedan proizvođač koji je gotovo uvek najbolji i koji “beži” konkurenciji i postavlja im domaće zadatke, jer se dešava da nekad Sony ima apsolutno najbolji model, pa ga onda narednih meseci Samsung u nekom domenu nadmaši, samo da bi, ubrzo zatim LG pokazao da se i sa njihovom IPS+Full LED top modelima ne valja zavitlavati. Panasonic je tokom 2008. i 2009. godine zaista napravio ogroman uspeh sa G10 serijom “plazma” televizora, pa se od G20-ica s pravom očekivalo mnogo. G20 je predposlednja top-of-the line serija plasma ekrana koja ne podržava 3D. Najjača serija “V” koja je takođe “2D” se retko sreće na ovim prostorima. Panasonic je najavio i “T” pod-verziju serije “G” (GT20), koja će doneti podršku za 3D i u niži segment, pa jedva čekamo da vidimo koliko će GT modeli biti skuplji od odgovarajućih G modela i da li će, osim “3D” opcije, doneti nešto novo i kada je sam prikaz slike u pitanju. Voleli bismo da se neke od fenomenalnih “KURO” osobina iz V serije, što pre, spusti u viši segment srednje klase, tj. u G seriju…
 

Panasonic P46G20E košta kao bolji CCFL modeli LCDTV uređaja iz Sony-ja (ove dijagonale, naravno) i svakako je jeftiniji od LED modela iz Samsung-a ili LG-a, što znači da nije preterano skup za ono što nudi. Spolja gledano, Panasonic je ostao Panasonic – izgleda jako slično modelima iz 2008. i 2009. godine, a znamo koliko se Samsung i LG trude da privuku kupce na ovaj način. Mnogi Panasonicu i zameraju što je tako fantastično napredan flat panel televizor obukao u tako obično odelo, ali mi smatramo da je to bolje nego da P46G20E bude najtanja “plazma” na svetu, sa providnim postoljem i tasterima osetljivim na dodir, koja će zbog svega koštati 500 evra više.

Kontrast od 5.000.000 : 1 je realniji podatak od onog koji ćete naći kod LCDTV uređaja, jer P46G20E može da prikaže kompletnu crnu – odnosno nula kandela po kvadratnom metru. G13 ploča podrazumeva 600 Hz Sub Field Drive sa Intelligent Content Creation Pro sistemom (pogledajte specifikaciju), a tu su i 4 HDMI konektora, od kojih je jedan u verziji 1.4 (da, da), te SD karticu, ali i USB priključak koji će sa flash drajva pustiti sve poznate SD i HD kodeke i “kontejnere”, ali će primiti i USB tastaturu, WiFi dongle ili pravi hard disk na koji ćete moći i da snimate program! Dakle, bez ikakve buke, Panasonic je na novom modelu odlučio da ponudi sve. I bilo je vreme, jer su u ovim stvarima zaostajali za konkurencijom, a sada se čini da su im dali domaći zadatak. LAN priključak je takođe prisutan, a VieraCast Online sistem (DailyMotion, Skype, YouTube, Picasa, AceTrax, Weather Channel…) je sličan onima koji nude Samsung i LG na skupljim modelima.
 

No, najbitnija stvar za sve ljubitelje “plazmi” je kvalitet slike, tj. ono bolje nudi ovaj “prozor u svet” u odnosu na većinu LCD-ova. Koliko je, G20 serija bolja od G10 i kako je to Panasonic postigao? Prvo, nova NeoPDP ploča poseduje sitnije ćelije koje su pritom i redizajnirane, kao i napredniji fosforni premaz u njima, a nova smeša plemenitog gasa ima bolja “discharge” vremena. Poboljšan je stakleni filter, smanjena je i debljina samog panela, a dosta je urađeno i na V-Real Pro “endžinu” za procesiranje statične slike i video materijala. Ovo je već peta generacja V-Real Pro video processing engine-a. 600Hz Sub Field drive ne znači, kao što mnogi misle, da je osvežavanje ekrana na 600 Hz. Objašnjenje je dosta drugačije. S obzirom na to da se slika tokom emitovanja šalje procesoru 50 ili 60 puta u sekundi (50 Hz za PAL standard, 60 Hz za NTSC standard ). Umesto da sliku ponovi jednom u svakom pedesetom ili šezdesetom delu sekunde, Sub Field drive isti “frejm” u intervalu od 1/50 ili 1/60 sekundi ponovi dvanaest, odnosno deset puta, što znači da se slika „osvežava“ 600 puta u sekundi, iako je krajnji prikaz slike na 100 ili 200 Hz.

U odnosu na prošlogodišnji model, kontrast je povećan sa 2.000.000 : 1 na 5.000.000 : 1, a tu je i THX sertifikat za kvalitet slike. Panasonic se posebno ponosi svojim Intelligent Frame Creation sistemom koji je, kako kažu, najnapredniji takav sistem i jedini koji se uvek oslobađa efekta “štucanja” slike (judder) i to ne po cenu da se uz to pojave artifakti. Kvalitet prikaza boja je doveden na još viši nivo, a slično važi i za impresivne rezultate koje ovaj PDP pokazuje u testu u kome tražimo koliko je jedan ekran dobar u prikazu suptilnih detalja u senci (shadow detail test). Prikaz tamnih tonova i crne je takav da ćete zlatnim slovima zabeležiti onaj dan kada ste konačno kupili vrhunsku Panasonic “plazmu”. Nivo detalja koji se nazire iz crne će učiniti da možda po prvi put vidite nešto što ranije niste videli u svom omiljenom filmu i niste znali da je bilo tu. U isto vreme, Panasonic TX-P46G20E je sposoban da prikaže i svetle tonove, baš kao što bi to morao da može i Full LED LCDTV sa local dimming opcijom, ali s tom razlikom da između crnih i tamnih linija nema “oreola” koji se javljaju zbog manje guste mreže LED dioda (u odnosu na “mrežu” piksela) iza delova slike koji bi trebalo da budu tamni, odnosno svetli. Tvrdimo da je posmatranje filma visoke definicije sa Blu-ray-a ili nekog .mkv fajla na dobro podešenoj P42G20E “plazmi” za klasu bolje iskustvo nego posmatranje istog tog filma na bilo kom LCD televizoru. To bi mogao da vam kaže svako ko je poznavalac fotografije i filma, pa ako poznajete nekog ko se ozbiljno ili profesionalno bavi kinematografijom, slobodno mu pokažite isti film na LCD-u i jednoj ovako sjajnoj “plazmi”. Čak iako je vrhunski i dosta skuplji Full LED LCDTV ponudio iskustvo u gledanju filmova koje je jako blisko iskustvu kakvo biste imali na P46G20E, razlike između LCD-a i “plazme” postaju sve očiglednije kako se budete pomerali u odnosu na idealni vidljivi ugao. Kod PDP ekrana taj problem i dalje ne postoji…

Ne samo da je prikaz tamnih tonova odličan (courtesy of Infinite Black technology) – isto važi i za detalje u svetlijim delovima, koji, za razliku od onih kod LCDTV uređaja sa visokim kontrastom – nimalo ne “vrište” već su prirodni i konzistentni sa onim što posmatrate. To ne znači da ova plazma ima manju dinamiku, već samo da je crna toliko dobra, da svetle nijanse ne moraju da vam “izbiju oči” kako bi bio postignut visok kontrast. Osvetljenje i uniformnost su idealni, a to je i logično jer “plazma” nema pozadinsko osvetljenje niti probleme koje mogu da donesu difuzori ili promena ugla pod kojim posmatrate ekran. Vidljivi uglovi su “beskonačni”, tj. čitavih 180 stepeni i sve boje, ali i kontrast izgledaju identično bez obzira na ugao pod kojim se ekran posmatra. Istina, najsvetliji tonovi i potpuno bela slika ne izgleda toliko svetlo kao na boljim LCDTV uređajima i ako posmatrate TV program tokom dana ili uvek volite jako osvetljene prostorije, moguće je da će vam slika na plazmi izgledati manje ubedljivo. Ipak, mi ne poznajemo nikoga ko ima toliko osvetljen prostor, pa nijednoj plazmi ne možemo zameriti to što prikaz najsvetlijih tonova ne može da se poredi sa intenzivnošću sunčevih zraka koji kroz prozore padaju u sobu.

Kvalitet prikaza boja je dosta poboljšan i već fabrički, boje su podešene kroz brojne THX sertifikovane profile. Boje su i na P46G20E “plazmi” u startu malo intenzivnije nego što bi bilo idealno (za sve modove osim možda za gaming primenu). Ako malo smanjite zasićenost, doći ćete do gotovo idealnog prikaza boja, koji nadmašuje čak i najbolje Sony LCDTV uređaje (iako je razlika zaista suptilna i gotovo neprimetna). Svi tonovi deluju prirodno, sa akcentom na tonove ljudske kože. Ako bismo morali da poredimo, ipak smatramo da je P42G20E imao za nijansu ubedljiviji prikaz skin tonova. Nije da smo kod P46G20E uočili nekakve greške, samo smatramo da je zaslužena ocena za prikaz ovih problematičnih tonova kod većeg modela 9.5, dok je kod manjeg čista desetka. Procesiranje video signala i judder reduction algoritmi su gotovo savršeni i u rangu sa poslednjom generacijom Samsung i Sony (Bravia Engine 3) LCDTV uređaja. Primetan je minimalan broj grešaka i mali gubitak detalja kada se aktiviraju de-noise sistemi, a upscaling video signala SD rezolucije radi veoma dobro, iako bismo morali da primetimo da Bravia Engine 3 ovde možda ima malu prednost. Naravno, motion resolution test pokazuje da je pokretna rezolucija punih 1080 linija!

Panasonic Viera TX-P46G20E je jedna od najimpresivnijih plazmi koju smo testirali i nama lično je izuzetno interesantan samo zato što ima idealnu dijagonalu – 46 inča. Ovaj „plazma“ ekran, kada je ugašen, nije previše lep, niti je ultra-tanak, a ne spada ni u jeftine igračke. Ipak, opremljen je svim mogućim tehnologijama koje bi mogle da vam zatrebaju, a kada je HDTV ekran u pitanju, teško da ćete za 1250 evra naći išta bolje, jer takav ekran na našem tržištu prosto, ne postoji.

Panasonic Viera P50VT20E

Nema dileme oko toga koji je HDTV najbolji od svih koje smo do sada preporučili. O Panasonic 3D plasma TV uređaju poslednje generacije i ne možemo pričati, a da ne upotrebljavamo isključivo superlative. Najbolje moguće 3D iskustvo koje sada možete imati u svom domu, koštaće vas malo više od 2000 evra. Panasonic 3D podržava i Blu-ray plejere, ali i NVIDIA 3Dvision sistem, kao i AMD-ov trippleD softverski 3D sistem. Dakle, osim putem Blu Ray 3D uređaja, u trećoj dimenziji možete uživati i putem računara. Kontrast od 5.000.000 : 1, te G13 ploča koja podrazumeva 600 Hz Sub Field Drive sa Intelligent Content Creation Pro sistemom, a tu su i 4 HDMI konektora, od kojih je jedan u verziji 1.4, te SD karticu, ali i dva USB priključka koji će sa flash drajva pustiti sve poznate SD i HD kodeke i “kontejnere”. USB će primiti i USB tastaturu, WiFi dongle ili pravi hard disk na koji ćete moći i da snimate program! LAN priključak je takođe prisutan, a VieraCast Online sistem (DailyMotion, Netflix, Skype, YouTube, Picasa, iPlayer, Weather Channel…) je sličan onima koji nude Samsung i LG na skupljim modelima, mada ga u mnogim stvarima i nadmašuje. Nova NeoPDP ploča poseduje sitnije ćelije koje su pritom i redizajnirane, kao i napredniji fosforni premaz u njima, a nova smeša plemenitog gasa ima bolja “discharge” vremena. Infinite Black Pro tehnologija je “pozajmljena” od Pioneer KURO modela, koje je sada u vlasništvu Panasonica. Poboljšan je stakleni filter, smanjena je i debljina samog panela, a dosta je urađeno i na V-Real Pro “endžinu” za procesiranje statične slike i video materijala. Panasonic se posebno ponosi svojim Intelligent Frame Creation Pro sistemom koji je, kako kažu, najnapredniji takav sistem koji postoji. Za razliku od modela iz G serije, ovaj „plazma“ HDTV je privlačan i kada ugašen, tanak je i kvalitetno je izrađen. Opremljen je svim mogućim tehnologijama koje bi mogle da vam zatrebaju, a kada je HDTV u pitanju, teško da ćete za 2000 evra naći išta bolje,  kao što ćete za 1000 evra teško naći išta bolje od 13 inča manjeg, G20 modela.
 

Detaljan test ovog plasma TV uređaja ćemo tek objaviti, pa tako i preporučujemo da se strpite do 12. januara kada ćemo objaviti detaljan test ovog “plazma” televizora. Ovaj fantastični PDP HDTV uređaj može da se pazari za 249.899 dinara u Tehnomaniji i za 283.999 dinara u Tehnomarketu Evropa. Smatramo da nema boljeg načina da potrošite novac za jedan TV uređaj, ukoliko ga, naravno imate. Uz TV stižu i dva para aktivnih shutter naočara.

Samsung PS-50C530

Nažalost, u Srbiji se ne može (lako) pronaći Samsung plasma TV više klase, pa je Series 5 bio najjači model na koji smo našli. Nadamo se da će se ovo promeniti u 2011. godini, jer je Samsung sve bolji i za petama je Panasonicu kada je kvalitet prikaza u pitanju, dok bi možda mogao, ponekad, da bude i bolji kada je odnos cene i kvaliteta u pitanju. Samsung je najveći proizvođač ekrana na svetu je i jedan od najvećih inovatora, pa su njihovi LCD TV uređaji, poznati koliko i desktop monitori, ali i HDTV “plazma” setovi. No, svakako vam je jasno koliko je velika i poznata ova kompanija, pa nećemo da trošimo ni vaše, a ni naše vreme.

Samsung PS-50C530 je jedan od novijih i popularnijih modela PDP TV uređaja više srednje klase, koji se na našem tržištu prodaje po vrlo atraktivnoj ceni od 950 evra! Tek nešto malo skuplji je i veoma sličan model 50C550, pa naša preporuka važi i za ovaj model. Dakle, već sa tim podatkom, nas je prilično zanimalo kako se pokazao u odnosu na prethodno opisani Panasonic Viera TX-P50S20E. U startu znamo da Samsung izgleda mnogo lepše, da je tanji i elegantniji (slike govore dovoljno), kao i da podržava brojne tehnologije, baš kao i C5xx serija LCDTV uređaja istog proizvođača, sa kojom deli i dizajn i većinu mogućnosti koje se ne tiču samog flat panela (naravno). Samsung PS-50C530 ima Ultra Clear Panel, USB porta, CI slot i 3 HDMI priključka. Nažalost, nema podrške za čitanje video fajlova, ali će slike i muzika biti reprodukovani. Verujemo, pak, da i za ovaj model postoji hack koji uključuje i SD ili HD video podršku. Za bolji prikaz slike se brine Samsung picture processing technologija nazvana HyperReal Engine koja podrazumeva Motion Optimizer, Contrast Enhancer, Detail enhancer i Colour Optimizer.
 

Samsung PS50C530 plasma ekran poslednje generacije podržava 600 Hz Sub Field Drive i Mega DCR kontrast od 1.000.000 : 1. Ipak, ono što odmah u startu morate uraditi sa ovom „plazmom“ je da joj umanjite sve one tehnologije koje narušavaju dinamiku i prezasićuju boje. Dakle, izbegavajte Dynamic Range preset, a Standard podešavanju smanjite kontrast (isključite digitalni) i umirite boje za 10% za svaki kanal. U slučaju da ste nas poslušali i isključili sve što smo rekli, videćete da je Samsung 50C530 sposoban da prikaže vrlo prirodne i lepo odmerene tonove. Naravno, tu mislimo i na tonove koji su nekada problematične za reprodukciju, kao što su boje ljudske kože.

Prvih nekoliko testova koji otkrivaju kvalitet reprodukcije crne, dinamički opseg i kontrast su nas naterali da se vratimo u OSD i još se malo poigramo, kako bismo sve doveli na zadovoljavajući nivo. Uspeli smo da zadržimo detalje u senci vidljivim, ali i da ne narušimo vernost slike u svetlijim tonovima. To nije bilo toliko teško jer 50C530 ima dobar statički kontrast, ali ne toliko dobar kao onaj viđen na Panasonic 50S20E plazmi, koja se i nešto bolje bori sa okolnim osvetljenjem i refleksijama.

Samsung PS50C530 se pokazao sjajno kada je u pitanju up-scaling SD sadržaja, u čemu je bio bolji od Panasonica iste dijagonale, pogotovo ako aktivirate opciju Edge Enchancer. U tome, čini se, nije bio mnogo lošiji od poslednje generacija više klase LCDTV uređaja ove kompanije. Ipak, primetili smo manji problem sa pojavom artifakta vezanog za de-judder algoritam (koji radi posao, ali se ponekad javljaju obrisi pojedinih objekata prilikom brzog horizontalnog pomeranja kamere ili čitave scene). Ovi problemi su, pak, jako malo izraženi, te skoro da i nisu vredni pomena. Sa odzivom problema ne može ni da bude, baš kao ni sa vidljivim uglovima, a pošto je ekran jako tanak (čitav TV je debeo manje od 90 mm) stakla između kojih se nalaze plasma ćelije su postavljena blizu, pa nećete imati problema sa senkom kada sliku posmatrate iz velikog ugla. Slika je, kao što smo već pomenuli, prilično svetla i uporediva sa viđenim kod Panasonic 50S20E modela.

Kada je image retention u pitanju, možemo reći da Samsung 50C530 nema izražen problem sa ovom neželjenom pojavom. Audio komponenta je u rangu proseka, što je opet sasvim u redu ako se uzme u obzir da su zvučnici „down firing“. Dizajn koji Samsung naziva „Crystal“ će mnoge oduševiti, mada je nas ostavio ravnodušnima (ove godine nam se više dopadaju aktuelni LG modeli zbog svoje jednostavnosti i monolitnosti), a postoji i opasna mogućnost da će nam kroz godinu-dve, ovi modeli delovati i malo „kičasto“. Touch of Color dizajn iz sezone 2008. (A serija) je bio, nekako, prirodniji, dok nam C modeli deluju ozbiljnije.

Umesto zaključka

Mi svakako ne možemo odlučiti umesto vas, ali vam možemo pomoći da napravite pravi izbor prema kriterijumima za koje smo mi smatrali da su ispravni. Uvek postoji i jeftinija varijanta, ali teško da postoji isplativija, bar na našem tržištu. Pogledajte i naše testove i prodiskutujte o ovom tekstu na benchmark forumu. One koji su naumili da kupe LCDTV, a pogotovo one koji bi dali 150.000 dinara na neki papreno skup, a mali LCDTV (recimo 42 inča) je jako teško ubediti u dve stvari: da je plazma TV bolje rešenje i da je 42 inča mala dijagonala (sve je u redu ako neko nema novca, ali sada pričamo o slučaju onih koji žele da se rastanu od skoro 1500 evra). Zbog čega plasma ima bolju sliku? Za “plazma TV” uređaje se kaže da imaju veći kontrast, iako mnogi, kada ih uporede sa novim LCDTV uređajima, ne bi mogli da se slože sa tim, jer LCDTV sa svojim dinamičkim kontrastima “vrišti” od prenaglašene, veštačke slike. Trik je u tome što je kontrast kod plazma ekrana efektivno jako veliki zbog toga što je osvetljenost najtamnije crne 0.00 lumina (određeni pikseli ne emituju nikakvu svetlost), dok je kod boljih LCD televizora negde oko 0.15-0.2 lumina (LCD panel ne može da zadrži svu svetlost koja dolazi od pozadinskog osvetljenja). Najbitnija informacija koju bi trebalo zapamtiti je da su displeji koji mogu da prikažu veći kontrast i bolji, ali je mnogo bitnije zapamtiti vrednost statičkog kontrasta, jer se kod informacija koje proizvođači daju za dinamički kontrast često mnogo preteruje.

Plazma TV ekrani imaju najbolju reprodukciju crne boje, mada je sa pojavom LED-backlight ekrana, LCD gotovo dostigao “plazme”. Naravno, za najbolji prikaz crne, istovremeno sa svetlijim nijansama, biće vam potreban Dynamic RGB tj. Full LED backlight LCD ekran sa opcijom local dimming-a, o kojima smo takođe pisali u već pomenutom tekstu. Upravo se sposobnost ekrana da u isto vreme prikaže potpuno crnu i svetle nijanse smatra “dinamičkim opsegom”, mada mi često koristimo termin “dinamika”. Iako će vam se u radnjama učiniti da i LCDTV uređaji imaju dobre crne, imajte u vidu da su radnje fantastično osvetljene, te da ćete u toplini kućnog doma posmatrati (filmove) u nešto do mnogo zamračenijim ambijentima, što potpuno menja percepciju koju svako ima kada posmatra tamne scene. Bolji prikaz crne ne možete postići smanjenjem osvetljenja (brightness) jer se tako istovremeno gubi dinamički opseg, pa je praktično nemoguće razaznati suptilne detalje u tamnijim delovima sive (tzv. black shadow detail). Baš u ovim stvarima plazma TV ekrani su bolji od standardnih LCDTV uređaja, dok su, s druge strane, LCD-ovi bolji od plazmi pri prikazu jako svetlih scena, te su pogodniji za gledanje TV programa tokom dana i u jako osvetljenim prostorijama. No, i u ovim kategorijama, plasma ekrani dostižu LCD ekrane, baš kao što najbolji LCDTV uređaji sustižu “plazme” kada je reprodukcija boja u pitanju.
 

Kvalitet reprodukcije boja je još jedna stvar koju ćete teško moći da procenite posmatrajući TV uređaje u samoj radnji. Ako su televizori uključeni, retko kada su optimalno podešeni i često su u “store” modu, kada je dinamički kontrast povećan, a broj refleksija ogroman da biste išta mogli dobro da vidite. Ako uspete da se dočepate daljinskog upravljača ili posmatrate ekran u nekim “normalnijim” uslovima, tj. tokom dana, postavite temperaturu boja na 6500 Kelvina i isključite ili smanjite dinamički kontrast. Zatim smanjite i statički kontrast i povećajte osvetljenje dok u nekom od LCD testova ne primetite što bolji prikaz gradijenta i što zagasitiju crnu, ali bez pojave banding-a (trakica na gradijetima, koji bi trebalo da budu glatki). Mnogi novi (Samsung i LG) HDTV uređaji imaju i odlične “čarobnjake” koji vam objašnjavaju kako da optimalno podesite sliku prema svetlosnim uslovima u kojima se nalazite.

Kada je dalje testiranje samih mogućnosti i kvaliteta prikaza koje HDTV uređaj pruža – nije sve samo u statičnoj slici, kontrastu i testu najrazličitijih paterna. Pomenimo još jednom i, recimo, pojam pokretne rezolucije (motion resolution), koja predstavlja podatak o tome koliko linija televizor prikazuje prilikom pokretne slike. Što je veći broj pokretnih linija, prikaz slike u brzim scenama će biti detaljniji i imaće manje “motion blura” i “ghostinga”. Prosek kod LCD televizora kreće od 300 linija (od mogućih 1080 kod FullHD 1080p televizora), preko 600-700 linija kod novijih modela sa 100Hz ekranima i 800-850 linija kod 200Hz+ ekrana. Opet, kod ovih TV aparata se može javiti i novi problem, koji izaziva interpolacija, tj. ubacivanje nepostojećeg frame-a između dva već postojeća frame-a da bi se dobio fluidniji prikaz i izbegao motion blur (TV signal podrazumeva daje 50 (polu)sličica u sekundi, tj. 50 Hz). Zbog ove kompenzacije koju pravi elektronika TV aparata (i odgovarajući softver), gledanje filmskog materijala sa uključenom opcijom High 100Hz nije preporučljivo jer film može dobiti izgled snimka dobijen amaterskom kamerom (nešto detaljniji opis je neprirodni izgled pokreta u filmu, kao da su isuviše glatki, neprirodni i ubrzani). Kada već pričamo o pokretnoj rezoluciji, reći ćemo i to da je još jedna prednost plazma ekrana u tome što oni prikazuju 700 od 768 linija pokretne rezolucije kod HD Ready 720p (480 Hz sub-field drive) i punih 1080 linija pokretne rezolucije kod FullHD 1080p NEO-pdp plazma ploča tj. televizora (600 Hz subfield drive). Još jedna od naširoko pominjanih prednosti plazma ekrana je i činjenica da imaju gotovo beskonačno mali odziv (0.001 ms u odnosu na LCD kod kojih je prosek, u praksi od 4-5 do 12 ms).

Kod LCDTV-a se, takođe, u 3D režimu pojavljuje i neželjeni crosstalk efekat. Pošto je LCD matrici potrebno duže vreme da promeni sliku, deo (tj. duh) prethodne, susedne poluslike (namenjene oku koje je trenutno zatvoreno i koje je “maločas” gledalo svoju polusliku) može i dalje, delimično da bude prikazan, kvareći polusliku koja je trenutno aktivna – i tako u krug. Kod modernih, 600 Hz sub-field drive plazma ekrana (a takvi su svi modeli od 2009. pa na dalje, osim onih iz najnižih klasa), crosstalk efekat se može da postoji jer je odziv bar 5000 puta brži od onog kod najboljih LCD ekrana.

Iako su LCDTV aparati napredovali i kada je reprodukcija “pod uglovima” u pitanju, u ovoj “disciplini” situacija i dalje nije idealna i plazma ekrani sasvim sigurno nisu dostignuti (baš kao što nisu dostinuti ni u brzini odziva, dubini crne i detaljima u senci). I dok proizvođači deklarišu ugao gledanja od blizu 180 stepeni (što donekle jeste tačno, jer ćete videti sliku čak iz “mrtvog” ugla), to nikako ne znači da će kontrast i osvetljenost, pa čak i definicija boja ostati isti pri svakom uglu kao što je to slučaj kod plazma ekrana. Prosečni realni ugao gledanja kod dobrog LCD ekrana unutar TV aparata bi bio nekih 30 stepeni sa leve i desne strane (ukupno 60 stepeni) pre nego što slika počne da menja karakteristike. Kod TN film monitora, ovaj ugao je i do tri puta manji, pa je onda jasno zbog čega smo rekli da kod LCDTV uređaja ovo više ne predstavlja (veliki) problem. Ipak, ako računate na to da na svoj TV gledate iz jednog od ćoškova vaše sobe, još jednom razmislite o tome da li je za vas bolji izbor plazma, jer je kod njih vidljivi ugao zaista realnih 180 stepeni… Ako još uvek niste sigurni u to koji HDTV bi trebalo da kupite, a navedeni modeli su vam izvan budžeta, pogledajte naše vodiče za kupovinu u sekciji multimedija.