Uporedni test Full HD LCD monitora, Q4 2010 (1/2)

Branko Maksimović

Uporedni test Full HD LCD monitora, Q4 2010 (prvi deo)

Jasno je da u poslednje i LCD monitore prodaje najviše atraktivna specifikacija i dizajn, jer će malo ko da se potrudi i pogleda veći broj testova o nekom modelu, pre nego što se za njega odluči u samoj prodavnici. Većina kupaca se odlučuje prema ceni, dijagonali i ono malo „specifikacije“ navedene u samom prodajnom objektu. Iako se kasnije neretko dese i razočarenja, jasno je zbog čega se proizvođači trude da izbace nove modele i zbog čega se dizajnom, ako gotovo ničim više, bore za svoje parče tržišta. Tehnologija koju čine monitori svakako ne napreduje onom brzinom kojom nam stižu novi grafički čipovi ili procesori, pa kao i u slučaju hard diskova, zaista nove tehnologije stižu u proseku tek svake druge ili čak treće godine. LED monitori su sve češći, iako se radi o edge-lit modelima, a “pravi” LED BLU će uskoro postati nešto na šta ćemo se navići, nakon čega ćemo, verovatno, čekati prve prave 3D monitore (u prvi mah, za njih će biti potrebne naočare, a zatim će na red doći i 3D monitori koji se gledaju „golim okom“). Ali, da se vratimo u sadašnjost, u kojoj pravim novinama ne smatramo povećanje dinamičkog kontrasta, koje ne bismo podveli ni pod „evolutivnim poboljšanjima“, već nešto što će zaista podići kvalitet prikaza. Pozadinsko osvetljenje jednog LCD monitora, odnosno njegov kvalitet, nešto je od čega se polazi kada je u pitanju kvalitet prikaza boja kod monitora namenjenim desktop PC tržištu. Naravno, pozadinsko osvetljenje utiče i na kvalitet uniformnosti i kontrast. Ono je i jako bitno, jer znamo da “bela” sadrži sve boje, a matrica je tu da te boje “pretvori” u neku od nijansi, kombinujući intenzitet osvetljenja svake od tri osnovne boje koje čini svaki subpiksel. Do sada su TFT monitori kao pozadinsko osvetljenje koristili fluorescentne lampe, koje, kakvog god oblika bile, nikada ne mogu da pruže maksimalno uniformno osvetljenje preko cele pozadine. Naravno, ugrađeni filteri ili preciznije rečeno – difuzori – povećavaju ujednačenost, jer su same lampe postavljene na nekoliko mesta iza matrice od tečnih kristala, ali rezultat nikada nije idealan kao što bi bio, kada bi iza svakog piksela postojala jedna mala (LED) “lampica”. Najveći broj DTP-ovaca i fotografa i dalje koristi profesionalne CRT monitore velikih dijagonala, čije cene prevazilaze i cenu najboljih TFT-ova iste dijagonale, ali su njihov sve češći izbor i profesionalni LCD displeji kakve proizvodi EIZO (serija ColorEdge i FlexScan), NEC, a od nedavno i Samsung, kao i mnogima manje poznate kompanije kao što je, recimo, LaCie. Ljudsko oko, u određenim situacijama (pogotovo u testovima), vrlo lako može uočiti razliku između 18-bitnog i 24-bitnog prikaza, a kada su industrijski standardi u pitanju, pravila su vrlo stroga, te se više ne radi samo o percepciji i afinitetu pojedinca, već u celu priču ulaze i uređaji koji mere i određuju nivo osvetljenja, balans boja i druge parametre prilikom kalibracije – monitora, ali i uređaja koji će sve preneti na neki drugi medij (papir, platno, staklo itd.). Štaviše, postoje posebni čipovi koji se brinu o tome da vernost prikaza ostane identičan u praksi i nakon određenog vremena, jer se karakteristike materijala od kojih je monitor napravljen vremenom menjaju.
 

U slučaju jeftinijih TFT monitora, to su bolji vidljivi uglovi, realniji prikaz boja i širi kolorni opseg. Međutim, tu je i rezolucija, koja u slučaju TFT monitora za desktop računare nije značajnije napredovala već nekoliko godina unazad. Kada su monitori integrisani na notebookove u pitanju, sa jedne strane, oni su neko vreme u prednosti u odnosu na desktop braću, ali ih ipak nisu dostigli kada je kontrast u pitanju, a utisak svakako kvare razni glare premazi koje proizvođači prenosnih računara danas ne izostavljaju čak i na modelima koji bi trebalo da su namenjeni grafičkim i DTP, odnosno CAD profesionalcima. Osim navedenih poboljšanja koje smo pomenuli na početku teksta, kvalitet prikaza se može podići i većom rezolucijom. Upravo na ovom polju su podbacili modeli rezolucije 26 ili 27 inča, jer je njihova radna rezolucija svega 1920 x 1200 piksela. Neki korisnici će reći da je to taman – ali se sigurno ne bi ljutili da je ona veća. Jer, font i prikaz ikonica se u modernim grafičkim operativnim sistemima lako može prilagoditi i opaska o tome da su „sitna slova“ više ne pije vodu kao nekad. Uostalom, postoje korisnici notebook računara koji gledaju u 1920 x 1200 na dijagonali od 13, 15 ili 16 inča. Na testu je bilo monitora koji su namenjeni pravim igračima, 3D monitora koji stižu sa NVIDIA 3DVision naočarima, monitora namenjenih grafičkim profesionalcima i onima koji vole velike vidljive uglove i realne boje, ali za to nisu spremni da odvoje tri puta više novca u odnosu na regularni TN-Film model (u pitanju su Viewsonic H-IPS i Samsung C-PVA modeli, naravno). U ovom, prvom delu našeg uporednog testa, obratili smo pažnju uglavnom na već predstavljene modele i uporedili ih, a drugi deo teksta i zaključak, sledi za nedelju dana…

Acer T230H Touch Monitor

iPhone ne bi bio najpopularniji telefon na svetu da nije, između ostalog, doneo i jednu sjajnu stvar koja se zove “multi-touch”, kao i odlične “gestures”, koji koriste ovu tehnologiju na najbolji mogući način. Više godina nijedan proizvođač nije ponudi tako dobro izveden “multi-touch” ekran na telefonu, a o proizvodima kakvi su All-in-one PC računari ili prenosni tablet računari – da i ne govorimo. Ipak, funkcija “pinch to zoom” je postala trademark iPhone telefona, iako se kasnije proširila i na MacBook računare, a sada i iPad. Ne radi se, naravno, samo o implementaciji na hardverskom nivou i mogućnosti da površina osetljiva na dodir detektuje više “tačaka” odjednom, već je celu stvar neophodno dopuniti adekvatnim softverskim rešenjem. Najpre, tu je sam “multi-touch” engine, a onda i softver, koji bi trebalo da ume da iskoristi potencijale hardverskog rešenja.

Tržište monitora za desktop računare već dugo ne viđa bitnije inovacije. Da tako ne ostane još dugo pobrinuo se Acer, pa nam je na test stigao monitor koji je i osetljiv na dodir. Da, podržava i multi-touch i “gestures”, pa je sada verovatno i jasno zbog čega smo tekst počeli pričom o iPhone telefonu. Acer T230H će vam omogućiti da sa računarom radite samo dodirujući ekran. Dakle, rad je moguć i bez tastature i miša. I ne samo to, jer će vam ovaj monitor omogućiti da se igrate i sa “pinch to zoom” opcijom, na primer. Na prvi pogled, Multi Touch Monitor T230H izgleda kao još jedan 23-inčni wide monitor iz kompanije Acer. Ali kada ga povežete i preko USB kabla i kada Windows 7 instalira generičke drajvere za “input device”, pojaviće vam se virtuelna tastatura i mogućnost za neke lepe, ali osnovne “gestove”.
 

Spolja gledano, Acer T230H izgleda veoma zanimljivo i podseća na daleko veće modele koje smo testirali pre skoro dve godine (dijagonale od 27 inča). Okvir oko ekrana je jako tanak, baš kao na pomenutom modelu, ali sama plastika nije srebrne boje, već crne. Dobra vest je i to što je monitor matiran, što pomaže da otisci od prsta ne budu tako česti gosti na njegovoj površini. Dakle, ne radi se o minimalistički dizajniranom monitoru sa tilt postoljem, jer je on vrlo interesantnog izgleda, a postolje, koje nije originalnog oblika (i čija baza malo više podseća na onu kod Dell UltraSharp modela od pre nekoliko godina) ima mogućnost promene visine i veoma širok ugao pod kojim može da “gleda” na korisnika. OSD nije touch-sensitive iako sam monitor jeste, što je pomalo razočaravajuća stvar. Standardni OSD tasteri su smešteni ispod donje ivice, desno. U kućištu panela je i AC adapter, a postolje je na njega vezano na samoj sredini. Baza postolja je dovoljno masivna, pa je monitor prlično uravnotežen i deluje nestabilno ili klimavo. Acer T230H ima veliki broj (video) konektora: D-Sub, DVI i HDMI, kao i audio-in u vidu standardne 3.5” “bananice”. Takođe, tu je i USB kojim monitor, kao “input device” komunicira sa računarom. Kvalitet izrade samog uređajaje konstrukcijski veoma dobar, a plastični sklopovi bez gapova, pa monitor pod pristiskom ispod dlanova – ne “krcka”.

Sam OSD meni je prilično dopadljiv, ali nije toliko pojednostavljen kao kod poslednje serije LG ili Samsung monitora. Ne postoji poseban taster za brzu izmenu profila slike, a opcija za podešavanje nema previše, iako monitor ima dosta predefinisanih profila, od kojih bi, pored standardnih Standard, Text, Graphics, Movie i sl. istakli i Reduced mod koji je vrlo prijatan kako dolazi veče, pa smo zažalili što nema ambijentalnog senzora. Standard i Normal pružaju najbolji dithering kada radite u default Windows okruženju, ali ako koristite Mac, preciznije boje i maksimalni gamut biće prikazan kada se koristi sRGB profil. Acer T230H ne koristi neki od panela koji bi smo mogli da prepoznamo po oznaci ili da damo referencu ka još nekom modelu koji ga koristi.

Twisted nematic panel ovog monitora svakako poseduje odlične karakteristike: 5 ms odziva i kontrast od 1000 : 1 uz digitalni kontrast „procenjen“ na 80.000 : 1 (što Acer naziva Adaptive Contrast Management (ACM)). Osvetljenje od 300 cd/kvm je sasvim dovoljno izraženo, pa ne smatramo da je bilo potrebno da stave tipičnu vrednost od 250 cd/kvm. Ekran poseduje jako dobar anti-glare premaz, koji savršeno upija i raspršuje svu svetlost koja pada na njegovu površinu. Na prvi pogled, Acer T230H daje pomalo bledunjavu sliku. Boje jesu jarke, ali je slika previše svetla i kada kontrast pojačamo sa početnih 50%, kada je prikaz generalno neubedljiv, na više vrednosti. Ako kontrast povećate već preko 68%, iako će biti još izraženiji, gradijenti osnovnih boja, a najpre zelena, pokazaće da slika postaje “spaljena” , a kontrast prenaglašen (najsvetlije nijanse se stapaju u jednu). I ne samo to, činjenica je da se povećanjem kontrasta gubi i dubina reprodukcije crne, koja postaje tamno-siva.

U startu, kolorit je prilično precizan i veran, pa dithering radi posao na najbolji mogući način i ne može se primetiti da monitor ima 18-bit panel (Acer upravo naglašava da je ovo amaterski monitor i istaknutim podatkom o tome da spektar prikazanih boja pokriva tek 72% NTSC kolornog prostora. Tako će, kada pređete da radite u Adobe RGB ili nekom od naprednih Mac OS profila, nedostaci polako doći do izražaja.

Kada je reprodukcija boja u pitanju u klasičnom default Windows okruženju, Acer T230H se prilično dobro oslanja na ugrađene dithering algoritme, pa se u našim standardnim testovima gradijenti prikazuju odlično. Za naš ukus, slika je u startu pomalo svetla (brightness je podešen na 77%), ali to nije tako strašno jer je i sama dinamika prilično dobra, iako bismo mi savetovali da idete na vrednost od 65% za osvetljenje, jer se neki detalji gube u svetlijim delovima sive, delom i zbog standardno uskog vertikalnog vidljivog ugla, ali se zato dobro vide u tamnijim. Acer T230H tako baš i nije najbolji izbor za igranje tamnih igara, a posebno za gledanje filmova. Utisak koji smo stekli ranije nije bio dodatno poboljšan ni tokom testa crne, koju na dodir osetljivi Acer monitr prikazuje kao svetlo-sivu pod uslovom da sliku učinite malo življom (ako kontrast smanjite, izgubićete i na dinamici, a onda cela priča pada u vodu). Isti test je pokazao da nema bitnije izraženih probijanja pozadinskog osvetljenja. Vidljivi uglovi su jedan od izraženih problema TN matrica, ali je u ovoj kategoriji Acer T230H bio, zapravo, veoma dobar. Logično, vertikalni ugao je nešto lošiji, ali je ipak sasvim solidan, a horizontalni su nešto malo bolji, ali opet u granicama tolerancije za ono što TN tehnologija može da ponudi. Pozadinsko osvetljenje nimalo ne probija na ivicama i prilično je ravnomerno raspoređeno, a difuzor je, naizgled, kvalitetan. Uniformnost je gotovo sjajna, čak i u uglovima, pa je i u ovoj bitnoj kategoriji Acer T230H bolji od većine jeftinih monitora ove dijagonale i stoji rame uz rame sa najboljim Samsung monitorima u klasi, od kojih, pak nudi veću konektivnost i bolju cenu. U igrama zaista nismo primetili zaostatak u odnosu na najbrže modele manjih dijagonala, pa je zaista teško bilo primetiti tragove „duhova“ i nešto veću lenjost piksela od one na koju smo navikli tokom 2010. godine.

Ali sačekajte! Pitate se kako radi “touch” funkcija? I kako to da o tome još nismo pričali? Pa, stvar je prilično jednostavna. Ovo je monitor koji nije potreban svima. Onima kojima treba “touch” neće smetati to što je kontrast rešen tako da ćemo pre preporučiti sjajni, jeftini Acer H233H. S druge strane, znamo dosta vlasnika MSI NetOn i WindTOP računara koji nimalo ne koriste “touch” mogućnosti svojih računara, a mišonju ne ispuštaju iz ruku. Acer T230H se vrlo lako instalira. Zapravo, Windows 7 će sve obaviti umesto vas. Nema drugih drajvera osim generičkih “input” upravljačkih programa koji dolaze sa “sedmicom”. Bez potrebe da se kalibriše, “touch” je odmah proradio bez problema. Mi i pored toga nismo bili oduševljeni. Prvo, spadamo u korisnike računara koji tuku one druge koji i pokušaju da prstima diraju prokleti ekran, ali to smo, ipak, samo mi. Oni koji nisu kompulsivno opsesivni i koji vole da maze površinu načinjenu od mora raznobojnih piksela će biti zadovoljni onim što Acer T230H može, iako ovaj monitor nije šampion kada je preciznost u pitanju. S druge strane, tokom dodirivanja ekrana nećete se mučiti kao kada radite sa MSI WindTOP modelima i njihovim ne tako sjajnim rezistivnim folijama. Kako bi bilo sjajno da je ekran kapacitivnog tipa, jer na iPad-u sve tako savršeno dobro radi! Acer T230H se ipak ne oslanja ni na jednu od ove dve tehnologije, već na HP-ov TouchSmart koji praktično radi triangulaciju pozicije vašeg prsta (ili olovke). Naime, u uglovima ekrana Acer je smestio optičke senzore koji detektuju prekid zraka i tako određuju položaj tela koji ih je prekinuo. Ovo sve može da zvuči sjajno, ali u praksi baš i nije tako, pogotovo ako ste navikli da malo duže i brže kuckate na tastaturi. Virtuelna tastatura na ekranu će vas, verujte nam na reč, prilično brzo iznervirati, pa ćete se vratiti standardnoj brže nego što ste mogli da predpostavite.

Navigacija kroz sam OS je bila mnogo veselije iskustvo, pa, ako zanemarimo nešto manju preciznost (zaboravite rad u Photoshopu i slične akcije koje zahtevaju per-pixel preciznost) možemo reći da Acer T230H “radi posao”. Štaviše, ako se oslonite na neki interfejs sa krupnijom grafikom ili, recimo, radite sa multimedijalnim sadržajem ili ste na internetu, cela stvar može, posle perioda navikavanja, da bude čak i zarazno dobra. Multi-touch nismo probali jer, iskreno, ne znamo koji ga softver podržava u Windows-u, a nismo imali previše vremena da pokušamo i pronađemo ga, jer su informacije o tome na mreži vrlo šture…
 

Proizvođač

Acer

Model

Acer T230H

Dijagonala / tehnologija

23” class /TN film

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M 72% NTSC

Pitch

0.265 x 0.265

Horizontalno osvežavanje

54~83Khz

Vertikalno osvežavanje

49-75 Hz

Odziv

5 ms

Osvetljenje

300 cd/m²

Kontrast

80.000:1 Dynamic (1000:1 Static CR)

Ugao gledanja (H/V)

160˚/ 160˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

220 MHz / 31W

Dimenzije

587 mm x 404 mm x 216 mm

Masa

8.5 kg

Specijalne mogućnosti, Input

Tilt: -5° ~ 15°
Swivel: Yes
Pivot: No
Height Adjustment: Yes
Detachable foot stand: Yes
Two 1.5W integrated speakers

HDMI, DVI-I, USB, D-Sub i audio out

Cena (sa PDV-om)

352 evra

ASUS Designo LS246H

Ako se neko odlučuje između dva proizvoda naizgled sličnih karakteristika i cene – šta će, ako to ne bude baš cena, biti ta kap koja će prebaciti tas sa jedne strane na drugu? Šta će učiniti da kupac “prelomi”, ako to nije lična preferencija oko toga koji je lepši i koji mu više leži? Možda sam brend, ime…? Svakako, ali ako kupac odlučuje između Samsung-a i LG-a, pa mu i kupac i komšija kaže “ma sve je to isto”, onda se ponovo vraćamo na dizajn! I gore potpisanom je bitno kako neki proizvod izgleda, ali ova kategorija nikako nije ključna kada su monitori u pitanju, pogotovo ako znamo da je dobar deo atraktivnih proizvoda nudio samo prosečan kvalitet na najbitnijim poljima. Sa monitorima je ova situacija sasvim sigurno najizraženija, jer je kod jednog displeja ipak najbitnije kakvu sliku pruža – jednom kada se zagledate u sadržaj ekrana, okvir oko njega postaje poslednja stvar o kojoj razmišljate. Poslednjih nekoliko godina smo svedoci rata koji na tržištu vode Samsung i LG, a koji se trenutno svelo na ogromnu bitku za najbolji dizajn i što više nagrada. Inženjeri, izgleda, sede skrštenih ruku i nogu, dok “softveraši” povećavaju digitalni kontrast koji “ide” nebu pod oblake, a realno je jednak onom od pre tri godine, koji je po specifikaciji 1000 ili deset hiljada puta manji. Razvoj Vertical Alignment matrica ne napreduje zadovoljavajućim tempom, a još je veći poraz to što je TN izuzetno jeftin za proizvodnju pa se sav dodatni novac ulaže u dizajn i dodavanje funkcija koje lepo zvuče samo u reklami i dok su ispisane na kutiji. Kako, uostalom, opravdati ulaganje u funkciju koja dobrano povećava cenu matične ploče, a njena jedina uloga je mogućnost overklokovanja iste putem – mobilnog telefona? No, da se vratimo na tržište monitora za desktop računare, na kome trenutna ekonomska situacija nalaže da se oko jeftinih TN matrica naprave modeli svih cenovnih razreda, pa tako korisnici dodatni novac ulažu u dizajn ili eventualno, više ergonomije, web kameru, dodatne video i audio izlaze ili… pa… opet i nažalost dizajn. Jer, u čemu je razlika između monitora dijagonale od 24 inča i cene 160 evra, koji koristi Samsung LTM240CT04 panel i elektroniku i monitora od 24 inča, koji košta 400 evra i koristi Samsung LTM240CT04 panel i elektroniku? Eventualne sitne razlike među modelima – između upotrebljenih difuzora pozadinskog osvetljenja i tipa (i dalje jeftinog) CCFL osvetljenja mogu da budu manje od razlika između identičnih modela unutar dve različite serije! xVA matrice postoje i na njima određene kompanije rade, usavršavaju ih, a postoji i manji procenat modela sa ovim tipom tečnih kristala koji se i proda na tržištu. Njihov broj je, ipak, izuzetno mali, a to nas nikako ne raduje…
 

Razlike, pak, mogu da postoje ako se TN matrica upari sa kvalitetnijim CCFL osvetljenjem koji po specifikaciji emituje svetlost šireg vidljivog opsega boja ili LED backlight unit, koji se još uvek retko sreće i kod modela viših cenovnih razreda, bar na našem tržištu. Nakon pomalo prosečnog modela Asus Designo MS246H i solidno boljeg MS236H, predstavljamo vam i LS246H koji ponovo nudi ono što ASUS smatra bitnim, a to je nerealno dobra specifikacija i fenomenalan dizajn. Detaljniji pregled na specifikaciju nam otkriva da se u “novom” modelu krije isti panel kao i kod MS246H, pa smo odmah nakon testiranja imali priličan deja-vu utisak. Ponovo TN, i to isti TN. Isto pozadinsko osvetljenje i specifikacija (osim proizvoljne vrednosti digitalnog kontrasta). To što ovaj monitor ima noviju generaciju CCFL lampi ne znači mnogo, jer ASUS ne krije da ona pokriva samo 72% NTSC Wide Color Gamut-a. Što je još čudnije, za MS seriju je navedeno da pokriva 74% ovog kolornog prostora, ali pripisaćemo i to pesničkoj slobodi, jer su paneli i CCFL osvetljenja kod ovih monitora – identični.

Asus Designo LS246H je pripadnik nove familije i na prvi pogled izgleda više kao ogroman digitalni foto-ram nego kao monitor. Po konceptu podseća na Samsung lapfit seriju monitora (monitori namenjeni uparivanju sa laptopovima), osim što je bezbroj puta atraktivniji. Sam monitor se sastoji od kućišta panela, koje je tanko, ali ne kao kod MS serije (22 na prema 16 milimetara) i jednog hromiranog prstena, koji služi da se monitor nasloni na njega. Monitor je crn i sa prednje i sa zadnje strane i postoji samo u crnoj varijanti, dok je MS serija postojala i u beloj. Dakle, od postolja nema ni traga, pa će monitor na vas “gledati” sa visine stola, slično monitoru vašeg prenosnog računara. Istina je da se kod većine izuzetno dizajniranih monitora morate pomiriti sa činjenicom da će udobnost u radu biti na krajnjem minimumu i da ćete se vi prilagođavati toj prelepoj stvari, a ne ona vama. Tu leži još jedna sličnost koju ovaj ASUS monitor deli sa pripadnicama lepšeg pola. Sa zadnje strane zatičemo D-Sub konektor, HDMI, audio-in džek (3.5 mm bananica) i AC priključak. Naponski ispravljač je, sasvim logično, van kućišta panela, baš kao i kod notebook računara. Plastika sa zadnje strane je glossy crna, sa prelepom i još sjajnijom “štraftom” po sredini, dok je monitor s prednje strane uniforman baš kao i samo ogledalo, pa dok se ne upali nećete ni znati gde su granice ekrana. Da, prednja strana je kao nekakvo tamno ogledalo i … to nije dobra vest za nekoga ko ima tanke živce, ali ni za sve one koji mrze otiske prstiju na monitorima (vreme je da osnujemo takvu grupu na Facebook-u, zar ne? – prim.aut.). OSD tasteri su smešteni na posebnom jog-dial-u, na koji je ASUS posebno ponosan. Tasteri na njemu su osetljivi na dodir, kada se iluminacija koja osvetljava njegovu funkciju uključuje. U početku će biti teško da zapamtite šta koji taster radi u OSD meniju, jer kada sklonite prst, osvetljenje se gasi, a da bi se podsetili da li je to pravi “taster” morate ga pritisnuti, a onda ćete, bez namere, ali namerno, i aktivirati funkciju koju ste dodirnuli. U prvih nekoliko sati igranja sa OSD-om, ovo ume malo da nervira, ali, kao što smo i rekli – za lepu stvar se morate malo pomučiti. Izgled monitora dalje nećemo opisivati, tu su fotografije koje će sigutno nadmašiti našu elokvenciju.
 

Asus Designo LS246H, kao što smo i rekli koristi Twisted Nematic panel dijagonale od 23.6″ inča sa odnosom stranica od 16 : 9 i radnom rezolucijom od 1920 x 1080 piksela. Dakle, dijagonala je nešto manja od one kod monitora sa odnosom stranica od 16 : 10, jer se i panel “iseca” sa istih velikih ploča kao i oni sa rezolucijom od 1920 x 1200, što znači da je i dot-pitch isti. Saznali smo i da ASUS ove panele nabavlja od kompanije CMO, te da je oznaka ovog TN Film panela M236H1, a o njemu možete saznati više detalja ako “izguglate” ovu oznaku. Statički kontrast od 700 : 1 i osvetljenje od 250 “kandela” su već standardni, a dinamički kontrast je “impresivnih” 50.000 : 1. Kada aktivirate i uđete u OSD primetićete da ASUS LS246H podržava mnoštvo olakšica i poboljšanja na koje smo svi navikli pored brojnih modela koji stižu iz Samsung-a i LG-a. Pomenuti digitalni ili dinamički kontrast ASUS naziva ASCR (ASUS Smart Contrast Ratio) technology, a to je svakako sasvim regularan dynamic contrast algoritam – ništa bolji niti lošiji od već viđenih u klasi. Takođe, u OSD meniju je prisutan i taster koji vas odmah “prebacuje” u 4:3 režim, kada monitoru odgovaraju i prigodne rezolucije (1024 x 768, 1280 x 960…) za gaming. Na ovaj model, ASUS je dodao i opciju Overscan, mada nam nije jasno čemu ona služi na digitalnom uređaju. Tu je i pet preset video modova (Scenery, Theater, Games, Night View i Standard) kao i hotkey za tri profila toplote boje (Cool, Normal, Warm i dodatne customsRGB i User). Naprednije opcije za podešavanje boja nisu prisutne.

Za razliku od nedavno testiranog LGFlatron W2486L, koji je takođe i veoma tanak monitor, Asus Designo LS246H nema LED pozadinsko osvetljenje (LED BLU – Light Emiting Diodes Back Light Unit). Designo MS246H u startu prikazuje pomalo tamnu sliku u Full HD rezoluciji, a naš odraz koji primećujemo u “ogledalu” nikako ne pomaže da utisak bude bolji. Kako je u pitanju TN panel, možemo očekivati veoma dobar odziv, slabije vidljive uglove i pomalo probijanja pozadinskog osvetljenja. Kada je reprodukcija boja u pitanju, početni prikaz deluje sasvim dobro kada je toplina boja u pitanju, ali smo i ovoga puta otkrili malo grešaka na gradijentima, koje nije bilo moguće otkloniti ni kada je ASCR isključen, i bez obzira na to da li je uključen Splendid sistem za poboljšanje boja. Štaviše, bolje rezultate smo postigli kada je bio isključen, a testiranje smo nastavili sa ASCR opcijom na off kao i što uvek i radimo. Svi testirani monitori prikazuju dosta grešaka na gradijentima kada su aktivni sistemi za “poboljšanje” boja, dinamičko osvetljenje i slični “filteri”, ali u čistom modu, u kome mi uvek i testiramo i kada se kontrast namesti tako da nije prenaglašen – gradijenti bi trebalo da budu glatki i bez banding efekata. Na test primerku ASUS LS246H monitora ipak nismo uspeli do kraja da ih eliminišemo, ali ne možemo ni reći da su bili preterano izraženi. Osvetljenje je gotovo idealno ravnomerno, a test najsvetlije bele otkriva veoma dobru uniformnost. Kontrast je, za divno čudo, u startu podešen prilično umereno, pa preporučujemo da ga postavite na nekih 80%, jer je tek iza 90% prenaglašen. Slika nije previše svetla, pa i ovu vrednost možete povećati na nekih 70 do 80%, prema želji, jer ni tada nećete “ugroziti” dinamiku niti reprodukciju crne. Statički kontrast je dakle sasvim solidan, mada moramo primetiti da bez ASCR-a nikako nije prejak – slika je tek umerena, ali na dobar način. Po našem mišljenju, kontrast i osvetljenje su i u tim zdravim okvirima sasvim dovoljni, jer se oko prilagođava onome što posmatra i niko nas ne može ubediti da je veći kontrast bolji – na uštrb realističnosti prikaza.
 

ASUS LS246H je prošao veoma dobro na testu crne, iako smo viđali i za nijansu bolje TN ekrane kada je reprodukcija crne u pitanju. Ipak, u odnosu na to koliko je tanko njegovo kućište, ovaj model je u dve pomenute kategorije (kontrast, dinamika) u samom vrhu kad su u pitanju slim modeli veće dijagonale. Probijanja pozadinskog osvetljenja, nažalost, ima, a pomalo nam je smetao i uži vertikalni vidljivi ugao, pogotovo zbog toga što se monitor uvek posmatra na dole, a ne pravo iznad. Na svu sreću, ni ove mane nisu izražene u tolikoj meri da bi morali da se zabrinete, a kao što smo pomenuli, dinamički opseg je veoma dobar, pa se i u tamnijim, ali i svetlijim delovima sive, suptilni detalji najčešće razaznaju i u testovima, a i u realnom radu. Međutim, ASUS LS246H bi bio još bolji za multimedijalne primene da nije toliko reflektivan i da svako iole osvetljenije telo pri prikazu iole tamnije scene, ne vidi svoj odraz na monitoru. Jedan savet za ASUS – ne prikazuje monitor uvek i samo jarke boje i lepe dnevne slike! Da, ponekad je potrebno odgledati, recimo, dobar horor film, u kome ćete, ako sedite bliže samom monitoru, čak i u potpunom mraku, često primetiti konture sopstvenog lica i na trenutak zanemariti da iz mraka izlazi Freddy Krueger, te propustiti šansu da se uplašite.
 

Gradijent sive na ASUS LS246H monitoru nam nije otkrio veće kolorne aberacije, a horizontalni vidljivi ugao je solidan, dok je vertikalni, kao što smo i rekli, za nijansu lošiji. Kada je odziv u pitanju, možemo ipak reći da kašnjenja u brzim igrama koje nemaju post-processing efekte nema, a nema ni loših artifakta prilikom gledanja filmova standardne definicije.
 

Proizvođač

ASUS

Model

ASUS Designo Series LS246H

Dijagonala / tehnologija

24” class /TN film

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M / Color Gamut 72% NTSC

Pitch

0.272 x 0.272

Horizontalno osvežavanje

30~83Khz

Vertikalno osvežavanje

56-75 Hz

Odziv

2 ms GTG

Osvetljenje

250 cd/m²

Kontrast

(ASCR 50 000 : 1, static unknown, est 700 : 1)

Ugao gledanja (H/V)

170˚/ 160˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

225 MHz / 38 W

Dimenzije

585 x 420.3 x 225mm

Masa

5.85 kg

Specijalne mogućnosti, Input

Trace Free Technology
SPLENDID Video Intelligence Technology
SPLENDID Video Preset Modes (5 modes)
Skin-Tone Selection (3 mode)
HDCP support
Color Temperature Selection(5 modes)
D-Sub, HDMI, audio in, 3.5mm jack,

VGA cable
Power cord
Power adapter
Quick start guide
Cleaning cloth
HDMI-to-DVI cable
support CD 
warranty card

Cena (sa PDV-om)

~ 330 evra

ASUS VG236H

NVIDIA 3D Vision je već neko vreme sa nama. Njena osnova su specijalne 3D naočare sa pratećim predajnikom, NVIDIA grafička karta i monitor koji je prilagođen za prikazivanje slike sa frekvencom osvežavanja od barem 100Hz. Na testu smo imali još jedan komplet monitora koji je uključivao ASUS VG236H 120Hz LCD monitor. Ovoga puta smo u 3D-u uživali u Full HD rezoluciji – prethodni modeli koje smo testirali su imali mod od 1680 x 1050 piksela. ASUS nudi i verziju ovog monitora bez 3D Vision naočara u pakovanju (oznaka modela je VG236HE).

Čovek spada u grupu stvorenja sa stereoskopskim vidom, tj. poseduje dva oka koja se nalaze na određenom rastojanju. Kada oči posmatraju neki predmet svako daje pomalo različitu sliku sa svoje gledišne tačke, a mozak onda obrađuje te podatke i stvara jednu sliku, samo sa dodatnom informacijom o udaljenosti predmeta. Tako nastaje „dubinska percepcija“, tj. sposobnost čoveka da spozna raspored predmeta u prostoru i poređa ih u glavi tako da svaki ima svoj položaj u trećoj dimenziji. Problem 2D displeja bilo koje vrste, bilo da su to LCD monitori ili televizori, stari CRT-ovi ili projektorsko platno, jeste to što na njima oba oka vide istu sliku. Samim tim, iako mi uz pomoć našeg prethodnog iskustva snalaženja u prostoru možemo da rekonstruišemo 3D pejzaž na osnovu kretanja projekcija sa 2D displeja, prostorna informacija izostaje i na nekom nivou smo uvek svesni da „nešto tu fali“. Najbolje rešenje tog problema bi naravno bio sistem gde bi svako oko primalo zasebnu sliku putem nekih stereoskopskih naočara ili možda kreiranjem holograma, ali ta rešenja imaju opet svoje probleme pa su ljudi počeli da istražuju načine kako da postojeće 2D projekcione sisteme iskoriste da stvore iluziju treće dimenzije.

Kako radi 3D Vision?
 

Još pedesetih godina prošlog veka počeli su prvi eksperimenti sa uvođenjem 3D-a u bioskope, a od tada je bilo još par procvata dotične tehnologije u raznim inkarnacijama, ali osim kao privremenu zanimaciju ljudi je nikada nisu masovno prihvatili i kada se uz to doda komplikacija prilikom snimanja takvog materijala, sasvim je opravdano to što se bioskop uvek vraćao na stari dobri 2D. Poslednjih godinu-dve svedoci smo najnovijeg talasa 3D-a, ovog puta potkovanog boljom tehnologijom i lakšom produkcijom, a veliki broj filmova od kojih su neki zaista veliki blockbuster-i forsiraju 3D kao udarni novitet. Vreme će pokazati da li će se ovaj put 3D izboriti za stalno mesto u bioskopima ili će kada interesovanje publike splasne opet ostati u zapećku do daljnjeg. U međuvremenu, pozabavićemo se onim što je pred nama, a to je NVIDIA 3D Vision koji vam omogućava da iskusite pun 3D doživljaj u svom domu.

U ovom slučaju, primenjena je tehnika alternate-frame sequencing koja podrazumeva naočare sa malim providnim TFT displejima umesto stakala koji u sinhronizaciji sa monitorom zatamnjuju naizmenično levo i desno oko dok se na monitoru prikazuje slika namenjena onom koje u tom trenutku nije blokirano. To sve se događa jako brzo, u ovom slučaju 120 puta u sekundi pa svako oko efektivno vidi 60 sličica u sekundi, a onaj koji posmatra kroz naočare nije ni svestan šta se događa. Da bi 3D Vision funkcionisao potrebna je tesna integracija svih sistema u nizu, što podrazumeva NVIDIA grafičku kartu koja je dovoljno brza da prikaže tako veliki broj frejmova u sekundi (minimum je GeForce 9600GT, ali preporučujemo makar GeForce GTX460 za pun ugođaj), monitor koji može da prikaže sliku sa osvežavanjem od 100 ili 120Hz i 3D Vision naočare sa pratećim IR predajnikom koji vrši sinhronizaciju naočara sa ostatkom sistema.

Problem sa ovim delom teksta je to što jednostavno ne postoji način da se taj doživljaj prenese jer sam medij sa kojeg čitate ovaj tekst ne može to da podrži. Shodno tome, pokušaćemo da prenesemo utiske i na taj način predstavimo koliko je ova tehnologija zapravo uspešna. Za početak, za razliku od drugih sistema koji funkcionišu po principu filtriranja boja i slično i koji kod nekih ljudi prosto ne funkcionišu kako treba, ko god da je probao 3D Vision nije ostao ravnodušan. 3D efekat postoji i nemoguće ga je ne primetiti, tako da je posle prvih par sekundi komentar skoro uvek bio: „Vau!“. Kada prvo oduševljenje splasne postaćete svesni ograničenja te tehnologije, pogotovo u slučaju nekih igara koje nisu u potpunosti kompatibilne sa njom. Subjektivni utisak posmatranja 3D slike u igrama je recimo kao kada posmatrate akvarijum sa likovima i predmetima koji su raspoređeni po njemu. Ni jedan objekat u igri ne može da izgleda kao da je bliži od samog ekrana, samo neki predmeti deluju kao da su udaljeniji, a i to ima neku granicu preko koje iluzija više ne funkcioniše. U boljim slučajevima predmeti deluju sasvim trodimenzionalno, dok u lošijim izgledaju kao one dečije slikovnice sa kartonskim dvodimenzionalnim likovima koji se podignu na određenim mestima u knjižici u pokušaju da vam dočaraju 3D.

Poseban problem u igrama predstavljaju pixel shader efekti za koje ne postoje pravi podaci o koordinatama u prostoru, pa nekada mogu da budu poprilično izmešteni u odnosu na mesto gde bi trebalo da budu. Opet, ako krenete da igrate neki FPS naslov gde 3D radi kako treba odjednom će vas naterati da počnete nesvesno da eskivirate glavom rakete i pokušavate da „uđete“ u ekran da bi zavirili iza ćoška. Mi smo probali novu igru Mafia II, a zatim i Crysis, koji i dalje ima problema na većim nivoima detalja zbog obilnog korišćenja pixel shader-a, pa sama NVIDIA preporučuje da se detalji vezani za njih smanje na medium (što mi baš i ne bismo želeli da uradimo). Jako lepo u 3D-u izgleda i igra Just Cause 2. Svaka igra koju smo probali je pruža vrlo drugačiji doživljaj u 3D od klasičnog „ravnog“ igranja, pa je bilo jako interesantno odigrati opet neke delove igara i sada ih doživeti na drugi način. Nepotrebno je reći da bismo voleli više vremena da se poigramo ovom napravom od onoga što nam je pružilo kratko druženje za potrebe teksta.

Osim problema vezanih za 3D, tu je naravno i manja osvetljenost ekrana i okoline generalno dok je posmatrate kroz naočare zbog „shutter“ efekta naočara na kojem se i zasniva njihovo funkcionisanje, kao i samo treperenje koje je neprimetno osim u veoma jako osvetljenim prostorijama, ali počne da zamara oči posle nekog vremena. Reakcija je vrlo individualna, pa dok su neki koji su ih probali imali efekte zamora već posle par minuta, drugi su bez problema koristili naočare po sat vremena (duže nismo testirali). U svakom slučaju, ako ste zainteresovani da kupite nešto ovako, obavezno prvo probajte da li vam odgovaraju.

Osim u igrama, ova tehnologija se može koristiti i za gledanje slika i filmova prilagođenih za nju. Problem je u tome što ni jednog ni drugog još uvek nema nigde, osim semplova koje možete skinuti sa NVIDIA sajta i screenshot-ova iz igara koje sami možete napraviti dok je aktivan 3D mod korišćenjem prečice na tastaturi predviđene za to. Semplovi pak, ono malo što ih ima, zaista su fenomenalni! Velika je šteta što ne postoji trenutno ni jedan film koji može da se pogleda u ovoj tehnologiji. Snimak Nürburgring trke oduzima dah, prosto imate osećaj da je previše realan dok se ne naviknete posle par gledanja na efekat 3D-a. Takođe snimak parne lokomotive kako tutnji ka vama će vas naterati da se pomalo neugodno promeškoljite u stolici i uverite još jednom sami sebe da ipak ne može da izleti iz monitora u sobu. Opet ćemo sa žaljenjem konstatovati da je ovaj doživljaj jednostavno nemoguće preneti i jedino možemo da vam pokažemo kako slika na monitoru izgleda nekome ko ga posmatra bez naočara.

ASUS VG236H ne liči na slim i stilski dizajnirane ASUS monitore iz Designo serije već na jedan sasvim običan monitor sa postoljem koje ima mougćnostp podešavanja visine panela, tilt, svivel i pivot. Sa zadnje strane zatičemo D-Sub konektor, HDMI, audio-in konektor (3.5 mm bananica) i naponski priključak. AC adapter je, sasvim logično, unutar kućišta panela. Glossy plastika sa zadnje strane je potpuno crna, dok je monitor s prednje strane prilično uniforman, a donja ivica je malo veće visine, dok su gornja i donja ivica nešto šire u odnosu na model dijagonale od 24 inča. OSD tasteri su smešteni sa donje strane, desno i osetljivi su na dodir, kada se iluminacija koja osvetljava njegovu funkciju uključuje. U početku će biti teško da zapamtite šta koji taster radi u OSD meniju, jer kada sklonite prst, osvetljenje se gasi, a da bi se podsetili da li je to pravi “taster” morate ga pritisnuti, a onda ćete, bez namere, ali namerno, i aktivirati funkciju koju ste dodirnuli.

ASUS VG236H, kao što i predpostavljate za jedan gaming monitor – koristi Twisted Nematic panel dijagonale od 23″ inča sa odnosom stranica od 16 : 9 i radnom rezolucijom od 1920 x 1080 piksela. Dakle, dijagonala je nešto manja od one kod monitora sa odnosom stranica od 16 : 10, jer se i panel “iseca” sa istih velikih ploča kao i oni sa rezolucijom od 1920 x 1200, što znači da je i dot-pitch isti. I dok je informacija za to koji se panel koristi kod modela MS246H bila poznata (radi se o TN Film panelu kompanije CMO, sa oznakom M236H1), za drugačiji panel koji se koristi kod 0.6 inča manjeg modela nemamo zvaničnu informaciju, mada smo na jednom forumu saznali da se radi o CMO M230H4 panelu, o kome opet nismo našli mnogo podataka, pa ćemo se osloniti na one koje daje ASUS Global websajt. Statički kontrast od 1000 : 1 i osvetljenje od 400 “kandela” su već iznad proseka, a dinamički kontrast je “impresivnih” 100.000 : 1. Kada aktivirate i uđete u OSD primetićete da ASUS ASUS VG236H podržava mnoštvo olakšica i poboljšanja na koje smo svi navikli pored brojnih modela koji stižu iz Samsung-a i LG-a. Pomenuti digitalni ili dinamički kontrast ASUS naziva ASCR (ASUS Smart Contrast Ratio) technology, a to je svakako sasvim regularan dynamic contrast algoritam – ništa bolji niti lošiji od već viđenih u klasi. Takođe, u OSD meniju je prisutan i taster koji vas odmah “prebacuje” u 4:3 režim, kada monitoru odgovaraju i prigodne rezolucije (1024 x 768, 1280 x 960…) za gaming. Na ovaj model, ASUS je dodao i opciju Overscan, mada nam nije jasno čemu ona služi na digitalnom uređaju. Tu je i pet preset video modova (Scenery, Theater, Games, Night View i Standard) kao i hotkey za tri profila toplote boje (Cool, Normal, Warm i dodatne customsRGB i User). Naprednije opcije za podešavanje boja nisu prisutne.

ASUS VG236H u startu prikazuje pomalo nešto svetliju sliku u Full HD rezoluciji, pa preporučujemo da je tokom dana postavite na oko 75-80%, a uveče na niže vrednosti – prema ukusima. Kako je u pitanju TN panel, možemo očekivati veoma dobar odziv, slabije vidljive uglove i pomalo probijanja pozadinskog osvetljenja. Kada je reprodukcija boja u pitanju, početni prikaz deluje sasvim dobro ako govorimo o toplini boja, a ovoga puta i nema previše vidljivih grešaka na gradijentima, bar ne u “čistom” modu, kada su isključeni ASCR i ostale dinamičke i marketinške “tehnologije” za poboljšanje prikaza. Splendid sistem za poboljšanje boja preporučujemo samo ako ste strasni ljubitelj crtaća, ali se nama više svidelo da ih podesimo sami. Štaviše, bolje rezultate, odnosno vernije boje smo postigli kada je Splendid isključen, a testiranje smo nastavili sa ASCR opcijom na off kao i što uvek i radimo. Ponovićemo – gotovo svi testirani monitori prikazuju dosta grešaka na gradijentima kada su aktivni sistemi za “poboljšanje” boja, dinamičko osvetljenje i slični “filteri”, ali u čistom modu i kada se kontrast namesti tako da nije prenaglašen – gradijenti bi trebalo da budu glatki i bez banding efekata. Na test primerku ASUS VG236H monitora smo uspeli da postignemo čistu sliku, što nam nije do kraja uspelo na većem MS246H modelu, na kome opet, ruku na srce, nisu bili preterano izraženi. Osvetljenje je gotovo idealno ravnomerno, a test najsvetlije bele otkriva veoma dobru uniformnost koja je krasila i prethodno testirane ASUS MS Designo modele. Kontrast je, za divno čudo, u startu podešen prilično umereno, pa preporučujemo da ga postavite na nekih 75 do 80%. Već preko 79%, kontrast postaje prenaglašen, pa ako želite da vam monitor prikaže sve boje koje panel i elektronika to realno i mogu, preporučujemo da ga podesite prema nekom od programa za testiranje LCD monitora. Slika nije previše svetla, ni kada je osvetljenje postavljeno na 80%, a ni tada nećete narušiti solidnu dinamiku koju je ovaj TN film monitor sposoban da prikaže, kao ni reprodukciju deep black nijansi. Statički kontrast je, zaključujemo, sasvim dobar – slika ne šljašti, ali je to u ovom slučaju dobro, jer je premaz na ekranu takav da previše (digitalnog) kontrasta ne izgleda dobro van prodavnica.

Kao što smo gore već nagovestili, ASUS VG236H je prošao veoma dobro na testu crne, iako smo viđali i za nešto bolje deep black reprodukcije na TN ekranima. Probijanja pozadinskog osvetljenja, nažalost, ponovo ima, ali opet nešto manje u odnosu na MS246H i najveći broj ASUS monitora koje smo testirali. Vertikalni vidljivi ugao je solidan i u rangu onoga što smo očekivali, što važi i za generalno nešto bolji horizontalni vidljivi ugao. Ove mane nisu izražene u tolikoj meri da bi morali da se zabrinete, jer se većina kupaca već navikla na ono što TN tehnologija može da pruži, a kao što smo pomenuli, dinamički opseg je veoma dobar, pa se i u tamnijim, ali i svetlijim delovima sive, suptilni detalji najčešće razaznaju i u testovima, a i u realnom radu, recimo, prilikom gledanja tamnih scena u filmovima. Gradijent sive nam nije otkrio veće kolorne aberacije. Kada je odziv u pitanju, možemo ipak reći da kašnjenja u brzim igrama koje nemaju post-processing efekte nema, a nema ni loših artifakta prilikom gledanja filmova standardne definicije.

Proizvođač

ASUS

Model

ASUS VG236H

Dijagonala / tehnologija

23” class /TN film – 120 Hz

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M / Color Gamut 75% NTSC

Pitch

0.264 x 0.264

Horizontalno osvežavanje

30~83Khz

Vertikalno osvežavanje

56-75 Hz

Odziv

2 ms GTG

Osvetljenje

400 cd/m²

Kontrast

(ASCR 100 000 : 1, static unknown)

Ugao gledanja (H/V)

170˚/ 160˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

260 MHz / 33 W

Dimenzije

550 x 420 x 250 mm

Masa

7 kg

Specijalne mogućnosti, Input

Trace Free Technology
SPLENDID Video Intelligence Technology
SPLENDID Video Preset Modes (5 modes)
Skin-Tone Selection (3 mode)
HDCP support
Color Temperature Selection (5 modes)
D-Sub, HDMI, audio in
NVIDIA 3D Vision kit

Cena (sa PDV-om)

~sample

LG Flatron E2250V LED

LG, odnosno koncern LG.Display (bivši LG.Philips) je jedan od lidera u proizvodnji LCD/TFT matrica, pored kompanija Samsung, AUOptronics-a, Fujitsu, Chi Mei i Chunghwa, a oni su možda i najpoznatiji po svojoj Super-In Plane Switching familiji ekrana i Vertical Alignment panela većih dijagonala koje proizvode za LCDTV uređaje. Ipak, ogroman broj monitora koji prodaju stižu sa TN panelima različitih proizvođača, najčešće onih za koje nismo ni čuli, a ponekad i od AUOptronics-a. Dakle, iako su najpoznatiji po svojim S-IPS panelima, LG na tržišta desktop monitora najagresivnije nastupa sa jeftinim TN-baziranim modelima. Kao što smo i pomenuli, dešava se da u njihove udarne modele “ubace” i panele konkurentskih proizvođača, pa je tako, primera radi, LG Flatron L245WP u sebi imao AU Optronics P-MVA panel sa oznakom M240UW01 V0, dok jeftini LG L246WH ima TN Film panel istog proizvođača sa oznakom M240UW04. Po pravilu, TN Film se koristi u monitorima koji se prave u ogromnim serijama i generalno, ovakvi paneli se proizvode u daleko većim količinama od IPS ili VA panela. Već neko vreme nam na test stižu brojni 20, 22, 24 i 26” modeli bazirani na Twisted Nematic tehnologiji poslednje generacije. Proizvođači sve češće u nove premium serije monitora ugrađuju TN panele, pa smo tako kod LG artistic ili ultra slim serija viđali upravo matrice izrađene upotrebom ove tehnologije. Flatron E2250V je monitor koji danas predstavljamo i on pripada nižoj srednjoj klasi monitora, ali je svakako istovremeno i premium, bar ako sudite po slikama i tehnologijama koje su primenjene (LED backlight, naravno). U pitanju je, dakle, vrlo pristupačan, ali izuzetno dizajniran monitor. Flatron E2250V nudi Full HD rezoluciju, visoki dinamički kontrast, a s obzirom na to da je baziran na TN matrici, odziv od pet milisekundi je očekivan (2ms je ostavljeno za skuplje modele), ali zato vidljivi uglovi ne idu više od 170 / 160 stepeni. Naravno, nešto skuplji modeli, bazirani na istoj tehnologiji često imaju i bolje specifikacije (2 umesto 5 ms za brzinu odziva i 176 / 170 stepeni za horizontalni i vertikalni vidljivi ugao, umesto 170 / 160), ali u praksi je teško da monitor sa nešto boljom specifikacijom realno i nudi viši kvalitet u ovim kategorijama, bar ako se zadržavamo u TN klasi…

Poznato je da vrhunski dizajn i imidž brenda najviše doprinose uspešnoj prodaji nekog proizvoda, a to je izuzetno uočljivo u Consumer Electronics segmentu. Kvalitet prikaza na monitorima je stagnirao i ostao na sličnom nivou u poslednjih nekoliko godina, a njihova cena po dijagonali je takođe dostigla neke razumne granice. Ali to ne sprečava vodeće igrače na tržištu LCD displeja da se takmiče u tome ko će se najviše približiti publici kada je dizajn u pitanju, pa je i u jeftinijoj seriji LG ponudio fantastično dizajnirane modele, ali ovoga puta, tu su i bar još dve inovacije. Ako ne računamo i ovoga puta zaista sjajan dizajn, prva inovacija kod Flatron E2250V modela je vezana za LED pozadinsko osvetljenje. Kada kažemo inovacija, mislimo na LED tehnologiju u ovoj klasi monitora. Zatim, tu je jako tanko i malo kućište, te panel sa jako malim dot-pitch-om tj. sitnim pikselom ili, ako baš hoćete, razmakom između (centara) piksela. Na 21.5 inč, monitor prikazuje punih 1920 x 1080 piksela, odnosno Full HD rezoluciju. I na kraju, postolje je takvo da monitor može da se drži kao da je ram za slike – može da bude postavljen na svoju donju ivicu i da bude naslonjen na jedan deo svog postolja. U tom slučaju, baza postolja se ne koristi.

Osim toga, i LG je ponudio novu verziju forteManager softvera, koji omogućava da se parametrima slike pristupi kroz aplikaciju unutar operativnog sistema. forteManager je koji pandanu iz konkurencije, Samsung MagicTune softveru po koncepciji, a i interfejsu, jako sličan. Dakle, u njemu ćete moći da podesite nivo osvetljenja, kontrast, temperaturu boja itd. Neke opcije u meniju neće biti ni vidljive ako se koristi digitalna konekcija (D-Sub je moguće povezati preko adaptera) – npr. tracking, position, phase itd. Podsetićemo da i f-Engine omogućava izbor nekih od preseta: Normal, User, Movie i Text koje je LG Flatron i ranije posedovao (a koji su se birali preko posvećenog tastera). Sada je u tu i Cinema mode, koji pruža realnije boje i dublju crnu i po nama je nešto bolje rešenje od upotrebe dinamičkog kontrasta. Na tabu Color se podešavaju boje (5700k, 6500k, 7500k, 8500k i 9300k), a tu je „wizard” koji će vas voditi kroz sve pomenute opcije sa prilagođenim objašnjenjima i test-paternima za lakšu kalibraciju. Na kraju je moguće sačuvati korisnički profil i u svakom trenutku ga pozvati. Kada se u podmeniju aktivira i f-Engine, moguće je pristupiti podešavanjima dve tehnologije – RCM (Real Color Management), koja je slična MagicColor presetima kompanije Samsung, ali i ACE (Adaptive Color and Contrast Enhancement) tehnologiji, koja povećava kontrast i osvetljenje u zavisnosti od trenutnog prikaza. LG Flatron monitori koje smo testirali poseduju i ove opcije unutar OSD-a, a prisutne su i u forteManager softveru koji preuzimate sa oficijelnog LG Electronics web sajta. Novitet predstavlja poseban novi “EZ Zooming” taster, koji omogućava brzu promenu rezolucije(forteManager mora biti instaliran da bi funkcionisao), kao i posvećeni taster za promenu režima prikaza: Wide (16 : 10) i 4 : 3. Ovaj dodatak zaista radi dobro i njegovo prisustvo pozdravljamo. Međutim, nova linija monitora više srednje klase poseduje i novi, dorađeni FUN meni, u kome je brzo dostupno nekoliko opcija. Zoom tj. aspekt slike se ovde brzo može promeniti, a dodati su i Photo profili slike koji po našem mišljenju, kao što znate, i nisu neka posebno korisna stvar. Jer, kada ćete poželeti da postavite čitav prikaz ekrana u Sephia, Crno-beli ili posterize efekat? To je korisno jedino kada posmatrate slike, a razni slide-show programi već imaju ove opcije.

Dodatne novine koje ranije nismo imali prilike da vidimo na jednom LG Flatron monitoru ove klase su i Auto Bright koji se, kada je aktiviran, oslanja na senzor osvetljenja i podešava kontrast i brightness tako da pruži optimalnu sliku u zavisnosti od osvetljenosti prostorije u kojoj radite. Opcija Dual Web nam baš i nije preterano jasna, osim što smo primetili da monitor radi nešto drugačiji tip skaliranja rezolucije (na dole) kada je aktivirana. Moguće da je potrebno instalirati još dodatnog softvera ili koristiti HDMI, ali mi nismo uspeli da je upotrebimo na pravi način. Ko želi, može da pogleda dodatno, ali veoma šturo objašnenje o ovoj funkciji na LG sajtu.
 

LG monitori su obično i lepo ili izuzetno dizajnirani, pa ni testirani Flatron E2250V tu nije izuzetak. Postolje i nosač, koji nakon asembliranja kreiraju standardan tilt-stand imaju finu završnu obradu, te se lako sklapaju i rasklapaju, a svetlucava završna obrada je osetljiva na dodire prstiju, ali smo to nekako i očekivali. Tasteri su osetljivi na dodir, a izvedeni su slično kao i kod prethodno testiranog modela. Međutim, dok je kod za dizajn nagrađenog, pomenutog modela, ispod ivice ekrana taster za uključivanje dizajniran po uzoru na “jutarnje kapljice rose”, kod Flatron E2250V je sve izvedeno znatno diskretnije i uz dozu diskretnog minimalizma. Svakako, i taster za aktiviranje monitora je takođe osetljiv na dodir, a LED osvetljenja njemu je moguće isključiti u meniju ili ih ostaviti da umereno svetle i kad je monitor u stand-by režimu. Pogledajmo i kako monitor izgleda kada se koristi u “photo-frame” režimu…

Okvir panela je napravljen od svetlucave providne plastike, ispod koje se nazire crno ljubičasti base color. To je, nakon Samsung T200 serije postalo gotovo standardan “fazon” za sve osim najniže klase destkop monitora. Osim odličnog kvaliteta izrade i završne obrade, kojoj “nedostaju” gapovi i krckanje, taster za uključivanje se ističe diskretnom svetlećom diodom romantično ljubičaste boje, poput boje sveže ofarbane kose Zorice Brunclik ili sitnih cvetova mirisno opojne noćne frajle. Iluminacija funkcije svakog od OSD “tastera” prolazi kroz poluprovidnu plastiku i označava mesto na kom je, ispod, smešten senzor osetljiv na dodir. Monitor poseduje jedan D-Sub konektor, kao i stadnardni DVI, što nas je iznenadilo. Naravno, ne moramo pominjati da na monitoru nećete zateći USB hub-ove, HDMI ulaz ili mogućnosti podešavanja visine ili pivot-a, ali ćete biti oduševljeni njegovim dizajnom, posebno postoljem i činjenicom da je izuzetno tanak i elegantan. I zaista mislimo – jako tanak i elegantan. Iznenadilo nas je i to što je jako jako lagan, što i nije čudno za monitore sa LED osvetljenjem, ali i one koji nemaju integrisan naponski ispravljač, koji je, kao i kod notebook-a, eksterni.

Flatron E2250V je sličan već testiranim monitorima dijagonale od 21.5 inč, a na svu sreću, nudi FullHD rezoluciju, kao i brojni Plasma i LCDTV uređaji velikih dijagonala, što znači da je njegov dot-pitch jako mali. Dakle, ako ste se pribojavali da ćete zateći maksimalnu rezoluciju od 1600 x 900 piksela, možete da odahnete jer ovaj monitor radi u grafičkom modu: 1920 x 1080. Kako je u pitanju TN panel, možemo očekivati veoma dobar odziv, slabije vidljive uglovi i pomalo probijanja pozadinskog osvetljenja. Kada je reprodukcija boja u pitanju, početni prikaz deluje sasvim dobro kada je toplina boja u pitanju. Osvetljenje je gotovo idealno ravnomerno, ali test najsvetlije bele otkriva blage mane kod uniformnosti. No, to je očekivano i ne kvari prvi utisak. Primećujemo, zatim, da je kontrast u startu podešen baš kako treba – samo je potrebno da deaktivirate digital fine contrast. 75% idealna vrednost za one koji vole jarku sliku ili one koji rade u svetloj prostoriji, dok bi mi preporučili da se držite vrednosti od oko 60-65%, ako ste u umereno osvetljenom prostoru. To, naravno, znači da bi trebalo da deaktivirate upotrebu senzora osvetljenja u OSD-u. Prenaglašavanje, tj. overburn kontrasta se u testu primećuje tek iznad 72%, što je sasvim u redu, jer je isti već dovoljno izražen i na 65-70%. Da budemo sasvim jasni – govorimo o statičkom, realnom kontrastu. Slika je pomalo i svetla po default-u, prepodešena za upotrebu sa ACE sistemom, baš kao i kod prethodno testiranog Flatrona, pa preporučujemo i da brightness smanjite na nekih 60%! Statički kontrast je, dakle, sasvim dobro izveden, jer je po našem mišljenju sasvim dovoljan na vrednosti na kojoj ni po testu nije prenaglašen, pa se ništa više ne gubi na dinamici nego što je neminovno (s obzirom na činjenicu da TN paneli generalno imaju nešto lošiju dinamiku).

LG Flatron E2250V je još jedan monitor ovog dalekoistočno proizvođača koji prolazi prilično dobro i na testu crne. Iako smo viđali i bolje Twisted Nematic ekrane kada je reprodukcija crne u pitanju, možemo reći da ovaj model u samom vrhu kad su u pitanju modeli sa aspektom od 16 : 9. Probijanja pozadinskog osvetljenja, naravno, ima, ali ne toliko mnogo da bi morali da se zabrinete, odustanete od ovog modela i svakako ne toliko da to u realnom radu pravi probleme. f-Engine se brine i o prikazu boja i dithering-u, pa su prikazani gradijenti glatki, bez vidljivih grešaka. Sasvim slobodno možemo reći da banding nije prisutan, pod uslovom da je dinamički kontrast tj. ACE sistem isključen, kao i ostali (FUN) efekti koji su verovatno implementirani za decu i reklame u radnjama o čijoj svrsishodnosti u trenutku kupovine niko neće razmišljati. Uniformnost osnovnih boja je vrlo dobra. Kao što smo već zaključili, dinamički opseg je jedna od jačih strana ovog modela, pa se i u tamnijim, ali i svetlijim delovima sive, suptilni detalji najčešće razaznaju. Gradijent sive nam nije otkrio veće kolorne aberacije, mada će korisnici koji vole da teraju mak na konac možda i poželeti da odrade neku osnovnu vrstu kalibracije. Vertikalni vidljivi ugao je solidan, ali je horizontalni za nijansu lošiji od očekivanog, što nas je malo začudilo s obzirom na to da Flatron E2250V nije jedan od super-brzih modela (2 ms). Kada je odziv u pitanju, možemo ipak reći da kašnjenja u brzim igrama koje nemaju post-processing efekte nema, a nema ni loših artifakta prilikom gledanja filmova standardne definicije, koji se često javljaju na ubrzanim Samsung SPVA i cPVA matricama.

Proizvođač

LG

Model

LG Flatron E2250 LED

Dijagonala / tehnologija

22” class (21.5” diagonal) /TN film

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M

Pitch

0.4825 x 0.4825

Horizontalno osvežavanje

30~83Khz

Vertikalno osvežavanje

56-75 Hz

Odziv

5 ms

Osvetljenje

250 cd/m²

Kontrast

(DC 5000 000:1 )

Ugao gledanja (H/V)

170˚/ 160˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

210 MHz / 28 W

Dimenzije

525.8 x 198 x 408.3

Masa

2.86 kg

Specijalne mogućnosti, Input

FLATRON f Engine, HDCP, 4:3 in WIde, ez Zooming, Photo Effect, Virtual OSD, Auto Bright, Dual Web

D-Sub, DVI-I

Cena (sa PDV-om)

~180 evra

HP ZR24W

U poslednje vreme nam jako često stižu modeli desktop monitora koji nisu bazirani na twisted nematic tehnologiji i to nas prilično raduje. Naši čitaoci znaju koliko su nam primerci sa nekim od tipova vertical alignment ili in-plane switching tehnologija draži, ali to ne znači da je 98% primeraka koji se prodaju na našem tržištu i dalje stari „dobri“ TN. Ipak, za one koji žele vernije boje, bolje vidljive uglove, prirodniji kontrast i dinamiku, kao i veći broj detalja u senci, neki od ipak brojnih SPVA ili MVA modela može da bude izbor, ako se, naravno, pripreme na njihovu bitno veću cenu u odnosu na TN pandane. Ipak, pronaći IPS ekran u klasi modela od 24 inča nije lak zadatak, pa nas je obradovalo to što nam je domaće predstavništvo HP-a najavilo čuveni ZR24W, dugo očekivan u krugovima ljubitelja kvalitetnog prikaza, ali i ljudi koji se profesionalno bave obradom fotografija ili rade u nekom softverskom paketu iz computer aided design kategorije, a u nju spadaju i svi programi za rendering i animaciju, te Photoshop, AutoCAD, Catia i drugi slični softverski paketi. IPS je odličan izbor za ljubitelje kvalitetnog prikaza boja i grafike, generalno, jer pruža odlične vidljive uglove i obezbeđuje daleko precizniju reprodukciju boja. Osim kod monitora za desktop računare (i radne stanice), IPS tip ekrana se može naći i kod nekih drugih uređaja (iPhone je od prve generacije imao IPS ekran, ali se tek od nedavno Apple odlučio da i taj detalj pomene u marketinškim kampanjama – prvo sa iPad-om, a onda i sa četvrtom generacijom svog telefona).

IPS tehnologija izrade panela je bila i ranije poznata po odličnom kontrastu i vidljivim uglovima, ali je tada važilo „pravilo“ da (Samsung-ova) PVA (patterned) tehnologija pruža bolji prikaz crne. Takođe, kao i VA paneli, i IPS je imao problem sa brzinom odziva. Međutim, IPS paneli su (najviše pod patronatom LG-a), u poslednje vreme dosta napredovali, pa su novi primerci matrica značajno bolji kada je prikaz tamnih nijansi u pitanju, a slično važi i za odziv, koji je dosta poboljšan. IPS ekrani se sve češće koriste u desktop monitorima, dok su VA matrice češće u industriji LCD televizora, mada i jednih i drugih ima poprilično – u oba „sveta“.

Baš kao i H-IPS i cPVA, i novi panel iz LG.Display pogona, e-IPS, pokušava da napravi prečicu i učini ovu tehnologiju pristupačnijom. Sami monitori sa ovim panelima, u odnosu na dosadašnje S-IPS primerke, imaju slabije pozadinsko osvetljenje, jer je e-IPS panel transparentniji od S-IPS-a, čime se pravi ušteda, a monitor je, na kraju, manji potrošač, što je opet jako bitno u današnje vreme, kada je u trendu biti „green“. Kao što se sećamo, H-IPS paneli imaju vertikalnu orijentaciju piksela tokom svoje rotacije u ravni (in-plane), a to je slučaj i sa varijantom ove tehnologije, e-IPS panelom. Ipak, e-IPS ima svojih prednosti, o čemu će biti reči kasnije, a vredi pomenuti da se e-IPS u nekim slučajevima naziva i H2-IPS. HP ZR24W je monitor čiji e-IPS panel pokriva standardni NTSC gamut, ali je kolorni prostor po sRGB standardu nešto širi, a to je, za krajnje korisnike koji nisu obavezno profesionalci koji se bave grafikom, možda i bolja solucija. No, pošto nam je HP ZR24W već neko vreme na stolu, red je da krenemo sa opisom samog monitora, dok ćemo o tehnologiji svakako još pričati.

HP ZR24W je monitor koji liči na većinu HP monitora i drugih ozbiljnih desktop ekrana više klase. To ne znači da ima ultra-slim, fancy dizajn, providno postolje ili touch-of-color look, ali kada je na stolu, uliva poverenje i definitivno traži vaš respekt. Tanak okvir oko ekrana nam govori da je novijeg datuma, a silver-alu finiš doprinosi premium utisku, iako sam dizajn, kao što smo rekli, nije u rangu sa poslednjom modom koju „furaju“ LG i Samsung. HP to, svakako i ne želi. OSD tasteri su smešteni spod donje ivice, desno, a oznake svake funkcije su jako uočljive – možda i previše. Power taster ima plavu LED iluminaciju (ili narandžastu u stand-by modu). Kao i mnogi monitori iz ove klase, i HP ZR24W ima i dva USB porta, tj. mali USB hub koji je smešten sa leve strane ekrana. Kada je ergonomija u pitanju, možemo reći da je HP ZR24W ispunio naša očekivanja za monitor ove klase i namene. Pored mogućnosti za podešavanje visine (100 mm), tu je i svivel, tj. mogućnost rotiranja ekrana oko vertikalne ose i to za 45 stepeni na obe strane. Tilt mehanizam je takođe ugrađen, a promena ugla je moguća od -5 do 30 stepeni. Ekran se može rotirati i oko tilt ose, odnosno moguće je postaviti ga u portret mod, što se ukratko naziva – pivot. Kvalitet izrade je na visokom nivou, tu uključujući i mehanizme za height adjustment, svivel, tilt i pivot, a napomenućemo i da su spojevi vrlo čvrsti i da ništa ne „krcka“ ni na jači pritisak.

Od prisutnih konektora, pored dva USB-a i jedan printer USB, ulazni konektor, zatekli smo DVI, D-Sub i DisplayPort priključak, a jedino nam je žao što se tu nije našao i HDMI. Bilo bi dobro, iako je DisplayPort logičniji izbor jer se sve češće on nalazi na grafičkim karticama nove generacije, umesto HDMI-ja, koji je nekako više tu za audio-video uređaje, a ne nešto što je vezano za klasičan ili workstation PC. AC adapter je intergrisan unutar kućišta panela, pa je i AC konektor u svojoj dvožilnoj varijanti prisutan pored pomenutih video priključaka. OSD meni je prilično jednostavan i nedostaju mu neke opcije koje smo zatekli kod, recimo, Samsung 245T modela. Tu posebno mislimo na fina podešavanja za boje (Color Weakness, Color Shift, podešavanja kroz CMYK kanale itd.). S druge strane, zatekli smo neke opcije kojih nema na starijim monitorima, ali ni na novijim Samsung, LG ili Dell ekranima (o Apple-u da i ne pričamo). Naime, tu je opcija za tip skaliranja rezolucije, izmene moda za aspekt slike (dva tipa widescreen-a, 5:4 i 4:3), video overdrive funkcija. Postojanje ovih funkcija svakako pozdravljamo. S druge strane, nije nam jasno zbog čega ne postoje preseti za brzu izmenu profila (text, internet, multimedia, movie i sl.).

HP ZR24W je 24-inčni monitor koji koristi e-IPS panel kompanije LG.Display sa oznakom LM240WU7. U pitanju je 8-bit PCC (per-color-channel ili per-sub-pixel) panel sa radnom rezolucijom od 1920 x 1200 piksela i odnosom stranica od 16 : 10. Kao pozadinsko osvetljenje se koriste CCFL lampe. NTSC Color Gamut je pokriven sa svega 72%, baš kao i najveći broj monitora na tržištu, dok je sRGB pokrivenost 97%. Informaciju o pokrivenosti sRGB kolornog prostora za 99% monitora i ne postoji. Prednji panel poseduje anti-glare premaz, što je i očekivano za ovu klasu monitora.

U startu, ekran je osvetljen na 90% po brightness skali, što odmah ne rezultuje ubedljivim statičkim kontrastom, s obzirom na to da je crna prilično tamno-siva. Naravno, stvari se donekle mogu dovesti u red. Kada se osvetljenje smanji ispod 40%, crna postaje daleko ubedljivija, ali kontrast ostaje sasvim neubedljiv. I tu odmah vidimo prvu potencijalnu manu ovog modela – i cele „transparentne“ e-IPS tehnologije, koja, čini se, ima malo veći problem da zadrži svo svetlo koje stiže od CCFL lampi. Naravno, povećanje kontrasta u meniju, sve do 80% ima smisla i povećava i statički kontrast, ali i produbljuje „crnu“. Prikaz tamnih scena je daleko ubedljiviji, a sav sadržaj, od igara preko fotografija, do filmova, izgleda bolje i življe. Dakle, oko 80% je i neki maksimum za kontrast, a da isti ne postane prenaglašen. Kontrast nije impresivan, ali je sasvim dovoljan, a boje su prilično prirodne, iako nisu onoliko žive koliko bi neki korisnici možda želeli.

Vidljivi uglovi su bili prilično dobri, a to smo i očekivali od IPS tehnologije. Nikakve anomalije niti gubitak boja i kontrasta, niti off-hueing ili contrast-shift nisu primećeni čak ni kada se ekran posmatra iz jako velikog ugla, a kamoli tokom pomeranja u odnosu na ekran koja bi mogla da se dese tokom realnog rada. Uniformnost ekrana je, takođe bila na jako jako visokom nivou, iako testovi pokazuju da nije u potpunosti idealna, ali to nije nešto što se lako može primetiti tokom rada, kakav god on bio. Ne samo da je uniformnost bele i osnovnih boja sjajna, već to važi i za uniformnost i kada se ekran posmatra pod uglom. Reprodukcija boja je takođe na vrhunskom nivou, što u praksi, što u testovima. Gradijenti nisu otkrili nikakve mane, bilo da govorimo o R, G, B ili C, M i Y „rampama“. Probijanja pozadinskog osvetljenja najjedostavnije rečeno – nema. Kada je odziv u pitanju, dolazimo do one stvari u kojoj IPS paneli nisu poznati kao šampioni. HP navodi da je „srednje vreme“ odziva tečnih kristala 5 sekundi (gray-to-gray). Kada je video overdrive funkcija isključena, odziv je solidan i dosta bolji od prethodnih generacija IPS panela koje smo testirali, a pogotovo je dosta bolji od H-IPS i cPVA modela iz Viewsonica i Samsunga, koje smo baš nedavno prikazali. Ghosting je moguće primetiti, ali se ne može reći da smeta. Ako se overdrive pojača, tj. aktivira, odziv je još bolji, pa će njime verovatno biti zadovoljni i igrači.

Proizvođač

HP

Model

HP ZR24W

Dijagonala / tehnologija

24” class /WS e-IPS

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1200 / 16.7 M / 72 % of NTSC Color Gamut

Pitch

0.270 x 0.270

Horizontalno osvežavanje

30~83Khz

Vertikalno osvežavanje

56-75 Hz

Odziv

5 ms GTG

Osvetljenje

400 cd/m²

Kontrast

1000:1 Static CR

Ugao gledanja (H/V)

178˚/ 178˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

220 MHz / 45 W

Dimenzije

42.5cm x 44.5cm x 23.5cm

Masa

6.8 kg

Specijalne mogućnosti, Input

Svivel, Pivot, Height Adjustment, Tilt, DVI-I, D-Sub, Display Port 1.3, USB hub x4

Cena (sa PDV-om)

sample (oko 400 evra)

Samsung SyncMaster PX2370

Kao što smo i naveli u testu prvog TFT monitora koji kao pozadinsko osvetljenje ne koristi CCFL lampe, smatrali smo da je vesnik novina, talas koji najavljuje buru i niz promena na tržištu, zapravo baš taj Samsung XL20, ali nas je u realnost vratilo saznanje o ceni ovog modela. Wide Gamut TFT monitori će još neko vreme ostati rezervisani za profesionalce kojima je takav raspon kolorne palete neophodan, i koji sada koriste profesionalne CRT monitore čija je cena slična ceni ovog LED BLU lepotana. Za “mainstream”, još uvek će moći da posluži “tehnologija” dinamičkog kontrasta, koju sada nude praktično svi proizvođači, navodeći “svemirske” cifre na nalepnicama koje se šepure po retail radnjama i koje nemaju veće dodire sa realnom situacijom. Iako mi smatramo da DC može poslužiti dobro pri gledanju Divx filmova, narušavanje dinamike i preciznosti boja zarad naizgled višeg kontrasta nije put ka kvalitetnijoj slici, pa digitalni kontrast i nije deo evolucije TFT monitora, već samo jedna od marketinških zavrzlama. Lagani razvoj različitih tehnologija displeja nije odraz male konkurencije na ovom ogromnom tržištu, naprotiv. Već nam je dobro poznato da su LCD displeji, jednostavno, već dovoljno dobri za najveći broju upotreba, da se osim povećanja dijagonale i smanjenja cene, akcenat ređe baca na avanzovanje u kvalitativnom smislu. Poboljšanje na polju prikaza boja je ostvario Samsung, najpre ekskluzivno kod serije C (SyncMaster 931C), da bi kasnije taj Color Innovation postao standardni deo svih modela. Kasnije je, CW serija (Samsung SyncMaster 226CW), ponudila još verniji prikaz kolornih paleta, ali nažalost, nakon kalibracije – monitor je očigledno bio namenjen nešto naprednijim korisnicima, jer je, kao što smo i zaključili, bolji prikaz boja bilo moguće dobiti tek nakon detaljnog podešavanja. U međuvremenu, kada smo već prestali da se nadamo da će do poboljšanja ikad doći, počeli su da se pojavljuju prvi LED BLU monitori namenjeni običnim korisnicima, koji za FullHD rezoluciju i dijagonalu od dvadesetak inča ne traže da se odreknete 1500 evra, što je suma za koje je moguće pazariti najbolji LCDTV iste rezolucije, ali dijagonale od 50 inča.

Cold Cathode Fluorescent lampe imaju skoro svi standardni TFT-ovi, ali oni namenjeni profesionalcima poseduju tzv. Wide Color Gamut lampe čija svetlost sadrži veći opseg boja, a koje se u okviru tih monitora mogu i zameniti, pošto im je radni vek kraći; kod konfekcijskih monitora se, nakon što lampe dotraju, ceo monitor mora zameniti. Profesionalna upotreba zahteva još veću preciznost u radu sa bojama, a budućnost je definitivno u tehnologiji koja za pozadinsko osvetljenje „koristi” light-emitting diodes (LED), mada su i WCG CCFL lampe i dalje dominantne. Po Samsung-ovim tvrdnjama, novi SyncMaster TFT monitor sa LED pozadinskim ovsvetljenjem (LED BLU – Light-Emitting Diode Back Light Unit) može da prikaže širi opseg boja od američkog NTSC (National Television Systems Committee) standarda (PAL je u ovom aspektu inferiorniji), odnosno 114% u odnosu na opseg boja ovog TV standarda. U poređenju sa njim, dobar klasični CCFL LCD monitor može da pruži maksimalno 82% kolornog opsega NTSC standarda, što se zbog karakteristika većine panela nikada i ne dešava, pa se ova cifra kreće oko 72-76% NTSC Color Gamut-a. I dok je ovaj opseg sasvim pogodan ili bar dovoljno dobar za sRGB kolorni prostor, drugi industrijski standardi, kakav je Adobe RGB, koji uključuje i niz kolornih profila za kamere i štampače svih vrsta, zahtevaju bolje monitore.

I dok SyncMaster XL20 pruža NTSC gamut od 114%, SyncMaster 226CW ima WCG CCFL lampu koja pokriva približno 97% ovog kolornog prostora, za XL2370 Samsung ne navodi ovu vrednost! Samsung je nedavno predstavio više monitora iz prestižne, P serije. Osim što se razlikuju po dijagonali, kod nas su u prodaji i dve podserije – serija 50 i serija 70, pa tako imamo modele sa oznakama P2050, P2250, P2350 i P2070, P2270 i P2370. Slično važi i za modele iz XL serija, koje su za sada ograničene na modele dijagonala od 23 i 24 inča, a serija PX je nešto novija i prvi model – PX2370 smo upravo testirali. Dakle, serija 70 je nešto prestižnija, jer donosi još bolji dizajn, monitori su tanji i elegantniji, a karakteristike malo “napucanije” iako već sada možemo otkriti “tajnu” da obe serije koriste iste TN panele. Modeli od 20 inča nude već pomenutu rezoluciju od 1600 x 900 piksela, a 22-ke i 23-ke – svih 1920 x 1080 piksela, tj. FullHD. Osim serije P, modeli sa istim oznakama dolaze i sa prefiksom XL, koji označava LED pozadinsko osvetljenje, dok je PX – totalna premium serija i označava LED modele sa najfinijim dizajnom.
 

Od serije xx50 nemojte očekivati tananost i preterano mnogo elegancije – jer serija xx70 upravo to nudi, iako su veoma slični kad se gledaju spreda, dok je sa strane xx50 serija mnogo “bucmastija”. Ključne karakteristike modela SyncMaster PX2370 su odziv od 2 ms, koji već bar 2 godine nije ništa novo na tržištu, ali i Mega Dinamički kontrast od 5.000.000 : 1 mora da oduševi, što bi bilo fino kada bi ova cifra imala neke veze sa realnim stanjem stvari, makar i u najmanjoj meri. Ali, kada bi ovaj monitor imao 100 puta veći, realni kontrast od modela od pre pet godina, koji su se bez problema prodavali sa „bednih“ 500 : 1, sam monitor bi, pri prikazu najsvetlije nijanse morao da gori jače nego elektroda za varenje i to znatno većom površinom, što bi bilo gore nego direktno gledanje u Sunce. SyncMaster PX2370 više ne spada u Touch of Color seriju, već se označava nečim što se zove Super Slim. Tako je njegovo postolje veoma lako opisati kako smo to i ranije činili, mada ćemo ovoga puta pustiti da slike govore. Najimpresivnije, ovaj monitor izgleda kada se posmatra iz profila, jer je zaista zaista izuzetno tanak.

OSD je redizaniran i malo sličniji onom što se viđa kod LCDTV uređaja iz Samsunga. Po našem mišljenju, za monitor je bio bolji “stari” OSD, ali nije da nas neko pita… I dalje je tu Magic Color, sistem koji smo prvi put videli kod modela 244T, osim što je on prilično pojednostavljen i ovoga puta, nema korekcije boja kroz CMYK, kao ni opcije Color Weakness, koja omogućava finu kalibraciju ekrana, ali je zato tu opcija za izmenu radnog aspekta (Full i 4 : 3), koju Samsung logično naziva Image Size (prikazuju se crne crte sa strana). Dodatna mogućnost koju do sada nismo videli je Color Effect koji dozvoljava da izaberete “raspoloženje” slike, koja može dobiti efekat starog filma (Sephia), crno bele, plavičaste, crvenkaste tonove i tome slično. Nama, kao malo zahtevnijim korisnicima, ova opcija baš nije od nikakve koristi (to se može postići i softverski, ako primera radi gledate slike ili film). Jako nam se dopada i to što postoji i poseban taster koji u meniju možete definisati da bude zadužen za brzo menjanje profila, kontrasta, radnog aspekta, Color Effect profila ili izvora signala kod modela koji imaju DVI-I. Magic Color u ovom slučaju samo inteligentno naglašava određene boje, čineći da video i fotografije (multimedija) izgledaju življe i lepše. Magic Bright 3 donosi sedam modova za brzo menjanje parametara slike (kontrast i osvetljenje): Documents, Internet, Games, Sports, Movies, Digital Contrast i Custom. Kao što možete primetiti na slikama, OSD meni sada ima i dodatak sa desne strane – dodatni grafički meni koji označava trenutnu funkciju OSD tastera koji su smešteni tik pored njega, na desnoj ivici monitora.
 

MagicTune je i dalje u svom četvrtom izdanju i predstavlja softversko proširenje funkcionalnosti OSD menija, ali i više od toga. Ova aplikacija pristupa softveru unutar monitora kroz sam analogni ili digitalni kabl, tako da nije potrebno instalirati niti drajvere, niti vezivati monitor sa računarom putem USB kabla. Kao što smo pomenuli, promena profila se poziva jednim tasterom, OSD meni je intuitivan i logičan, kao i kod svih novijih Samsung TV aparata i monitora. Dakle, sve lepo nazvane novine, novije ili starije su tu i kod nove mainstream dvadesetčetvorke – MagicBright3, Image Size, Color Effect,Customized key, MagicWizard & MagicKey & MagicTune with AssetManagement, Windows Vista Premium,DVI with HDCP, MultiScreen S/W. Tu su sada i Magic Angle (funkcija koja bi trebalo da povećava vidljivi ugao ekrana), kao i Magic Lux (senzor ambijentalne osvetljenosti, tako čest u svetu LCD TV uređaja) i Magic Eco (smanuje potrošnju energije u idle situacijama)

SyncMaster PX2370 ponajviše liči na rođake iz P serije, ali i na modele koje smo već opisali – XL2370 i P2370. Karakteriše ga dosta uži okvir oko ekrana, spreda, a inače je, kao što smo i pomenuli, veoma tanak. I ovde je prisutan sloj providne plastike kao finiša, ali i preko prednje i preko zadnjeg dela maske. Podsetićemo se da je kod P serije xx50 modela, monitor sa zadnje strane izgledao kao bilo koji Samsung monitor iz jeftinijih serija – dakle fancy lice i ruralno naličje. Malo zaobljeno stilizovano tilt postolje koje se montira odmah nakon raspakivanja, jednako je osetljivo na ogrebotine i otiske prsta kao i ostatak monitora. Čini ga samo postolje, na koje se dodaje nosač tj. držač kompletnog monitora u koji se on i “ubada”. Osim standardne promene ugla, koja je minimalna, nedostaje i mehanizam za korekciju visine, a ne treba posebno napominjati i da je pivot opcija izostala. Međutim, pošto je i tilt postolje “stilizovano”, mogućnost korekcije ugla je smanjena, pa monitor sada gotovo da ne možete pomerati napred, ali ni nazad. Nažalost, stilizacija je dovela i do toga da je rotacija oko vertikalne ose nemoguća (svivel), pa ćete monitor morati da okrećete celog.
 

Ispravljač napona naravno nije integrisan u kućište, i moramo priznati da nam se dopao naponski ispravljač koji je stilizovan i smešten u malu kutiju veličine pakle slim cigareta… Od video priključaka zatičemo DVI-I, HDMI, optički audio izlaz i standardni analogni stereo izlaz koji su smešteni na kružnom delu, centralno, na samom kućištu panela. S obzirom na to da monitor nema zvučnike, audio out je tu da zvuk koji, recimo, dovedete sa HDMI kablom bude prebačen na neke stereo zvučnike, što će pozdraviti vlasnici konzola ili standalone plejera. DVI priključak naravno podržava HDCP (High Definition Content Protection) zaštitu, a mi ne smatramo da je mana to što monitor nema DisplayPort, jer je isti još uvek tek u povoju. OSD tasteri su smešteni sa desne strane, a njihova funkcija je distkretno ispisana pored svakog od njih. Jako zanimljiv je i power taster koji je urađen u za Samsung do sada ne viđenom maniru. Ne želimo da kažemo da izgleda kao nešto što smo već videli kod monitora iz LG-a, ali pogledajte slike pa prosudite sami… Sveukupno, kvalitet izrade i završne obrade je na visokom nivou i to, možemo reći, za klasu iznad modela iz mainstream serija, kakvi su 2xxxBW / NW i slični modeli. Plastika je deblja, monitor je robusniji i nema nikakvih lošijih detalja koje je moguće primetiti kod jeftinijih modela. Za monitor koji ipak ne košta mnogo više od jeftinih modela iste dijagonale, smatramo da je izuzetno kvalitetno izrađen.

Samsung PX2370 koristi isti LTM230HT01 panel kao i modeli P2370 i XL2370 (većina revizija ih koristi, doduše). Bez obzira na to što koristi isti panel kao i testirani CCFL modeli, LED backlight unit čini svoje, pa je već u startu PX2370 vrlo kontrastan i veoma svetao. Kontrast koji je startu podešen na 75%, dovoljan je već na 65% procenata, dok je na pomenutih 75% vrlo izražen (sve ovo važi i kada je digitalni kontrast isključen!). Prenaglašen negde na 79%, što je solidno, čak i izuzetan rezultat za jedan TN sa tako velikim statičkim kontrastom, pogotovo kada znamo da je i na 75% svetliji od većine dosta skupljih monitora. Pozadinsko osvetljenje (od 250 kandela po kvadratnom metru, što je po nama prenisko za specifikaciju) je izvedeno na veoma dobar način, ali smatramo da je kod modela XL2370 sve bilo rešeno za nijansu bolje. Da li zbog tananosti ili nečeg trećeg, tek pozadinsko osvetljenje ume da probija na ivicama, ali i kroz kompletnu crnu, iako je ona reprodukovana veoma dobro, što je opet zasluga izuzetnog kontrasta. Zbog toga, budite sigurni da tamne filmove ne posmatrate sa ovog modela u baš totalnom mraku.

Uniformnost osnovnih boja je na visokom nivou, testirano golim okom, na fotografijama, a kasnije potvrđeno i u testovima i tu utisak kvari samo malo lošiji vidljvi ugao po vertikali. Čak je i uniformnost najsvetlije nijanse veoma dobra. Vidljivi uglovi su samo prosečni i tu ponajviše mislimo na vertikalni, što je jedna od prvih, ali realno i poslednjih mana koje smo primetili. Isto tako, Magic Angle nije nešto što je bitno promenilo vidljive uglove, bar u našem iskustvu. Kada je reprodukcija boja u pitanju, možemo konstatovati da SyncMaster PX2370 ima veoma dobro prekalibrisanu kolornu sliku, pa će i bez doterivanja prikazati prirodne i živahne boje, bez primetnijih hue grešaka. Osim toga, moramo da primetimo da su sivi gradijenti i nivoi sive fenomenalno reprodukovani. To znači da su gradijenti veoma glatki, ali ne i da je dinamika bolja u odnosu na dobre primerke monitora sa xVA i IPS tehnologijama, jer je S-PVA model, recimo, Samsung 245T, sposoban da napravi sitne razlike između suptilnih razlika u tamnim delovima sive, što nijedan Twisted Nematic, pa ni PX2370, nije u stanju da prikaže.
 

Test gradijenta osnovnih boja SyncMaster PX2370, dakle, prolazi sa odličnim ocenama, te je i u ovim disciplinama pokazao blagu prednost u odnosu na model sa CCFL osvetljenjem (P2370). Test crne je još jednom pokazao koliko je bitno i pozadinsko osvetljenje, ali i difuzor koji stoji između TFT panela i BLU-a. Difuzor je, ipak, nešto lošije izveden u odnosu na isti kod modela XL2370, da li zbog još tanjeg kućišta – nismo sigurni. Ponovićemo, probijanje pozadinskog osvetljenja nije toliko izraženo, a crna je prilično dobra i bez dinamičkog kontrasta. Kašnjenja pri reprodukciji DVD i DivX sadržaja ni ovoga puta nema i možemo reći da odziv tečnih kristala, koji je obeležen sa 2 ms, gotovo potpuno opravdan i u praksi. Većih zamućenja nema – kašnjenja i duhove je gotovo nemoguće uočiti.
 

Proizvođač

Samsung

Model

SyncMaster PX2370

Dijagonala / tehnologija

23” class /TN film with edge lit LED backlight

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M

Pitch

0.272 x 0.272

Horizontalno osvežavanje

30~83Khz

Vertikalno osvežavanje

56-75 Hz

Odziv

2 ms GTG

Osvetljenje

250 cd/m²

Kontrast

5,000,000:1 MEGA Dynamic Contrast Ratio (1000:1 Static CR)

Ugao gledanja (H/V)

170˚/ 160˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

220 MHz / 28 W

Dimenzije

557.5 x 26.5 x 337 mm

Masa

4.1 kg

Specijalne mogućnosti, Input

EPEAT Gold, Stand MagicBright3, Image Size, Color Effect,Customized key, MagicWizard & MagicKey & MagicTune with AssetManagement, Windows Vista Premium, DVI with HDCP, MultiScreen S/W, Magic Angle, Magic Lux, Magic Return, Magic Eco

HDMI, DVI-I, optical i audio out

Cena (sa PDV-om)

~ 32.800 dinara

Samsung SyncMaster F2380

Najveći broj naših članaka govori o monitorima sa Twisted Nematic panelima, a gotovo svaka najveća diskusija na bench forumu vodi se o nekom x-IPS ili x-xVA monitoru. Iako su pozadinska osvetljenja i dizajn novih modela sve kvalitetniji i bolji, osnovne mane TN panela nikako ne mogu da budu prevaziđene. Istina, unapređene su neke sitnice (Viewsonic je predstavio monitor sa odzivom od 1 milisekunde), ali upravo one na koje nismo ni imali pritužbi, dok je dinamika, dubina crne, uniformnost, a ponajviše vidljivi uglovi, ostala boljka jeftinih i umereno skupih TFT monitora. Najskuplji od njih su svakako daleko bolji, ali njima se cena zadržava na nivou od pre 4 godine, dok je tehnologija, iako bez mana koje “krase” TN-ove, na nivou one od pre skoro šest godina. Vertical Alignment i In-Plane Switching modeli jako sporo napreduju, a i jako se slabo prodaju, jer su, pre svega, i namenjeni posebnom krugu ljudi. Mi bismo, pak, voleli, da taj dodatni kvalitet (širi vidljivi ugao, vernije boje), konačno pređu u mainstream. TFT-ovi su u domovima velikog broja korisnika već gotovo čitavu deceniju, veći su i “brži” nego ranije, jeftiniji – svakako, ali nekih mana, bar u toj “masovnoj” klasi, nikako da se rešimo. Nikakav dizajn niti LED pozadinsko osvetljenje neće rešiti problem. Jer, “problem” je i u onome što generiše sliku – matrici od tečnih kristala.

Kao što znamo, svaki TFT monitor iza LCD panela mora da ima i izvor svetlosti, dok sama TFT matrica, čiji kristali u okviru svakog subpiksela, prelama svetlosne zrake i tako od mozaika kreira odgovarajuću sliku. Pozadinsko osvetljenje, odnosno njegov kvalitet, nešto je od čega se polazi kada je u pitanju kvalitet prikaza boja kod TFT monitora, ali i uniformnost ili kontrast. Ono je i jako bitno, jer znamo da “bela” sadrži sve boje, a matrica je tu da te boje “pretvori” u neku od nijansi, kombinujući intenzitet osvetljenja svake od tri osnovne boje koje čini svaki subpiksel. Do sada su TFT monitori kao pozadinsko osvetljenje koristili fluorescentne lampe, koje, kakvog god oblika bile, nikada ne mogu da pruže maksimalno uniformno osvetljenje preko cele pozadine. Naravno, ugrađeni filteri ili preciznije rečeno – difuzori – povećavaju ujednačenost, jer su same lampe postavljene na nekoliko mesta iza matrice od tečnih kristala, ali rezultat nikada nije idealan kao što bi bio, kada bi iza svakog piksela postojala jedna mala (LED) “lampica”. Najveći broj DTP-ovaca i fotografa i dalje koristi profesionalne CRT monitore velikih dijagonala, čije cene prevazilaze i cenu najboljih TFT-ova iste dijagonale, ali su njihov sve češći izbor i profesionalni LCD displeji kakve proizvodi EIZO (serija ColorEdge i FlexScan), NEC, a od nedavno i Samsung, kao i mnogima manje poznate kompanije kao što je, recimo, LaCie. Ljudsko oko, u određenim situacijama (pogotovo u testovima), vrlo lako može uočiti razliku između 18-bitnog i 24-bitnog prikaza, a kada su industrijski standardi u pitanju, pravila su vrlo stroga, te se više ne radi samo o percepciji i afinitetu pojedinca, već u celu priču ulaze i uređaji koji mere i određuju nivo osvetljenja, balans boja i druge parametre prilikom kalibracije – monitora, ali i uređaja koji će sve preneti na neki drugi medij (papir, platno, staklo itd.). Mi smo već predstavili neke skuplje, profesionalne monitore sa LED osvetljenjem, a počeli su da se pojavljuju i daleko jeftiniji – baš kao što je to i nedavno predstavljeni SyncMaster XL2370, koji nam se dopao i spolja, ali i po onome što pruža svom vlasniku.

Samsung je vredno radio na novom tipu Vertical Alignment matrice, koja bi trebalo da pruži najbolje iz oba sveta i nasledi TN panele, koji će se zadržati samo u najnižoj klasi i dok se budu proizvodili u ekonomski dovoljno isplativim količinama da bi ostali, jelte, najjeftiniji. Prvi modeli monitora koji dolaze sa ovim tipom PVA matrice su Samsung SyncMaster F2080 i F2380. C-PVA matrica ne bi trebalo da košta mnogo više od TN matrice, bar ne u proizvodnji, ali bi morala da ponudi većinu prednosti koje se podrazumevaju kod S-PVA panela, a to su realne boje, odlični vidljivi uglovi i realno viši statički kontrast i dinamika, od onog što je moguće postići na TN matricama. C-PVA matrica je optimizovani i redizajnirani tip VA matrice, a sama skraćenica je (prema nekim izvorima – Circularly Polarized Vertical Alignment). LCD panel čini pozadinsko osvetljenje, kao i sendvič koji čini difuzor / polarizator i matrica od tečnih kristala koja “boji” dolazeće svetlo pomoću kristala koji ga prelamaju i u odnosu na ugao pod kojim se postave (pod različitim naponima), prikazuju neku od crvene, plave ili zelene nijanse različitim intenzitetom (u okviru svakog sub-piksela). Nažalost, Samsung nije dokumentovao kakve su razlike između S-PVA i C-PVA modela, ali prema prvim testovima, modeli kao što su SyncMaster 215TW ili 245T kvalitativno nisu dostignuti, iako su C-PVA modeli, SyncMaster F2080 i F2380 gotovo dva puta jeftiniji od pomenutih, ali opet, solidno skuplji od uporedivih TN modela. Ono što svi navode su izuzetno veliki statički kontrast i solidniji vidljivi uglovi, ali i lošiji odziv tečnih kristala. Mi smo hteli da se sami uverimo u sve to, pa smo uporedo na sto stavili jedan Samsung 244T, jedan 245T (stari 5 i 3 godine), kao i jedan SyncMaster P2370 i konačno – F2380. Tu je bio i Radeon HD5870, pa smo mogli, u isto vreme, da prikažemo tri identična desktopa i pustimo tri monitor tester aplikacije. Ali, krenimo redom…

Ključne karakteristike modela SyncMaster F2380 su veliki Dinamički kontrast od 150.000 : 1 i što je još bitnije, ogroman statički kontrast od 3000 : 1 (da, nije greška i da, znamo da je ova cifra najčešće maksimalno 1000 : 1). SyncMaster F2380 ne spada u Touch of Color seriju, ali je i dalje jako kvalitetan i ima izgled i dizajn koji bi svakako morali da poštujete, bar ako vam ne zasmeta jedan nezgrapan detalj, a to je – sasvim sigurno – oblik njegovog postolja. Iako je ovo postolje veoma lako opisati kako smo to i ranije činili, i ovoga puta ćemo pustiti da slike govore. Reći čak i da je obično nije dovoljno ubedljivo, jer postolje defitinivno čini da monitor izgleda manje atraktivno. Pa ipak, bićemo ovoga puta blagi, pa ćemo reći da je ono takvo zbog više stabilnoti i ergonomije. Tu je, dakle, podrška za svivel, pivot te podešavanje visine i prilično izdašan ugao pod kojima kućište panela može da “gleda” na korisnika.

Kada je OSD u pitanju, kao i feature-set, postoji nekoliko novih sitnica… Tu je ponovo Magic Color, sistem koji smo prvi put videli kod modela 244T, osim što je on prilično pojednostavljen i ovoga puta, nema korekcije boja kroz CMYK, kao ni opcije Color Weakness, koja omogućava finu kalibraciju ekrana, ali je zato tu opcija za izmenu radnog aspekta (Full i 4 : 3), koju Samsung logično naziva Image Size (prikazuju se crne crte sa strana). Dodatna mogućnost koju do sada nismo videli je Color Effect koji dozvoljava da izaberete “raspoloženje” slike, koja može dobiti efekat starog filma (Sephia), crno bele, plavičaste, crvenkaste tonove i tome slično. Nama, kao malo zahtevnijim korisnicima, ova opcija baš nije od nikakve koristi (to se može postići i softverski, ako primera radi gledate slike ili film). Jako nam se dopada i to što postoji i poseban taster koji u meniju možete definisati da bude zadužen za brzo menjanje profila, kontrasta, radnog aspekta, Color Effect profila ili izvora signala kod modela koji imaju DVI-I. Magic Color u ovom slučaju samo inteligentno naglašava određene boje, čineći da video i fotografije (multimedija) izgledaju življe i lepše. Magic Bright 3 donosi sedam modova za brzo menjanje parametara slike (kontrast i osvetljenje): Documents, Internet, Games, Sports, Movies, Digital Contrast i Custom. Kao što možete primetiti na slikama, OSD meni sada ima i dodatak sa desne strane – dodatni grafički meni koji označava trenutnu funkciju OSD tastera koji su smešteni tik pored njega, na desnoj ivici monitora. Još jedna opcija je i podešavanje agresivnosti overdrive opcije koja se zove Response Time.

MagicTune je i dalje u svom četvrtom izdanju i predstavlja softversko proširenje funkcionalnosti OSD menija, ali i više od toga. Ova aplikacija pristupa softveru unutar monitora kroz sam analogni ili digitalni kabl, tako da nije potrebno instalirati niti drajvere, niti vezivati monitor sa računarom putem USB kabla. Kao što smo pomenuli, promena profila se poziva jednim tasterom, OSD meni je intuitivan i logičan, kao i kod svih novijih Samsung TV aparata i monitora.

SyncMaster F2380 karakteriše tanak okvir oko ekrana, ali samo spreda. Plastika je mat, dakle, ni traga od onog prelepog sloja providne plastike preko cele površine monitora (osim površine ekrana, naravno, ali uključujući i prednju i zadnju masku kućišta) koja je pravi mamac za otiske prsta. Ne, ovo je old school monitor za prave ljubitelje kvalitetne slike, koje ne zanima da li su devojke impresionirane izgledom njihovog monitora, kada se jednom nađu u (radnoj) sobi. Šalu na stranu, ali zaista pozdravljamo retro look i vraćanje pravim vrednostima. Visoka ergonomija, kvalitetna izrada, monolitan dizajn. Sve što nam je potrebno, za sada. Ispravljač napona je naravno integrisan u kućište, a sama dubina kućišta panela nije mala, ali nije ni toliko velika kao kod Samsung 244T, a posebno 245T modela, što je dobra stvar. Sa zadnje strane uočavamo plastični poklopac ispod koga je moguće doći do šrafova kojima je vezano samo postolje, a koje možete odstraniti ako monitor želite da postavite na zidni nosač, za šta su prisutne i četiri rupe po VESA standardu. Od video priključaka zatičemo dva DVI-I konektora i D-Sub. Dakle, ništa od multimedijalnog konektora – ali i čemu, ako već monitor nema zvučnike? DVI priključak naravno podržava HDCP (High Definition Content Protection) zaštitu, a ako nam već malo smeta to što nema HDMI konektora (vlasnici konzola će biti tužni), ne smatramo da je mana to što monitor nema DisplayPort, jer je isti još uvek tek u povoju. OSD tasteri su smešteni na donjem delu, na samoj sredini, ispred kraće, centralne lajsnice koja je ujedno i najlepši detalj na ovom monitoru, a na kojoj su ispisane i funkcije tastera koji se nalaze ispod. Sveukupno, kvalitet izrade i završne obrade je na visokom nivou i to, možemo reći, za klasu iznad modela iz mainstream serija, kakvi su 2xxxBW / NW i slični modeli. Plastika je deblja, monitor je robusniji i nema nikakvih lošijih detalja koje je moguće primetiti kod jeftinijih modela.
 

Nismo sigurni koja je tačna oznaka panela koji koristi SyncMaster F2380, ali nas je odmah u startu, bar na prvi pogled, oduševio njegov statički kontrast. Ne svetlina, već pravi kontrast! Oduševljenje nije splasnulo ni kada smo pogledali osnovne boje koje su bile osvetljene od 0 do 255, sa pomerajima od 10, 20 i 25 koraka. Statički kontrast slobodno možete spustiti na vrednost od oko 60 do 65%, kada će slika opet biti jako intenzivna i jarka. Prenaglašen je, po testu, tek iza 87%, što je fantastično jer je tada u njega jako teško gledati (ali verujemo da postoje jako svetle prostorije u kojima bi bilo dosta lepo raditi na ovom monitoru). Ovakav statički kontrast se ne može porediti ni sa jednim do sada viđenim TN monitorom, pa čak ni sa našim favoritima – modelima SyncMaster 244T i 245T. Pozadinsko osvetljenje je takođe jako dobro, ali nažalost, uniformnost nije idealna, iako je dosta bolja i od one koje smo videli i na najboljim Samsung TN modelima (P2370 ili XL2370, recimo). Probijanje pozadinskog osvetljenja je vidljivo, ali u tragovima i samo u potpunom, mrklom mraku. S druge strane, voleli bismo da vidimo koji bi to monitor u tim uslovima davao idealno tamnu sliku.

Uniformnost osnovnih boja je, dakle, na visokom nivou, testirano golim okom, na fotografijama, a kasnije je u testovima samo otkriveno da postoje blage nepravilnosti. Vidljivi ugao je jako dobar po vertikali, ali i horizontali i tu je SyncMaster F2380 daleko, daleko bolji od bilo kog TN modela. Pa ipak, iako veliki, vidljivi uglovi nisu jednako dobri kao kod S-PVA modela. Naime, sami krajevi, gornji i donji ugao koji je dalje od posmatrača prikazuju priličan gamma shift efekat, što je u blažoj meri primetno i pod manjim uglom, ali ne u toj meri da bi celokupna slika koja se prikazuje postala neglediva ili čak bitnije narušena. Jako zahtevni korisnici bi rekli da i ovo nije idealno i da jedino pravi Multi Domain VA (MVA) panel tu može da postigne zadovoljavajuće dobre rezultate, ali mi smatramo da je ovo dovoljno dobro za klasu u kojoj se ovaj C-PVA monitor nalazi. Dakče, vidljivi uglovi su odlični, ali ne i perfektni. Kada je reprodukcija boja u pitanju, možemo konstatovati da SyncMaster F2380 ima veoma dobro prekalibrisanu kolornu sliku, ali boje nisu jarke kao kod nedavno testiranih P2370 i XL2370 modela, iako bismo se usudili da kažemo da su prirodnije i nekako VA-ovski toplije. Bez doterivanja kolornih kanala, uz samo blago korigovan kontrast i gamma-u, F2380 prikazuje prirodne i živahne, ali ne i preterano jarke boje, bez grešaka na testu sivog gradijenta ili gradijetima uopšte. Hue odstupanja i slične anomalije nismo uočili. Sivi gradijenti su bili fenomenalno reprodukovani i kod XL2370 modela, i to je, pored odziva, jedna od retkih kategodija u kojoj vrhunski TN monitor dostiže (ili prestiže) čak i jeftini C-PVA panel. Kod SyncMaster F2380 je potrebno da se malo odreknete malo kontrasta kako biste imali jednako dobar broj vidljivih detalja i u svetlijem i u tamnijem delu sivih opsega, što znači da je za idealnu dinamiku ipak potrebno da se pomalo poigrate sa opcijama unutar OSD menija.
 

Po default-u, Samsung je response time opciju postavio na Fastest, a pored nje postoje i Fast i Normal. Ova poslednja isključuje overdrive i nju svakako ne preporučujemo. Kašnjenja pri reprodukciji DVD i DivX sadržaja nisu vidljiva, ali je DCC problem i ovde izražen, kao i kod pet-šest godina starih S-PVA modela. Reprodukcija SD sadržaja (DiVX, DVD) nije baš savršena i niskokontrastne promene u prikazu donose blage artifakte (zbog nemogućnosti monitora da brzo promeni kontrast (grupe) piksela koji se ne razlikuje mnogo od onog iz pretodnog stanja. Dakle, promene iz crne u belu su gotovo trenutne, ali promene iz sive u malčice svetliju i malčice tamniju sivu predstavlja problem i za ovaj C-PVA panel, isto kao i za S-PVA panele, a možda i više od toga. Kada se posmatra HD sadržaj, ti problemi se ne ispoljavaju, a onda ni ne primećuju u tolikoj meri. Ipak, ako ste strastan PC igrač, ovo verovatno nije monitor za vas. Takođe, ljubiteljima konzola se neće dopasti jer nema HDMI priključak.
 

Proizvođač

Samsung

Model

SyncMaster F2380

Dijagonala / tehnologija

23” class /C-PVA

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M

Pitch

0.272 x 0.272

Horizontalno osvežavanje

30~83Khz

Vertikalno osvežavanje

56-75 Hz

Odziv

8 ms GTG

Osvetljenje

300 cd/m²

Kontrast

150.000:1 Dynamic Contrast Ratio (3000:1 Static CR)

Ugao gledanja (H/V)

178˚/ 178˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

220 MHz / 45 W

Dimenzije

545.0 x 476.5 x 216 mm

Masa

6.3 kg

Specijalne mogućnosti, Input

Multi Screen S/W, MagicBright, MagicColor, Color Effect, Off Timer, MagicTune, Customized Key, 1080P Full HD, Image Size, DVI with HDCP, Windows Vista Premium Certified,Mechanical Switch

2x DVI-I, D-Sub

Cena (sa PDV-om)

~240 evra

ViewSonic VX2739wm

Tržište desktop monitora nije previše zanimljivo. Ponekad se pojave modeli kakvi su Viewsonic VP2365wb sa H-IPS matricom ili Samsung F2380, sa cPVA LCD-om i tako nas iznenade niskom cenom i drugačijim karakteristikama od “bledunjavih” TN film modela koji se više ne mogu “razvrstati” niti nabrojati, jer je na tržištu veliki broj “različitih” modela sa oznakama koje se često ne mogu ni pronaći na sajtovima njihovih cenjenih proizvođača. Čini se da osnovne mane TN panela nikako ne mogu da budu prevaziđene i desktop monitori ovog tipa zaista dosta sporo napreduju u čemu se prilično razlikuju od velikih displeja u vidu LCD televizora. Kompanija Viewsonic je jedna od retkih koje zaista predstavljaju inovatore – 2005. su bili prvi koji su predstavili monitor sa odzivom od 2 milisekunde, nedavno su predstavili monitor sa H-IPS panelom, a sada i TFT monitor dijagonale od čak 27 inča i odzivom od 1 milisekunde. Viewsonic je, takođe, bio među prvima koji su predstavili “3D” monitor, tj. LCD ekran sa osvežavanjem od 120 Hz, koji je bio spreman da sarađuje sa NVIDIA 3DVision shutter naočarima.

Ključne karakteristike modela Viewsonic VX2739wm su njegova dijagonala od 27 inča, Full HD rezolucija i odziv od svega jedne milisekunde. Podrška za svivel, pivot te podešavanje visine i prilično izdašan ugao pod kojima kućište panela može da “gleda” na korisnika su izostali – tu je samo stilizovano tilt postolje koje u teoriji dozvoljava promenu ugla od 25 stepeni, mada bi se u praksi reklo da je taj ugao znatno manji. Kako se radi o dijagonali od 27 inča, voleli bismo da je podržana rezolucija 2560 x 1440 piksela, kao na mnogim novim monitorima sa 16 : 9 odnosom stranica (16 : 10 modeli rade u modu 2560 x 1600 piksela). Takođe, i novi iMac od 27 inča podržava ovu veliku rezoluciju. Ipak, poenta kod modela koji danas opisujemo nije u velikoj rezoluciji, već u brzini odziva – VX2739wm bi trebalo da predstavlja monitor koji će biti želja svakog ozbiljnog igrača. VX serija je, kao što znamo, oduvek i označavala modele koji su namenjeni igračima. Spolja gledano, Viewsonic VX2739wm izgleda prijatnije od najvećeg dela svoje velike porodice. Konačno su se i u ovoj kompaniji setili da malo ulože u dizajn, ali se i dalje ne može reći da je dostignuta elegancija Samsung i LG premium modela, iako je i ovo dobar korak unapred. Glossy finiš je već “so last decade”, ali se ništa modernije još uvek nije nametnulo, pa je i razumljivo što VX2739wm ima ovakav “outfit”.

Ovoga puta Viewsonic kao da je dozvolio da dizajn ide na štetu funkcionalizma, pa nam se nije dopalo to što VX2739wm deluje kao da ga je lako moguće “oboriti s nogu”. I dok vas ovaj monitor sasvim sigurno neće oduševiti ergonomijom, neki detalji, poput kvaliteta izrade, zaslužuju najviše ocene. Nagib ekrana se, kao što smo rekli, može promeniti za 25 stepeni (od -5 napred do 20 stepeni ka nazad). Okvir oko ekrana je izuzetno uzak sa leve i desne strane, kao i sa gornje ivice. Pošto se ne radi o tankom monitoru, u kućište panela je integrisan i AC adapter. OSD tasteri su tradicionalno smešteni na malu površinu sa strane, na desnoj ivici, dok je logotip kompanije smešten na sredinu, ispod ekrana.
 

Od video priključaka, sa zadnje strane zatičemo analogni i digitalni, kao i HDMI priključak, koji će dobro doći jer sam monitor ima ugrađene zvučnike. Takođe, pored video in konektora su smeštena i četiri USB porta, kao i USB “ulaz”, što monitoru daje i ulogu USB-hub-a. Za završnu obradu moramo dati konstataciju da je veoma dobra – plastika ne krcka ni kad se kućište monitora jače pritisne, a može se reći da su spojevi veoma dobro uklopljeni. Za naše tržište, ovaj monitor stiže u varijanti sa oba kabla (analogni i digitalni) iako na samom sajtu piše da je u paketu samo analogni kabl. Nažalost, Viewsonic još uvek nije razvio softver kakav imaju Samsung i LG (MagicTune i forteManager), ali su tu lako promenjivi profili slike – Normal, User, Movie, Text i sl. OSD je prilično dobro rešen, jednostavan je i lako razumljiv, a dinamički kontrast je lako isključiti. U 2010. godini je jako bitno da postoji i neka “green” opcija, pa monitor poseduje i ECO mod, koji smanjuje osvetljenje i kontrast za 40%.

Viewsonic VX2739wm koristi novi M270H1-L01 TN Film panel kompanije CMO, koja ga i deklariše kao 1 ms GTG panel, sa istim specifikacijama koje je naveo i Viesonic na svojoj stranici. U startu, boje su već postavljene na maksimum, ali ni tada nisu bile preterano jarke, što se videlo pri upotrebi ovog monitora sa konzolama i tokom igranja igara. Za filmove i nije bilo potrebno da boje budu intenzivnije, ali se nedostatak “živopisnosti” osetio i tokom pregleda fotografija. No, retko kome će biti potrebno da boje budu više jarke – nama je samo neobično što su one samo dovoljno jarke tek na maksimumu. Kontrast je prenaglašen po testu, već iza 71%, što nije baš sjajno, jer ni tada nije preterano ubedljiv. Solidna količina detalja je vidljiva u tamnijim delovima sive, a nivo shadow details-a je čak i impresivan za jedan TN panel. Naravno, od reprodukcije crne ne možete očekivati čuda, a opet je jasno da smo videli i znatno bolje “crne” na nekim premium modelima iz Samsung-a koji su takođe bazirani na TN panelima.

Pozadinsko osvetljenje na Viewsonicu je uniformno i u tom smislu je čak i bolje od onoga što je ponudio Samsung, ali nažalost, sam intenzitet osvetljenja nije baš oduševio. Uniformnost je gotovo idealna, u rangu sa onim što smo viđali na najboljim 27″ modelima iz Samsunga, ali je zato probijanje pozadinskog osvetljenja nešto izraženije od proseka (mada nije alarmantno, uzevši u obzir cenu ovog modela, ali i njegovu dijagonalu). Backlight bleeding je izražen na donjim uglovima i pri sredini gornje ivice. Uniformnost osnovnih boja je na visokom nivou, vidljivi ugao je jako dobar po vertikali, ali i horizontalno. Za TN Film panel, vidljivi uglovi su odlični, ali će i dalje biti razočaravajuće loši za svakog ko je navikao na IPS ili xVA tehnologiju. Grešaka na testu sivog gradijenta ili gradijentima uopšte nije bilo ni Viewsonic 27-ici, boje su pravilno reprodukovane, a prelazi glatki. Dobre ocene se mogu dati i zarad nedostatka većih hue odstupanja i sličnih anomalija. Sivi gradijenti i crna jesu imali blagi plavičasti “off-hue”, ali ništa što je vredno pažnje ili kritike na ovako koncipiranom monitoru koji, uzevši sve u obzir, nije ni skup.

VX2739wm po specifikaciji ima “prosečan” odziv od 1 milisekunde i možemo reći da je i u testu vidljivo da su promene iz crne u belu gotovo trenutne, a slično važi i za promene boje ili intenziteta osvetljenosti piksela (iz sive u malčice svetliju i malčice tamniju sivu). Ovo je, jednostavno rečeno, jedan od najvećih, ali i najbržih monitora koje smo testirali. Na oko, ni sa dobrim 2 ms modelima nismo viđali kašnjenja kristala, ali se u testu (PerPixerAn) lepo može primetiti da je Viewsonic VX2739wm jednostavno još brži. Ako ste strastan PC igrač, verujemo da vas nijedan cPVA niti IPS model ne bi zadovoljio i da je monitor poput ovog Viewsonic džina prava stvar za vas.
 

Proizvođač

Viewsonic

Model

VX2739wm

Dijagonala / tehnologija

27” class /TN Film

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M

Pitch

0.294 x 0.294

Horizontalno osvežavanje

30~83Khz

Vertikalno osvežavanje

56-75 Hz

Odziv

1 ms GTG

Osvetljenje

300 cd/m²

Kontrast

100.000:1 Dynamic Contrast Ratio (1200:1 Static CR)

Ugao gledanja (H/V)

170˚/ 160˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

220 MHz / 45 W

Dimenzije

648mm x 490mm x 251mm

Masa

6.8 kg

Specijalne mogućnosti, Input

Auto image adjust, contrast, brightness, input select (D-sub, DVI, HDMI PC, HDMI AV), audio adjust (volume, mute), color adjust (sRGB, 9300K, 7500K, 6500K, default 5000K, user color RGB), information, manual image adjust (H/V position, horizontal size, fine tune, sharpness, dynamic contrast, response time, aspect ratio, display mode, Eco-mode), setup menu (language, resolution notice, OSD position, OSD timeout, OSD background, sleep), memory recall

DVI-I, D-Sub, HDMI 1.3, USB hub x4, 3.5mm audio in / 3.5mm audio out

Uz monitor se dobija D-Sub (VGA) i DVI kabl.

Cena (sa PDV-om)

~380 evra

Viewsonic VP2365wb

Kompanija Viewsonic je jedna od retkih koje zaista predstavljaju inovatore – nedavno su predstavili monitor sa odzivom od 1 milisekunde, a pre toga su ponudu obogatili jeftinim IPS modelom, koji je upravo stigao i na naše tržište putem novog distributera ovog proizvođača za Srbiju. Korisnicima najčešće nedostaje bolja dinamika, dubina crne boje, uniformnost, a svakako i ponajviše vidljivi uglovi, koji su ostali boljka jeftinih i umereno skupih TFT monitora. Najskuplji od njih su svakako daleko bolji, ali njima se cena zadržava na nivou od pre nekoliko godina, dok je tehnologija, iako bez mana koje “krase” TN-ove, na nivou one od pre skoro šest godina. Vertical Alignment i In-Plane Switching modeli jako sporo napreduju, a i jako se slabo prodaju, jer su, pre svega, i namenjeni posebnom krugu ljudi. Mi bismo, pak, voleli, da taj dodatni kvalitet (širi vidljivi ugao, vernije boje), konačno pređu u mainstream. Samsung je nedavno napravio jedan korak u tom smeru, pa je ponudio jeftin PVA bazirani model – SyncMaster F2380. I dok ga krasi većina dobrih osobina S-PVA modela, u jednoj kategoriji je podbacio čak i u odnosu na te modele, a to je brzina odziva.
 

I dok je Samsung radio na novom tipu Vertical Alignment matrice, koja bi trebalo da pruži najbolje iz oba sveta i nasledi TN panele koji će se zadržati samo u najnižoj klasi, kompanija LG.Display je radila na jeftinoj verziji svoje IPS tehnologije. Konkurent C-PVA matrice takođe ne bi trebalo da košta mnogo više od TN matrice, bar ne u proizvodnji, ali bi morala da ponudi većinu prednosti koje se podrazumevaju kod S-PVA panela, a to su realne boje, odlični vidljivi uglovi i realno viši statički kontrast i dinamika, od onog što je moguće postići na TN matricama. C-PVA matrica je optimizovani i redizajnirani tip VA matrice, a sama skraćenica je (prema nekim izvorima – Circularly Polarized Vertical Alignment). LCD panel čini pozadinsko osvetljenje, kao i sendvič koji čini difuzor / polarizator i matrica od tečnih kristala koja “boji” dolazeće svetlo pomoću kristala koji ga prelamaju i u odnosu na ugao pod kojim se postave (pod različitim naponima), prikazuju neku od crvene, plave ili zelene nijanse različitim intenzitetom (u okviru svakog sub-piksela). Kao što Samsung nije dokumentovao kakve su razlike između S-PVA i C-PVA matrica, tako ne postoji ni zvaničan dokument o tome kakve su razlike između S-IPS matrica i H-IPS matrica kakve su ugrađene u Viewsonic VP2365wb monitor, ali prema prvim testovima, S-IPS modeli i dalje imaju kvalitetnije difuzore, bolje CCFL lampe, kvalitetniju elektroniku i overdrive video procesore i algoritme. Dakle, testirani Viewsonic VP2365wb koristi LG.Display H-IPS matricu oznake LM230WF2, koju integriše i Dell U2311H, dok se NEC EA231WMi oslanja na istu tu matricu, ali sa drugačijim polarizatorom (zbog čega se i sama klasa matrice naziva E-IPS)
 

Ključne karakteristike modela SyncMaster F2380 su veliki Dinamički kontrast od 150.000 : 1 i što je još bitnije, ogroman statički kontrast od 3000 : 1, podrška za svivel, pivot te podešavanje visine i prilično izdašan ugao pod kojima kućište panela može da “gleda” na korisnika. I dok iste karakteristike za ergonomiju važe i za Viewsonic VP2365wb, njega ne krasi toliko veliki statički kontrast, ali bi zato dosta kvaliteta IPS tehnologije trebalo da se prenese i na ovaj model i tu najpre mislimo na velike vidljive uglove i realne, precizne boje.

Ni Viewsonic, baš kao ni Panasonic sa TV aparatima, ne polaže mnogo na dizajn, vodeći se (zdravom) logikom, da je bolje ulagati u tehnologiju u koju se, ipak, gleda sve vreme, a ne samo dok se kupuje. Dakle, u pitanju je 23-inčni monitor sa postoljem koje obezbeđuje svivel, tilt i pivot funkcije, ali i promenu visine postolja (height-adjustment). I dok vas ovaj monitor sasvim sigurno neće oduševiti dizajnom, ergonomija zaslužuje najviše ocene. Nagib ekrana se može promeniti za 25 stepeni (od -5 napred do 20 stepeni ka nazad). Okvir oko ekrana je izuzetno uzak sa leve i desne strane, kao i sa gornje ivice. Pošto se ne radi o tankom monitoru, u kućišt panela je integrisan i AC adapter.
OSD tasteri su tradicionalno smešteni na malu površinu donje ivice, centralno, dok je logotipa kompanije pomeren ulevo.

Od video priključaka, sa zadnje strane zatičemo analogni i digitalni, mada od HDCP nema ni pomena na sajtu, što ne znači da nije podržan. Takođe, pored video in konektora su smeštena i četiri USB porta, kao i USB “ulaz”, što monitoru daje i ulogu USB-hub-a. Za završnu obradu moramo dati konstataciju da je veoma dobra – plastika ne krcka ni kad se kućište monitora jače pritisne, a može se reći da su spojevi veoma dobro uklopljeni. Za naše tržište, ovaj monitor stiže u varijanti sa oba kabla (analogni i digitalni) iako na samom sajtu piše da je u paketu samo analogni kabl. Nažalost, Viewsonic još uvek nije razvio softver kakav imaju Samsung i LG (MagicTune i forteManager), ali su tu lako promenjivi profili slike – Normal, User, Movie, Text i sl. OSD je prilično dobro rešen, jednostavan je i lako razumljiv, a dinamički kontrast je lako isključiti. U 2010. godini je jako bitno da postoji i neka “green” opcija, pa monitor poseduje i ECO mod, koji smanjuje osvetljenje i kontrast za 40%.

U ostatku teksta ćemo pokušati da vidimo kakve su razlike između SyncMaster F2380 i Viewsonic VP2365wb modela, jer je njihova cena slična, ergonomski nude praktično isto, a oba modela imaju istog ljutog neprijatelja – armiju TN klonova. Pogledajmo onda da li se ova dva Džedaja mogu izboriti sa milionima kopija Bobe Fetta. Kada je C-PVA model u pitanju, odmah nas je oduševio njegov statički kontrast. Kod VP2365 modela, to nije slučaj, jer on u tom smislu u rangu proseka koji nude, recimo, TN paneli. Statički kontrast na Viewsonicu morate držati na vrednostima od oko 75% ili više od toga, kada je opet “tamniji” i to dosta, od Samsunga na 60 do 65%, VP2365wb ima veoma dobar statički kontrast, ali je on zaista teško vredan pomena u poređenju sa onim što nudi C-PVA Samsung. Kontrast je prenaglašen po testu, već iza 77%, što je sasvim u redu. Pozadinsko osvetljenje na Viewsonicu je uniformno i u tom smislu je čak i bolje od onoga što je ponudio Samsung, ali nažalost, sam intenzitet osvetljenja nije baš oduševio. Uniformnost je gotovo idealna, dosta bolja i od one koje smo videli i na najboljim Samsung TN modelima (P2370 ili XL2370, recimo), a probijanje pozadinskog osvetljenja je vidljivo u tragovima kod F2380, dok je izraženo u još manjoj meri kod VP2365wb H-IPS modela.

Uniformnost osnovnih boja je na visokom nivou, vidljivi ugao je jako dobar po vertikali, ali i horizontali i tu su i SyncMaster F2380 i Viewsonic VP2365wb daleko, daleko bolji od bilo kog TN modela. Pa ipak, ako moramo da kažemo koji je bolji, to će svakako biti Viewsonic, iako ni kod njega vidljivi uglovi nisu jednako dobri kao kod S-IPS modela, kao što ni C-PVA matrica kod F2380 nije u tom smislu jednako dobra kao kod punokrvnih S-PVA modela. Gornji i donji ugao koji je dalje od posmatrača prikazuju priličan gamma shift efekat kod Samsung-a, što je u blažoj meri primetno kod Viewsonica, koji je i definitivno nešto bolji u ovoj kategoriji od dalekoistočnog konkurenta. Dakle, vidljivi uglovi su odlični, ali ne i perfektni. Kada je reprodukcija boja u pitanju, već smo konstatovali da SyncMaster F2380 ima veoma dobro prekalibrisanu kolornu sliku, ali boje nisu jarke kao kod nedavno testiranih P2370 i XL2370 modela, što važi i u slučaju Viewsonica VP2365wb – boje nisu jarke, ali su prirodnije i toplije, u svakom slučaju. Prilično je jasno, kada ih posmatrate, da se radi o displeju koji “prirodno” pokriva veći deo kolornog opsega (blizu 90%, za razliku od 70 do 75% NTSC opsega kod TN modela). Grešaka na testu sivog gradijenta ili gradijetima uopšte nije bilo ni na Viewsonic ni na Samsung modelu, što važi i za veća hue odstupanja i slične anomalije. Sivi gradijenti su bili fenomenalno reprodukovani i kod XL2370 modela, i to je, pored odziva, jedna od retkih kategodija u kojoj vrhunski TN monitor dostiže (ili prestiže) čak i jeftini C-PVA, a pogotovo H-IPS panel kod VP2365wb modela, koji je u ovom testu prošao za nijansu lošije, ali i dalje veoma dobro.
 

Iako je Samsung za svoj F2380 naveo da ima odziv od 8 milisekundi, Viewsonic je naveo realnijih 14ms za VP2365wb. U praksi, odziv kod ova dva modela je jednako “loš”, s tim što H-IPS panel nema DCC problem (pri reprodukciji SD sadržaja (DiVX, DVD) niskokontrastne promene u prikazu donose blage artifakte (zbog nemogućnosti monitora da brzo promeni kontrast (grupe) piksela koji se ne razlikuje mnogo od onog iz pretodnog stanja / frejma). H-IPS nema toliko izražen problem kontrole nad delikatnim promenama napona na subpikselima, koje su potrebne za male promene ugla prelamanja, ali taj problem i dalje postoji. Kod oba modela, promene iz crne u belu su gotovo trenutne, ali promene iz sive u malčice svetliju i malčice tamniju sivu predstavlja problem za C-PVA panel, isto kao i za S-PVA panele, dok za H-IPS problem nije toliko izražen, ali, s druge strane, promena iz najsvetlije u najtamniju sivu nije baš toliko trenutna kao kod PVA panela. U prevodu – i Samsung i Viewsonic monitori iz ovog testa imaju većih problema sa odzivom, iako su problemi nešto drugačiji i malo se drugačije manifestuju. Ako bi jednom morali da damo prednost u ovoj kategoriji, to bi opet svakako bio Viewsonic VP2365wb, najpre jer problem nije toliko izražen pri posmatranju SD video materijala. Kada se posmatra HD sadržaj, ti problemi se ne ispoljavaju, a onda ni ne primećuju u tolikoj meri. I dalje, za oba modela važi ono što smo rekli – ako ste strastan PC igrač, ni F2380, ali ni VP2365wb nije monitor za vas.
 

Proizvođač

Viewsonic

Model

VP2365wb

Dijagonala / tehnologija

23” class /H-IPS

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M

Pitch

0.272 x 0.272

Horizontalno osvežavanje

30~83Khz

Vertikalno osvežavanje

56-75 Hz

Odziv

14 ms GTG

Osvetljenje

250 cd/m²

Kontrast

20.000:1 Dynamic Contrast Ratio (1000:1 Static CR)

Ugao gledanja (H/V)

178˚/ 178˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

220 MHz / 45 W

Dimenzije

548.0 x 433 x 250 mm

Masa

6.8 kg

Specijalne mogućnosti, Input

AC power switch, Up, Down
OSD Auto Image Adjust, Contrast/Brightness, Input Select (D-SUB, DVI), Color Adjust, (sRGB, 9300K, 7500K, 6500K, 5000K, User Color [R, G, B]), Information, Manual Image Adjust (H/V Position, Horizontal Size, Fine Tune, Sharpness, Dynamic Contrast, Aspect ratio [1:1, Fill Aspect Ratio, Full Screen], Display Mode [PC Mode, HD Mode]), Setup Menu (Language, Resolution Notice, OSD Position, OSD Timeout, OSD Background, OSD Pivot), Memory Recall

2x DVI-I, D-Sub, USB hub x4

Cena (sa PDV-om)

~250 evra

Zaključak
 

Acer T230H multi-touch monitor je monitor namenjen korisnicima kojima je baš takav monitor i potreban. Prilično dobro radi, ali nije savršen za kucanje, mada se to od njega i ne očekuje. Touch funkcija radi kako treba, ali nas nije oduševila, pogotovo kad smo shvatili da u skorije vreme neće zameniti Apple proizvod. Kada je kvalitet prikaza u pitanju, T230H će zadovoljiti manje zahtevne korisnike, ali će svi ostali biti u najmanju ruku ravnodušni na prikaz koji nudi. Ipak, radi se o jedinstvenom proizvodu, pa verujemo da će se Acer T230H naći u brojnim ustanovama, javnim mestima (biblioteke, opštine i sl.) i drugim mestima na kojima se nalaze klijent-računari koji su tu da posetiocima ponude i prikažu neku vrstu informacije. Na takvim mestima ga vidimo pre nego u klasičnom kućnom okruženju…

ASUS Designo LS246H je monitor najviše klase u ponudi kompanije koja je i dalje najviše cenjena po svojim matičnim pločama i, možda, notebook računarima. Da se radi o proizvodu izuzetnog dizajna i kvalitetne izrade i završne obrade – jasno je kao dan. Kvalitet slike koju nudi nije jednako impresivan, ali je sasvim dobar – a može da bude i vrlo dobar ako radite u tamnijem ambijentu ili umete da “iskulirate” refleksije čitavog prostora oko vas dok posmatrate iole tamniji sadržaj na ekranu. Nema sumnje da je njegova najveća prednost sama pojava, pa ako planirate da prostor oplemenite nečim što je i tehnički napredno i, u isto vreme i veoma lepo, Designo LS246 je jedan od najboljih izbora u klasi. S druge strane, moramo primetiti da se i po ceni koja je manja od cene koja je najavljena cenu ovog modela (oko 350 evra) može nabaviti monitor sa LED pozadinskim osvetljenjem (Samsung XL serija, LED BLU + TN Film), a za 70-ak evra manje i već pomenuti i testirani LGFlatron W2486L. ASUS LS246H je monitor fantastičnog dizajna koji ipak ne nudi sliku bolju od monitora koji koštaju 200 evra manje. Ali, ako vam se baš dopada i refleksije vam ne smetaju, njime ćete, uz sve to, biti i prilično zadovoljni.

Nema sumnje da je i bez 3D funkcije ASUS VG236H sasvim dobar 2D monitor više srednje klase. Kvalitet slike koju nudi je veoma dobar, što znači da će zadovoljiti igrače koji neće imati vremena da posmatraju gradijente ili razmišljaju o toplini boja. NVIDIA 3D Vision je i dalje jedini i najbolji 3D sistem van bioskopskih sala i kao takav zavređuje pažnju. Iako ne baš jeftin, čak ni u ASUS VG236H paketu – ne može se reći da je nešto što spada u čistu egzotiku i sigurno postoje ljudi koji će sebi moći i želeti da ga priušte. Veliki je plus to što 3D efekti rade u svim postojećim 3D igrama bez ikakve potrebe za dodatnim intervencijama osim samog uključivanja 3D efekta u drajverima. Neke igre rade dobro u 3D modu, neke malo lošije, ali sve igre rade i to sa mnogo manjim padom performansi od onog koji smo očekivali. Ako sebe smatrate pravim igračem, morate iskoristiti prvu priliku i barem probati ovaj sistem, sigurno se nećete pokajati.

Testrani LG FlatronE2250V je svakako bolji od LG Flatron W2248F koji smo testirali pre njega, a nudi i višu radnu rezoluciju i, ako ste pročitali sve što smo napisali na stranici koja mu je posvećena, jasno vam je da se radi o monitoru prilično ujednačenih karakteristika, što je vrlo dobra osobina u današnje vreme, kad brojni modeli umeju da nas oduševe u nekim kategorijama, a onda potpuno razočaraju u drugim (ko je pomenuo fantastično dizajnirani Acer S243HL?). Na kraju, mi i definitivno možemo reći da je LG FlatronE2250V jedan od najboljih monitora u klasi, ukusno dizajniran i kvalitetno izrađen. Istina, postoje i gotovo jednako dobri monitori iste dijagonale i sličnih karakteristika koji koštaju 30-50 evra manje, ali oni sigurno ne izgledaju tako dobro niti imaju LED pozadinsko osvetljenje. Podsetimo još jednom da Flatron E2250V ima potrošnju koja je skoro dva puta niža od CCFL monitora ove dijagonale (do 28W, u odnosu na očekivanih 45-50W za model sa standardnim “hladnim katodama”), a isto tako je i gotovo dva puta lakši (2.86 Kg u odnosu na oko 4.2 do 5.3 Kg).

HP ZR24W je odličan IPS monitor, iako nije najbolji amaterski ne-TN monitor na tržištu. Svakako je bolji izbor od Viewsonic VP2365wb ili Samsung SyncMaster F2380 modela, ali je od njih i skuplji. Ipak, onoliko koliko je bolji od pomenutih modela, toliko i zaostaje u odnosu na, recimo, Samsung 245T, koji je već jako dugo na tržištu. Nažalost, kod nas u ponudi nema mnogih NEC (EA231WM), Dell (U2410) ili EIZO (EV233W) monitora koji bi mogli da mu budu pandani, pa je izbor sužen na nekoliko HP, Viewsonic Samsung i LG modela koji su bazirani na IPS ili VA tehnologijama. Smatramo da HP ZR24W pruža baš onoliko koliko i košta. Nema previše mana, ali neke od njih (neubedljiva crna, standardni color gamut, nepostojanje mnogih opcija za podešavanje boja u OSD-u, npr. za podešavanje boja i pozivanje brzih profila) nas sprečavaju da mu damo nagradu, iako naša preporuka stoji za sve one kojima navedene mane ne smetaju.

Modelom Samsung SyncMaster XL2370 smo bili prilično zadovoljni, ako se zadržimo u okvirima TN tehnologije i on je ipak bolji od LG modela sa ovog testa – to možemo otvoreno reći. Predstavljeni model PX2370 je, po onome što je pokazao u rangu sa P2370 ili za nijansu lošiji, ali svakako vidljivo slabiji od XL2370 – i to u svakoj kategoriji za jednu malu nijansu. Izuzetan dizajn i kvalitet izrade možda i jesu u senci onog što je i primarna funkcija monitora, a jedina krupnija stvar mu zaista možemo zameriti vezana je za nižu ergonomiju. Sve ostale mane, kao što je lošija dinamika, lošija crna i slabiji vidljivi uglovi u odnosu na XL237o (čitaj: “u odnosu na ono šta Samsung može da izvuče iz TN-Film+edge-lit LED tehnologije”), a pogotovo u odnosu na xVA i IPS bazirane modele. Koji je, na kraju, naš zaključak – SyncMaster XL2370, P2370 ili PX2370? Prvim modelom smo toliko zadovoljni, da smo morali da mu damo i zvaničnu preporuku, ali, s obzirom na to da je P2370 jeftiniji za više od jedne trećine – postavlja se pitanje da li je i on dobar za našu preporuku. Iskreni da budemo – više smo očekivali. Samsung P2370 nije ni skup monitor, a fenomenalno izgleda. I nudi sve što biste od jednog TN film monitora te klase mogli da očekujete. Kvalitet izrade, dizajn, gotovo sve. On nema velikih mana koje bi bile prepreke da ga ne preporučimo. S druge strane, PX2370 ne pruža viši kvalitet slike, iako se radi o LED monitoru, ali pruža još kvalitetniji “outfit” i bolji dizajn. S druge strane, jeste dosta skuplji. Za nas će XL2370 ostati TN monitor više srednje klase koji pruža odličan kvalitet slike i dobar dizajn.

Šta na kraju reći – TN vs. C-PVA, SyncMaster P2370, XL2370, P2380 ili 245T? Pa, svakako bi to bio ovaj najskuplji, da nije njegove slabe dostupnosti i užasno visoke cene. XL2370 možda jeste sam vrh TN tehnologije i, ako zanemarimo loše vidljive uglove i nešto više “curenja” pozadinskog osvetljenja (ali jako malo za jedan TN model), dosta je uravnotežen. Mnogima može smetati problematičnija reprodukcija video materijala i onda je sasvim jasno da Samsung SyncMaster F2380 nije monitor za svakoga. On je namenjen korisnicima koji nikako ne mogu da pređu preko lošeg vidljivog ugla kod TN monitora, ali ne zbog sopstvenog “tripa”, već zbog prirode posla kojim se bave. Igrom slučaja, autor ovog teksta je upravo ovaj monitor preporučio svom prijatelju kao sekundarni monitor za CAD dizajn, 3DS MAX i Photoshop (primarni monitor je sjajni SM245T). On je čak i najosnovniji Fast overdrive isključio kako bi se pospešili vidljivi uglovi, jer je neprihvatljivo da, recimo, jedna inače uniformna površina nekog objekta izgleda drugačije na njenim udaljenim delovima samo zato što svetlost koja do vaših očiju dolazi sa različitih delova te površine, stiže pod drugačijim uglom. U većini slučajeva, i sa vrhunskim TN monitorom, ovakav korisnik bi stalno morao da pomera glavu i proverava da li je sve u redu sa teksturom, osvetljenjem i drugim parametrima rendera ili je (opet) u pitanju prokleti monitor. Samsung SyncMaster F2380 ima jako mnogo prednosti, kao što i možete da vidite dole u koloni – “prednosti”, a mi ćemo opet istaći jako visok statički kontrast, veoma dobre vidljive uglove i povoljnu cenu. Ipak, koliko god povoljna ona bila, ne smatramo da je testirani monitor naslednik modela 245T. Potvrda za to su novi S-PVA modeli koje je Samsung najavio za početak naredne godine. Ovaj C-PVA monitor ima viši kontrast od stalno pominjanih S-PVA modela, ali to čini nauštrb dinamike i reprodukcije čisto tamnih tonova i to se nijednom ljubitelju VA, a pogotovo IPS matrica ne bi dopalo, iako na prvi (pa i drugi) pogled oduševljava (zaista, potrebno je videti taj statički kontrast – prim.aut.). Nažalost, odziv je jedna od najvećih mana ovog monitora i to smo rekli – iako smo mislili da tako nešto nikad više nećemo reći za jedan TFT monitor. Jednostavno, svaki igrač će već posle tri sekunde “gledanja” shvatiti da to nikako nije za njega. Ali, ako ste dizajner ili radite sa fotografijama, a nemate dovoljno sredstava za jedan punokrvni S-IPS ili S-PVA model, Samsung F2380 je najbolja sledeća stvar koju sebi možete priuštiti. Uostalom, košta isto kao i najbolji TN primerci, pa ako ne planirate da se igrate…

Ako ste ljubitelj velike dijagonale i Full HD rezolucije i brzog odziva, a ne smeta vam nešto niža ergonomija, prihvatljiva količina “curenja” pozadinskog osvetljenja i standardno prosečni vidljivi uglovi, Viewsonic VX2739wm je monitor koji će vam jako brzo postati omiljeno parče elektronike koju posedujete. Uzmite u obzir da je njegova ergonomija na niskom nivou, ali da je to veliki monitor sa verovatno najbržim tečnim kristalima koji se može kupiti. U slučaju da vam je igranje akcionih igara “u krvi”, ne morate tražiti dalje…

Ako ste ljubitelj visokog kontrasta, dobrih vidljivih uglova (ko to nije) i vernih boja, te dobre dinamike, a ne smeta vam izuzetno spor odziv i problemi sa reprodukcijom video materijala, za vas je SyncMaster F2380. Ali, ako će vam biti dovoljan i solidan kontrast na Viewsonic VP2365wb modelu, koji pritom nema sličnih problema sa video materijalom kao što ga u manjoj meri ima F2380, a pritom je u svim ostalim disciplinama ili jednak ili bolji od Samsung-a, onda je izbor jasan – VP2365wb će vam definitivno više odgovarati. Ako ste dizajner ili radite sa fotografijama, a nemate dovoljno sredstava za jedan punokrvni S-IPS ili S-PVA model – pogledajte, dakle Samsung F2380 ili Viewsonic VP2365wb – jedan od njih će vam sasvim sigurno odgovarati. Možda je i dalje sve samo stvar ukusa…

Nastaviće se…

Acer monitor na test ustupio CT Computers.
ASUS monitore na test ustupio ASUS.
LG monitore na test ustupio LG.
HP monitor na test ustupio HP.
Samsung monitore na test ustupili Samsung i KimTec.
Viewsonic monitore na test ustupio Alti.