Marko Čavić
Jedan od najvažnijih alata za očuvanje istorije interneta, Wayback Machine u okviru organizacije Internet Archive, suočava se sa rastućim talasom blokada koje dolaze od samih izdavača čiji sadržaj čuva. Ovaj trend, da izdavači blokiraju Wayback Machine, ubrzano se razvija od 2025. godine i otvara fundamentalno pitanje: da li internet kakav poznajemo počinje da gubi sopstveno pamćenje?
Prema dostupnim podacima, vodeći svetski mediji The New York Times, The Guardian i Financial Times odlučili su da ograniče ili potpuno blokiraju pristup Internet Archive crawler-ima, čime sprečavaju arhiviranje svojih sadržaja. Na prvi pogled, razlog deluje jednostavno – zaštita autorskih prava. Međutim, u pozadini se krije mnogo širi konflikt, onaj između izdavača i kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju.
Sukob koji nije direktan, ali je ključan
Izdavači sve češće izražavaju zabrinutost da AI kompanije koriste arhivirane stranice kao „zaobilazni put“ za prikupljanje sadržaja. Drugim rečima, čak i kada je direktno scraping zabranjen, Wayback Machine može poslužiti kao alternativni izvor podataka za treniranje modela.
Zbog toga su mnogi sajtovi počeli da eksplicitno blokiraju Internet Archive botove putem robots.txt fajlova. Istovremeno, često se koriste isti mehanizmi kojima se sadržaji štite od AI crawlere-a. Procene pokazuju da je već više od 200 news sajtova širom sveta primenilo ovakve mere.
Ovaj potez jasno pokazuje da Wayback Machine više nije posmatran samo kao neutralni arhivski alat. Mediji ga vide kao potencijalni deo infrastrukture koja pokreće AI industriju.
Kolateralna šteta: Novinarstvo i javni interes
Problem je u tome što Wayback Machine ima ključnu ulogu u savremenom novinarstvu. Istraživači i novinari ga koriste za proveru činjenica, praćenje izmena na sajtovima i očuvanje sadržaja koji bi inače nestao. U jednom od svežih primera, upravo su arhivirani podaci omogućili novinarima da analiziraju promene u zvaničnim statistikama i javnim politikama. Međutim, ironija je da neki od istih medija koji koriste arhivu u svom radu istovremeno blokiraju njen pristup sopstvenom sadržaju.
Zbog toga je više od stotinu novinara i istraživača već javno upozorilo da ograničavanje Internet Archive-a direktno ugrožava transparentnost i odgovornost institucija.
Wayback MachineŠta je zapravo u pitanju: Kontrola nad sadržajem
U svojoj suštini, ovaj sukob nije tehnološki, već ekonomski. Medijske kuće pokušavaju da zaštite poslovni model u eri kad AI generiše sadržaj na osnovu ogromnih količina postojećih tekstova. Iz njihove perspektive, arhiviranje bez kontrole znači gubitak prihoda i kontrole nad intelektualnom svojinom.
Sa druge strane, Internet Archive tvrdi da je njegova misija očuvanje znanja. Takođe, smatraju da blokiranje arhiva dugoročno šteti javnom interesu. Direktor Internet Archive-a Mark Graham upozorava da problem nije u samom arhiviranju. Problem je u potencijalnom gubitku istorijskih zapisa, ako se trend nastavi.
Kraj „otvorenog interneta“?
Internet se decenijama razvijao kao otvoren ekosistem, gde su sadržaji mogli biti indeksirani, arhivirani i analizirani. Danas, međutim, sve više sadržaja postaje zatvoreno, zaštićeno ili dostupno samo kroz licencirane kanale. Wayback Machine se nalazi na liniji fronta tog sukoba.
Ako se ovaj trend nastavi, posledice neće biti ograničene samo na jedan servis. U pitanju je potencijalna transformacija interneta iz otvorene mreže u fragmentisan sistem kontrolisanih „digitalnih silosa“. Jer, ako arhiviranje postane izuzetak umesto pravila, rizik nije samo tehnološki, već i civilizacijski. Bez digitalnog pamćenja, internet prestaje da bude istorijski zapis i postaje trenutak koji nestaje čim se stranica osveži, zaključuje 9to5Mac.
