Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Uporedni test Plasma TV uređaja Q3, 2010: drugi deo
Činjenica je da su LCDTV uređaji daleko popularniji i brojniji. Plazma televizori se, ruku na srce, ne prave ispod veličine od 37 inča, oni su i za nijansu podložniji kvarovima, osetljiviji na transport i nešto su veći potrošači elekrične energije – mada je i na ovim poljima plazma tehnologija dosta napredovala. I dok TFT panele razvija i proizvodi daleko veći broj proizvođača, (a sami ekrani od tečnih kristala se nalaze svuda – od displeja na satovima i mobilnim telefonima, preko ekrana unutar monitora i TV aparata, sve do ogromnih ekrana u izlozima i na bilbordima), plazma tehnologija je u nešto užoj upotrebi, pa se gotovo isključivo može naći u TV prijemnicima. Istina, televizor je danas i mnogo više od TV prijemnika, jer mnogi modeli imaju ne samo mogućnost da rade kao monitori, već i da (autonomno) pristupaju internetu, a uz to i dekodiraju DivX ili HD video (pa i audio) signal ili snimaju TV program. Upravo zbog toga je i priča o HDTV uređajima, testiranje istih i sve ono što nas očekuje u budućnosti (ko je rekao 3D?) jako uzbudljiva. Nakon četiri uporedna testa LCDTV uređaja i prvog uporednog testa “plazmi”, odlučili smo se da uradimo još jedan manji uporedni test PDP HDTV uređaja, najpre jer na prvom (zbog svetskog prvenstva u fudbalu), na stanju u domaćim prodavnicama (Tehnomarket Evropa, Tehnomanija i CTShop) nije bilo najzanimljivijih modela dijagonale od 46 inča. U međuvremenu, oni su stigli, pa je bio red da i njih obuhvatimo u našem pregledu. Kao i ranije, eliminisali smo plazma TV uređaje koji rade u rezoluciji 1024 x 768 i 1366 x 768 piksela (koliko god njihove cene bile primamljive).
Plazma ekran je, dakle, kao i LCD ili OLED, jedan od tipova ravnog i tankog ekrana i sastoji se od velikog broja ćelija u kojima se nalazi smeša plemenitih gasova, najčešće helijuma, neona i ksenona. Ovi gasovi se, slično onom u neonskim lampama, pod naponom pobuđuju i prelaze iz gasovitog agregatnog stanja u stanje plazme, koja zatim emituje svetlost u ultraljubičastom opsegu, koje ljudsko oko ne može da detektuje. Ipak, ova svetlost pobuđuje fosforecentni premaz unutar ćelija, koji emituje svetlost vidljivog spektra. Svaki piksel poseduje tri subpiksela u jednoj od osnovnih boja, baš kao i kod LCD matrice, s tom razlikom što (sub)pikseli kod plazme emituju svetlost, dok je kod LCD-a samo prelamaju (i pretvaraju u određenu nijansu). Sam plazma ekran se sastoji od plazma matrice, koju čine stotine hiljada ćelija sa smešom plemenitih gasova, koji je smešten “u sendvič” između dve staklene ploče, koje nisu identične. Plazma matrica se, kao što možete videti na priloženom crtežu, sastoji od samih piksela, ali i neophodnih elektroda: elektrode za adresiranje piksela se nalaze iza matrice, dok su elektrode za ekran smeštene ispred matrice, između dva sloja od posebnog materijala, koji je dodatno premazan tankim slojem magnezijum-dioksida i zajedno sa display elektrodama čini prvi dielektrik. Pod naponom, dielektrici se na tačno određenim adresama postavljaju na različite nivoe napona i u odnosu na sloj dielektrika sa elektrodama za adresiranje (address) prave različite razlike potencijala (napona), što subpiksele na određenim pozicijama pobuđuje, jer se gasovi pretvaraju u plazmu, emituju ultraljubičastu svetlost koja pobuđuje fosfor unutar ćelija, koji zatim emituje vidljivu svetlost u određenoj boji i intenzitetu. Plasma ekran možete posmatrati kao matricu sastavljenu od stotina hiljada neonskih lampica i sasvim je jasno zbog čega on nema problem sa vidljivim uglovima. Najjednostavniji način da se objasni zbog čega plazma nema problema sa vidljivim uglovima je sledeći: svaki piksel emituje svetlost i to u „svim pravcima prema posmatraču“, dok svetlost koja dolazi sa LCD-a potiče od pozadinskog osvetljenja, pa na LCD ekran možete gledati kao na skup malenih ključaonica, poput onih na vratima. Kada gledate kroz ključaonicu, najviše ćete videti ako gledate kroz nju sasvim pravo. Ako se pomerite u levo ili desno, videćete sve manje i manje.
Kako smo testirali?
Kao i prilikom prošlog testa, moramo naglasiti da su uslovi za testiranje bili veoma loši – svi modeli sa uporednog testa koji sledi su bili testirani u prodavnicama prodajnih lanaca Tehnomarket Evropa i ComTrade Shop. I ovoga puta, osvetljenje pod kojim smo radili je bilo veliko, TV aparati na različitim visinama (od poda sve do iznad naše glave), a mi smo često morali dosta toga da improvizujemo, jer za neke od modela nismo uspeli da dobijemo ni daljinski upravljač! Osim činjenice da nismo mogli da upoređujemo prikaz crne boje i nivo probijanja pozadinskog osvetljenja, jer je na svakom modelu pod ovim osvetljenjem prikaz crne boje bio identičan. Idealno bi bilo da je bilo moguće doneti svaki od modela i testirati ga u kontrolisanim, “laboratorijskim” uslovima, u kojima bi bilo moguće oceniti dubinu crne, tačnost boja, vrednosti gamme, uniformost crne boje i da li postoji backlight bleed. Kada su ove informacije u pitanju, za dobar broj modela smo morali da se poslužimo i informacijama kojima smo raspolagali, bilo zvaničnim, bilo nekim drugim, tu uključujući i informacije sa različitih specijalizovanih foruma koji se bave HDTV tematikom.
Ako neko smatra da je jednostavno organizovati prevoz više desetina HDTV uređaja iz radnje do kuće, pri čemu najveći broj njih moraju da nose dve osobe, onda mi takvu osobu pozivamo da nam pomogne u realizaciji narednog teksta. Ne samo da naše prodavnice nisu spremne ni da izdaju robu na test, već bi i za ozbiljniji test u kontrolisanim uslovima bilo potrebno mnogo vremena i resursa – za jedan dan bi se u tim uslovima moglo istestirati svega 3-4 modela, što znači da je za ceo test potrebno 10 do 15 radnih dana, ako u sve uključimo i transport. Kada su TFT monitori u pitanju, za njih važi sasvim druga priča jer dijagonale idu samo do 24 inča (retko kada više) i mnogo ih je lakše transportovati, te njih uvek testiramo u idealnim uslovima.
Za testove televizora smo i ovoga puta koristili pozajmljeni notebook, a ovoga puta je to bio jedan HP ProBook računar sa HDMI priključkom i discrete Radeon Mobility HD grafičkom kartom sa sopstvenom memorijom, koja podržava video akceleraciju. Od softvera smo uglavnom koristili program pod imenom “Checkemon” koji je zapravo namenjen testu TFT monitora. Drugi program koji je korišćen dosta manje je bio program pod imenom “MonitorTest”. Od filmova koje smo koristili na testu su se našle Full HD verzije filma “300”, “Dark Knight”, ali i “Matrix Revolutions”, “Star Wars Episode III” i nekoliko epizoda serije Lost u DivX SD, 720p i 1080p rezoluciji. Od plasma TV aparata smo testirali samo Full HD modele, a dosta manje pažnje smo posvetili modelima koji će uskoro biti povučeni iz prodaje. Iako smo za testiranje plasma TV-a izbacili neke od testova (provera odziva i vidljivih uglova, npr.), morali smo da obratimo više pažnje na procesiranje signala, a napravili smo i test koji otkriva problem sa zadržavanjem starog prikaza slike ( image retention), o kome smo pisali u uvodu. Pošto eventualnu pojavu burn-in efekta iz razumljivih razloga ne možemo da testiramo, testirali smo upravo kakva je situacija sa image retention-om, kao i da li postoji odraz slike na staklu i koliko je izražen, a obratili smo i više pažnje na uticaj refleksije i okolnog osvetljenja na ukupan prikaz slike.
LG Infinia 50PK250 i 50PK350
U samom startu ćemo napomenuti da je razlika između modela PK350 i PK250 u isključivo u tome što slabiji model ima jedan HDMI manje, kao i da mu nedostaje mogućnost reprodukcije DivX i HD video formata (iako verujemo da postoji hack koji omogućava da se ova opcija uključi). Osim male razlike u dizajnu, razlike između ova dva modela ne postoje, pa ćemo ih opisati kao da se radi o jednom modelu. Kompanija LG je poznata po vanserijski dizajniranim HDTV uređajima, bilo da se radi o Scarlet LCDTV prijemnicima koji su pre par godina osvojili ogroman broj nagrada, sve do Infinia serije ekrana bez okvira (borderless design). I dok na tržištu LCDTV uređaja postižu brojne uspehe sa svojim, uglavnom IPS baziranim CCFL i Full LED televizorima, na tržištu „plazmi“ još uvek nisu postali priznati kao što je to slučaj sa Samsung-om, ali su na dobrom putu da i to ostvare. U prodaji smo, kao i prošli put, naišli samo na nekoliko LG plazma HDTV ekrana, od kojih su samo dva 50-inch modela imala dovoljno dobru specifikaciju da se kvalifikuju za naš uporedni test (drugim rečima, podržavali su Full HD rezoluciju i nisu modeli stariji od dve godine). Pre mesec dana, to su bili modeli iz viših serija (PK760), a sada su tu dva slabija, jako slična modela.
LG Infinia 50PK350 i PK250 su kvalitetno izrađeni plasma TV uređaji. Tu ne mislimo samo na očekivano sjajni dizajn, a ni činjenicu da su tanki za budget modele. Ne mislimo ni na kvalitetan finiš, njegove slim linije (nisu tanki kao 50PK760, a u odnosu na poslednje LED serije iz LG-a i Samsung-a, može se reći da imaju i dubok profil) već na činjenicu da se za osetno manje od 1000 evra dobija 600-Hz sub-field drive plazma poslednje generacije sa impresivnom dijagonalom. Ako ste pogledali specifikaciju, vidite da ovaj TV podržava zaista dosta novina o kojima smo već pisali u uporednim testovima LCDTV uređaja. Ne možete očekivati da ova klasa nudi one “internet” pogodnosti kao što je LG NetCast (YouTube, AccuWeather, Skype, widgeti itd.). USB 2.0 konektor možete iskoristiti da povežete eksterni hard disk, flash drive, a sa njega će u TV ugrađeni plejer reprodukovati MP3 i WMA muziku, nekoliko formata slika, ali i mnoge MPEG2 i MPEG4 video formate, uključujući i DivX (HD) i x264. To, naravno, ne važi za model PK250. Kao i modeli opisani u prethodnim testovima, 50PK350 stiže za podrškom za Clear Sound 2, a tu su i „čarobnjaci“ za podešavanje slike na svakom od izvora, sve sa ilustrovanim objašnjenjima o tome šta koja opcija znači i zbog čega je bitna. I na modelu iz ove klase je, dakle prisutan sistem za podešavanje kvaliteta slike – poseban vodič za regulisanje kvaliteta koji vam omogućava da lako regulišete kvalitet slike prema sopstvenoj želji ili preporučenim pravilima. Naravno, tu su i AV mode II i 24p Real Cinema tehnologije.
Zvučnici su i ovoga puta doslovno skriveni (Invisible Speakers), a kako smo čuli još pre nego što su se ovi TV aparati pojavili, LG je napravio popriličan tehnološki (i PR) prodor sa svojim “nevidljivim” zvučnicima, koji je podesio stručnjak za zvuk, gosn. Mark Levinson. Naime, kako sami kažu – čitav prednji panel pretvoren je u sistem zvučnika. Takođe, tu je i poboljšana Clear Voice 2 funkcija koja omogućava da se frekvencija ljudskog glasa izdvoji od ostatka zvučne slike i to u 13 koraka (od -6 do +6). I pogled na specifikaciju, kada su podržane video tehnologije u pitanju, učiniće da od ovog velikog plasma TV set-a očekujete više. Tu je 600 Hz sub-field drive, baš kao i kod novijih Neo-PDP plasma ploča iz Panasonic-a. S druge strane, za televizor ove dijagonale, mogućnosti i dizajna, cena koja je manja od 1000 evra se čini kao prilično povoljna, ali nije za očekivati da PK350 i PK250 budu bolji od skupljeg modela.
Prvi pogled na desktop i nekoliko testova koji otkrivaju reprodukciju crne, dinamički opseg i kontrast su nas naterali da se poigramo sa podešavanjima i pogledamo šta nam to „čarobnjak“ preporučuje. Zatim smo, povedeni iskustvom, krenuli u „manuelnu“ kalibraciju i tako doveli nivo crne na prihvatljivo dobar nivo, pritom se trudeći da zadržimo detalje u senci vidljivim, ali i da ne „uništimo“ svetlije delove sive. To nije bilo toliko teško jer LG 50PK350 ima veoma dobar statički kontrast, a dobro se bori i sa okolnim osvetljenjem i refleksijama. Kasnije smo morali da se vratimo upravo na ovaj model, jer smo shvatili koliko su nove Panasonic i Samsung „plazme“ i na ovom polju bolje od onoga što smo očekivali da ćemo videti, ali i u rangu sa Panasonic „plazmama“ od samo pre dve godine. Sitnije ćelije i moćniji sub-field drive nisu marketinške cake, nove plasma ploče zaista jesu donele vidljive pomake na bolje, čak i tamo gde smo mislili da je teško da može (mnogo) bolje.
Reprodukcija boja je nešto što „plazmama“ prirodno „ide od ruke“, pa smo bili pomalo iznenađeni što smo viđali i LG LCDTV uređaje koji su se bolje snalazili sa prikazom tonova ljudske kože. Toplina boja, prirodnost, ujednačenost nijansi i odsustvo boljke koja se često javljala kod LCD-ova, a koja se ogleda u tome da neki od kolornih kanala bude intenzivniji od ostalih – ništa od toga nećete videti na LG 50PK350 „plazmi“, ali nam se nije preterano dopala reprodukcija sivih nijansi i smatramo da je to moglo nešto bolje. LG 50PK350 i PK250 su veoma dobri kada je u pitanju up-scaling SD sadržaja, baš kao i poslednja generacija LCDTV uređaja ove kompanije. Sa odzivom problema ne može ni da bude, baš kao ni sa vidljivim uglovima, pa za to nemojte ni da pitate. Refleksije ekrana nisu velike, a stakla između kojih se nalaze plasma ćelije su postavljena blizu, pa nećete imati problema sa senkom kada sliku posmatrate iz velikog ugla – ovakvi problemi mogu da se jave kod starijih modela (pogotovo Panasonic) „plazmi“.
Problem koji nas je pre mesec dana sprečio da preporučimo Infinia 50PK760 model – image retention, nije izražen kod modela 50PK350, ali jeste, u nešto manjoj meri – kod testiranog primerka 50PK250. Nije nam baš jasno zbog čega je to slučaj – da li se radi o razrađenosti samog panela i da li bi ova mana vremenom nestala (posle par stotina radnih časova)? Odgovore nismo uspeli da nađemo ni na stranim forumima, posmatrajući različita iskustva koja imaju vlasnici nekoliko modela ovih Infinia “plazmi”. Ponovićemo: problem nije izražen kao kod LG 50PK760, koji je imao veći problem sa “zadržanom slikom” u daleko većoj meri nego naš dve godine star 400 Hz sub-field drive model Panasonic plasma uređaja. Ne samo da se zadržavanje desktop slike sa kontrastnim detaljima zadržava nakon što se slika „ugasi“, što je donekle i očekivano, već se „eho“ tog prikaza zadržava i u narednim „frejmovima“ (sve do nekoliko desetina sekundi). Iskustva običnih ljudi i testera širom sveta su pokazala da je problem i veći nego što smo mislili, jer se „eho“ kod mnogih korisnika zadržava i po nekoliko desetina minuta, pa pre podseća na kraći burn-in nego na daleko benigniji problem koji se naziva image retention. Ovaj efekat u pravom smislu reči, postoji na najvećem broju „plazmi“, ali se „eho“ stare slike (obrisi i konture visokog kontrasta koji su do maločas bili prikazani) sklanjaju čim se pojavi novi sadržaj. Sa LG 50PK760 to nije slučaj, pa se dešavalo da se poslednji obris svetle scene i dalje blago nazire preko tamne scene u filmu, koja je došla odmah nakon svetle. Kod modela 50PK350, image retention je bio vidljiv, ali i kada se desi, obrisi kontrastne scene su vidljivi sekund-dva tokom prikaza sledeće scene, što i ne smeta. Kod testiranog primerka modela 50PK250, ovaj problem je bio izraženiji, ali opet ne u tolikoj meri kao kod Infinia 50PK760 koji smo testirali pre nešto više od mesec dana. Iako je image retention nešto izraženiji u prvih 200 radnih sati svakog plasma HDTV uređaja, ovako izražen problem nije zapamćen ni kod prvih generacija plazmi, pa se ovakav problem može verovatno nazvati i fabričkom greškom.
Specifikacija (Infinia 50PK250):
Specifikacija (Infinia 50PK350):
Panasonic Viera TX-P46G20E
Panasonic je izuzetno cenjeno ime u svetu plasma televizora, u kome i postavlja standarde prema kome se svi ostali mere. Tu je, sasvim moguće i usamljen, iako se Samsung po kvalitetu pojedinih modela približio Panasonicu, baš kao što se Panasonic pre nekoliko godina približio tada neprikosnovenom Pioneer-u, koji se povukao sa tržišta kao proizvođač “plazmi”. U svetu LCDTV uređaja ne postoji samo jedan proizvođač koji je gotovo uvek najbolji i koji “beži” konkurenciji i postavlja im domaće zadatke, jer se dešava da nekad Sony ima apsolutno najbolji model, pa ga onda narednih meseci Samsung u nekom domenu nadmaši, samo da bi, ubrzo zatim LG pokazao da se i sa njihovom IPS+Full LED top modelima ne valja zavitlavati. Panasonic je tokom 2008. i 2009. godine zaista napravio ogroman uspeh sa G10 serijom “plazma” televizora, pa se od G20-ica s pravom očekivalo mnogo. G20 je predposlednja top-of-the line serija plasma ekrana koja ne podržava 3D. Najjača serija “V” koja je takođe “2D” se retko sreće na ovim prostorima. Panasonic je najavio i “T” pod-verziju serije “G” (GT20), koja će doneti podršku za 3D i u niži segment, pa jedva čekamo da vidimo koliko će GT modeli biti skuplji od odgovarajućih G modela i da li će, osim “3D” opcije, doneti nešto novo i kada je sam prikaz slike u pitanju. Voleli bismo da se neke od fenomenalnih “KURO” osobina iz V serije, što pre, spusti u viši segment srednje klase, tj. u G seriju…
Panasonic P46G20E košta kao bolji CCFL modeli LCDTV uređaja iz Sony-ja (ove dijagonale, naravno) i svakako je jeftiniji od LED modela iz Samsung-a ili LG-a, što znači da nije preterano skup za ono što nudi. Spolja gledano, Panasonic je ostao Panasonic – izgleda jako slično modelima iz 2008. i 2009. godine, a znamo koliko se Samsung i LG trude da privuku kupce na ovaj način. Mnogi Panasonicu i zameraju što je tako fantastično napredan flat panel televizor obukao u tako obično odelo, ali mi smatramo da je to bolje nego da P46G20E bude najtanja “plazma” na svetu, sa providnim postoljem i tasterima osetljivim na dodir, koja će zbog svega koštati 500 evra više.
Kontrast od 5.000.000 : 1 je realniji podatak od onog koji ćete naći kod LCDTV uređaja, jer P46G20E može da prikaže kompletnu crnu – odnosno nula kandela po kvadratnom metru. G13 ploča podrazumeva 600 Hz Sub Field Drive sa Intelligent Content Creation Pro sistemom (pogledajte specifikaciju), a tu su i 4 HDMI konektora, od kojih je jedan u verziji 1.4 (da, da), te SD karticu, ali i USB priključak koji će sa flash drajva pustiti sve poznate SD i HD kodeke i “kontejnere”, ali će primiti i USB tastaturu, WiFi dongle ili pravi hard disk na koji ćete moći i da snimate program! Dakle, bez ikakve buke, Panasonic je na novom modelu odlučio da ponudi sve. I bilo je vreme, jer su u ovim stvarima zaostajali za konkurencijom, a sada se čini da su im dali domaći zadatak. LAN priključak je takođe prisutan, a VieraCast Online sistem (DailyMotion, Skype, YouTube, Picasa, AceTrax, Weather Channel…) je sličan onima koji nude Samsung i LG na skupljim modelima.
No, najbitnija stvar za sve ljubitelje “plazmi” je kvalitet slike, tj. ono bolje nudi ovaj “prozor u svet” u odnosu na većinu LCD-ova. Koliko je, G20 serija bolja od G10 i kako je to Panasonic postigao? Prvo, nova NeoPDP ploča poseduje sitnije ćelije koje su pritom i redizajnirane, kao i napredniji fosforni premaz u njima, a nova smeša plemenitog gasa ima bolja “discharge” vremena. Poboljšan je stakleni filter, smanjena je i debljina samog panela, a dosta je urađeno i na V-Real Pro “endžinu” za procesiranje statične slike i video materijala. Ovo je već peta generacja V-Real Pro video processing engine-a. 600Hz Sub Field drive ne znači, kao što mnogi misle, da je osvežavanje ekrana na 600 Hz. Objašnjenje je dosta drugačije. S obzirom na to da se slika tokom emitovanja šalje procesoru 50 ili 60 puta u sekundi (50 Hz za PAL standard, 60 Hz za NTSC standard ). Umesto da sliku ponovi jednom u svakom pedesetom ili šezdesetom delu sekunde, Sub Field drive isti “frejm” u intervalu od 1/50 ili 1/60 sekundi ponovi dvanaest, odnosno deset puta, što znači da se slika „osvežava“ 600 puta u sekundi, iako je krajnji prikaz slike na 100 ili 200 Hz.
U odnosu na prošlogodišnji model, kontrast je povećan sa 2.000.000 : 1 na 5.000.000 : 1, a tu je i THX sertifikat za kvalitet slike. Panasonic se posebno ponosi svojim Intelligent Frame Creation sistemom koji je, kako kažu, najnapredniji takav sistem i jedini koji se uvek oslobađa efekta “štucanja” slike (judder) i to ne po cenu da se uz to pojave artifakti. Kvalitet prikaza boja je doveden na još viši nivo, a slično važi i za impresivne rezultate koje ovaj PDP pokazuje u testu u kome tražimo koliko je jedan ekran dobar u prikazu suptilnih detalja u senci (shadow detail test). Prikaz tamnih tonova i crne je takav da ćete zlatnim slovima zabeležiti onaj dan kada ste konačno kupili vrhunsku Panasonic “plazmu”. Nivo detalja koji se nazire iz crne će učiniti da možda po prvi put vidite nešto što ranije niste videli u svom omiljenom filmu i niste znali da je bilo tu. U isto vreme, Panasonic TX-P46G20E je sposoban da prikaže i svetle tonove, baš kao što bi to morao da može i Full LED LCDTV sa local dimming opcijom, ali s tom razlikom da između crnih i tamnih linija nema “oreola” koji se javljaju zbog manje guste mreže LED dioda (u odnosu na “mrežu” piksela) iza delova slike koji bi trebalo da budu tamni, odnosno svetli. Tvrdimo da je posmatranje filma visoke definicije sa Blu-ray-a ili nekog .mkv fajla na dobro podešenoj P42G20E “plazmi” za klasu bolje iskustvo nego posmatranje istog tog filma na bilo kom LCD televizoru. To bi mogao da vam kaže svako ko je poznavalac fotografije i filma, pa ako poznajete nekog ko se ozbiljno ili profesionalno bavi kinematografijom, slobodno mu pokažite isti film na LCD-u i jednoj ovako sjajnoj “plazmi”. Čak iako je vrhunski i dosta skuplji Full LED LCDTV ponudio iskustvo u gledanju filmova koje je jako blisko iskustvu kakvo biste imali na P46G20E, razlike između LCD-a i “plazme” postaju sve očiglednije kako se budete pomerali u odnosu na idealni vidljivi ugao. Kod PDP ekrana taj problem i dalje ne postoji…
Ne samo da je prikaz tamnih tonova odličan (courtesy of Infinite Black technology) – isto važi i za detalje u svetlijim delovima, koji, za razliku od onih kod LCDTV uređaja sa visokim kontrastom – nimalo ne “vrište” već su prirodni i konzistentni sa onim što posmatrate. To ne znači da ova plazma ima manju dinamiku, već samo da je crna toliko dobra, da svetle nijanse ne moraju da vam “izbiju oči” kako bi bio postignut visok kontrast. Osvetljenje i uniformnost su idealni, a to je i logično jer “plazma” nema pozadinsko osvetljenje niti probleme koje mogu da donesu difuzori ili promena ugla pod kojim posmatrate ekran. Vidljivi uglovi su “beskonačni”, tj. čitavih 180 stepeni i sve boje, ali i kontrast izgledaju identično bez obzira na ugao pod kojim se ekran posmatra. Istina, najsvetliji tonovi i potpuno bela slika ne izgleda toliko svetlo kao na boljim LCDTV uređajima i ako posmatrate TV program tokom dana ili uvek volite jako osvetljene prostorije, moguće je da će vam slika na plazmi izgledati manje ubedljivo. Ipak, mi ne poznajemo nikoga ko ima toliko osvetljen prostor, pa nijednoj plazmi ne možemo zameriti to što prikaz najsvetlijih tonova ne može da se poredi sa intenzivnošću sunčevih zraka koji kroz prozore padaju u sobu.
Kvalitet prikaza boja je dosta poboljšan i već fabrički, boje su podešene kroz brojne THX sertifikovane profile. Boje su i na P46G20E “plazmi” u startu malo intenzivnije nego što bi bilo idealno (za sve modove osim možda za gaming primenu). Ako malo smanjite zasićenost, doći ćete do gotovo idealnog prikaza boja, koji nadmašuje čak i najbolje Sony LCDTV uređaje (iako je razlika zaista suptilna i gotovo neprimetna). Svi tonovi deluju prirodno, sa akcentom na tonove ljudske kože. Ako bismo morali da poredimo, ipak smatramo da je P42G20E imao za nijansu ubedljiviji prikaz skin tonova. Nije da smo kod P46G20E uočili nekakve greške, samo smatramo da je zaslužena ocena za prikaz ovih problematičnih tonova kod većeg modela 9.5, dok je kod manjeg čista desetka. Procesiranje video signala i judder reduction algoritmi su gotovo savršeni i u rangu sa poslednjom generacijom Samsung i Sony (Bravia Engine 3) LCDTV uređaja. Primetan je minimalan broj grešaka i mali gubitak detalja kada se aktiviraju de-noise sistemi, a upscaling video signala SD rezolucije radi veoma dobro, iako bismo morali da primetimo da Bravia Engine 3 ovde možda ima malu prednost. Naravno, motion resolution test pokazuje da je pokretna rezolucija punih 1080 linija!
Panasonic Viera TX-P46G20E je jedna od najimpresivnijih plazmi koju smo testirali i nama lično je izuzetno interesantan samo zato što ima idealnu dijagonalu – 46 inča. Ovaj „plazma“ ekran, kada je ugašen, nije previše lep, niti je ultra-tanak, a ne spada ni u jeftine igračke. Ipak, opremljen je svim mogućim tehnologijama koje bi mogle da vam zatrebaju, a kada je HDTV ekran u pitanju, teško da ćete za 1250 evra naći išta bolje, jer takav ekran na našem tržištu prosto, ne postoji.
Specifikacija:
Panasonic Viera TX-P46S20E
Kao što smo ranije predstavili 42″ verzije S20 i U20 serija Panasonic plazmi, sada smo u prilici da testiramo zanimljivije dijagonale – od 46 inča. U Tehnomaniji su se u međuvremenu pojavile (verovatno su se na vreme pripremili sa “Back to School” sezonu) upravo G20, S20 i U20 serije u dijagonali od 46 inča, a nas je prilično zanimalo koliko se razlikuju od malo manje braće. Odmah ćemo napomenuti da gore predstavljeni P46G20E model košta oko 1250 evra, P46S20E je oko 250 evra jeftiniji (108.000 dinara, trenutno), dok je P46U20E još jeftiniji za nekih 80-90 evra (okruglo 100.000 dinara). Panasonic P46S20E je takođe model za 2010. godinu, poseduje G13 panel i 600 Hz Sub Field Drive, te VieraCast tehnologije i gotovo sve što nudi i G20 model. Ipak, razlike postoje, pa je možda sada pravo vreme da se upoznamo sa razlikama između serija, jer mnogo toga novog o kvalitetu slike na P46S20E plazmi nećemo moći da kažemo, jer je gotovo jasno da za njega važi sve što smo rekli i za P46G20E. Naravno, razlike koje smo uočili ćemo svakako napomenuti.
Prva flagship serija modela “plazmi” nosi oznaku VT25 (recimo, P46VT25E), a najbitnije što je za nju vezano je potpuno drugačiji dizajn i podrška za 3D. Uz ovaj model stiže i jedan ili dva para aktivnih “shutter” naočara. Svi modeli za 2010. godinu stižu sa novim NeoPDP ekranima koje karakteriše veće maksimalno osvetljenje i, istovremeno, niža potrošnja. Novi fosforni premaz i drugačiji oblik ćelija su nešto što je Panasonic preuzeo kada je otkupio prava na patente koje je ranije posedovao Pioneer. KURO tehnologija je implementirana u novu seriju Panasonic “plazma” ekrana, pa top serije imaju kontrast od 5.000.000 : 1 – bar one koje imaju tzv. Infinite Black Pro panele. VieraCast sistem je poboljšan i sada podržava brojne internet servise (Picasa, YouTube, Skype itd.), a tu je i DLNA sistem i podrška za reprodukciju video i audio fajlova. Posebno je zanimljiva i native podrška za Apple iPod i iPhone uređaje, sa kojih je moguća reprodukcija audio i video fajlova. Nažalost, veliki broj skupljih modela za 2010. godinu, pogotovo ako se radi o većim dijagonalama, teško je pronaći u Srbiji.
U odnosu na prethodno testirani model, kontrast je kod P46S20E “ostao” na 2.000.000 : 1 jer nedostaje Infinite Black tehnologija (koju podržavaju G20 (i najavljena GT20 serija), dok V20 i VT2x imaju i Infinite Black Pro), a nedostaje i THX sertifikat za instant-kvalitet slike. Nedostaju i VieraCast, DLNA i mogućnost reprodukcije nekih video zapisa. Naravno, na modelu S20 nije moguće ni snimanje TV programa na USB. Kvalitet prikaza boja je na veoma visokom nivou i kod P46S20E, a prikaz tamnih tonova je odličan, skoro kao na G20-ici, iako se razlika definitivno vidi. Kvalitet prikaza tamnih tonova kod S20-ice je sličan onome što nudi naša “referentna” plazma iz 2008. godine iz 46PY80 serije (PZ80 u nekim zemljama), što znači da je crna i dalje veoma veoma dobra, a detalji u senci vrlo vidljivi. Štaviše, P46S20E deluje kao kompletni deja-vu za oko koje je naviknuto na stari dobri TX-46PY80. Prethodno opisani G20 model je samo suptilno bolji i to se primeti ako imate oštro oko i znate gde da gledate i kako da napravite razliku. Za detalje u svetlijim delovima sive važi sve što smo rekli i za G20 model. Slika ne “vrišti” već je prikaz detalja i boja prirodan i konzistentan tokom posmatranja celovečernjeg filma. Osvetljenje i uniformnost su idealni, ponovo, kao i vidljivi uglovi. Kvalitet prikaza boja je izuzetno dobar, ali uz malo detaljniju kalibraciju u odnosu na onu koja je bila neophodna kod G20-ice. THX ipak rade svoj posao i nedostatak ovih profila / tehnologija se vidi, pa smo na testirani model primenili već poznata podešavanja (koja koristimo i na “plazmi” kod kuće). I bez THX-a i nekoliko drugih tehnologija, boje na S20 modelu deluju prirodno, uključujući tu i tonove ljudske kože. Procesiranje video signala i judder reduction algoritmi su gotovo savršeni i u rangu sa onim što smo videli kod G20 modela, što je i logično jer je tu Intelligent Frame Creation Pro tehnologija. Panasonic (na nekim sajtovima) navodi da ovaj model ima 600 Hz subfield drive motion-processing engine, što mu omogućava 1080 linija pokretne rezolucije. Ipak, naš test je pokazao da je pokretna rezolucija nešto manja punih 1080 linija (oko 1000 linija). Zanimljivo je da je 42-inčna verzija S20-ice imala, i po testu, punih 1080 linija pokretne rezolucije.
Bez obzira na nedostatke u vidu VieraCast sistema i reprodukcije multimedije, Panasonic Viera TX-P46S20E je odličan za one koji bi želeli vrhunski plasma HDTV pune 1920 x 1080 rezolucije sa G13 pločom poslednje generacije. Njegova cena je odlično odmerena, a za 250 evra više, možete dobiti za nijansu kvalitetniji prikaz i veliki broj atraktivnih tehnologija. Naravno, govorimo o prethodno opisanom modelu i našem miljeniku sa ovog testa – Viera TX-P46G20E.
Specifikacija:
Panasonic Viera TX-P46U20E
Na nekim tržištima, model TX-P46U20E i ne postoji, ali na istočno-evropskim označava model koji je identičan prethodno opisanom, uz tu razliku da specifikacijama za oba (S20 i U20) modela piše da podržavaju reprodukciju video materijala, što nije tačno (ali je verovatno moguće uz hack). U specifikaciji se takođe navodi da U20 ima 900 linija pokretne rezolucije, što je rezultat starijeg 400 Hz Sub Field Drive sistema i to je jedina razlika u specifikaciji između modela S20 i U20.
Kvalitet prikaza boja je na veoma visokom nivou, baš kao i kod S20-ice, dok je prikaz tamnih tonova praktično identičan našoj “referentnoj” plazmi iz PY80 serije koja takođe ima 400 Hz Sub Field Drive. To znači da je crna i dalje veoma, veoma dobra, a detalji u senci vrlo vidljivi. Za detalje u svetlijim delovima sive važi sve što smo rekli i za G20 i S20 modele, jer se radi o istom G13 panelu. Osvetljenje i uniformnost su idealni, ponovo, kao i vidljivi uglovi. Kvalitet prikaza boja je, dakle, na izuzetno visokom nivou, ali uz malo detaljniju kalibraciju u odnosu na onu koja je bila neophodna kod G20-ice. Čak i bez THX-a i nekoliko drugih tehnologija, boje na U20 modelu deluju prirodno, uključujući tu i tonove ljudske kože. Procesiranje video signala i judder reduction algoritmi su, čini se, nešto elementarniji, pa smo videli pokoju grešku prilikom pulldown-a, ali ništa preterano strašno. Intelligent Frame Creation Pro tehnologija je izostala – tu je “samo” Intelligent Frame Creation, a kako Panasonic navodi da ovaj model ima 900 linija pokretne rezolucije, iznenadili smo se kad smo videli da naš test je pokazuje da je pokretna rezolucija više od toga i da se kreće oko 950 linija. Nijedan G13 model Panasonic PDP TV uređaja nije imao problem sa image retention-om, što dovoljno govori o zrelosti NeoPDP tehnologije.
Panasonic P46U20E je veoma dobar model plazma televizora, a kao i u slučaju “četrdeset-dvojki”, njen jedini “problem” je u tome što se za svega 70-ak evra više može pazariti model P46S20E. Kada bi koštao još 150 evra manje, i ovaj model bi mogao da od nas dobije preporuku. Ipak, ne možemo ga preporučiti, jer za 1000 evra svakako treba insistirati na 600 Hz Sub Field Drive-u, VReal Pro 5 i punih 1080 linija pokretne rezolucije. Naravno, to ne znači da P46U20E nije dobar “plazma” TV – ako ga pronađete za oko 850 evra, slobodno se odlučite i za njega.
Specifikacija:
Panasonic Viera TX-P50U20E
I ovoga puta nam je žao što na “stanju” nismo naišli na G20 model u 50-inčnoj varijanti, pa je “top” model u ponudi Panasonica (ako izuzmemo 54-inch na koji smo naišli i koji su nam dozvolili da uključimo i testiramo) ostao za neku narednu priliku. Panasonic P50U20E je prva generacija „pedesetice“ koja koristi NeoPDP generaciju panela, G13. Specifikacija je ista kao i za U20 model koji je četiri ili osam inča manji, što znači da su tu 400 Hz Sub Field Drive i 900 linija pokretne rezolucije. Umesto V-Real Pro 5, tu je V-Real Pro 3 (o razlikama smo pisali u prethodnim testovima). Njegova cena je umerena za ovako ogroman TV uređaj – čak 50 inča “plazme” poslednje generacije će vas koštati manje od 1000 evra, što je novac za koji ne možete dobiti odličan LCDTV iste dijagonale. I ovoga puta Panasonic izgleda jako slično modelima iz 2008. i 2009. godine, a znamo koliko se Samsung i LG trude da privuku kupce na ovaj način. Kontrast od 2.000.000 : 1 je tu jer nedostaje Infinite Black tehnologija. P50S20E podržava Intelligent Frame Creation Pro sistem (pogledajte specifikaciju), a tu su i tri HDMI konektora, ali ne i podrška za DLNA, iako je podržana reprodukcija video, audio i still image formata sa SD kartice ili USB flash drajva.
Poznato je da su veliki plazma ekrani ranije bili manje “svetli” od manjih i da je “optimum” nekih 42-46 inča. Istina, Viera P50U20E i P50S20E jesu manje svetli od svoje manje braće, ali je isto tako vrlo uočljivo to da je novi NeoPDP dosta svetliji od panela iste dijagonale iz prethodnih generacija. Dosta svetliji! Boje su vrlo žive, ali ne u startu žive kao na 46-inčnom G20 modelu, a možda ni kao na S20 modelu, koje smo pre toga testirali. Ipak, reprodukcija crne i tamnih tonova je i dalje na veoma visokom nivou, bez obzira na nedostatak Infinite Black tehnologije. Nema potrebe da ponavljamo da je slika uniformna i da problema sa vidljivim uglovima nikad nećete moći da primetite, jer je to prosto nemoguće.
Kvalitet prikaza boja je i kod Viera P50U20E “plazme” na veoma visokom nivou, baš kao i kod manje S20-ice. Crna je i dalje veoma veoma dobra, a detalji u senci vrlo vidljivi. Za detalje u svetlijim delovima sive važi sve što smo rekli i za G20 i S20 modele, jer se radi o istom G13 panelu. Uz malo detaljniju kalibraciju, možete postići još kvalitetniji prikaz boja, s tim što je ovoga puta poželjno da se još malo poigrate sa svakim od kolornih kanala ponaosob, pa će boje ubrzo i na P50S20E modelu biti prirodne, uključujući tu i tonove ljudske kože.
Prikaz HD video formata je, isprva, delovao kao manje oštar u odnosu na S20 model manje dijagonale, ali smo kasnije shvatili da to nije baš tako, već da je samo ekran dosta veće dijagonale (iako smo mislili da smo to – u glavi – uzeli u obzir). S druge strane, slici je definitivno nedostajalo nešto oštrine pri prikazu SD materijala, bilo sa “čiste” kablovske, bilo sa računara (DivX, DVD i sl.).
400 Hz Sub Field Drive i Intelligent Frame Creation sistemi se, zajedno sa 24p Real Cinema “obradom” brine za fantastičan prikaz originalnog holivudskog materijala, ali i brzih scena, bilo da je u pitanju sport ili igre (Xbox 360, PC i PlayStation 3 “source” bi trebalo da bude oslobođen većine procesiranja kako biste dobili što siroviju sliku i manji input lag). Judder u filmovima nismo primetili, a motion resolution test je potvrdio “prijavljenih” 900-ak linija. Da li je 600 Hz neophodno? Sasvim je dobrodošlo, baš za prikaz brzih scena, ali neki zaista sjajni LCDTV uređaji retko kada imaju i preko 800-ak linija, pa im to ne smeta da odlično prikazuju dinamički sadržaj. S obzirom na neke nedostatke koje ovaj model ima u prikazu SD materijala i malo slabiju specifikaciju, verujemo da postoje i nešto bolja rešenja od Panasonic Viera TX-P50U20E plazma televizora. Pre bismo preporučili S20 model ove dijagonale za malo više novca ili čak G20 model manje dijagonale…
Specifikacija:
Panasonic Viera TX-P54Z11
Prvi put smo testirali jedan plasma TV dijagonale veće od 50 inča, kao i cene koja dobrano prevazilazi granicu od 2000 evra. Za razliku od Panasonic PDP uređaja sa oznakama G, S, U ili X, serija Z predstavlja flagship modele, ultra-tanke i specijalno dizajnirane da privuku klijentelu koja “ne pita šta košta”. Ruku na srce, nije samo spoljašnjost adut ove serije, već bi ona trebalo da ponudi više od serije G i po kvalitetu prikaza. Već na prvi pogled se jasno vidi razlika – alu finiš, ultra tanak profil i potpuno crn ekran (čak i kada je TV isključen) pokazuju da se radi o klasi koju neće sebi svako moći da priušti. Panel je “dubok” tek nešto više od 20 milimetara, što je za jednu plazmu ove dijagonale impresivan podatak. Uz P54Z1 ide i Wireless HD risiver “kutija”, dok uz P54Z11 nismo sigurni da je “u ceni”, a niko iz radnje nije umeo da nam pruži taj podatak. Tjuner je eksterni, u svakom slučaju, ali nismo mogli da saznamo da li uz P54Z11 ide Wireless verzija ili je u pitanju ona koja se kablom vezuje za sam HDTV.
Plasma ekran poslednje generacije, NeoPDP, u verziji sa 600 Hz “podpolja”, kako je to navedeno na Panasonic.rs sajtu zaista izgleda impresivno u dijagonali od 54 inča. G12 ploča u ovoj dijagonali podrazumeva 600 Hz Sub Field Drive sa Intelligent Content Creation Pro sistemom (pogledajte specifikaciju), a tu su i 4 HDMI konektora, te slot za SD karticu, ali i USB priključak koji će sa flash drajva pustiti sve poznate SD i HD kodeke i “kontejnere”, ali će primiti i USB tastaturu, WiFi dongle ili pravi hard disk na koji ćete moći i da snimate program! Dakle, bez ikakve buke, Panasonic je na novom modelu odlučio da ponudi sve. I bilo je vreme, jer su u ovim stvarima zaostajali za konkurencijom, a sada se čini da su im dali domaći zadatak. LAN priključak je takođe prisutan, a VieraCast Online sistem (DailyMotion, Skype, YouTube, Picasa, AceTrax, Weather Channel…) je sličan onima koji nude Samsung i LG na skupljim modelima.
U startu, kao i na svim velikim plazmama, prvo što ćete pomisliti je da slika nije onoliko jarka kao na manjim modelima iste klase. I istina je, ako želite da slika tolike dijagonale bude jednako svetla, ovaj plazma TV set ćete držati na brightness i contrast vrednostima malo bližim maksimalnoj nego što biste to radili na manjim modelima. Ipak, kada je slika toliko velika, verujte nam na reč da nije potrebno da bude jednako jarka. U toliko svetlu sliku tako velike dijagonale nije moguće previše dugo ni gledati. S druge strane, slika jeste malo manje oštra, što je i normalno jer je dijagonala veoma velika. Da li ćete se igrati sa sharpness opcijom, to je na vama da odlučite, ali i mi smo se, tokom testiranja setili da se ovoliki ekran ne posmatra sa dva i po metra udaljenosti kao modeli od 42 ili 46 inča. 54” je logičan izbor za veće dnevne sobe.
Nova NeoPDP ploča poseduje sitnije ćelije koje su pritom i redizajnirane, kao i napredniji fosforni premaz u njima, a nova smeša plemenitog gasa ima bolja “discharge” vremena. Poboljšan je stakleni filter, smanjena je i debljina samog panela, a dosta je urađeno i na V-Real Pro “endžinu” za procesiranje statične slike i video materijala. Kontrast je povećan na 5.000.000 : 1, a tu je i THX sertifikat za kvalitet slike. Panasonic se posebno ponosi svojim Intelligent Frame Creation sistemom koji je, kako kažu, najnapredniji takav sistem i jedini koji se uvek oslobađa efekta “štucanja” slike i to ne po cenu da se uz to pojave artifakti. Ipak, 24p Cinema “pulldown” je u najbržim scenama umeo da dovede do pojave artifakta, ali u jako, jako maloj meri. Informacije sa raznih foruma nas uveravaju da modeli sa novijim firmware-om nemaju ovih problema, a mi, naravno, nismo mogli da apdejtujemo FW na test primerku.
Kvalitet prikaza boja je u startu nešto drugačiji u odnosu na ono što smo videli kod G20, pa i S20 modela. Bez dodatne kalibracije, ovo je korak u nazad, pa preporučujemo da na AVForums board-u pronađete idealna podešavanja za ovaj model. Naravno, pri posmatranju Blu-ray filmova, THX picture sistem podešava boje na gotoov idealne, ali ako posmatrate .mkv rip-ove, poneki tonovi mogu da deluju da su off-hue, što nismo videli ni na jednoj Panasonic plazmi do sada (out of the box). Nakon blaže kalibracije (i mi smo morali da konsultujemo online community), prikaz boja je doveden na viši nivo, a slično važi i za impresivne rezultate koje ovaj PDP pokazuje u testu u kome tražimo koliko je jedan ekran dobar u prikazu suptilnih detalja u senci (shadow detail test). Novina je i poseban set opcija pod gamma control panelom u OSD-u, koji omogućava da dodatno podesite suptilnost skin tonova, kao i “gornjih” granica za R,G,B i C, M i Y kanale.
Prikaz tamnih tonova i crne je impresivan, iako sam prikaz nije jednako intenzivan kao kod 46-inčnog modela. Ukupan kontrast je, čini se, niži bar onoliko koliko je veća sama dijagonala. To ipak ne smeta da dinamika bude idealna. Nivo detalja koji se nazire iz crne nas takođe podseća koliko je Panasonic dobar i koliko znači to što je preuzeo KURO tehnologiju. Panasonic TX-P54Z11 je sposoban da prikaže i svetle tonove u isto vreme, ali je jasno da “voli” za nijansu zatamnjenije prostorije u odnosu na LCDTV uređaje. Čak iako je vrhunski i dosta skuplji Full LED LCDTV ponudio iskustvo u gledanju filmova koje je jako blisko iskustvu kakvo biste imali na P54Z11,razlike između LCD-a i “plazme” postaju vrlo očiglednije kad pri promeni ugla LCD počne da gubi kontrast i shift-uje boje.
Ne samo da je prikaz tamnih tonova sjajan, već se to može reći za detalje u svetlijim delovima, koji su prirodni i konzistentni sa onim što posmatrate. Vidljivi uglovi su naravno, čitavih 180 stepeni i sve boje, ali i kontrast izgledaju identično bez obzira na ugao pod kojim se ekran posmatra. Procesiranje video signala i judder reduction algoritmi su gotovo savršeni i u rangu sa poslednjom generacijom Samsung i Sony LCDTV uređaja. Primetan je minimalan broj grešaka i mali gubitak detalja kada se aktiviraju de-noise sistemi, a upscaling video signala SD rezolucije radi veoma dobro, iako bismo morali da primetimo da Bravia Engine 3 ovde možda ima malu prednost. Naravno, motion resolution test pokazuje da je pokretna rezolucija punih 1080 linija! Moramo priznati i da je ovo jedini HDTV uređaj koji ima i kvalitetan i snažan audio sistem. Zvučnici sa strane se mogu skinuti i postaviti na postolje tako da stoje odvojeno. Nažalost, nismo bili u situaciji da ih detaljnije čujemo…
Specifikacija:
Samsung PS-50C550
Samsung PS-50C550 je jedan od novijih i popularnijih modela PDP TV uređaja više srednje klase, koji se na našem tržištu prodaje po vrlo atraktivnoj ceni od oko 1000 evra! Dakle, već sa tim podatkom, nas je prilično zanimalo kako se pokazao u odnosu na Panasonic Viera TX-P50S20E koji smo opisali prošlog meseca i koji mu je, po našem mišljenju, direktan konkurent. U startu znamo da Samsung izgleda mnogo lepše, da je tanji i elegantniji (slike govore dovoljno), kao i da podržava brojne tehnologije, baš kao i C5xx serija LCDTV uređaja istog proizvođača, sa kojom deli i dizajn i većinu mogućnosti koje se ne tiču samog flat panela (naravno). Samsung PS-50C550 ima Ultra Clear Panel, USB porta, CI slot i 3 HDMI priključka. Nažalost, nema podrške za čitanje video fajlova, ali će slike i muzika biti reprodukovani. Verujemo, pak, da i za ovaj model postoji hack koji uključuje i SD ili HD video podršku. Za bolji prikaz slike se brine Samsung picture processing technologija nazvana HyperReal Engine koja podrazumeva Motion Optimizer, Contrast Enhancer, Detail enhancer i Colour Optimizer.
Samsung PS50C550 plasma ekran poslednje generacije podržava 600 Hz Sub Field Drive i Mega DCR kontrast od 1.000.000 : 1. Ipak, ono što odmah u startu morate uraditi sa ovom „plazmom“ je da joj umanjite sve one tehnologije koje narušavaju dinamiku i prezasićuju boje. Baš kao i kod C530 modela, potrebno je da izbegavate Dynamic Range preset, a Standard podešavanju smanjite kontrast (isključite digitalni) i umirite boje za 10% za svaki kanal. U slučaju da ste nas poslušali i isključili sve što smo rekli, videćete da je Samsung 50C550 sposoban da prikaže vrlo prirodne i lepo odmerene tonove. Naravno, tu mislimo i na tonove koji su nekada problematične za reprodukciju, kao što su boje ljudske kože.
Prvih nekoliko testova koji otkrivaju kvalitet reprodukcije crne, dinamički opseg i kontrast su nas naterali da se vratimo u OSD i još se malo poigramo, kako bismo sve doveli na zadovoljavajući nivo. Uspeli smo da zadržimo detalje u senci vidljivim, ali i da ne narušimo vernost slike u svetlijim tonovima. To nije bilo toliko teško jer 50C550 ima sjajan statički kontrast, ali ne toliko dobar kao onaj viđen na Panasonic 50S20E plazmi, koja se i nešto bolje bori sa okolnim osvetljenjem i refleksijama.
Samsung PS50C550 se pokazao sjajno kada je u pitanju up-scaling SD sadržaja, u čemu je bio bolji od Panasonica iste dijagonale, pogotovo ako aktivirate opciju Edge Enchancer. U tome, čini se, nije bio mnogo lošiji od poslednje generacija više klase LCDTV uređaja ove kompanije. Ipak, primetili smo manji problem sa pojavom artifakta vezanog za de-judder algoritam (koji radi posao, ali se ponekad javljaju obrisi pojedinih objekata prilikom brzog horizontalnog pomeranja kamere ili čitave scene). Ovi problemi su, pak, jako malo izraženi, te skoro da i nisu vredni pomena. Sa odzivom problema ne može ni da bude, baš kao ni sa vidljivim uglovima, a pošto je ekran jako tanak (čitav TV je debeo manje od 90 mm) stakla između kojih se nalaze plasma ćelije su postavljena blizu, pa nećete imati problema sa senkom kada sliku posmatrate iz velikog ugla. Slika je, kao što smo već pomenuli, prilično svetla i uporediva sa viđenim kod Panasonic 50S20E modela.
Kada je image retention u pitanju, možemo reći da Samsung 50C530 nema izražen problem sa ovom neželjenom pojavom. Audio komponenta je u rangu proseka, što je opet sasvim u redu ako se uzme u obzir da su zvučnici „down firing“. Dizajn koji Samsung naziva „Crystal“ će mnoge oduševiti, mada je nas ostavio ravnodušnima (ove godine nam se više dopadaju aktuelni LG modeli zbog svoje jednostavnosti i monolitnosti), a postoji i opasna mogućnost da će nam kroz godinu-dve, ovi modeli delovati i malo „kičasto“. Touch of Color dizajn iz sezone 2008. (A serija) je bio, nekako, prirodniji, dok nam C modeli deluju ozbiljnije.
Specifikacija:
Zaključak
Ovaj dodatak uporednom testu od pre mesec dana, obuhvatio je najzanimljivije modele dijagonala od 46 i 50 inča, među kojima je i naš favorit model Panasonic Viera TX-P46G20E. Ako izuzmemo model Viera TX-P54Z1 koji je ne samo na ovom testu, već i na celom tržištu jednostavno van konkurencije, moramo reći da je ponovo jedna “G20-ica” ostavila najbolji utisak i da spada u jednu od najimpresivnijih plazmi koju smo testirali do sada. Opremljen je svim mogućim tehnologijama koje bi mogle da vam zatrebaju, a kada je PDP ekran u pitanju, teško da ćete za 1300-ak evra naći išta bolje, jer takav ekran na našem tržištu ne postoji i zato od nas dobija najprestižniju nagradu. Takođe, vredi pomenuti da je ovo, pored 42-inčne verzije istog modela, jedini flat panel ekran koji je od nas dobio Editor’s Choice, a to je nagrada koju smo do sada izbegavali da damo svakom HDTV-u kome smo mogli da nađemo manu preko koje nijedan perfekcionista ne bi mogao da pređe. Kod CCFL LCDTV modela, nagrada izbora urednika izostaje iz više razloga, a najčešće je to lošija uniformnost ili promena kontrasta i boja kada se ekran posmatra pod uglom, dok je kod LED modela tu odnos uloženog i dobijenog.
Panasonic TX-P46G20E – Benchmark Editor’s Choice Award
Panasonic Viera TX-P54Z11 nas je impresionirao, prvo dizajnom i kvalitetom izrade, &
