Benchmark Redakcija
Osim toga, u Srbiji je prisutan i problem digitalnog jaza, odnosno različite tehnološke razvijenosti delova zemlje, pa su Telekomu Srbija i Orion telekomu dodeljene CDMA licence, koje su pored prenosa govora uključivale i prenos interneta, podsetio je Janković. Oba operatora su postavila svoju opremu najpre u delovima zemlje koji nisu gusto naseljeni ili su nerazvijeni, pa nije bilo ne samo interneta, nego ni telefona, a mobilni operatori takođe mogu jedan deo mesta da pokriju signalom mobilne telefonije, kao vidom univerzalnog servisa, objasnio je on. Janković je kazao da je stepen penetracije interneta od oko 32 odsto ipak zadovoljavajući, kao i podaci Republičkog zavoda za statistiku da 50 odsto domcahinstava ima internet, dok ga firme koriste gotovo 100 odsto.
''Nije samo sporno pitanje nivoa korišćenja interneta, nego i pitanje kapaciteta, jer novi servisi zahtevaju veće mogućnosti protoka'', naglasio je Janković. On je podsetio da je doneta strategija razvoja širokopojasnog pristupa koja je definisala da protok podataka u fiksnoj mreži treba da iznosi četiri megabajta, a u mobilnoj 512 kilobajta, što bi trebalo da se realizuje do kraja iduće godine. ''Ta četiri megabajta su vrlo 'stidljiva', s obzirom na to da je evropskom Digitalnom agendom predviđeno da do 2020. godine protok iznosi 30 MB, a u nekim zemljama čak i 100 MB'', naveo je Janković. Praćenje tog trenda zahteva velike investicije, zato je pokrenuta inicijativa izgradnje Nacionalne širokopojasne mreže koja bi na efikasniji način trebala da iskoristi sve postojeće resurse u Srbiji i omogući širokopojasni pristup na celoj teritoriji. ''Poznati su neki osnovni, pozitivni elementi koje jedan takav sistem donosi, a to je razvoj privrede, ekonomije, životnog standarda, povećanje BDP za 1,3 odsto, ali i doprinos zaštiti životne sredine'', istakao je Janković.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se iskoriste svi resursi koji postoje u Srbiji, kako se ne bi gradila neka nova mreža, jer pored onih koje imaju operatori, određene kapacitete imaju Elektroprivreda Srbije, Železnice, a tu je i akademska mreža Amres. ''Ako bi se u taj projekat uključili svi koji raspolažu kapacitetima i ako država prepozna značaj jedne takve infrastrukture, ta Nacionalna širokopojasna mreža bi mogla da se realizuje za dve do tri godine, možda i brže'', naglasio je Janković. Međutim, kako je naveo, problem u njenom razvoju ne tiče se toliko same magistralne mreže za velika rastojanja, koliko mreže za pristup koju čine kablovi sa metalnim provodnicima, jer je za kapacitete od 30 i više megabajta potrebno postaviti optiku, što zahteva investicije.
Janković je ukazao da će EU za razvoj širokopojasne mreže izdvojiti oko 250 milijardi evra, dok je Francuska u njen razvoj uložila 4,5 milijardi evra. On je objasnio da postoje razni modeli finansiranja razvoja Nacionalne mreže, a osim operatora, sredstva može da obezbedi i privatni sektor, ali i država koja bi trebala da shvati pravi značaj IKT. ''Pet odsto BDP Srbije je iz sektora IKT, a prema podacima za prošlu godinu, država je od ovih servisa ostvarila prihod od 1,5 milijadi evra. Ne verujem da ostali sektori mogu da se pohvale takvim prihodima i zato ne vidim razlog da država ne prepozna značaj elektronskih komunikacija'', zaključio je Janković.
Izvor: Tanjug
