Finska pretvara podvodne kablove u sonare koji prepoznaju sabotaže na dnu mora

Finska telekomunikaciona kompanija Elisa uspešno je instalirala i testirala napredni sistem detekcije na svojim podvodnim kablovima, pretvarajući ovu kritičnu infrastrukturu u džinovske senzore. Tehnologija je zasnovana na takozvanom distribuisanom akustičkom senzoringu (DAS – Distributed Acoustic Sensing). Sistem omogućava kablovima da registruju i najmanje vibracije koje dolaze sa morskog dna.

Sistem se trenutno razvija tako da, u slučaju bilo kakvih sumnjivih aktivnosti, automatski i u realnom vremenu obaveštava finsku Obalsku stražu, Ratnu mornaricu, kao i same vlasnike kablova.

Zašto su podvodni kablovi postali glavna meta

Podvodni kablovi su žila kucavica modernog sveta. Oni prenose čak 99% globalnog internet saobraćaja, a kroz njih svakodnevno prolaze finansijske transakcije vredne milijarde dolara. Uprkos njihovoj važnosti, ova infrastruktura je uglavnom ostavljena bez nadzora zbog svoje ogromne rasprostranjenosti širom svetskih okeana.

Da stvar bude gora, njihove tačne lokacije su javno ucrtane na pomorskim mapama kako bi moreplovci izbegli slučajna oštećenja sidrima. Međutim, te mape sada zloupotrebljavaju takozvane flote iz senke (shadow fleets). One namerno vuku svoja teška sidra po dnu kako bi pokidale kablove i izazvale komunikacioni kolaps.

Hronika podvodnih incidenata

Poslednjih godina zabeleženo je više sumnjivih incidenata, uglavnom u blizini geopolitičkih žarišta kao što su Baltičko more (u blizini Rusije), Crveno more na Bliskom istoku i Tajvan u Istočnoj Aziji.

Posebno zabrinjava činjenica da su ruski brodovi i podmornice više puta uočeni blizu transatlantskih data kablova, zbog čega se sumnja da detaljno mapiraju morsko dno za buduće diverzantske operacije, objašnjava Tom’s Hardware.

Kako funkcioniše DAS tehnologija

Tehnologija koju Finska uvodi funkcioniše tako što postojeći optički kablovi počinju da deluju kao pasivni sonari koji osluškuju okolinu. Ovaj sistem je izuzetno isplativ i jednostavan za implementaciju, jer se može ugraditi na već postojeću podvodnu mrežu. Jedina veća investicija jeste postavljanje specijalnog uređaja za slušanje signala na svakih 100 kilometara kabla.

Džouni Petrou, direktor za nove poslove u kompaniji Elisa, istakao je važnost ovog projekta.

„Zaštita podvodne infrastrukture je zadatak od nacionalnog značaja. Poučeni nedavnim prekidima kablova, napravili smo rešenje koje pruža rano upozorenje na dolazeću pretnju. Naš brzi odgovor na incident s krajem godine sprečio je oštećenje drugih kablova. Cilj nam je da pomoću ovog sistema alarmiramo nadležne organe pre nego što uopšte dođe do prvog fizičkog oštećenja“.

Globalna trka za zaštitu interneta

Finska nije jedina koja ulaže u odbranu morskih dubina. Pritisak je toliki da države širom sveta grozničavo traže nova tehnološka rešenja. Već su razvijeni:

• AUKUS savez (Australija, Velika Britanija i SAD) intenzivno radi na razvoju podvodnog drona dizajniranog isključivo za odbranu i reagovanje na pretnje podvodnim kablovima
• Pentagon je raspisao konkurs za male i jeftine autonomne podmornice koje se mogu brzo i masovno proizvoditi i
• Startap scena je takođe aktivna, nedavno je predstavljen podvodni dron vođen veštačkom inteligencijom koji operiše na dubinama do 500 metara.

Iako je nemačka tehnološka kompanija AP Sensing predstavila sličan patent, finski sistem je rezultat veće i šire nacionalne akcije. U njegovom razvoju i testiranju učestvovali su finski operater prenosnog sistema Fingrid, kompanija Gasgrid Finland (vlasnik gasovoda), Geološki zavod Finske, Pomorska akademija i Seizmološki institut Univerziteta u Helsinkiju.