Benchmark Redakcija
Institute for Public Policy Research (IPPR) smatra da su britanski copyright zakoni pregaženi od strane vremena i da treba ozbiljno razmisliti o njihovim izmenama, koje bi trebale da uslede u što kraćem roku. Osnovne primedbe se odnose na prava korisnika da za svoje potrebe prebacuju muziku i filmove koji su njihovo vlasništvo na druge uređaje, odnosno da vrše editovanje i rekompresiju audio i video zapisa. Ovo je uslovljeno pojavom velikog broja multimedijalnih plejera, koji nemaju potpuno ujednačene karakteristike. Ove stvari trenutno nisu dozvoljene u sadašnjim verzijama zakona. Pored prava na privatnost korisnika, kao argument se pojavljuje i istraživanje koje govori da preko 55 procenata Britanaca ionako misli da je kopiranje CD-ova i DVD-ova u lične svrhe, radi gledanja i slušanja sadržaja na nekom drugom uređaju ili radi bekapa, u ovom trenutku legalno, iako je u stvarnosti sasvim suprotno. Dr. Ian Kearns, direktor IPPR-a tvrdi da je posao vlade da odredi koja su prava mušterija, odnosno korisnika, a ne muzičke industrije, te da bi bilo izuzetno opasno prepuštati globalnim korporacijama da određuju i ograničavaju prava individua, već da se to mora regulisati zakonima države.
Izvor: The Inquirer
