Raste strah od pucanja AI balona, dok kompanije sklapaju milijarderske poslove

Na nedavnom DevDay događaju kompanije OpenAI, direktor Sam Altman izneo je retko iskrenu poruku za jednog američkog tehnološkog lidera: priznao je da „postoje delovi AI industrije koji su trenutno pomalo balonasti“. Njegova izjava dolazi u trenutku kada se u Silicijumskoj dolini sve glasnije govori o mogućem finansijskom balonu u sektoru veštačke inteligencije.

Skeptici, među kojima su i vodeći bankari i ekonomisti, tvrde da je deo eksplozivnog rasta vrednosti AI kompanija rezultat „finansijskog inženjeringa“, odnosno složenih investicionih i kreditnih aranžmana koji veštački pumpaju tržište. Altman priznaje da će investitori sigurno napraviti neke loše procene i da će „glupi startapi dobiti sulude količine novca“, ali insistira da je u slučaju OpenAI-a „nešto stvarno u toku“.

Ipak, brojni glasovi upozorenja stižu sa svih strana. Banka Engleske, Međunarodni monetarni fond i direktor JP Morgana, Džejmi Dajmon, već su javno izrazili zabrinutost. Dajmon je u razgovoru za BBC izjavio da „nivo neizvesnosti treba da bude daleko veći u svesti većine ljudi“.

Veteran industrije, preduzetnik Džeri Kaplan, podseća da je preživeo četiri tehnološka balona i smatra da bi potencijalni krah AI tržišta mogao biti razoran: „Kada pukne, biće zaista loše — ne samo za ljude u AI-ju, već i za celu ekonomiju.“

Podaci govore u prilog oprezu. Ove godine čak 80% rasta američkog berzanskog indeksa potiče od kompanija povezanih s veštačkom inteligencijom, dok Gartner procenjuje da će globalna ulaganja u AI dostići 1,5 biliona dolara do kraja 2025. godine.

U središtu tog vrtloga nalazi se OpenAI. Kompanija, koja je pokrenula globalni AI bum lansiranjem ChatGPT-a 2022. godine, nedavno je ušla u niz spektakularnih ugovora. Najzvučniji među njima je partnerstvo sa Nvidijom vredno 100 milijardi dolara, koje uključuje izgradnju novih data centara baziranih na Nvidijinim čipovima. Samo nekoliko dana kasnije, OpenAI je najavio i dogovor sa AMD-om o nabavci opreme vredne milijarde dolara, što bi kompaniju moglo učiniti jednim od najvećih AMD-ovih akcionara.

OpenAI je i dalje privatna firma, procenjena na oko 500 milijardi dolara, a među njenim ključnim partnerima su i Microsoft i Oracle. Projekat Stargate u Teksasu, koji finansiraju Oracle, SoftBank i američka vlada, simbol je ogromnog infrastrukturnog širenja — ali i znak da AI ulaganja sve više nalikuju na „cirkularno finansiranje“, gde kompanije investiraju u sopstvene kupce da bi održale potražnju.

Nvidijin direktor Džensen Huang odbacuje optužbe da se radi o takvom modelu, tvrdeći da OpenAI nije obavezan da njihov novac troši na Nvidijine proizvode. Ipak, rast cene akcija AMD-a i drugih AI firmi pokazuje da tržište reaguje emotivno, a ne racionalno.

Kaplan upozorava da postoje prepoznatljivi znaci „pregrevanja“: kompanije najavljuju projekte za koje nemaju sredstva, a mali investitori pokušavaju da se ukrcaju u „AI voz“. On predviđa da bi masovna izgradnja data centara mogla postati nova „ekološka katastrofa“, gomile napuštenih AI postrojenja koje će zagađivati okolinu kad talas prođe.

Ipak, ne dele svi to pesimistično viđenje. Džef Budije iz zajednice Hugging Face kaže da bi čak i u slučaju balona, infrastruktura koja se sada gradi mogla poslužiti kao temelj budućih inovacija: „Internet je nastao iz pepela prekomernog ulaganja u telekomunikacije. Ako sada i preteramo sa AI infrastrukturom, rezultat mogu biti neverovatni novi proizvodi.“

Ali glavno pitanje ostaje — ko će sledeći investirati? Kako primećuje analitičar Rihard Jarc, „Nvidia izgleda kao poslednji investitor sposobаn da uloži 100 milijardi dolara u drugu kompaniju“. Ako taj izvor presuši, možda ćemo tek tada videti da li je Altman bio u pravu — ili smo svi već duboko u AI balonu, piše BBC.