Benchmark Redakcija
Da nije bilo kompanija poput MSI-ja i njima sličnih, egzistencija sajt(ov)a kao što je Benchmark svakako bi bila ozbiljno dovedena u pitanje. To što je internet kao medij svojim ogromnim delom “free for all” nikako ne znači da se od nečega ne treba živeti. Veliko nam je zadovoljstvo da sa kompanijom poput MSI-ja sarađujemo, evo već punih pet i po godina, na obostrano zadovoljstvo. Kompanije ovog tipa vrlo dobro znaju šta znači biti prisutan u medijima, naročito onim najpopularnijim, kao što Benchmark na ovim prostorima već dugi niz godina, svakako jeste. Kada kažem saradnja na obostrano zadovoljstvo onda na to mislim u pravom smislu te reči: obe strane na taj način sebi obezebeđuju evidentne benefite, kroz reklamu, prikaz uređaja, praćenje aktivnosti….
MSI ove godine proslavlja dvadesetogodišnjicu svoga rada kroz koju je prošao put “od trnja do zvezda”: ući u krug “top tier manufacturers” nije niti malo lako ali o tome u daljem toku ovog izveštaja. Ono što treba napomenuti jeste da je sajtu www.benchmark.co.yu pozivom da se priključi proslavi, ukazana izuzetna čast a to znači naći se u odabranom krugu novinara iz celog sveta, koji su tokom našeg četvorodnevnog boravka u dalekom Šangaju reprezentovali svoje medije. A bilo nas je samo 35 tom prilikom, i Benchmark je praktično bio jedini reprezent medija iz ovog regiona, jer prisutni su bili novinari iz sledećih zemalja: Holandija, Engleska, Italija, SAD, Tajvan, Češka, Rusija, Malezija, Koreja, Brazil, Kanada, Australija, Argentina, Mađarska, Španija, Hong Kong, Poljska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Portugal, Južna Afrika, Egipat, Čile, Vijetnam, Izrael i naravno, Srbija!
Evo uostalom i kompletne liste učesnika, da i sami vidite u kakvu se elitu svrstao Benchmark sajt…
Media name
Prohardver.hu
Hardware. Info
Computer! Totaal
Computer Press
What Laptop
PC Pro
Trusted Reviews.com
CRN Polska
PC World Komputer
PL Computers
PC Mobile
Exame Informatica
Benchmark.co.yu
PC Today
Yedioth Acharonot
Hardware Upgrade
PC World Italy
T-break Information Technology
IT Arabia
Windows ME
Sok Lars Magazine
IT Media
Itbusiness
Reseller Advocate Magazine
Daily Tech LLC
Forum PCs
MaximoPC
Madbox PC
NexGen Research
PC PowerPlay
PC World Vietnam
HWM Malaysia
PCDIY! Magazine
HKEPC Hardware
Iako se centrala MSI-ja nalazi na Tajvanu (kao uostalom i većine najvećih proizvođača), marketing tim ove kompanije odabrao je Šangaj kao grad u kome će u periodu od 12. do 15. septembra ugostiti novinare iz sveta. To svakako nije učinjeno slučajno budući da se upravo na pedesetak kilometara od ovog grada nalazi najveća MSI fabrika notebook računara i matičnih ploča. U pitanju je grad po imenu Kunshan a sama fabrika predstavlja ponos kompanije. Pa da krenemo…
{pagebreak}
{pagebreak title=”Dan prvi…”}
Dan prvi…
Put u Kinu kao uostalom i za sve ostale udaljenije lokacije, nije niti malo jednostavan. Iz Beograda letova tog tipa nema pa se mora izabrati neko alternativno rešenje. Najjednostavnija solucija, ispostavilo se, bio je let do Beča pa presedanje u avion za Šangaj. Planiranih šest sati čekanja u međuzoni bečkog aerodroma pretvorilo se u pravu moru budući da sam bio te sreće da jedini avion koji je toga dana kasnio u odlasku bude upravo „moj“: ni manje ni više nego dodatnih 3 i po sata na užasno dosadnom aerodoromu od koga je čak i beogradski bolji…
Na svu sreću, Airbus A330 Austrian Airlines-a i usluga u njemu je donekle popravila utisak napornog puta. Svakako da let u trajanju od 11 časova postaje daleko lakši kada je avion pristojno opremljen: svako sedište ima svoj LCD panel a na raspolaganju je 7-8 filmova, slušanje muzike, praćenje svih podataka o letu (trenutna pozicija aviona, rastojanje do odredišta, vreme trajanja leta, brzina i visina na kojoj se avion nalazi) a tu je čak i usluga korišćenja satelitske telefonije odnosno elektronske komunikacije. Naravno, ova usluga je paprena budući da za minut razgovora treba izdvojiti desetak dolara dok slanje SMS ili email poruke košta oko dva! Slušalica poseduje i svoj čitač kartica tako da je po pritisku tastera „enter“ potrebno „provući“ kreditnu karticu – „pay in advance“…
Na šangajski aerodrom stižem oko 10.30 časova a na izlasku u mnoštvu osoba koje dočekuju prispele putnike primećujem i ogroman natpis sa svojim imenom :))) Dobrodošlica od strane MSI-ja…Aerodorom je moderan i zaista ogroman, kao uostalom i sve u ovom gradu. Čekamo još par novinara i šatlom oko 12 časova krećemo put našeg odredišta – Hotel „Sovereign“ u Šangaju.
Kina…dočekalo nas je toplo ali i kišovito vreme kakvo nas je pratilo tokom celog našeg boravka u Šangaju, niti jednog momenta za četiri dana koliko smo tamo boravili sunce se nije pomolilo iza sivih oblaka. Do Šangaja ima oko 60 kilometara i hvatam prve utiske; put nije loš, nema neke naročite gužve. Na putu uglavnom „šatlovi“ ne baš skorijeg datuma za prevoz putnika, još stariji kamioni, taxi vozila marke VW Santana, svi do jednog! Neki će ga se setiti iz nekih prošlih vremena, to je onaj auto nalik staroj Džeti iz vremena Golfa dvojke, ali postoje i novije varijante: Santana 2000 i za srećnike, 3000! :))) Pretpostavljam da se ovi automobili prave upravo u Kini ali primetno je da ih voze isključivo taksisti. Od ostalih automobila naravno prednjače japanci: Honda je dominantna a zatim slede Toyota, Nissan i ostali, a potpuno je neverovatno da je izuzetno zastupljen i američki Bjuik sa modelom Regal! Gužve na ulicama naravno postoje ali sva sreća da je automobil još uvek misaona imenica za 95% stanovnika ovog 19-milionskog grada jer bi ulicama bilo apsolutno nemoguće proći…
Nakon nešto više od sat vremena vožnje konačno stižemo do Šangaja: prvi utisak je neverovatan. U glavi se jesam pripremio za dolazak u grad koji ima oko 15 puta više stanovnika od Beograda ali prvi pogledi su jednostavno neverovatni. Budući da smo tokom našeg kasnijeg boravka kroz Šangaj prolazili skoro isključivo autobusom a da nam je od odredišta do drugog uvekl trebalo minimum pola sata vožnje, još bolje smo se upoznali sa veličinom ovog gigantskog grada.
Šangaj zovu „orijentalni Pariz“ ali i grad koji nikada ne spava…ja bih ga pre nazvao orijentalni New York budući da ogroman broj stanovnika ovog grada živi upravo u oblakoderima čiji je broj fascinantan. Gde god da pogledate nalazi se mnoštvo ogromnih solitera sa 30 i više spratova: izuzetno bih voleo da saznam taj podatak ali prema onome što sam imao prilike da vidim, takvih zgrada je nekoliko hiljada! Apsolutno neverovatno… Naročito se ističu neboderi od 50 i više spratova od kojih mnogi predstavljaju izuzetna arhitektonska dostignuća. Da bi makar donekle shvatili kako to izgleda, tu je i mnoštvo slika…
Gradi se bukvalno na svakom koraku, za ne poverovati…pošto smo mi u nesrećnim godinama koje su za nama navikli da premijer vlade otvara običnu benzinsku pumpu, da nešto slično uradi i prestolonaslednik, da sportsku halu gradimo petnaest godina pa da posle toga ona zvrji dok je neko ne „primi“ na upotrebu, da je reč „Skadar“ sinonim za nešto uzaludno, dotle ljudi uzmu da rade i gle čuda…urade! Neverovatno zvuči, raditi i uraditi…
Hotel „Sovereign“ u kome smo bili smešteni tokom našeg četvorodnevnog boravka u Šangaju nalazi se tik uz dva oblakodera koji čine „Huamin centar“: da smo u nekom drugom gradu rekli bi smo da hotel ima čak osam spratova, ali u Šangaju je to ipak „samo“ :).
Radi se o vrlo lepom i luksuznom hotelu sa tri zvezdice koje su ipak, recimo i to, daleko iznad ovdašnjih četiri! Hotel je prvenstveno namenjen poslovnim ljudima, smešten je blizu centra grada, tik uz najvažnije saobraćajnice, ima dobru internet konekciju, kud više… U odnosu na evropske cene, može se reći i da je jeftin; prenoćište košta pedesetak dolara što je cena za koju u evropskim gradovima možete prespavati u hotelu ranga, tek nešto iznad hostela…
Kada smo već kod šangajskih hotela reći ćemo da ima ne samo onih luksuznih, već spektakularnih. Dobar deo visokih građevina na slikama kojima ova reportaža obiluje, upravo su vrhunski hoteli namenjeni bogatoj klijenteli…
Već na samom ulazu u „Sovereign“ nailazimo na informativni pult MSI-ja gde se vrši registracija novinara-učesnika „MSI Media Tour“-a. Sve je naravno propraćeno mnogobrojnim panoima za informisanje učesnika a tu je i detaljna agenda događanja (moramo napomenuti da nas je marketing crew MSI unapred detaljno obavestio o svemu što bi trebalo da znamo pre dolaska na mesto održavanja skupa). Naravno, tu je i pano sa ličnom dobrodošlicom predsednika kompanije…
{pagebreak}
{pagebreak title=”MSI Gala Party”}
MSI Gala Party
Nakon par sati odmora krećemo na gala party kojim je MSI želeo da poželi dobrodošlicu novinarima iz sveta. Party je održan u velelepnom „Huamin centru“ a domaćin se potrudio da nam osim prijatnog ćaskanja omogući i adekvatan zabavni program.
Osim voditeljke programa gostima su se obratili jedan od četvorice vicepresidenta kompanije MSI – gospodin Henry Lu a odmah za njim i worldwide marketing direktor MSI-ja, gospodin Vincent Lai. Oni su u svojim pozdravnim rečima uglavnom iskazali zadovoljstvo zbog dolaska novinara poznatih svetskih medija, ali takođe i objasnili značaj prisustva proizvoda kompanije MSI u najpoznatijim svetskim časopisima i online magazinima…po njihovim rečima, dobar deo zasluga za njihov uspeh i uspešnu proslavu dvadesetogodišnjice kompanije nosi upravo dobra saradnja koju neguju sa većinom medija.
Zabavni deo je bio održan u tradicionalnom kineskom stilu…prvo su nas zabavili čuveni kineski zmajevi čijim nastupom je praktično i otpočelo ovo veče…
Za njima i neverovatne igračice čije akrobacije zaista izazivaju uzdahe…
…a za kraj tu su i naslednici Brus Lija 🙂 Pošinjem i sam da verujem u njihove moći budući da smo i od ovih mladića videli zaista neverovatne poteze. Ovaj poslednji na slikama zaista zaslužuje divljenje ali i izaziva jezu…
Zatim sledi malo zabave u kojoj i sami novinari učestvuju: nabacivanje plastičnih obruča na flaše piva a najbolji su dobili i prigodne poklončiće…
Za kraj, sledi i dodela priznanja MSI-ja svim prisutnim predstavnicima medija: verovali ili ne, prvi medij koji je bio prozvan te večeri bio je upravo Benchmark sajt, Srbija! Zbog toga smo i dobili najveći aplauz od strane prisutnih. Izuzetno velika čast za naš sajt učinjena je ovom prilikom od strane kompanije „MSI“ a evo i kako to naše priznanje izgleda…moram priznati da sam bio vrlo ponosan na sve ono što novinari Benchmarka rade već punih sedam godina, drugi kažu, uspešno…
Nakon dodele nagrada, društvo se lagano razilazi…naporan put je na sve prisutne ostavio velikog traga i nikome ni na kraj pameti nije da se kojim slučajem prošeta Šangajem. A sutra nas već čeka izuzetno naporan dan, poseta fabrici MSI-ja…
{pagebreak}
{pagebreak title=”Drugi dan – poseta fabrici – Kunshan”}
Drugi dan – poseta fabrici – Kunshan
Iako je skup u foajeu hotela dogovoren za 7 ujutru, budim se sa očima na vrh glave već u 3! Iako nikada nisam važio za ranoranioca, vremenska razlika, spavanje na aerodoromu i u avionu učinili su svoje: to su dakle ti problemi o kojima svi pričaju… Šta da se radi, kafa, notebook i na internet 🙂
Oko 8 časova polazimo put grada Kunshan u kome se nalazi najveća fabrika kompanije MSI, koja datira od 2002. godine. Ovaj grad je od Šangaja udaljen 56 kilometara a u praksi – sat i po vožnje. Interesantan put gde se susrećemo sa svim tim različitostima Kine: prvo prolazeći kroz šumu oblakodera u Šangaju, da bi se nakon toga smenjivale vrlo različite slike – od sjaja do bede. Pirinčana polja su bukvalno na svakom koraku, improvizovana naselja ne deluju niti malo romantično, pa povrh svega usred poljane „pukne“ niz solitera…neverovatno! Velikih nepreglednih polja jednostavno nema, gustina naseljenosti je neverovatna…
Stižemo u Kunshan, grad koji se kao i Šangaj gradi neverovatnom brzinom: gradilišta su bukvalno na svakom drugom ćošku. Za ovaj grad kažu da je izabran kao najbolji grad u Kini za život, grad koji raste najboljim tempom. Usput nailazimo i na hale kompanija Hitachi, SBS, Mitac…nakon dugog iščekivanja tu je i MSI Fab!
Već sam pomenuo da je fabrika u Kunshanu najveća fabrika kompanije MSI: već i vrapci na grani znaju da su svi poznati proizvođači pre nekoliko godina svoje proizvodne kapacitete izmestili sa Tajvana u Kinu. Razlozi su svima dobro poznati: poreske olakšice koje omogućavaju jednostavno poslovanje, jeftina radna snaga…u prvo vreme vladala je fama da je stepen izlazne kontrole kvaliteta proizvoda u Kini daleko niži nego što je to bio slučaj na Tajvanu. U tome ima dobar deo istine, ali je kroz godine koje su za nama kvalitet podignut na mnogo viši nivo, a proizvodnja na Tajvanu skoro da je postala neisplativa…
Fabrika u Kunshanu sastoji se od tri identična objekta, ukupne površine 500.000 (i slovima: pet stotina hiljada!) kvadratnih metara, u kome je svoje zaposlenje pronašlo pet od ukupno petnaest hiljada MSI-jevih radnika! Pre nekih dvadesetak godina odlazio sam na praksu u Elektronsku industriju u Zemun Polju: ovo je mnogo veće, neuporedivo! Zamislite samo kako izgleda recimo radnička menza za toliki broj zaposlenih…
U prvom objektu smešten je razvojni tim, tj. R&D odeljenje kompanije MSI koje broji čak 500 zaposlenih. U drugom objektu nalazi se linija za proizvodnju notebook računara, dok je u trećoj zgradi smeštena proizvodnja matičnih ploča. Druga fabrika za proizvodnju matičnih ploča i video kartica nalazi se u kineskom gradu Shenzen ali je površina ove fabrike znatno manja, 200.000 metara kvadratnih…Kunshan je vrlo blizu mora što je izuzetno povoljno za transport proizvoda a kod ove MSI fabrike naročito imponuje sterilno čist transportni prostor…
Ukoliko vas zanima koliki je proizvodni kapacitet jedne ovakve fabrike, najbolje je da prikažemo jedan od slajdova iz prezentacije…
Oko 800.000 matičnih ploča i 100.000 notebook računara u stanju je mesečno da "izbaci" fabrika kompanije MSI u Kunshanu! Pozicija broj 3 na svetu za MSI, kada su u pitanju proizvođači matičnih ploča u svetu, dobro je poznata (iza ASUS-a i Foxconna). Ali kome MSI isporuči 100 hiljada notebook računara, obzirom da su notebookovi ovog proizvođača još uvek novi igrači na tržištu? Treba reći da je MSI kao brend notebook računara relativno nov ali da iskustva niti malo ne manjka; u proizvodnim pogonima ove kompanije već godinama se sklapaju prenosni ali i desktop računari za takve gigante kao što su HP, Dell, Compaq, LG, Lenovo, Gateway, TiVo, Samsung, Medion, NEC! Ovo i lično mogu da potvrdim, budući da sam upravo 13. septembra tekuće godine gledao kako se u fabrici u Kunshanu sklapaju LG notebook računari!
Ovo je bio poseban dan za naše domaćine i nama u čast, na ulazu smo dočekani od devojaka zaposlenih u kompaniji; sve svetleće reklame imale su natpis "Welcome global media to MSI" :)))
Nakon kraćeg "kofi brejka" u prezentacionoj sali obratio nam se gospodin Vincent Lai i ukratko nas upoznao sa istorijatom kompanije, a on je vrlo zanimljiv…
Pre punih dvadeset godina, petorica SONY-jevih inženjera nisu se slagala sa politikom čuvene kompanije čija je tadašnja procena bila da će personalni računar biti promašeni koncept. Verujući u nešto sasvim drugo, odlučuju se da sa ukupnim kapitalom od oko 200 hiljada dolara koji je bio praktično sve što su imali, osnuju kompaniju koja će se baviti proizvodnjom matičnih ploča za PC računare. Obzirom da je firma bila i više nego mala, daju joj adekvatno ime – Microstar. Nakon prve godine praktično propadaju ali kao i u svakoj priči sa hepiendom, zapaža ih lokalni mecena i pruža im drugu šansu, još godinu dana pokušavanja…
Petorica partnera radili su te godine danonoćno a današnji predsednik kompanije (jedan od njih, gospodin Joseph Hsu) bio je kuvar svojim kolegama koji su praktično i noći provodili na poslu. Na njihovu sreću, a takođe i na sreću svih kojima je MSI na srcu, polazi im za rukom da naprave tada najbolju i vrlo overklokabilnu ploču za 286 računar. Uspeh je započet, a sve ostalo bilo je istorija… Treba pomenuti, a to je u današnjem svetu surovog biznisa pravo čudo, da su pomenuta petorica osnivača i danas zajedno na okupu: Mr.Hsu je glavnokomandujući a ostala četvorica se nalaze na funkciji vice presidenta kompanije MSI…
Nakon toga, obratio nam se i gospodin Alan Chu, "glavnokomandujući" kada je u pitanju distribucija MSI proizvoda. On nam je uglavnom i govorio podatke o fabrici, koje smo maločas saopštili, o proizvodnim kapacitetima, za koga sve to MSI "uslužno" proizvodi…
Predavanja su okončana prezentacijom CoreCell čipa, po kome je ovaj event delimično i dobio ime – "Dual decade, Dual CoreCell". Većina naših čitalaca koji su sasvim sigurno upoznati sa proizvodima MSI-ja, znaju da već neko vreme ovaj proizvođač uz pomoć svog specijalizovanog čipa, na matičnim pločama, a odnedavno i na video kartama, omogućava solidan overkloking i onima koji tome baš i nisu previše vični. Napredni korisnici koji umeju iz hardvera na osnovu setovanja iz BIOS-a da poboljšaju performanse nisu ciljna grupa ovog MSI aduta; ali će zato oni koji tek ulaze na taj način u svet računara, sa zadovoljstvom upotrebiti tih 10-20 procenata "gratis" performansi…
Naravno, novinari spadaju u grupu naprednih korisnika 🙂 pa se razvila i sasvim fina diskusija oko CoreCell-a; bez obzira što ga novinari ne koriste, mora se priznati da objašnjenje MSI-jevih marketing menadžera za core komponente, da je ovo namenjeno ipak nekoj drugoj kategoriji korisnika, deluje sasvim logično…
Pre nego što smo krenuli u obilazak proizvodnih kapaciteta kompanije MSI, ponovo sledi ulazak u autobuse i odlazak do obližnjeg KG Landmark hotela na ručak; ovog puta na tapetu je japanska kuhinja i vrlo ekskluzivni restoran. Iako nas je osoblje restorana skoro bombardovalo specijalitetima, malo ko nije ostao gladan… Ako izostavim suši sa kojim sam i sam ranije imao vrlo prijatna iskustva, ostalo je bilo tragično…ukusi se i definitivno razlikuju. Svakako da mi je bilo najsimpatičnije da gledam italijanske novinare koji su za stolom do nas nešto mrljali po tanjiru i verovatno sanjali pastu 🙂 Za razliku od njih, vijetnamac je trpao hranu kao lopatom, a i sa štapićima mu dobro ide :)))
{pagebreak}
{pagebreak title=”A kako se pravi…”}
A kako se pravi…
Vraćamo se u fabriku na finale naše posete Kunshanu – posetu fabrici matičnih ploča i notebook računara. Naravno, dobijamo posebne, antistatičke kombinezone, kese na obuću i najgoru moguću informaciju: NO PHOTO, PLEASE!!!
Potpuno sam zanemario da bi nam se tako nešto eventualno moglo desiti a dešavalo se i ranije: kako u poseti bivšoj fabrici memorijskih modula Bluestar u Arilju, tako se i naš urednik Delimir Tasić susreo sa sličnim problemom prilikom posete fabrici AMD-a u Drezdenu. I moram priznati da mi je jako žao zbog toga, jer bi tek na jedan takav način ova reportaža postala kompletna. Smatram da bi mnogi čitaoci voleli da konačno vide kako to sve na delu izgleda: kako se pravi matična ploča a kako jedan kompletan notebook računar…Neki o tome imaju jasnu, neki proizvoljnu sliku, a većina na žalost, verovatno nikakvu…šteta!
To sve već spada u domen industrijske špijunaže mada ne verujem baš da konkurencija sa novinarskih slika može saznati nešto što već ne zna iz nekog drugog izvora. Ukoliko želim da vidim kako konkurencija pravi notebook, kupiću ga i detaljno analizirati, do najsitnijih detalja. Što se matičnih ploča tiče, svi koriste skoro identične industrijske mašine tako da ni tu nema neke posebne nauke…elem, red je red a dobri gosti moraju da ga se pridržavaju…
Moje novinarsko pravilo broj jedan prilikom izveštavanja, jeste staro geslo da slika govori više od milion reči; kad već imamo na raspolaganju medij koji nam tako nešto omogućava. Pokušaću da u narednim redovima makar delimično objasnim ono što sam video u Kunshanu…pa ko shvati, pričaće 🙂
Bukvalno u minut do dvanaest prilikom pisanja ove zaista duge reportaže, od strane MSI-ja stižu nam slike…Nisu baš onakve kakve sam sam želeo da napravim i u kojima bi tekst o procesu proizvodnje adekvatno bio potkrepljen odgovarajućim slikama, ali nadam se da će vam makar donekle dočarati kako sve to u biti izgleda…
Sa procesom proizvodnje matičnih ploča upoznali smo se na primeru proizvodnje matične ploče za (neki 🙂 notebook računar. Odmah ću napomenuti da je MSI jedan od samo nekoliko proizvođača na svetu koji to rade. Proizvodnja se odvija na jednoj od 12 proizvodnih linija koliko ukupno ima fabrika u Kunshanu: već smo u prethodnom izlaganju rekli da je njihov proizvodni kapacitet na mesečnom nivou 800 hiljada komada, plus 100 hiljada matičnih ploča za notebook računare…
Da bi se takve cifre ostvarile, sasvim je logično da i automatizacija mora biti na vrhunskom nivou. Jedna proizvodna linija koju sačinjava petnaestak različitih mašina košta par desetina miliona dolara: da bi takvu proizvodnu liniju i kupili, potrebno je da novac uplatite a na isporuku sačekate par godina…o takvom se visokotehnološkom i skupom procesu radi…
Sve logično kreće od PCB-a čije su dimenzije pre ulaska u prvu mašinu veće od stvarnih dimenzija matične ploče: pretpostavljam da je razlog tome standardna veličina, da ga tako nazovem kalupa, pre nego mašina počne sa ređanjem komponenti. Ovde treba pomenuti da samu “štampu” po nacrtima proizvođača proizvodi third party partner: kada smo već kod ovog podatka, napomenimo da je jedini koji bezmalo, kompletno sam pravi, Foxconn. Napominjem da se nakon svakog prolaska kroz neku od mašina vrši provera, kako kompjuterski, tako i od strane nekog od zaposlenih kontrolora na proizvodnoj liniji. Mene je svakako najviše impresionirala prva SMT mašina čiji je zadatak postavljanje (i da ga tako nazovem: lemljenje) najsitnijih elemenata na štampanu ploču. Komponente (uglavnom otpornici i kondenzatori) stižu u papirnim rolnama, nešto nalik magnetoskopskoj traci. Glavni deo mašine liči na vrh mitraljeza sa dobošem: možete li zamisliti kojom brzinom sve to radi kada u svega nekoliko sekundi na štampanu ploču “zalemi” nekoliko desetina komponenti! A uz sve to, preciznost mora biti na vrhunskom nivou jer možete li da pretpostavite na koliko vremena samo jedan neispravan komad zaustavlja celu liniju? A ploče su višeslojne pri svemu tome…
Ukoliko se radi o komplikovanijem modelu, u sledećoj mašini ploča se okreće i komponente se postavljaju sa donje strane “štampe”. Zatim sledi postavljanje glavnih čipova, zatim onih manjih, da bi priča bila završena, što se komponenti tiče, sa onim najkrupnijim a to su kondenzatori. Po izlasku iz poslednje mašine u nizu, štampana ploča se seče u posebnoj mašini. Dalje sledi postavljanje konektora na ploču i ona na kraju ulazi u proces testiranja. Naravno, priča se svodi na “vrtenje” memorijskih testova i proveru ispravnosti svih konekcija: tek kada sve “lampice” zasvetle, ploča je ispravna i odlazi dalje, na pakovanje… Cela proizvodna linija duga je nekih sedamdesetak metara: na početku imate samo “štampu” a na kraju linije je paleta gde se ploče pakuju za transport… Jednu liniju, po mojoj nekoj slobodnoj proceni, opslužuje stotinak radnik(c)a, sve zajedno sa ljudima koji mašine opslužuju neophodnim materijalom (komponentama), onima koji testiraju i naravno, koji pakuju proizvod za transport. Deluje sve to jednostavno, ali mogu misliti o kakvim se sitnicama radilo da bi se došlo do vrhunskog stepena produktivnosti – da li jedan od radnika u lancu treba na ploču da postavi dva ili tri konektora kako bi proces išao punom brzinom. Fascinantno!
Prelazimo u susednu zgradu, kako bi se upoznali sa procesom proizvodnje notebook računara. Kao što sam već pomenuo, imali smo prilike da vidimo kako se sklapa LG notebook, ali takođe da gledamo proces proizvodnje MSI S271 modela, prvog prenosnog računara na svetu sa AMD Turion X2 procesorom. Nikada nisam razmišljao kako izgleda proizvodna linija za sklapanje notebookova: pa reklo bi se da liči na slaganje lego kockica. Svaki od stotinak radnika koliko ih otprilike opslužuje jednu proizvodnu liniju, sklapa u “mozaik” uglavnom samo po jednu komponentu, ili “zavrće” par šrafova – proces mora da ide dalje, nema zabušavanja 🙂 Semafor iznad proizvodne linije iz sata u sat zadaje nove zadatke i zaposlene obaveštava o ostvarenom rezultatu: koliko komada treba uraditi, koliko je ostvareno, stepen uspešnosti…
Samo da bi se ekran pravilno postavio u ležište, znači govorimo o onome što tretiramo kao poklopac računara, potrebno je da prođe kroz ruke desetak radnika. A glavno tek sledi…možete li zamisliti koliko je bitno da svaki radnik uvek ima dovoljan broj “svojih” komponenti uz sebe, kako proces niti jednog momenta ne bi zastao? Organizacija mora biti besprekorna…
Sledi naravno postavljanje matične ploče, procesora, povezivanje konektora, hard diska…a zatim zatvaranje tastaturom, touchpad-om…računar je (uglavnom) gotov! Proizvodna linija se sastoji iz dva niza stolova između koji se nalazi višespratna staklena pokretna traka – tu se računari testiraju. Dakle, kada na kraju dela za proizvodnju računar biva sklopljen, ubacuje se u tu “vitrinu”, povezuje sa napajanjem i kreće testiranje. Testovi koje notebook mora da “izvrti” tokom OSAM časova testiranje jesu popularni testovi koje mnogi od nas koriste prilikom testiranja svojih računara: razni benchmark programi među kojima i 3D Mark na primer, testovi stabilnosti… Nakon pomenutih, konstantnih osam sati neprekidnog vrtenja testova, signalna lampica javlja da je računar uspešno prošao sve faze testa. Naravno, oni koji su failed, već ranije bivaju izvađeni i poslati na proveru…
Sa druge strane proizvodne linije slede provere rada priključaka: testiraju se svi izlazni konektori, mreža; svaki mora da funkcioniše, naravno! Pomenuću da smo i odgledali film koji prikazuje šta se sve mora uraditi da bi se dobio besprekoran proizvod, zato je od kritične važnosti da R&D tim svoj deo posla odradi perfektno. Notebook se postavlja u mašinu koja ga mrda i trese, on sve to vreme mora funkcionisasti bez greške; ili na primer testiranje USB priključka – deset hiljada puta uključuje se i isključuje USB priključak kako bi se sigurnošću ustanovilo da se on u kućištu nije niti malo pomerio. Provere su rigorozne i tako mora biti kako bi se napravio pouzdan uređaj. Nakon testiranja kreće pakovanje proizvoda i na kraju druge strane proizvodne linije, opet nam ostaje da konstatujemo kako gledamo paletu na kojoj su uredno poređani i spremni za transport, MSI notebook računari…
Još jedan put ću ponoviti da mi je izuzetno žao što sve ovo gore napisano nije potrepljeno slikama; smatram da je od velike važnosti za sve kompjuterske entuzijaste da na pravi način sagledaju proizvodne procese…prvenstveno kako bi shvatili svu komplikovanost proizvodnog procesa a zatim i kako bi imali (do neke mere) razumevanja u trenucima kada nakon izvesnog vremena, vaše parče hardvera krene da odbija saradnju…
Nakon posete fabrici u Kunshanu, krećemo na jednoipočasovni put, opet nazad u Šangaj…večera je na redu. Izlivi oduševljenja od strane većine novinara, ide se u nemački (ovde izuzetno skup) restoran. Dobro veče viljuško i nožu, zbogom štapići :))) Konačno znamo šta jedemo: kobasice, butkice, kolenice…pivo! 🙂
Organizovana nam je od strane MSI-ja i prigodna lutrija u kojoj naravno, po običaju nisam imao sreće. Oni najsrećniji, nagrađeni su uglavnom proizvodima iz MSI-jevog consumer electronics asortimana: multimedijalnim plejerima…
Zagazili smo već dobrano u noć, sutra je novi dan…
{pagebreak}
{pagebreak title=”Treći dan – workshop”}
Treći dan – workshop
