Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Uporedni test LCDTV uređaja dijagonale od 46 i više inča Q3, 2010.
Treći uporedni test LCDTV uređaja kao temu ima modele dijagonale od 46 i više inča, a svi modeli podržavaju, naravno i FullHD rezoluciju. Iako je na raspolaganju bilo više od 20 modela televizora tu ne uključujući plazma TV uređaje, dobar deo njih je “eliminisan” zbog toga što su u pitanju modeli stari više od tri godine ili zbog toga što ne podržavaju 1080p video mod, dok su nažalost i neki novi modeli bili prodati jer je u toku svetsko prvenstvo u fudbalu. Takođe, dobar deo modela čine i “podverzije” ili su dosta slični (noviji model koji koristi isti panel, npr.), a njih smo predstavili zajedno. Kao i ranije, zanimalo nas je koji je model u ovoj klasi najbolji, koji je najisplativiji i da li ima određenih modela koje bi možda trebalo izbegavati. Za više informacija pogledajte naše editorijale: Vodič za kupovinu HDTV uređaja i LCD televizori i pozadinska osvetljenja – CCFL i LED, ali i prethodne uporedne testove.
Kao i prilikom prošlog testa, moramo naglasiti da su uslovi za testiranje bili veoma loši – svi modeli sa uporednog testa koji sledi su bili testirani u prodavnicama prodajnih lanaca Tehnomarket Evropa i Tehnomanija. I ovoga puta, osvetljenje pod kojim smo radili je bilo veliko, TV aparati na različitim visinama (od poda sve do iznad naše glave), a mi smo često morali dosta toga da improvizujemo, jer za neke od modela nismo uspeli da dobijemo ni daljinski upravljač! Osim činjenice da nismo mogli da upoređujemo prikaz crne boje i nivo probijanja pozadinskog osvetljenja, jer je na svakom modelu pod ovim osvetljenjem prikaz crne boje bio identičan. Idealno bi bilo da je bilo moguće doneti svaki od modela i testirati ga u kontrolisanim, “laboratorijskim” uslovima, u kojima bi bilo moguće oceniti dubinu crne, tačnost boja, vrednosti gamme, uniformost crne boje i da li postoji backlight bleed. Kada su ove informacije u pitanju, za dobar broj modela smo morali da se poslužimo i informacijama kojima smo raspolagali, bilo zvaničnim, bilo nekim drugim, tu uključujući i informacije sa različitih specijalizovanih foruma koji se bave HDTV tematikom.
Ako neko smatra da je jednostavno organizovati prevoz preko 20 LCDTV uređaja iz radnje do kuće, pri čemu najveći broj njih moraju da nose dve osobe, onda mi takvu osobu pozivamo da nam pomogne u realizaciji narednog teksta (naravno, uz novčanu nadoknadu!). I sam potpisnik ovih redova se dobro seća da je tokom kupovine svog Panasonic plazma uređaja morao da poručuje dolazak specijalnog taksi vozila, jer se Plasma televizori moraju transportovati u uspravnom položaju. Možda najveći problem je i u tome što u Srbiji ne postoji sajt koji se bavi profesionalnim testovima LCD i Plasma televizora, niti se najveći broj kupaca odlučuje za LCDTV nakon čitanja testa na benchmark sajtu (već pre na osnovu informacije koju dobije od prodavca, na osnovu dizajna, cene i toga koliko “voli” određeni brend). Ne samo da naše prodavnice nisu spremne ni da izdaju robu na test, već bi i za ozbiljniji test u kontrolisanim uslovima bilo potrebno mnogo vremena i resursa – za jedan dan bi se u tim uslovima moglo istestirati svega 3-4 modela, što znači da je za ceo test potrebno 10 do 15 radnih dana, ako u sve uključimo i transport. Kada su TFT monitori u pitanju, za njih važi sasvim druga priča jer dijagonale idu samo do 24 inča (retko kada više) i mnogo ih je lakše transportovati, te njih uvek testiramo u idealnim uslovima.
Za testove televizora smo i ovoga puta koristili pozajmljeni notebook, a ovoga puta je to bio jedan HP ProBook računar sa HDMI priključkom i discrete Radeon Mobility HD grafičkom kartom sa sopstvenom memorijom, koja podržava video akceleraciju. Od softvera smo uglavnom koristili program pod imenom “Checkemon” koji je zapravo namenjen testu TFT monitora. Drugi program koji je korišćen dosta manje je bio program pod imenom “MonitorTest”. Od filmova koje smo koristili na testu su se našle Full HD verzije filma “300”, “Dark Knight”, ali i “Matrix Revolutions”, “Star Wars Episode III” i nekoliko epizoda serije Lost u 720p i 1080p rezoluciji. Od TV aparata smo testirali samo Full HD modele, a dosta manje pažnje smo posvetili modelima koji će uskoro biti povučeni iz prodaje, dok smo one koji su u EOL (end of life) statusu samo pomenuli (po čemu su bolji ili lošiji od modela koji su ih nasledili).
Krenimo redom…
LG 47LD650 i 47LD750
47LD650 je prvi veliki LG koji smo testirali. Pripada srednjoj klasi i poseduje CCFL osvetljenje, kao i TruMotion 100 Hz tehnologiju (iako na nekim sajtovima piše da je u pitanju Edge-lit LED model sa 200 ili čak 240 Hz TruMotion-om, to nije istina). Uprkos ceni koja je tek negde iznad 1000 evra, što za ovu dijagonalu i klasu nije previše, krasi ga vrlo dobar dizajn i kvalitet izrade. Dolazi u crnoj glossy varijanti koja se prostire preko celog okvira. Kao što možete videti na slikama, dizajn je prilično minimalistički, monolitan, a sa prednje strane televizora ne postoji čak ni tanka lajsna, niti stilizovana „power“ kapljica po kojoj su Flatroni i LCDTV uređaji ove kompanije i prepoznatljivi.“OSD” tasteri su smešteni sa desne ivice, kao kod nekih desktop monitora, a zvučnici skriveni, ali nisu smešteni su sa donje strane televizora kao kod serije LD450, u down firing poziciju, već su integrisani čuveni „nevidljivi zvučnici“. Postolje je izrađeno od istog istog materijala kao i ostatak televizora i omogućava da se kućište panela može blago zarotirati u levo ili desno u zavisnosti od potrebe. Panel kod ovog modela je mat, tako da nećete imati problema sa refleksijom ako imate izvor svetlosti koji se nalazi ispred televizora. Kod ovog, ali i kod velike većine novijih LG TV aparata prisutan je “čarobnjak” koji će vam često i na srpskom jeziku pomoći da povežete vaš uređaj sa antenom, DVD ili BluRay plejerom, pa čak i računarom. Tu je i poseban “čarobnjak za sliku” (druga generacija), koji i korisnicima koji ne znaju šta je nivo gamma vrednosti, digitalni kontrast ili osvetljenje mogu da pomognu da dođu do idealne slike koja će odgovarati uslovima u kojima se sam aparat nalazi. AV mode II je, slično modovima slike kod desktop monitora, predefinisan set vrednosti parametara u zavisnosti od toga da li gledate sport, film ili se igrate, dok je, takođe druga generacija Clear Sound sistema tu da optimizuje frekvenciju zvuka, uz mogućnost da se opseg ljudskog glasa posebno naglasi, kako ne biste morali da pojačavate i pozadinske zvuke koje već dobro čujete. U pitanju je, dakle, nekakva vrsta pametne normalizacije zvučne slike uslove posmatranja svega unutar topline doma i adekvatna reprodukciji na malim zvučnicima kakvi su i ugrađeni u sam televizor.
Kada je prikaz slike u pitanju, možemo reći da je displej za ovu dijagonalu iznenađujuće svetao, pogotovo ako znamo da se ne radi o LED osvetljenom ekranu. Difuzori su odrađeni veoma dobro, pa nismo primetili jače znakove neravnomernosti ili bitno tamnije ćoškove, a boje su ostajale uniformne preko celog ekrana.
Oštrina i konvergencija su prošli očekivano dobro, jer nisu postojali tragovi ostalih boja oko belih tačkica na crnoj pozadini. Convergence lines test je prikazivao slične rezultate, a unakrsne linije su ostajale bele i nisu imale tragove isprekidanosti. Ugrađeni panel, za razliku od 42-inčne verzije ovog modela, podržava 10-bit po kolornom kanalu, pa je logično da je i test gradijenta ponovo prošao sa vrlo dobrim ocenama. Dinamika je sasvim solidna, pa je 47LD650 uspeo da prikaže sve nijanse i u šestoj paleti, naravno uz uslov da je dinamički kontrast isključen. Test koji pokazuje do kog nivoa je dinamika verna, tj. do kog nivoa je broj prikazanih nijansi najveći moguć je otkrio da je kontrast prenaglašen već iza 61-62%, ali je ovoga puta on dovoljno izražen već na nekih 68%, pa se ne gubi mnogo na vernom prikazu svih mogućih nijansi ni ako se kontrast dovede do nivoa od 70%. Za slučaj da TV posmatrate preko dana, preporučili bismo da aktivirate dinamički kontrast, kao i da ga obavezno deaktivirate uveče, pogotovo ako gledate HD video filmove Ili, jednostavno ostavite Intelligent Sensor da radi…
Tokom HD video testova, prilikom posmatranja tamnih tonova uočili smo da je dinamika solidna, ali je i dalje evidentno da se u tamnim delovima sive detalji teže razaznaju. Boje su veoma jarke za LCD ove dijagonale, ali to ne znači da je slika izveštačena ili neprirodna. Kada su vidljivi uglovi u pitanju, možemo reći da su za nijansu bolji od onoga što smo videli kod manjeg modela, ali i dalje nije blizu najboljeg viđenog tokom ovog testa. Ponovo je nešto kontrasta nedostajalo pri posmatranju pod uglom većim od 35-40 stepeni u odnosu na osu normalnu na površinu ekrana, ali smatramo da i ovo nije neki veći problem, osim ako vam je pozicija u sobi takva da ima mnogo ukućana koji TV gledaju iz velikog ugla – u kom slučaju bi svakako vredelo razmisliti o plazmi. Ipak, vidljivi uglovi su za nijansu manji nego što bismo želeli, ali to se opet može oprostiti TV uređaju ove klase i cene, jer se radi o LED LCDTV-u sa mnoštvom dodatnih mogućnosti (pisali smo o njima u prethodnim testovima) – Skype, NetFlix, YouTube, Vudu and Yahoo! Widgets, DLNA… Sa odzivom tečnih kristala nije bilo problema, ali zaista ne smatramo da je navedena vrednost u specifikaciji opravdana – 2.4 ms je previše malo, bez obzira na TruMotion.
Specifikacija:
S obzirom na to da LG 47LD750 spolja izgleda slično kao i model koji smo već opisali, ali je od njega još tanji, kvalitetnije izrađen i ima malo naglašeniji premium efekat u svom “outfit”-u. Donja mini lajsna je crvenkaste nijanse, što mu i daje pomenuti premium element. Ne samo da je kod ovog modela takođe prisutan NetCast, već je tu, kao i kod LD650, povezivanje sa DLNA (Digital Living Network Alliance) kompatibilnim uređajima. Ovaj standard će, nadamo se, podržavati sve veći broj potrošačke elektronike, a sve u cilju smanjenja šume kablova koje se množe iza svakog televizora na koji povezujemo DVD plejere, konzole i audio sisteme. TruMotion sistem je sada pojačan na 200 Hz, pa je tako i odziv smanjen na 2.2 ms.
Pomenućemo još neke funkcije koje imaju oba modela, kao i one koje su unapređene kod LD750 serije. Osim TruMotion 200Hz tehnologije, koja ovaj uređaj stavlja u one koji su kompatibilni sa 3D naočarima, a obezbeđuje i glatkiji prikaz brzih scena (nije baš preporučljivo da ga aktivirate u filmovima), tu je i NetCast™ Entertainment Access sistem koji omogućava da strimujete video i drugi multimedijalni sadržaj direktno sa Mreže i to putem ugrađenog Wireless adaptera (AN-WF100). To uključuje i podršku za YouTube, Picasa servis za slike, Yahoo TV widgete, pa čak i Netflix ili Skype video poziv (za to će vam, ipak, biti potrebna i kamera!). Osim toga, tu je i Intelligent Sensor koji nismo mogli da isprobamo na delu iz razumljivih razloga, ali verujemo da radi kao što je reklamirano. Nećemo se ponavljati sa utiscima koje smo poneli tokom testiranja HD filmova, pa smo rešili da testiramo brzinu odziva i True Motion 200Hz opciju, mada smo već unapred znali kakvi će rezultati biti. Čak i sa opcijom stavljenom na Low podešavanje, mogli smo da primetimo “amaterski” izgled kamere, koji ne poništava 24p Real Cinema pulldown, ali ga definitivno ne obogaćuje. Scene su reprodukovane previše glatko, što ne bi bio (toliki) problem da pokreti u njima nisu izgledali nerealno i bili ubrzani. Naša preporuka je izbegavanje uključivanja ove opcije osim za reprodukciju sportskog materijala i, naravno, igranja, gde 200Hz opcija blista, a kada se jednom pojavi standard za 3D posmatranje filmova, sasvim je moguće da će LG 42LD750 biti spreman za izazove, baš kao što je sada spreman za, recimo NVIDIA 3D Vision užitak. Da smo imali mogućnosti, svakako da bismo probali… Dakle, kada je kvalitet slike u pitanju, možemo reći da se razlika između reprodukcije brzih scena kod ova dva modela vidi u igrama – blagi tearing ekrana pri brzom okretanju je nestao i to, sva sreća, ne na uštrb pojavljivanja drugih artifakta koje tehnologije poput TruMotion-a kod nekih LCDTV uređaja mogu da prikažu. LG 47LD750 nam je pružio praktično identično iskustvo u svakom testu, pa za 13 hiljada dinara koliko je ovaj model skuplji ne kupujete čak ni nešto bogatiji set priključaka (i na LD650 je više nego dobar i sasvim je dovoljan) već samo malo bolji dizajn i TruMotion 200 Hz. Nismo sigurni da li je doplata vredna toga, mada će nekima možda i biti.
Specifikacija:
LG 47LH5000
LG LCDTV uređaji više srednje klase koji je predstavljen 2008. godine, ali je generacija za 2009. je karakteristični po tome što je u njega ugrađena S-MVA matrica sa CCFL osvetljenjem, dok sama TruMotion tehnologija podržava procesiranje na 200 HZ, ali i (sve veći) dinamički kontrast (pogledati specifikaciju). Kao i modeli opisani na prethodnoj strani, 47LH5000 donosi i već pomenuti Intelligent Sensor, ali i USB koji će pročitati fotografije i muziku u .mp3 formatu. Takođe, tu su i tri HDMI priključka, kao i prilično jednostavan, monolitan ali elegantan dizajn.
I dalje je u pitanju crna glossy varijanta, koja se prostire preko celog okvira, ali uz dodatak još jednog akrilno plavog okvira koji se iznenađujuće dobro uklapa u svaki ambijent. Sa prednje strane televizora se ističe i dugme za uključivanje koje se nalazi u donjem desnom uglu i prati poznati LG-jev oblik kapljice rose, kao i nešto šira plava lajsna, kao deo već pomenutog okvira, koji se na drugim ivicama kućišta panela “povlači” ka nazad. Zvučnici su i ovoga puta doslovno skriveni, a kako smo čuli još pre nego što su se ovi TV aparati pojavili, LG je napravio popriličan tehnološki (i PR) prodor sa svojim “nevidljivim” zvučnicima, koji je podesio stručnjak za zvuk, gosn. Mark Levinson. Naime, kako sami kažu – čitav prednji panel pretvoren je u sistem zvučnika. Postolje televizora je urađeno od istog materijala kao i ostatak televizora i nepravilnog je oblika koji podseća na elipsu. Kako je samo postolje i svivel tipa, televizor se može rotirati u levo ili desno u zavisnosti od potrebe. Panel je i kod ovog modela mat, tako da nećete imati problema sa refleksijom ako imate izvor svetlosti koji se nalazi ispred televizora. Takođe, tu je i poboljšana Clear Voice 2 funkcija koja omogućava da se frekvencija ljudskog glasa izdvoji od ostatka zvučne slike i to u 13 koraka (od -6 do +6).
I ovoga puta je prisutan sistem za podešavanje kvaliteta slike – poseban vodič za regulisanje kvaliteta koji vam omogućava da lako regulišete kvalitet slike prema sopstvenoj želji ili preporučenim pravilima. Naravno, u odnosu na ono što ste sami konfigurisali, kontrast i osvetljenje će, kada se uslovi osvetljenja u sobi promene, sami automatski optimizovati sliku u odnosu na informaciju koju mu šalje optički senzor koji ima čak 4.096 koraka za analizu okruženja u kome se uređaj nalazi. Naravno, tu su i AV mode II i 24p Real Cinema tehnologije.
U pitanju je LCDTV koji koristi nešto noviji i jeftiniji (MVA?) panel u sprezi sa dosta slabijim polarizatorom, ali koji poseduje dobar broj aktuelnih i atraktivnih tehnologija i sistema. Početni kontrast nije bio impresivan čim smo se odrekli dinamičkog, pa je to uslovilo i za nijansu lošiju dinamiku, a onda i živost boja. Boje su žive tokom svetlijih scena, ali ako želite da budu nešto više jarke, onda dolazi do gubitka oštrine i prelivanja, a onda i narušene prirodnosti gradijenata, odnosno prelaza na uniformnim površinama (što se vidi čak i na fotografijama). Kada su u okvirima koje panel može da prikaže, prilično su pravilno reprodukovane. Solid colors test nam je otkrio poneku grešku u uniformnosti, što je bilo prihvatljivo, kao i rezultati u testu konvergencije. Test gradijenta nije otkrio nikakve anomalije, ali nas je opet podsetio na nešto slabiju dinamiku. Color spectrum test je prošao bez ikakvih mana, prelaz između boja je bio prilično dobar bez znakova grubih prelaza, bar kada je dinamički kontrast bio isključen. Kada su vidljivi uglovi u pitanju, možemo reći da je ovo jedna od najboljih strana ovog modela, jer su oni veoma dobri, pa ćete skoro i zaboraviti da gledate u LCD.
Pošto kontrast nije baš najsjajniji, nivo crne je jedna od stavki koja neće oduševiti filmofile. Istina, 200 Hz i 5:5 Pulldown tehnologije su tu, ali sama elektronika ne može mnogo da učini za generalno nešto inertnije kristale ove LCD matrice. Sa odzivom tečnih kristala je bilo problema i u testu, a u igrama koje smo pokrenuli da bismo zaista utvrdili da li je ghosting toliko izražen ili ne smo videli da je u ovoj disciplini 47LH5000 nešto lošiji od modela slične klase, ali novije generacije (47LD650). Iako odziv nikako ne može da se okarakteriše kao loš, pa možda ni prosečan, rekli bismo da ovo nije televizor za igrače. Verujemo da je pomenuti, noviji model 47LD650 bolja kupovina, iako nema 200 Hz procesiranje slike, a upravo je taj model, u radnji u kojoj smo ga testirali bio čak i za 6000 dinara jeftiniji.
Specifikacija:
LG 47LH9000
Kao što smo već pisali u našem editorijalu koji je govorio o prednostima LED LCDTV tehnologije u odnosu na CCFL, LG je poznatiji po svojim Full LED backlight LCDTV uređajima sa funkcijom local dimming-a, dok je Samsung uvek više „forsirao“ Edge-lit LED modele. Naravno, oba proizvođača imaju modele i iz jedne i iz druge kategorije. Ovakav LCDTV zaista zaslužuje da mu se malo detaljnije posvetimo kada je samo opisivanje u pitanju, ali vas u startu moramo upozoriti da se radi o uređaju koji košta 1800 evra. U pitanju je fenomenalno dizajniran i kvalitetno izrađen Full LED LCDTV koji stiže i sa pet godina garancije. Glossy-black sa providnim slojem plastike koja je plavičasto nijansirana na krajevima. Nažalost, LH9000 serija nema podršku za sve web-based tehnologije kao niže LH ili novije LD serije. Mnogo bitnija je implementacija novog de-judder i anti-blur algoritma, kao i poboljšanog i TruMotion 240 Hz sistema. Zanimljivo je i da Real Cinema 24p opcija automatski isključuje 240 Hz procesiranje, što nije slučaj kod Samsung-a, ali mi to svakako preporučujemo. Osim svih tehnologija za procesiranje statične slike i video signala svakog tipa, novina je i 10-point-white-balance sistem koji omogućava da se podesi čak i balans bele u odnosu na ambijentalno osvetljenje.
U prethodnom velikom testu LCDTV uređaja smo bili veoma pozitivno iznenađeni kvalitetom prikaza kod jedinog Full-LED backlight modela koji smo testirali. LG 47LH9000 je drugi sa kojim smo se susreli, a za razliku od prethodno testiranog Sharp modela, podržava i high speed motion processing. U praksi, local LED dimming znači i odličnu reprodukciju crne i tamnih nijansi i to istovremeno sa prikazom svetlih, što je sjajna stvar i što je omogućilo LCDTV uređajima da se približe plazma TV modelima. I zaista, crna je najbolja koju smo ikad videli na jednom LCD televizoru, uz zadržane suptilne detalje na svetlijim delovima sive i to prikazane u isto vreme kada i tamni delovi slike. U ovome nas je 47LH9000 podsetio na kvalitetne plazma TV uređaje. Tamniji deo sive, tzv. shadow detail je takođe reprodukovan odlično i u testovima, a i u nekoliko scena u HD filmovima (kraj Spiderman-a 3 ima nekoliko odličnih scena upravo za posmatranje ove „kategorije“). Naravno, kao i kod pomenutog Sharp modela, i ovde smo primetili „glow“ efekat koji je primetan kod sitnijeg fonta i suptilnijih svetlih detalja na crnoj pozadini. Jasno je zbog čega se ovo dešava, jer je mreža LED dioda iza TFT matrice daleko „ređa“ od samih piksela, pa je nemoguće postići najprecizniju moguću definiciju kada je potrebno prikazati svetle detalje na tamnoj pozadini. U narednim generacijama LCDTV uređaja, pak, verujemo da će se ovaj problem sve manje javljati.
U testovima uniformnosti, LG 47LH9000 je pokazao rezultate koji zaslužuju samo najviše ocene. Ne samo da je bolja od uniformnosti kod Edge-lit LED modela, već je bolja i od one viđene kod CCFL televizora. Ipak, iako su sami vidljivi uglovi veoma dobri, prikaz crne i tamnih tonova nije jednako dobra kada se gleda samo malo sa strane. Ovo je jedna od retkih mana Full-LED LCDTV uređaja, a kod LG 47LH9000 je izraženija nego kod konkurencije zbog premaza na ekranu koji je mat (što inače pozdravljamo) ali je isto tako i teže da se zadrži prikaz crne kada se posmatra pod uglom.
Kada je reprodukcija boja u pitanju, LG 47LH9000 je takođe briljirao, a pogotovo nam se dopalo kako je prošao test dinamike i prikaza sivih chart-ova, na kojima nije bilo ni nagoveštaja hue grešaka. Ne samo da su gradijenti glatki, a boje realne, bez pojačanja na nekom od R, G ili B kanala, već je testirani LCD prošao i najproblematičniji test koji jedan LCD može da „doživi“, a to je prikaz tonova ljudske kože. Može se reći da je u ovoj kategoriji 47LH9000 gotovo dostigao najbolje plazma uređaje, a svakako je bolji od skoro svih do sada testiranih LCD televizora (uz izuzetak u vidu nekoliko Sony i jednog Samsung modela koji su u ovome jednako dobri).
Kada je procesiranje video signala u pitanju, možemo reći da je 240 Hz TruMotion odradio fenomenalan posao, te da je u našem testu motion resolution bio sposoban da prikaže gotovo 1000 linija, što je gotovo na nivou plazma TV-a. Poređenja radi, 100-120 Hz LG LCDTV uređaji prikazuju oko 700-750 linija pokretne rezolucije, dok je za 60 Hz modele standardno da prikažu svega 350 linija, a nekad i manje od toga! Svakako, TruMotion je potrebno isključiti kada gledate Blu-Ray naslove, što je stvar koju uvek napominjemo. 24 frejma po sekundi nije toliko brzo da biste morali da imate prikaz od 240 “sličice” u sekundi – štaviše, to kvari čuveni cinema osećaj koji inače možete da imate u zamračenoj sobi. Koliko smo uspeli da vidimo na najpoznatijim AV forumima, jedini problem koji ovaj i još neki LG LCDTV uređaji imaju kada je procesiranje signala u pitanju je de-interlacing 1080i video sadržaja, što je verovatno bilo vezano za starije primerke ovog modela, pošto to nije bilo izraženo u našem testu.
Sveukupno bismo mogli da kažemo da je ovo jedan od najboljih LCDTV uređaja koje smo do sada testirali, ali je isto tako i jedan od najskupljih.
Specifikacija:
Samsung LE-46A556 i LE-46A856
Samsung LE-46A556 i LE-46A856 predstavljaju modele za 2008. godinu, pa ćemo se njima malo manje posvetiti, jer je moguće da više neće biti u nabavci. Samsung LCDTV uređaje karakteriše tzv. Crystal design i Touch of color. Šta Touch of color zapravo predstavlja? Radi se o tome da je celokupan okvir televizora prošaran određenim nijansama koje se pretapaju sa crnom bojom televizora. Okvir je na ivicama televizora proziran u debljini od nekih pet milimetara. Dve boje kojima kojima okvir moze biti prošaran su crvena i siva boja. Iz toga proizilaze poznati nazivi Touch of Red i Touch of Grey.
Zvučnici su sakriveni sa donje strane televizora i zauzimaju već dosta puta pomenutu down firing poziciju. Televizor poseduje OSD senzore osetljive na dodir, smeštene sa strane. Veličina senzora je dovoljna čak i za ljude sa nešto debljim prstima i razmak između njih je dovoljan da ne biste greškom pritisnuli obe komande u isto vreme. Senzori prilično dobro reaguju na dodir i dovoljno je blago prisloniti prst na njih da bi ste izvršili komandu. LE-46A556 poseduje dodatne ulaze koji se nalaze sa bočne desne strane televizora koji dosta olakšavaju pristup. Postolje je pravouganog oblika i napravljeno je od providne plastike, sto se ne sreće tako često. Napokon, televizor poseduje Ultra clear panel koji smo dosta najavljivali u prethodnim testovima.
Za Samsung LE-46A556 važi sve što je rečeno za manje modele iz ove serije, pa ćemo samo neke stvari ukratko ponoviti. Ipak, paneli su drugačiji, pa utisci o ovim modelima nisu potpuno identični, mada ih tehnologije koje ih prate čine jednakima u svemu ostalom. Reći ćemo i to da ga krasi izuzetan kvalitet izrade, a pošto se radi o modelu za 2008. prisutan je i LAN konektor kao i DLNA kompatibilnost, dok sam uređaj ima mogućnost pristupa brojnim internet servisima. Sve to je, ipak, ograničeno u odnosu na modele iz B, a pogotovo C serija. LE-46A556 koji ima solidno nisku cenu (a koja bi, ruku na srce, mogla da bude i niža jer se radi o starom modelu), ipak ima taj nedostatak da ne poseduje 100 Hz procesiranje slike. Ipak, osim Real Cinema 24p moda, koji nije bez svojih sitnih flickering problema, tu su samo Ultra Clear Panel, dok USB port čita samo mp3 i JPEG fajlove.
Nedostaje i senzor ambijentalnog osvetljenja koji se brine da prikaz slike uvek bude optimalan. Kada je prikaz čisto crne i tamnih nijansi u pitanju, LE-46A556 pokazuje iznenađujuće dobre rezultate za jedan CCFL LCDTV. Možemo čak reći i da je odlično prošao u testovima gradijenta i dinamike. Ako u obzir uzmemo da se radi o LCD ekranu, koji pritom nije potpomognut „LED diodama“, koji pritom i pripada staroj generaciji i to nižoj klasi, slobodno ćemo reći da je teško očekivati bolje od viđenog. Boje su jarke, a opet, kolorna paleta zadržava prirodnost, bez efekta izveštačenosti i samo sa manjim problemom pri prikazu nijansi lica, i uz izražen hue problem (sivi gradijenti nekad vuku na magentu ili pink). LE-46A556 prikazuje SD video materijal prilično solidno, a de-noise algoritmi ne prave veće probleme niti artifakte. Kada to znamo, možemo samo reći da smo i prikazom HD videa zadovoljni s tim što je judder reduction algoritam povremeno pravio probleme koji su bili izraženi u samom testu ove funkcije.
Vidljivi uglovi su, s druge strane, bili veoma dobri, a ako od ovog modela, shodno ceni, ne očekujete mnogo, može se reći da se radi o veoma dobrom CCFL LCDTV uređaju niže klase.
Specifikacija:
Samsung LE-46A856 je daleko ozbiljniji model. Dizajn je jednostavan i elegantan, te nam se izuzetno dopada. Konektivnost televizora je odlična. Televizor poseduje čak 4 HDMI porta, od kojih se 3 nalazi sa zadnje strane i četvrti koji se nalazi sa desne bočne strane televizora.Jedan od tih portova je predviđen baš za povezivanje sa računarom a to je HDMI 3 port. Od ostalih konekcija poseduje VGA (D-sub) ulaz, Component ulaz, Analogni audio izlaz, Digitalni audio izlaz (Optical), 2 DVI audio ulaza, ulaz za slušalice, LAN ulaz, 2 skart priključka i antenski ulaz. Sa strane televizora imamo dva USB ulaza, jedan označen sa HDD, četvrti HDMI ulaz i Composite ulaz. Pomenuli smo LAN (Ethernet prikljucak). Možda ste se zapitali čemu on služi. Radi se o opciji “Internet@TV” Na televizoru možete da downloadujete “Widgets”. Pomocu “Widgeta” imate ograničenu konektivnost sa internetom u vidu vesti, vremenske prognoze, Flickr servisa, pa cak i Youtube widget koji će vam se verovatno najviše svideti. Možete puštati klipove sa Youtuba direktno na vašem televizoru. Ove opcije su korisne, i za ovakve stvari će vam zameniti vaš PC, naravno ne u potpunosti. Navigacija je malo otežana jer nemate tastaturu i miša, već se navigacija vrši preko vašeg daljinskog upravljača. Naravno, da bi ste mogli zapravo nešto da otkucate, Samsung vam je obezbedio “On screen Keyboard”
U pitanju je, naravno Edge-lit LED LCDTV više klase (mada postoji i serija 9), a pojavio se početkom leta 2008. godine, koji nažalost podržava i dimming opciju koja nas je toliko živcirala na ovim modelima i koja se zadržala i na većem broju modela iz B serije (2009. godina).
Putem USB porta možete, očekivano, povezati eksterni hard disk ili flash disk. Time dobijate mogućnost da puštate muziku, slike i filmove. Ove mogućnosti su po defaultu podrzane u firmweru televizora. Ono što će većinu vas obradovati je da mozete puštati filmove u MKV (Matroska) formatu čak i u 720p i 1080p rezoluciji, ali LE-46A856 ima isti problem sa većim fajlovima od 4.5 GB, pa će tako većina 1080p rip-ova otpasti kao opcija. Nismo siguni da postoji neki workaround za ovaj problem, ali o svemu možete prodiskutovati na našem forumu. Samsung LE-46A856 poseduje i Wireless DLNA tehnologiju, pomoću koje možete bežično streamovati bilo koji Media sadržaj na televizor sa vašeg laptopa, mobilnog telefona ili video kamere i sličnih uređaja koji podržavaju DLNA. Primer je da želite da pustite neki film sa vašeg laptopa direktno na ekran televizora bez ikakvih kablova. Dovoljno je da pustite film na laptopu i televizor će ga prepoznati i bežično ga streamovati. Ako ne želite DLNA bežičnim, možete streamovati materijal putem Ethernet kabla. Dovoljno je povezati vaš računar sa televizorom i spremni ste za žično streamovanje.
Samsung LE-46A856 je jedan od boljih Edge-lit LED backlight LCDTV koji se našao na ovom velikom uporednom testu. I dok mu reflektivnost ekrana ne ide u prilog, sve ostale karakteristike su bile top notch, uključujući i savršenu regulaciju judder nuspojave. Kvalitet reprodukcije crne je veoma dobar, a dimming opcija skoro da nimalo ne smeta – moguće je da je konkretan primerak imao nešto noviji firmware koji je optimizovao upotrebu ove funkcije (ili nuspojave, zavisi kako gledate na čitavu stvar). Preciznost kolorita je na visokom nivou, ali ipak nije toliko dobra kao kod već hvaljenog LG 46LH9000 modela ili nekih Sony LCDTV uređaja o kojima ćete tek čitati na narednim stranama (pod uslovom, naravno, da čitate sve redom). Dakle, Bravia modeli novije generacije (Bravia Engine 3) i dalje reprodukuju tonove kože za nijansu bolje. S obzirom na to da poseduje Motion Plus 100 Hz, redukcija blur-a u brzim scenama je odrađena gotovo bez greške, tj. baš kao što bismo i mogli da očekujemo od uređaja ove cene i klase. Ipak, testovi su pokazali određenu dozu “afterglow” efekta, što je i očekivano za prve generacije modela sa 100 Hz+ procesiranjem. Kako biste zadržali dobru dinamičku rezoluciju i pri gledanju filmova, ali i sportskih scena i igara, morate se malo poigrati sa blur reduction i de-judder slajderom kako biste došli do optimalnog podešavanja, ali će se, na kraju balade, trud itekako isplatiti.
Još jedna stvar karakteristična za modele za 2008. godinu je nešto inferiorniji upscaling algoritam, kao i blagi artefakti prilikom agresivnijih de-noise primena. Sa HD materijalom, kao i 24p Real Cinema, 3:2 pulldown ili de-interlacing algoritmima nismo imali problema. U slučaju da se 100 Hz procesiranje uključi do maksimuma, testovi pokazuju da je maksimalna pokretna rezolucija ovog modela negde oko 750 linija, što nije previše loše.
Uniformnost ekrana je na solidnom nivou, ali ne može da se poredi sa Full LED modelima (logično, Edge lit LED modeli u ovoj kategoriji umeju da podbace). Vidljivi uglovi su dobri, ali ne i najbolji koje smo videli u ovoj klasi, mada se sasvim slobodno može reći da ne kvare odličan utisak koji ovaj LCDTV generalno ostavlja na korisnika, testera i posmatrača. Svakako, LE-46A856 nije bez svojih grešaka, ali ipak bi trebalo napomenuti da o
