Teorija koja osvaja bogataše: tehno-milijarderi tvrde da Kina finansira protivnike AI data centara, dokazi izostaju

Talas lokalnog otpora izgradnji ogromnih AI data centara širi se po Sjedinjenim Državama tokom 2026. godine, od Jute do Severne Karoline. Umesto da taj otpor posmatraju kao organsku reakciju lokalnih zajednica na potrošnju vode, struje i zemljišta, deo tehnološke i političke elite ponudio je alternativno objašnjenje: iza svega navodno stoji Kina.

Na događaju pod nazivom “Harnessing American Power” prošlog meseca, ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum izrazio je zabrinutost zbog onoga što je video kao novi talas lokalnog protivljenja data centrima u Americi. Burgum je otišao korak dalje od same zabrinutosti, tvrdeći da stvar nije organska i lokalna, već da je deo toga strani, mračni novac.

Burgum nije usamljen u svojim sumnjama. Na podkastu All-In, koji vodi grupa tehnoloških multimilionera koji jedni druge nazivaju “besties”, takođe se vodila rasprava o stranom uticaju, konkretno iz Kine.

Sredinom maja, Bitcoin Policy Institute, neprofitna organizacija prevashodno posvećena zastupanju interesa kripto industrije, objavila je izveštaj koji tvrdi da postoje “tri vektora uticaja” iza takozvane anti-AI kampanje. Izveštaj je tvrdio da kineski državni mediji, strani milijarderi i navodno kineski podržavani američki levičari sarađuju kako bi zaustavili razvoj data centara, ali je ponudio malo direktnih dokaza da takva kampanja zaista postoji ili da ima značajan efekat. U članku objavljenom u Washington Postu, nekoliko grupa pomenutih u izveštaju demantovalo je bilo kakvo kinesko finansiranje ili učešće.

Nezavisni istraživači stoje iza znatno skeptičnijeg nalaza. Darren Linvil, Collider Media Forensics Hub centra na Univerzitetu Klemson koji prati kampanje stranog uticaja na internetu, izjavio je da do sada nisu pronašli gotovo ništa. Linvil je dodao da ne može isključiti mogućnost da Kinezi tiho plaćaju influensere ili druge da se protive data centrima, ali je istakao da za tim verovatno nema potrebe, jer su ljudi koji govore o data centrima stvarni ljudi sa stvarnim strastima, perspektivama i mišljenjima.

Najilustrativniji primer apsurda dolazi iz Jute. U Solt Lejk Sitiju, protesti su naveli investitora Kevina O’Lirija (poznatog iz emisije Shark Tank) da nakon što je predsednik Senata Jute izrazio zabrinutost, pristane da smanji svoj projekat data centra na četvrtinu prvobitne veličine. Organizacije koje su se navodno našle na meti optužbi za kinesko finansiranje reagovale su sa zbunjenošću. Direktorka komunikacija organizacije Alliance for a Better Utah, Elizabet Hačings, opisala je svoju reakciju rečima da je odrastala gledajući Shark Tank povremeno sa ocem i pitala se zašto ovaj čovek priča o njima. Slično, predstavnica organizacije Elevate, Finlejson, izjavila je da nema pojma kako se njena organizacija našla na O’Lirijevoj listi i da definitivno nisu kineska ćelija, niti im iko, a kamoli strana vlada, plaća za sadržaj.

Pozadina priče poprima i zvaničnu formu. Pismo upućeno direktoru FBI-ja Kešu Patelu, kao i Dejvidu Saksu i Majklu Kratiosu, dvojici bogatih tehnoloških investitora koji sede u Predsedničkom savetodavnom telu, traži da vlada istraži navodni kineski uticaj u debati o data centrima. Ono što ostaje upečatljivo jeste raskorak između retorike i dokaza. Dok zvaničnici i tehno-milijarderi javno upozoravaju na strani uticaj, istraživači koji se profesionalno bave otkrivanjem dezinformacionih kampanja izveštavaju da takvog uticaja praktično nema. U međuvremenu, stvarni razlozi otpora — potrošnja vode, opterećenje električne mreže, pad vrednosti nekretnina i buka — ostaju nepromenjeni i, čini se, dovoljni sami po sebi da objasne zašto se zajednice od Jute do Severne Karoline organizuju protiv novih data centara bez ikakve potrebe za stranim novcem, piše NPR.