Aleksandar Božović
Uprkos praksi proizvođača poput Samsunga, Xiaomia i OPPO-a koji podižu cene novih modela zbog rasta troškova memorije i komponenti, realna situacija na tržištu pokazuje drugačiji trend. Podaci iz maloprodajnih kanala ukazuju na to da cene vrlo brzo padaju nakon lansiranja novih uređaja, često već u prvom mesecu.
Poslednjih godina globalna situacija je nestabilna – od carinske politike tokom administracije Donalda Trumpa do aktuelnog rasta troškova memorije i komponenti, što je dovelo do naglog rasta cena pametnih telefona.
Tržište brzo obara cene novih modela
Prema analizama prodajnih lanaca, pad cena u prvom kvartalu dostiže između 9% i 32% po modelu, dok ukupno sniženje nakon određenog perioda može ići do 44%. To znači da inicijalno visoke cene proizvođača ne opstaju dugo, već ih tržište brzo koriguje u skladu sa realnom potražnjom.
Jedan od upečatljivih primera dolazi sa tajvanskog tržišta i ponude kompanije OPPO, gde je model Reno15 F zabeležio pad cene od čak 32% u kratkom periodu, što predstavlja razliku od približno 580 evra. Sličan trend primećen je i kod modela Samsung Galaxy S26 i Xiaomi 17, koji su uprkos višim početnim cenama brzo pojeftinili u prodajnim kanalima, sa padovima i do nekoliko stotina evra već u prvim nedeljama prodaje.
Razlog za ovu pojavu leži u kombinaciji faktora. Prodavci i dalje raspolažu zalihama nabavljenim po starim, nižim cenama, što im omogućava da ponude povoljnije uslove kupcima. Istovremeno, i proizvođači i distributeri svesno smanjuju svoje marže kako bi održali prodaju i izbegli osetniji pad potražnje.
Iako ovakav model trenutno održava stabilnost tržišta, situacija nije dugoročno održiva. Problemi u snabdevanju memorijom i dalje traju, a kako se stare zalihe budu trošile, prostor za snižavanje cena biće sve manji. To znači da bi u narednom periodu korisnici mogli osetiti realan rast cena bez brzih korekcija kakve su sada prisutne.
Bez obzira što telefoni na papiru poskupljuju, u praksi tržište i dalje nudi prilike za povoljniju kupovinu, ali taj balans gotovo sigurno neće trajati zauvek, tvrdi LTN.
Prijatelju, cene svega su veštački izazvane. Za sve krađe znam, a ni za jednu nemam dokaza. Jedina mi je misterija, šta će im toliko novca, koji nikada neće moći da potroše ?
Имати моћ је много пожељније него имати милијарде. А ако немаш милијарде - ниси моћан.
Lobiranje je preskupo, tu im lete pare.
Poskupelo gorivo, sta ces...
A zašto lobiraju? Da prodaju što više, a samim tim i da zarade što više.
Znači "nije šija nego vrat"
Drzave na svetu su duzne nekih 400 triliona dolara, kome?
Svojim gradjanima
Jednom je neko postavio slichno pitanje, sta ce vam toliko novca, kad ga ionako stampate koliko vam treba bez posledica, Zasto naplacujete porez kad ionako nastampavate novac koliko vam treba, tj danas sede za kompom i dopisuju nule koliko im treba, skoro je Elon Musk izjavio da 14 kompjutera zaduzeno za dodavanje novca u budzete tj klasichno "stampanje" i rade prilichno automatski. Odgovori su prilicno jednostavni.....
Sve je skuplje jer sve manje ljudi postoji koji to kupuju.
Али, када се тражња довољно смањи, цене ће почети да падају. А када ће то бити, то нико не зна. Можда када се појави неки нови тип уређаја за комуникацију, револуционарно другачији од постојећих.
ljudi kupuju znaci da je ok
Ljudi se u modernom društvu kondicioniraju kao dobri potrošači praktično od kolevke.
Naravno da će uvek kupovati jer za drugo jednostavno i ne zna, tako je isprogramiran.
Samo vrlo retke države koje su srećne da mogu da se zadužuju u sopstvenoj valuti. Većina duguju stranim institucijama.
Srbija (ako se nije nešto u međuvremenu promenilo) i ne dozvoljava svojim građanima da kupuju njene obveznice, to mogu samo banke.