Benchmark Redakcija
Ne dešava se svaki dan da se jedan student iz Srbije nađe na praksi u Guglu. Kako ti se ukazala ovakva prilika?
Od asistenta na fakultetu sam saznao da postoji konkurs na globalnom nivou i poslao sam biografiju. Posle mesec dana su me konktaktirali, a zatim sam morao da obavim dva intervjua telefonskim putem. Razgovori su trajali po sat vremena i za to vreme sam odgovarao na postavljana pitanja, uglavnom iz oblasti algoritama i struktura podataka. Nakon nekoliko nedelja saznao sam da sam primljen i odmah sam se prijavio za praksu u kancelariji u Njujorku.
Kako izgleda raditi u jednoj takvoj kompaniji? Koliko se naporno radi i kakvi su uslovi za rad?
Rad u Guglu je vrlo zanimljiv i inspirativan. Najčešće su u pitanju vrlo komplikovani problemi za koje je potrebno dosta razmišljanja. Ukoliko se naiđe na težak i naizgled nerešiv problem, tu je savetovanje sa kolegama. Svi oni su vrlo inteligentni i kvalitetni stručnjaci, a što je možda još bitnije, svi su vrlo radi da pomognu. To je velika prednost ove firme, jer bukvalno vlada harmonija i sjajan odnos, bez zavisti i ljubomore. Svi su tu sa ciljem da kompanija napreduje i tako se i ponašaju. Gugl je firma koja puno zarađuje, pa su i plate u skladu sa tim. Radno vreme je 9 sati dnevno, od čega pauza za ručak traje sat vremena, međutim sve je tu vrlo fleksibilno, s obzirom na vrstu posla. Kada su rokovi blizu, često možete zateći ljude i u kasnim satima na svojim radnim mestima. Inače, zgrada je otvorena non-stop, tako da oni koji imaju potrebu da rade više uvek imaju tu mogućnost. Pošto se naporno radi, za trenutke predaha u zgradi postoji sala za razonodu u kojoj se nalazi bilijar, stoni tenis, konzole, kao i soba za masažu. Na taj način se čovek malo opusti i “odmori mozak”. Zgrada u kojoj sam ja radio nalazi se u samom srcu Menhetna, na Tajms Skveru. Međutim, u međuvremenu, kancelarija je preseljena u nešto mirniji deo grada, ali je i dalje na Menhetnu.
Šta si konkretno ti radio u Guglu?
Ja sam radio kao Software Engineering Intern na jednom od zaista velikog broja projekata koje ova firma vodi. Same detalje projekta, uključujući i njegovu ideju ne bih mogao da iznosim zbog ugovora, ali mogu reći da sam programirao uglavnom u C++, a delimično i u Javi, na Linuxu, ali i na Windows-u. Koristio sam fantastične uslove za rad, puštao programe da se izvršavaju paralelno na velikom broju računara.
Od znanja koje si poneo iz Srbije, šta ti je najviše koristilo na praksi u Guglu?
Najviše mi je značilo to što sam učestvovao na velikom broju takmičenja i spremajući se za njih učio veliki broj algoritama, rešavao probleme… Za rad u firmi poput Gugla, to je verovatno i najbitnije, uz svakako motivaciju i želju za dokazivanjem. Znanje koje sam stekao na Računarskom fakultetu mi je takođe pomoglo, što direktno, što indirektno. RAF mi je dao osnovni uvid u mreže, operativne sisteme, arhitekturu računara, a bez takvih stvari je teško snaći se u bilo kojoj IT kompaniji.
Da li ćeš znanje stečeno u Guglu moći da preneseš drugima u Srbiji i iskoristiš ga u našim kompanijama?
U Guglu sam naučio dosta i što se tiče same struke, ali i što se tiče organizacije velike firme. Tu vladaju ravnopravnost i kolegijalnost. Svako je organizovan onako kako njemu odgovara, a opet tim funkcioniše jako dobro. Ukoliko nekada budem u situaciji, voleo bih da u firmi u kojoj budem radio primenim dosta stvari koje sam naučio tamo.
Znamo da naša IT infrastruktura zaostaje dosta za Sjedinjenim Državama. Kako bi ti prokomentarisao ovu situaciju?
Informatičko stanje u našoj zemlji je u velikom zaostatku u poređenju sa Amerikom. Po mom mišljenju, mi spadamo u zemlje druge ili treće lige što se tiče IT infrastrukture, međutim, dosta napredujemo zadnjih godina. Da bih dao mali primer, tamo je sasvim normalno završiti veliki deo obaveza preko interneta i tako uštedeti dosta dragocenog vremena: od plaćanja kazne za parking (što se i meni desilo), preko iznajmljivanja automobila, rezervacije hotela, pa sve do naručivanja večere na kućnu adresu. Nama je sve to još uvek daleko, ali vremenom ćemo se i mi približiti, jer ima dosta mladih ambicioznih ljudi u našoj zemlji koji će, verujem, ubrzati razvoj. Naravno, kao i u svakoj grani privrede, sve zavisi od kapitala.
Kako si provodio svoje slobodno vreme? S obzirom da si i sam student da li si posetio neki njihov univerzitet?
Slobodno vreme sam iskoristio za obilazak turističkih atrakcija i izlaske. Njujork je fantastičan grad koji živi 24 časa i nikada nije dosadno. Nakon prakse sam iznajmio auto i obišao nekoliko mesta, među njima Boston, Nijagaru, Vašington i Prinston. Pošto imam prijatelje na MIT-u i Prinstonu, iskoristio sam priliku da ih posetim i steknem uvid u njihove univerzitete, koji su zaista na visokom nivou. Imaju fantastične uslove, opremu, sportsko-rekreativne objekte – praktično sve im je skoncentrisano na jednom mestu. Možda je Beogradski nekada i bio među 100 najboljih univerziteta u svetu, međutim sada to svakako nije slučaj.
Kakvi su ti budući planovi?
Očekujem da diplomiram za nekoliko meseci na Računarskom fakultetu i nakon toga upišem postdiplomske studije. Još uvek ne znam gde. Zadovoljan sam znanjem koje sam stekao na RAF-u, takmičenjima, praksi u Guglu. Mislim da to u budućnosti može samo da mi bude prednost i otvori više vrata kako u daljim studijama tako i na poslu.
Zahvaljujemo se Računarskom fakultetu na pomoći prilikom realizacije ovog teksta.
