Pucketava folija je nastala greškom, a spasli su je IBM računari

Folija sa mehurićima ili kako mi to volimo da kažemo, pucketava folija je nastala 1957. godine, kada su američki mašinski inženjer Alfred Filding i švajcarski hemičar Mark Šavan pokušavali da naprave reljefnu plastičnu tapetu za publiku privučenu modernističkim dizajnom, džez kulturom i novim posleratnim estetskim pravcima.

Ideja nije bila neobična za to vreme. Posleratni procvat stanogradnje u SAD stvorio je veliko tržište za nove materijale u dekoraciji enterijera, dok su džez klubovi, apstraktna umetnost i modernistička arhitektura povećavali interesovanje za dizajn koji se razlikovao od klasičnih cvetnih tapeta.

Šavan je još od kraja četrdesetih radio na utiskivanju reljefnih oblika u termoplastičnu foliju. Međutim, kada su dvojica pronalazača propustila dve zavese za tuširanje kroz mašinu za termičko spajanje, umesto dekorativne površine dobili su plastičnu foliju sa pravilno raspoređenim džepovima vazduha.

Pucketava folija je dva puta propala pre nego što ju je prihvatio IBM

Materijal je bio savitljiv, neobičan na dodir i nije privukao kupce kao zidna obloga. Prva komercijalna ideja zato je brzo propala.

Filding i Šavan zatim su pokušali da ga prodaju kao izolaciju za staklenike. Zarobljeni vazduh zaista je pružao određenu toplotnu zaštitu, ali nedovoljnu da bi proizvod konkurisao postojećim izolacionim materijalima. Propao je i drugi pokušaj.

Njih dvojica su nastavila da patentiraju proizvodni postupak, a 1960. osnovali su kompaniju Sealed Air. Materijal je prvobitno nazvan Air Cap, a kasnije Bubble Wrap. Razmatrane su stotine mogućih primena, ali nijedna nije donosila dovoljno novca i kompanija se početkom šezdesetih nalazila u teškoj situaciji.

Preokret je doneo IBM 1401, poslovni računar predstavljen 1959. godine. Bio je skup, osetljiv i prodavao se u mnogo većem broju od tadašnjih velikih računara, zbog čega je IBM morao da pronađe bolju zaštitu za transport.

Dotadašnji materijali, poput zgužvanih novina, piljevine i drvenih strugotina, nisu dovoljno dobro štitili preciznu elektroniku. Prodavac kompanije Sealed Air Frederik Bauers ponudio je foliju sa mehurićima IBM inženjerima, koji su je testirali i prihvatili kao standardnu zaštitu za isporuke 1401 modela.

Saradnja započeta 1961. godine spasila je Sealed Air i pokazala da je zaštitno pakovanje prava namena proizvoda. Ubrzo su foliju počele da koriste i druge kompanije, pa je tokom naredne decenije postala uobičajena zaštita za transport lomljivih predmeta.

Sealed Air je kasnije izrastao u globalnu kompaniju sa milijardama dolara prihoda, dok se originalni primerak Bubble Wrap folije iz 1960. danas nalazi u kolekciji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Prema porodičnoj priči, prvi čovek koji je mehuriće namerno pucketao iz zabave bio je petogodišnji sin Alfreda Fildinga. Tako je proizvod koji je dva puta propao dobio i neočekivanu ulogu jednog od najpoznatijih načina za oslobađanje od stresa, prenosi SD.