Najbelja bela boja je sada dovoljno tanka da njome možemo da farbamo automobile, avione ili vozove

Pre tri godine, naučnici sa MIT-ja su izumeli najcrnju crnu boju. Ona je toliko tamna da je apsorbovala 99,9% vidljive svetlosti, što je više od čuvene Vantablack crne boje za kojom su pre nekoliko godina odlepili umetnici širom sveta.
Zašto je najcrnja crna toliko bitna?
Sa druge strane, ukoliko biste uzeli kašiku i ofarbali je najcrnjom crnom bojom, to bi izgledalo kao da imate crnu rupu u obliku kašike usred vaše kuhinje. Sem kašike i dobre fore za vaše drugare, najcrnja crna je delovala kao veoma zanimljiva za druge stvari poput teleskopa i kamera, pa je čak i Apple jedno vreme pominjao upotrebu ove boje u svojim iPhone telefonima.

Izvor: Surrey Nanosystems
Kad postoji najcrnja crna, zašto ne bi postojala i najbelja bela?
Prošle godine je jedan tim naučnika sa Pardju univerziteta rešio da odgovori baš na to pitanje. Njihova najbelja bela ih je poslala pravo u Ginisovu knjigu rekorda, jer reflektuje 98,1% svetlosti. I odmah se postavilo pitanje: gde sve to može da se koristi? I odmah je stiglo na stotine odgovora, ali je bilo potrebno da se sloj bele boje potreban za postizanje ovako impresivnih brojki malo stanji.
Nema problema, rekoše naučnici
Ista ekipa koja može da se pohvali da se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda zasela je i sredila formulu kojom su dobili najbelju belu boju, tako da je sada potreban znatno tanji sloj da bi se postigao isti stepen reflektivnosti.
Sada se pomenuta farba može koristiti za farbanje automobila, aviona, vozova, svemirskih letelica, ali i majica. Reflektovanje dobrog dela spektra svetla znači i manje zagrevanje i manju potrebu za klimatizacijom.

Izvor: Pardju univerzitet/Andrea Feličeli
Kada možemo da je koristimo?
„Ovo ne samo da štedi novac, već i smanjuje potrošnju energije, što zauzvrat smanjuje emisiju štetnih gasova“, rekao je Ksiulin Ruan, profesor mašinstva sa Pardju univerziteta, koji je autor studije. “Za razliku od drugih metoda hlađenja, ova boja zrači svu toplotu nazad u svemir, što takođe direktno hladi našu planetu. Prilično je neverovatno da boja može sve to“, navodi se u izveštaju na Cell.com.
„Kontaktirali su nas svi, od proizvođača svemirskih letelica, preko arhitekata do kompanija koje proizvode odeću i obuću“, rekao je Ruan. „Uglavnom su imali dva pitanja: gde mogu da je kupim i da li možete da je razblažite?
Čisto da se razumemo, ova bela farba još nije komercijalno dostupan, ali profesor Ruan je rekao da njegov tim trenutno pokušava da smisli kako da to omogući.
Ako obojimo planetu – mi ćemo je zaštititi
U nekom trenutku našeg života, svi mi smo zapamtili malo naučnih informacija o modi. „Ne nosite crno kada je vruće, nosite belo da reflektujete toplotu. Možda zvuči kao izgovor da se deca česte presvlače, ali to je istina.
Crna boja više apsorbuje svetlost i toplotu vezanu za tu svetlost, dok bela reflektuje i jedno i drugo – i upravo je to razlog zašto Ruanova inovacija boje funkcioniše.
Da bi stvorili svoju novu iteraciju najbelje boje na svetu, istraživači su stvorili ono što se zove nanoporozna supstanca, koja je uključivala heksagonalni bor-nitrid kao pigment, hemikaliju za koju kažu da se uglavnom koristi u mazivima. Samo 150 mikrona (0,15 milimetara) debeo sloj ovog medija bio je dovoljan da se postigne 97,9% refleksije našeg Sunca.
„Heksagonalni bor-nitrid ima visok indeks prelamanja, što dovodi do jakog rasejavanja Sunčeve svetlosti“, rekao je Andrea Feličeli, student mašinstva sa Pardju univerziteta i autor studije. „Čestice ovog materijala takođe imaju jedinstvenu morfologiju, koju nazivamo nanoplateletima. Drugim rečima, prema modelima tima, heksagonalni oblik molekula je bio ključan. Ova vrsta nanopločica se pokazala efikasnijom u odbijanju Sunčevog zračenja od sfernih nanočestica, koje se obično koriste u drugim bojama koje se koriste za hlađenje.
Nova formula svetle boje je u suprotnosti sa prethodnom timom, koji je koristio barijum sulfat, jeftin, beli kristalni prah poznat po svojim sposobnostima refleksije svetlosti. Ta verzija je zahtevala sloj od 400 mikrona (0,4 milimetra) da bi se postigao željeni reflektivni rezultat, što je prilično teško kada je farba u pitanju.
„Ta debljina je u redu ako farbate robusnu stacionarnu strukturu, poput krova zgrade, ali kada imate precizne zahteve za veličinu i težinu, boja mora biti tanja i lakša”, Rekao je Ruan.
Ovo znači da ako želimo da smanjimo upotrebu klima uređaja u automobilima ili pokušamo da ublažimo račun za struju u našem stanu to možemo da uradimo tako što ćemo obući novu garderobu obloženu šestougaonim bor-nitridom.
„Avion koji sedi na pisti tokom vrelog letnjeg dana neće morati da koristi klima uređaj tako teško da bi hladio unutrašnjost, štedeći velike količine energije“, navodi se u saopštenju. „Svemirske letelice takođe moraju biti što je moguće lakše, a ova boja može biti rešenje.