Sa druge strane, BSA smatra da Consumer Rights Directive jednostavno nije dobra alatka za unapređivanje zaštite prava potrošača koji koriste digitalne proizvode. Korisnici bi mogli, prema njihovim navodima, da završe tako što bi na njih bio prebačen veliki deo tereta kada se radi o menadžmentu sadržaja i staranja o njemu. Primera radi, kupci više ne bi imali pravo da od kompanija traže da reše probleme koji bi nastali, recimo, greškom u preuzimanju fajlova sa interneta, nego bi to morali sami da reše u komunikaciji sa internet provajderom. Barem prema tvrdnjama BSA. Takođe, oni tvrde da bi prodavci mogli da prestanu sa nuđenjem apdejtova i zakrpa, jer bi mogli biti “okrivljavani” samo za nedostatke u trenutku kupovine, i nizašta drugo.
Preliminarni nacrt sporazuma je predstavljen prošlog meseca, a Evropska Komisija ga je dostavila državama članicama. Evropski Parlament će morati da odobri tekst propisa pre nego što on bude implementiran u razne zakone. BSA nije jedina organizacija koja je izrazila bojazni od ovog akta. DigitalEurope i European Digital Media Association su takođe izrazili zabrinutost, jer bi ovakav akt drastično uticao na promenu kulture nabavke digitalnih proizvoda i korišćenja servisa, i uputili su pismo poslanicima Evropskog Parlamenta da odbiju ovakav nacrt pravilnika. Za sada je tekst odobren samo od strane specializovanih komiteta.
Trenutno je propis na “14-dnevnom periodu hlađenja”, tokom koga se može povući. Tekst bi trebao da se nađe pred parlamentom tokom marta, a očekuje se da će glasanje uslediti 24. marta. Naravno, pod uslovom da političke i biznis grupe do tada ne izdejstvuju njegovo povlačenje.
Izvor: PC World