Benchmark Redakcija
Ukoliko ste pratili vesti makar ovlašno ove godine mogli ste da primetite da se kroz njih gotovo permanentno provlače izveštaji o događanjima na polju tržišta diskova odnosno optičkih medija sledeće generacije čudnih imena – Blu-Ray odnosno HD DVD. Saopštenja, napadi, demantiji, tabori, podrška, holivudski studiji – sve se to, maltene u stilu sapunske opere, moglo zateći na vašim ekranima tokom čitanja Benchmark vesti. Ne bez razloga.
Sve je to, naime, posledica velike tranzicije celokupnog tržišta ka svetu visoke definicije. Ukoliko se pitate čega – odgovor je prost. Video i audio zapisa visoke definicije. Nećemo vas ovom prilikom gnjaviti i zamarati tehničkim pojedinostima jer nam to nije cilj pošto se nećemo baviti celokupnim tržištem već prevashodno medijima. Svet visoke definicije zahteva daleko veći prostor od ovog koji mu trenutni mediji nude. To nije u stanju da pruži trenutni DVD standard (o CD-R da ne govorimo), bilo u svojoj single bilo u double layer varijanti izvedbe. Zbog toga su morali biti uspostavljeni novi standardi kad su mediji u pitanju – tako smo došli do velike bitke za standard DVD medija sledeće generacije. U bici (figurativno rečeno, naravno) učestvuje više igrača. Dva glavna igrača su Blu ray standard (nazvan po plavom laseru koji se koristi u uređajima) i HD DVD standard. Tu postoji još nekoliko igrača ali o njima nešto kasnije. Bitka je izuzetno oštra, što i ne treba da čudi jer su ogromne kompanije stale iza svakog od ova dva standarda, dok neke (poput Hewlett-Packard-a) podržavaju oba standarda, i intenzivira se sa dolaskom 2006. godine za čiji je početak planirano lansiranje kako medija tako i uređaja.
Sami diskovi dolaze u nekoliko varijanti kapaciteta (što većinu naših čitaoca možda najviše i zanima) od 15 GB do 50 GB zavisno od tipa standarda i od toga da li su SL ili DL varijanta. Blu ray diskovi dolaze prema najavama u čak 6 varijanti, 3 jednoslojne (kapaciteta 22.5 GB, 25 GB i 27.5 GB) i 3 dvoslojne (kapaciteta 45 GB, 50 GB i 55 GB), mada ipak treba reći da kako trenutno stvari stoje najverovatnije će najrasprostranjenija biti varijanta od 25 GB za jednoslojne i 50 GB za dvoslojne diskove. HD DVD dolazi u kapacitetima od 15 GB za jednoslojni i 30 GB za dvoslojni disk. Postoji i troslojna verzija od 45 GB. Iako možda nekima ove cifre deluju zaprepašćujuće velike one nimalo ne trebaju da čude ili iznenađuju – uostalom, autor se dobro seća kako je svojevremeno imao hard disk veličine 1.1 GB, a nedugo potom i 2.1 GB u kombinaciji sa svojim CD čitačem koji je čitao medije od tada zapanjujućih 650 MB. To nije bilo baš toliko davno…Ili jeste!? U svakom slučaju ukoliko imamo na umu da hard diskovi trenutno idu do oko pola terabajta u masovnoj prodaji ovakav kapacitet medija, bez obzira što je višestruko veći od dosadašnjih ne sme delovati preterano. Da ne zaboravimo da pomenemo i brzinu zapisa – kao što je 1X brzina bila drugačija za CD-R i DVD standard, tako se i 1X brzina razlikuje za Blu ray standard – 1X kod Blu ray-a iznosi 4.5 MB, odnosno 36 Mb po sekundi.
Trenutno što se tiče stanja raspoloživosti diskova stvari stoje ovako – Blu ray diskovi su isprva ušli u neverovatne probleme sa prototipima, kao i sa prvim serijama u masovnoj proizvodnji. Gubici su bili ogromni, a govorilo se o čak 50-ak procenata škarta. Međutim TDK je pre nepunih mesec dana saopštio da je uspeo da ovlada tehnologijom masovne proizvodnje sa podnošljivim gubicima i produkte toga možete videti na slici gore levo – BD-R (write once) i BD-RE (rewritable) diskovi, koji se trenutno mogu snimati brzinom 2X. Situacija sa HD DVD-om je nešto složenija. Naime, Toshiba, koja je i tehnološki “udarnik” HD DVD grupacije želi da istovremeno predstavi i diskove i uređaje koji služe za njihovo čitanje. Međutim tu su izbile male komplikacije. Izgleda da postoji problem sa čitačima, te je Toshiba bila prinuđena da uprkos najavama da će prezentacije biti održane u decembru ceo plan odloži za prvi kvartal sledeće godine (što nije ostalo bez posledica po HD DVD tabor). Tako nam ostaje da do daljeg čekamo na zvanične prezentacije, a do tada uživamo u slikama prototipa HD DVD diska (gore desno) koji još uvek nije ušao u masovnu proizvodnju. Sa drugu strane na slikama ispod možete videti kako izgledaju jedan BD-ROM, odnosno čitač Blu ray diskova (levo), kao i pisač koga je juče Pioneer predstavio (desno).
Što se samih firmi koje stoje iza svega ovoga tiče mogla bi se napraviti (doduše prilično gruba) podela – iza Blu ray standarda stoje uglavnom multimedijalna i zabavna industrija dok HD DVD standard podržava IT industrija. Naravno, ovu podelu treba uzeti vrlo relativno, jer recimo jedan broj holivudskih studija podržava HD DVD, baš kao što i recimo IT gigant Dell čvrsto stoji iza Blu ray-a. Blu ray je obezbedio većinsku podršku najvećih holivudskih studija i time stekao veliku prednost u odnosu na konkurenta, pošto je oko 80% holivudskih studija opredeljeno za Blu ray. Inače, red je da napomenemo da je gazda Blu ray tabora Sony. Sony je svoju novu konzolu Playstation 3, čija se prodaja očekuje od marta (u Japanu, u Evropu stiže krajem 2006. godine) opremio BD čitačem, te će vlasnici ove konzole moći istovremeno da je koriste i kao čitač BD diskova i za gledanje filmova na BD diskovima, pored njene prevashodne namene – igranja igara (dakako, očekuje se da sama Playstation 3 konzola kojoj već predviđaju 200 miliona prodatih primeraka u prvih 5 godina bude ogroman adut na strani Blu ray standarda). Celokupnu Blu ray grupaciju čini 13 izuzetno jakih firmi od kojih smo mnoge već pomenuli tokom dosadašnjeg izlaganja. Sa druge strane imamo HD DVD grupaciju gde su dva vodeća imena (uz svo uvažavanje drugih giganata koji stoje iza ovog standarda) bez sumnje Toshiba (idejni tvorac i tehnološki “lučonoša” kad je ovaj standard u pitanju) i Majkrosoft (treba li išta više reći!?).
Šta se sve dešavalo u ovom svetu i kako je tekao sukob? Nakon masovne podrške holivudskih studija Blu ray-u svi su mislili da će HD DVD biti gotovo počišćen sa scene. Međutim kako vreme odmiče uprkos tehničkim problemima Toshiba-e sve se više čini da neće biti tako. U poslednje vreme sve više vesti stiže kontra Blu ray-a. Da pomenemo samo nekoliko poslednjih. Prvo je izbio skandal oko Sony rootkita koji je naneo ogromnu štetu (pored materijalne zbog tužbi koje su usledile) ugledu Sony-ja kao takvog. Naime ubacivanjem audio diskova u svoje uređaje mnogi korisnici su bez ikakvog znanja ili naznake dobili i nezvanog gosta – Sony copy protection mehanizam. Potom je Blu ray grupacija odbila da učini neke ustupke, pre svega da podrži iHD DVD, modifikaciju HD DVD standarda koja će biti podržana u Majkrosoftovom Windows Vista operativnom sistemu, koji će inače imati native podršku za HD DVD. To je uticalo da gigant HP zakorači iz Blu ray tabora u HD DVD tabor i izjavi da će podržati i HD DVD. Čelnici HP-a su izjavili da i dalje podržavaju Blu ray i da su sada neutralni pošto podržavaju oba standarda, ali ipak ostaje činjenica da su iskoračili iz BR tabora. Tu su i glasine o izuzetno skupoj i neisplativoj izradi Blu ray diskova (TDK je naizgled to demantovao, ali niko se više nije pohvalio sličnim rezultatima osim Panasonic-a koji je najavio da je ostvario uštedu konvertovanjem sopstvenih mašina, dok za sada od ostalih proizvođača dolazi neprijatna tišina (zvanično) i nezvanične glasine o potpuno neodrživoj i neisplativoj proizvodnji) Dalje, tu su i nesorazumi oko standarda za zaštitu od kopiranja koji bi trebalo biti primenjeni na sve diskove i standarde sledeće generacije – Blu ray grupacija, verovatno pod dominantnim uticajem holivudskih studija, insistira na oštrim standardima na koje ostali ne žele da pristanu i upravo se ovih dana u Tokiju vode pregovori oko usklađivanja istih, što ste mogli da pročitate u vestima benchmark sajta. Tu je i možda najveće razočaranje od svih, izostanak podrške od strane Sony-ja i filmskih studija za korišćenje bilo kog drugog kodeka osim MPEG-2 na Blu ray diskovima što je kao bomba odjeknulo među korisnicima koji su ipak mnogo očekivali od novih kodeka (prvenstveno H.264) koji su trebali da potpomognu upečatljivost video sadržaja, da ne kažemo uspostave nove standarde u fotorealističnosti. Umesto toga mnogi su korisnici tužno konstatovali da ćemo dobiti samo malo veći DVD.
Na drugoj strani Microsoft je upravo ovih dana krenuo u izuzetno agresivnu kampanju sa ciljem pridobijanja kompletne IT industrije na stranu HD DVD-a – Majkrosoft će plaćati firmama u zamenu za podršku standardu koji on forsira, i omogućavati sistem “kupona” koji će biti isporučivani uz svaki prodati PC sa HD DVD uređajem. Pored toga ne treba zaboraviti da mnogi jednostavno nemaju izbor već da u tržištu kojem dominira Majkrosoft sa svojim Windows operativnim sistemima jednostavno prihvataju standarde koje on nametne. Inače, treba li napominjati da će se sam Windows Vista isporučivati na HD DVD disku? Još uvek nije jasno može li Majkrosoft uticati na, recimo, kompaniju Dell koja je čvrsto iza Blu ray-a i da li će rizikovati sukob sa njom, pošto je kako se nezvanično saznaje već počeo da preti svim velikim PC snabdevačima da će neprihvatanje HD DVD standarda imati velike posledice po njih. Blu ray grupacija za sada nema odgovor na ove oštre mere Majkrosofta. Ostaje nam da vidimo šta će nam predstojeći dani doneti. U svakom slučaju mi smo tu da vas izveštavamo, a do februara kada su i jedan i drugi tabor najavili izlazak u prodaju borba ne samo da očito neće biti rešena već kao da će tek tada početi. Uskoro nas očekuje i CES na kome se očekuje dosta toga kad su ove stvari u pitanju (šuška se da će Pioneer predstaviti svoj BD-ROM).
Za kraj smo ostavili takmace ovim standardima. U takmace se ne može ubrojati mnogo njih, a da se zadrži prefiks “ozbiljni”. Ipak, ima ih. U ovom trenutku u Tajvanu i Kini se sprema vlastiti standard. Tajvanci imaju svoj FVD (forward versatile disc), svoju varijantu DVD medija sledeće generacije. Kina ima svoju EVD varijantu, međutim već su najavljeni pregovori saTajvancima i prihvatanje nekih njihovih, kako kineske kompanije smatraju, boljih rešenja. Pored toga Tajvanci planiraju da krenu u agresivnu kampanju u Indiji, koja je sa svojih blizu milijardu stanovnika ogromno potencijalno tržište, pogotovo kad se ima u vidu daleko veća cenovna pristupačnost ovog medija što bi na siromašnom indijskom tržištu mogao biti ključ uspeha. Pored toga oglasio se i Ritek sa svojim rešenjem u vidu osmoslojnog optičkog medija kapaciteta od 200 GB, ali problem je u tome što će ovi diskovi moći biti prezentirani tržištu tek od 2008. godine.
Na samom kraju je najozbiljniji takmac HD DVD-a i Blu Ray-a – holografski diskovi InPhase Technologies-a razvijeni u saradnji sa Maxell-om, kapaciteta od čak 300 GB, sa potencijalom da dosegnu teško zamislivih 1.5 TB!! Ovi diskovi se očekuju krajem 2006. a već na E3 sajmu u maju 2006. se očekuju prezentacije potpuno funkcionalnih 300 GB diskova u kombinaciji sa drajvom namenjenim čitanju ovih diskova. U međuvremenu objavljena je informacija da je jedna TV stanica u Americi eksperimentalno emitovala program sa ovih diskova. Masovna proizvodnja nas očekuje na zimu 2006. godine, a isprva će biti dostupna samo jedna varijanta ovih diskova kapaciteta od 300 GB. Ovi mediji nemaju podršku velikih studija za sada ali je sigurno da bude li Maxell istrajao oni mogu zbog same svoje prirode kao i zbog toplog prijema od strane širokog kruga krajnjih korisnika (ko ne bi voleo diskove od terabajta) biti veoma jak takmac u budućnosti. U svakom slučaju pred nama je veoma uzbudljiva godina kad su mediji u pitanju, godina tranzicije na medije sledeće generacije. Jedno je sigurno – ništa više neće biti isto. Mi ćemo se truditi i dalje da vas blagovremeno informišemo, a očekujte i testove čitača/pisača medija sledeće generacije u narednom periodu.
