Koliko smo daleko od potpunog recikliranja baterija za električna vozila?

Činjenica je da je tokom 2018. godine čak 66% svih proizvedenih litijum-jonskih baterija upotrebljeno unutar vozila na električni pogon. Pored toga, procenjuje se da će potražnja za baterijama ovog tipa porasti za čitavih 17 puta do 2030. godine. Stoga je vredno postaviti sledeće pitanje – kako napredujemo sa potpunom reciklažom ovih baterija u električnim vozilima i koliko je sam taj proces ekološki prihvatljiv.
Različiti hemijski sastav Kako navodi TheNextWeb, baterije u električnim vozilima razlikuju se i od onih prisutnih u telefonima, ali i među sobom, što dodatno može zakomplikovati sam proces njihove reciklaže. Sa jedne strane, svaka od ovih varijanti sadrži litijum koji je osnova ove tehnologije. Međutim, pored litijuma, u nekim baterijama za električna vozila nalazi se kobalt sa niklom ili manganom, dok se drugi tipovi baterija baziraju na gvožđe-fosfatu.
Naravno, tačan sastav ovih baterija je tajna, jer upravo od sastava zavise njihove performanse i trajnost, pa tako proizvođači baš i ne žele da odaju tajne svog zanata. Još jedan problem za uspešno recikliranje velikog obima jeste i prirodna evolucija jedinjenja koja se koriste prilikom proizvodnje baterija za električna vozila kako bi se karakteristike kako baterija, tako i samih vozila, unapredile. Za sada, najrasprostranjeniji materijali, pored litijuma, jesu kobalt, nikal, mangan i grafit.
Kakav bi reciklaža ovih baterija pomogla životnoj sredini?
Prvo se moramo dotaknuti ekološkog udara koje sama proizvodnja ovakvih baterija ima na životnu sredinu. Moderna istraživanja prikazuju značajan negativan efekat na ekosistem i zdravlje ljudi. Pored toga, treba se dotaći i samih uslova rada i iskopavanja u državama u kojima se materijali neophodni za litijum-jonske baterije nalaze. Upravo tu leži značaj reciklaže baterija iz električnih vozila.
U ovom trenutku postoje dve glavne metode reciklaže koja se koriste ili zasebno ili zajedno, u zavisnosti od sposobnosti samog postrojenja i zahteva onih koji tim postrojenjem upravljaju:
· Pirometalurgija: Ovaj proces uništava organske i plastične komponente izlaganjem visokoj temperaturi, pritom ostavljajući samo metale (nikal, kobalt, bakar i druge). Nakon toga, metali se jedni od drugih razdvajaju hemijskim procesima.
· Pidrometalurgija: Različite komponente električnih baterija razdvajaju se bez izlaganja visokim temperaturama. Umesto toga, koriste se različita rešenja u vidu posebnih rastvora koji svojom hemijskom strukturom izdvajaju metale od organskih i plastičnih jedinjenja.
 
Ova ova modela reciklaže zahtevaju potpuno uništenje čitavih baterija do stanja praha kako bi se omogućila separacija metala, najpre kobalta, koji ima ogromnu vrednost unutar ove industrije. Ali, šta je sa onim baterijama koje ne sadrže kobalt? U ovom trenutku ne postoji isplativost u njihovom
recikliranju, dok drugi problem predstavlja manjak baterija izrađenih ovom tehnologijom na tržištu da bi se opravdala izgradnja centara za njihovu reciklažu.
Mogu li ove baterije dobiti drugu šansu za upotrebu?
Jedno od rešenja pored reciklaže jeste korišćenje baterija iz električnih vozila, kojima je kapacitet smanjen ispod granice upotrebljivosti u automobilima, u druge svrhe kako bi se izbegao proces reciklaže, ali i odbacivanje ovih baterija. Na primer, one bi se mogle koristiti u manje zahtevnim uređajima ili za skladištenje energije dobijene iz obnovljivih izvora. Ali, i ovo je rešenje kratkog maha, jer bi kad-tad ove baterije izgubile i onaj kapacitet koji je neophodan za korišćenje u manje zahtevnim okruženjima. Šta onda?
Jedino rešenje ostaje razvoj naprednijih pogona za reciklažu koja će imati sposobnost evoluiranja zajedno sa tehnologijama proizvodnje baterija kako ne bi postala zastarela. Pored toga, moraju postojati centri za reciklažu apsolutno svih tipova baterija, bio taj proces isplativ ili ne, jer u suprotnom ostajemo sa tonama štetnog otpada, kao i sa potrebom za ponovnom proizvodnjom novih baterija imajući u vidu samu štetnost takvog procesa.
Umesto brzine, ubrzanja, dometa na jednom punjenju baterija i autonomne vožnje, proizvođači električnih automobila treba više da se zapitaju šta će sa tim silnim baterijama, ukoliko ih uopšte i briga.