Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Grafičko tržište je možda najbolji pokazatelj napred iznesenih konstatacija. Možda kao nijedna druga grana IT industrije, ovaj tržišni segment je doživeo mnoštvo potresa i preokreta “iz temelja”. Koliko je samo firmi koje su bili giganti ove industrije propalo, povuklo se, promenilo sferu delovanja ili jednostavno ba čeno na margine? Creative, Cirrus Logic, S3, 3dfx, Matrox, pa i Diamond, sve su to kompanije koje su u jednom ili drugom trenutku dominirale ili kompletnim tržištem ili nekim njegovim izuzetno bitnim segmentom – a ograničavamo se samo na eru 3D kartica, od 1995. godine kada su se po prvi put pojavile consumer 2D/3D grafičke karte. Nestanak takvog giganta kakav je u svoje vreme bio 3dfx se nekada nije mogao zamisliti, kao ni tržište bez njegovih standardizacija i tehnologija. Ipak, džin je nestao. Napravio je preveliki razmak između nekoliko generacija svojih proizvoda, napravio je grešku sa sopstvenom fabrikom u kojoj je želeo da sam proizvodi svoje karte, umesto da se oslanja na AIB (add-in board) partnere, novi proizvodi su razočarali svojim performansama i jednog dana se dogodilo nezamislivo – Nvidia, koja je napravila veliki bum sa svojim TNT i TNT2 kartama, a potom i prve dve generacije GeForce rešenja, je kupila 3dfx, zajedno sa pravom da koristi njegova tehnološka rešenja u svojim proizvodima (ko je rekao SLI…?).
{pagebreak}
{pagebreak title=”Od mnoštva do dvojca”}
Oružje pobednika: Nvidia GeForce 2 GTS (u Hercules izdanju)
Oružje pobeđenog: Voodoo 5 5500 kompanije 3dfx
Uz sve gore pomenute firme, na tržištu je uporno bitisala kanadska kompanija ATI, koja je imala svoje blistavije i teže trenutke u nekim periodima, ali koja nije posustajala u svojoj nameri da tržištu ponudi alternativu u vidu sopstvenih čipova. ATI se nije libio da ponudi neka inovativna rešenja, kao što su bile Rafe Fury MAXX kartice, ili pak kompletna All-In-Wonder serija grafičkih karti sa integrisanim TV tjunerima. Ipak, u jednom trenutku je delovalo da će Nvidia ostati bez prave konkurencije. Ta firma je napravila pravi bum sa svojim prvim GeForce proizvodom, koji brzinski gotovo da nije imao alternativu. Iako su i ranije nudili kvalitetne proizvode, to je bio prvi put da je jedna karta kompanije Nvidia bila na tronu potpuno sama i neometana. Sve oči su bile uprte u dotadašnjeg kralja, 3dfx, i čekalo se na njegov odgovor. On je stigao u vidu preskupe i prekomplikovane Voodoo 5 serije , ali i – što je još gore – paralelno sa GeForce 2 GTS-om kompanije Nvidia . Od toga udara 3dfx se nikada nije oporavio i ubrzo ga je Nvidia kupila.
Kralj je mrtav, živeo kralj – to je bila mantra koja je vladala u tom periodu, nakon što je nestala firma koja je bila sinonim za 3D igranje u tim godinama. U očima kupaca bilo je logično da novi, neprikosnoveni kralj postane Nvidia, i vladalo je opšte uverenje da sledi dugogodišnja vladavina Nvidije, što u suštini nije toliko daleko od realnosti. Pride, uz model GTS visoke klase išli su izuzetno upotrebljivi, solidni i pristupačni GeForce 2 MX modeli za svačiji džep, koji su dodatno podstakli prihvatanje Nvidia tehnologije u masama, koje su do tada razmišljale isključivo u pravcu 3dfx-a i njegovog Glide-a. Ipak, odmah tu uz njih se prišunjao ATI sa svojom Radeon kartom prve generacije , koja je mogla itekako da se nosi sa GeForce 2 GTS-om. Već tada je postalo jasno da su se ova dva proizvođača (ATI i Nvidia) u tehnološkom smislu toliko izdvojili da, iako nisu ostali jedini na tržištu (teoretski gledano, nisu ni danas), već je bilo očito da je to samo pitanje vremena. Nakon što se Matrox, poslednja firma za koju se procenjivalo da ima neke šanse da pomrsi konce velikim rivalima, povukao sa consumer tržišta, ne mogavši da održi korak (a i shvativši da njegovi proizvodi daleko više pogoduju profesionalnim primenama, naročito nakon neupeha sa Parhelia kartama koje jednosavno nisu mogle da se mere sa konkurencijom), postalo je sasvim jasno da nas čekaju godine u kojima će giganti ATI i Nvidia voditi teške i ogorčene bitke za dominaciju na tržištu grafičkih karti za PC računare.
Prošli su PCI, AGP, PCI Express, a evo ga PCI Express 2.0. Prošle su generacije i generacije proizvoda, čas je ATI bio bolji, čas Nvidia – taj rat traje i danas i vodi se nesmanjenom žestinom, šireći se na sva polja na koja se širio i portfolio dvaju kompanija u proteklom periodu, od čipsetova do GPGPU scene. Uz još jedan potres, koji se dogodio pre oko dve godine, kada je AMD sredinom 2006. objavio da kupuje ATI za 5.4 milijarde dolara. Taj potez je delovao vrlo logičan i koristan po AMD, koji je dobio pristup ATI tehnologijama i postao u stanju da kupcima nudi kompletne platforme (kompletna linija čipova na potezu procesor – čipsetovi – grafički procesor). Desila se još jedna važna promena. Vreme monolitnih GPU-ova je prošlost. Nekada su kompanije kretale od dizajniranja čipa namenjenog najskupljim kategorijama, dok su onda taj čip potom "oslabljivale" za potrebe srednje i niže klase, zadržavajući feature set. Danas, međutim, stvari idu nekim drugim tokom. Polazi se od GPU-a namenjenog srednjoj i višoj srednjoj klasi, a modeli visoke klase stižu u vidu dual-GPU rešenja, bez obzira da li se radi o single-PCB, dual-PCB kartama, ili pak o CrossFire i SLI režimima rada. Niža srednja i donja klasa su opet neka druga priča, sa posebnim čipovima razvijanim za potrebe tog tržišnog semgenta…
Tako je danas ATI brend pod kojim AMD plasira svoje grafičke karte, koje i dalje razvijaju ljudi nekadašnjeg ATI-ja. Sve u svemu, „knjiga je spala na dva slova“, makar kada se radi o tržištu diskretnih grafičkih rešenja, odnosno video karti više klase, usmerenih prema igračima i entuzijastima. Nvidia i AMD – to su trenutno najvažniji konkurenti. Intel takođe želi da uđe na ovo tržište, ali je pitanje sa kakvim ambicijama, da li će njegovi proizvodi biti okrenuti gejmingu ili promovisanju GPGPU koncepta, odnosno korišćenja grafičkih čipova kao koprocesora za ubrzavanje kalkulisanja savremenih računara, ne bi li uspeo da odvrati konkurenciju koja već vrlo agresivno i uporno radi na tome – i Nvidia i AMD.
ATI CEO Dejv Orton i AMD CEO Hektor Ruiz, prilikom potpisivanja sporazuma o kupovini ATI-ja
{pagebreak}
{pagebreak title=”Doba vladavine G80 čipa – Nvidia gospodarila, AMD kaskao”}
Karta ispred svog vremena: Nvidia GeForce 8800 GTX (G80)
Pred kraj 2006. godine, Nvidia je predstavila svoj G80 grafički čip sa podrškom za Unified Shader arhitekturu i DirectX 10 . Tada smo samo naslućivali, a danas komotno možemo da konstatujemo – to je bio čip ispred svog vremena! Donosio je nivo performansi koji jednostavno nije bilo moguće tek tako pratiti. U njegov razvoj je bilo uloženo 400 miliona dolara, a mnogi su smatrali da je predstavljao najveći pomak od GeForce 256 (prvi GeForce) GPU-a. On je poslužio kao osnova za kompletnu osmu, a evo i devetu generaciju GeForce grafičkih karti, uz pokoju blažu modifikaciju u vezi sa radnim taktom, manjim tranzistorima ili brojem šejder procesora. I dan-danas se veliki broj grafičkih karti kompanije Nvidia bazira na ovom čipu i njegovoj arhitekturi. Prosto, tek kada se danas osvrnemo iza sebe, skoro dve godine i desetine igara kasnije, moramo da konstatujemo da se radilo o sjajnom proizvodu, punom pogotku, koji je omogućio Nvidiji komfor koji donosi neosporivo prvo mesto kada se radi i o performansama i o karakteristikama i tehnologijama. Nije nimalo slučajno što se finansijska blagodet u kojoj je Nvidia uživala upravo poklopila sa ovim proizvodom i njegovim derivatima, što je omogućilo Nvidiji da šest kvartala uzastopno ostvaruje rekordne prihode i uživa u plodovima svog rada. Nažalost, bojimo se da će se pokazati da je došlo i do “spavanja na lovorikama”, odnosno da se kompanija previše uzdala u otklon koji je tada napravljen od ljutog konkurenta.
Dobra ideja, slaba realizacija: Radeon HD 2900 XT
Šta je za to vreme radio AMD/ATI? Naravno, nije se ni moglo očekivati da se dva giganta sinhronizuju preko noći. Prestrojavanje, raspodela zaduženja, promena, potreba za određivanjem daljih pravaca i prioriteta, sve je to uticalo da karte ba zirane na G80 čipovima kompanije Nvidia praktično nesmetano haraju tržištem. Za konkurentom se kasnilo, a firma je opterećena dodatnim problemima u vezi sa poslovanjem na globalnom nivou, odnosno generisanjem ogromnih gubitaka, iz komplikovanih razloga koji nemaju puno veze sa ovim tekstom i predmetom njegovog izlaganja i u koje usled toga nećemo ulaziti. Prvi pravi odgovor na modele ljutog konkurenta je bila Radeon 2000 serija, odnosno 2400/2600/2900 grafičke karte. Po prirodi stvari, od top modela 2900 XT se najviše očekivalo . On se pojavio tek početkom leta 2007. to jest više od pola godine nakon GeForce 8800. Najavljivano je bilo nekoliko “varijacija na temu”, ali se na kraju ostalo na manje-više bazičnom modelu uz naknadno predstavljenu nešto oslabljeniju varijantu sa sufiksom Pro. Ipak, dok je ostatak ponude bio manje-više korektan, te se nosio sa konkurencijom u svojim klasama, 2900 XT/Pro nije bio u stanju da se nosi sa ponudom kompanije Nvidia. Potvrda ovih reči došla je na skupu upravo održanom u Beogradu. Na njoj smo od predstavnika AMD-a čuli sledeću rečenicu, izgovorenu pola u šali – pola u zbilji: “ Za Radeon 2900 XT…za to vam se iskreno izvinjavamo ”, koja bolje od bilo čega ilustruje šta i u samoj kompaniji misle o ovoj generaciji grafičkih karti visoke klase.
Radeon HD 3870: ispod high end-a, sa povoljnom cenom
Radeon HD 3850: odlična karta srednje klase prošle generacije
Ipak, AMD je iz ove situacije izvukao dragocene pouke. Pre svega, shvatio je određene probleme u arhitekturi i relativnu beskorisnost forsiranja novih pristupa i tehnologija čija je implementacija i datom trenutku skupa (na primer, GDDR5 memorija u tom trenutku), a korist sumnjiva.
Dalje, odlučio je da se fokusira pristup sličan onome na globalnom nivou, da dok ne uhvati korak ni ne pokušava da razvija direktne odgovore na konkurentsku ponudu, već da prilikom plasmana sopstvenih proizvoda kreira sopstvene cenovne rangove, koje bi podešavao po potrebi, svesno izbegavajući direktan sukob sa jačim konkurentskim modelima, ali plasirajući svoje grafičke karte po takvoj ceni koja bi i najvećeg fana konkurentske firme naterala da dobro razmisli o tome da li se bolje performanse zaista isplate onoliko koliko je neki proizvod skuplji. Naravno, do toga nije došlo preko noći, već je mukotrpno razvijana nova, Radeon HD 3000 serija, odnosno RV670 čipovi, pa se krajem 2007. godine pojavljuju Radeon HD 3850 i 3870 karte (srednja i viša srednja klasa, bez high-end modela u smislu performansi u ovoj generaciji). Radeon HD 3870 nije raspolagao nekom impozantnom snagom , ali je imao sasvim pristojan odnos cene i performansi. Radeon 3850 je bio još zanimljiviji po tom kriterijumu , i u to vreme se pokazao sjajnim rešenjem za srednju klasu, praktično potpuno poremetivši odnose koji su u njoj vladali, drastično potukavši Nvidijina rešenja u toj cenovnoj klasi.
8800 GT: G92 u punom sjaju (Asus TOP izdanje)
Srednja klasa devete generacije GeForce-a: 9600 GT
Ipak, Nvidia nije spavala, ili pak to tada nije tako izgledalo, kratkoročno gledano. Novi grafički čip, G92, sa unapređenom G80 arhitekturom i manjim procesom izrade, je omogućio kreiranje odličnih GeForce 8800 GT karti . Njima su se u vrlo kratkom roku pridružili redizajnirani 8800 GTS modeli, a nakon predstavljanja GeForce 9600 GT u srednjoj klasi , delovalo je kao da je Nvidia potpuno ugušila pokušaje AMD-a. Obema kompanijama je samo preostalo da vrše cenovna korigovanja onako kako su smatrale za shodno. I razvijaju novu ponudu, u uslovima kada je delovalo da je sve na strani Nvidije, koja je zgrtala ogroman novac, dok je poslovanje grafičkog odeljenja kompanije AMD, iako pozitivno i uvek u blagom plusu, bilo pod senkom ogromnih gubitaka koje je AMD pravio na globalnom nivou…I tako, sve do nove generacije, koja je upravo aktuelna, i u kojoj smo svedoci dramatičnog preokreta, kakav samo IT industrija i inženjeri elektronike mogu da kreiraju…
{pagebreak}
{pagebreak title=”Kolo sreće se okreće”}
Visoka klasa po performansama, viša srednja po ceni: Radeon HD 4870
Ubica srednje klase: Radeon HD 4850
Kakav je samo comeback napravio AMD sa svojim RV770 grafičkim čipovima, odnosno novim kartama serija Radeon HD 4870, 4850, a od pre samo par dana i 4870 X2. Nvidia je svo vreme razvijala GT200 čipove, koji pokreću GeForce 280 GTX i 260 GTX grafičke karte , koje su se pokazali brzim, ali u isto vreme i prilično skupim i ne toliko isplativim za proizvodnju. Verovatno su u kompaniji mislili da će imati najbolje performere u visokoj klasi, što je trebalo da im omogući diktiranje cena, u kombinaciji sa GeForce 9 generacijom, koja se opet oslanjala na G92 i G92b čipove, već viđene varijacije na temu G80, sa manjim tranzistorima i nešto efikasnijim šejder procesorima. Iako su sve ovo sasvim solidne karte, njihovo cenovno pozicioniranje je potpuno poremećeno agresivnim nastupom AMD-a. Radeon HD 4850 je omogućio korisnicima da dobiju do sada neviđen nivo performansi kada se radi o kartama cenovne kategorije ispod 150 evra. Vrlo slična priča važi za Radeon HD 4870 , koji jedva da košta nešto iznad 200 evra u trenutku pisanja ovog teksta, a nudi performanse kao višestruko skuplji konkurentski modeli.
Brza, ali i previše skupa: Nvidia GeForce 280 GTX
Nvidia je bila prinuđena da spušta cene neplanski, za pozamašne sume od 100 i više evra/dolara, što se nije baš najbolje odrazilo na njen finansijski saldo. AMD sada ima ubedljivo najisplativiju kartu (4850), izvanrednu kartu više klase (4870), kao i najbržu single-PCB kartu na tržištu – Radeon HD 4870 X2, predstavljen pre samo par dana , sa dva RV770 grafička čipa na sebi, koji rade u internom CrossFire režimu. U kompaniji naporno rade i na adekvatnoj podršci kroz drajvere, a OpenGL drajveri, nekada stara boljka, sada funkcionišu daleko bolje.
Da sve zvuči još lepše, AMD nudi podršku za DirectX 10.1, nešto što Nvidia treba da doda tek u narednim generacijama, a najavljuje i nove čipove sa manjim tranzistorima, koji bi trebali da donesu dodatno ubrzanje u narednom periodu. Očekuje se da će se to u narednom periodu jasno odraziti i na poslovanje i na zastupljenost na tržištu diskretnih grafičkih rešenja, koje u ovom trenutku favorizuje Nvidiju u približnom odnosu 2 : 1. Odličan rezultat za AMD, nema šta, i na tome im svaka čast!
Najbrža grafička karta trenutno dostupna tržištu: AMD Radeon HD 4870 X2
Sa druge strane, Nvidia jednostavno nije bila dovoljno agilna, i verovatno je pretpostavljala da će AMD još neko vreme kaskati za njima, pritisnut nedaćama unutar same kompanije. Žestoko su se prevarili. Sada su „u nebranom grožđu“, bez ozbiljnijih najava o proizvodima koji bi mogli doneti osetniji pomak, otprilike tamo gde je AMD bio pre samo nekih godinu dana. No, nesreća nikada ne dolazi sama. Izbio je veliki problem oko problematičnih grafičkih čipova za mobilno tržište. Iako u firmi tvrde da se radi o maloj količini, sama činjenica da se radi o notebook računarima i da će troškove opravke, koja u slučaju ovih složenih mašina dostiže visoke iznose, snositi Nvidia, jasno ukazuje da će velika količina sredstava zarađenih u proteklim periodima morati biti usmerena u te svrhe. Da sve bude još gore, stižu i glasine o defektnim G92 i G94 grafičkim čipovima (GeForce 8800, 9800, 9600), koje za sada nisu potvrđene, ali gde ima dima…Stoga ne čudi što je Nvidia ostvarila gubitak u proteklom kvartalu, nakon dve godine ne samo pozitivnog poslovanja, već i uzastopno rekordnih prihoda.
Jen-Hsun Huang, prvi čovek kompanije Nvidia
CEO Jen-Hsun Huang je ovih dana rekao da su se isporuke grafičkih čipova kompanije Nvidia su se smanjile za 20%, a prosečna cena prodatog proizvoda za 25%. U odnosu na prvi kvartal ove godine, prodaja Nvidia grafičkih čipova je pala za 40% u drugom kvartalu, a u odnosu na isti kvartal prošle godine za 25%. Huang smatra da ovom trendu doprinosi i okretanje tržišta od desktop ka notebook mašinama, kao i sve manjom potražnjom za jakim desktopovima, odnosno pojačanom potražnjom za pristupačnim PC računarima. Ovo je fakat i argument koji stoji, ali ista stvar važi i za AMD. No, nesporno je da će se grafičko tržište naći pred velikim izazovima sa promenom fokusa sa desktop ka notebook računarima, koji sada dominiraju u isporukama, kao i velikom nesrazmerom u kontekstu „prostora za razmahivanje“, u bukvalnom smislu te reči, kada poredimo prostrana, velika i dobro provetrena kućišta sa skučenom unutrašnjošću laptopova. Da se vratimo na temu – i sam Huang je priznao da je odnos cene i performansi novih modela kompanije AMD (serija Radeon HD 4800) na odličnom nivou i da omogućava konkurentima da diktiraju tempo tržišta. Konačno, jedan broj Nvidia partnera je „pogazio vernost“ i počeo da proizvodi karte bazirane na grafičkim čipovima konkurentskog AMD-a…
Gainward je jedan od add-in-board partnera koji se okrenuo AMD-u
{pagebreak}
{pagebreak title=”Sadašnjost, budućnost, realnost”}
Sa ovakvom situacijom, čemu se možemo nadati u narednom periodu? Fokus bitke se širi i na GPGPU polje, gde se kompanije bore da što bolje dočaraju prednosti korišćenja grafičkog čipa kao pomoćnog procesora (premda je epitet „pomoćni“ apsolutno preblag u situacijama kada isti ubrza kalkulacije i do 10 puta), te sve više pažnje poklanjaju profesionalnom tržištu.
Stiče se utisak da Nvidia ima početnu prednost u tom smislu, kako usled agresivnih promocija, tako i zbog nesporne popularnosti ovih rešenja koja iz dana u dan obraduju vestima o ubrzavanjima ostvarenim u vrlo ozbiljnim naučnim primenama. Intel opasno preti iz prikrajka, i to je pretnja podjednako velika i za AMD i za Nvidiju. No, prve najave ukazuju da će performanse Intel GPU-ova (Larrabee) u igrama biti prilično skromne, a i sama činjenica da će koncept biti potpuno promenjen, prebačen na drugačiji tip renderinga i veliki broj x86 jezgara odmah pali crvenu lampicu, posebno kada se zna koliko su u ovoj celoj priči bitni drajveri i kompatibilnost – ne toliko u idejnom smislu, koliko u kontekstu toga da neće programeri baš ludeti od zadovoljstva kada vide da je neophodno potpuno promeniti filozofiju rada. Ako se to i desi, to se uglavnom završi prelaskom na konzole, fokusirano tržište sa višemilionskom publikom. Konzole će svakako biti još jedna izazovna stavka PC gejmingu i svim sektorima koje on vuče, uključujući tu i grafičko tržište. Dok tržište konzolnih igara raste, tržište PC igara opada – sa 870 na 820 miliona dolara, prema poslednjim analizama. Ali, to je jedna široka tema koja zahteva ozbiljniji uviđaj, pa se nećemo rasplinjavati na tu stranu.
Ipak, kada već pominjemo PC naslove, red je da se i u tom kontekstu osvrnemo na poslovnu strategiju AMD-a. Kompanija je još ranije potpisala ekskluzivni ugovor sa Valve-om o distribuciji njegovih igara uz svoje proizvode. Svi se sećamo Half Life 2 paketa koji su išli u kombinaciji sa AMD grafičkim kartama. Sada je sličan sporazum potpisan i sa kompanijom Blizzard, autorom megahita World of Warcraft, ali i svima dobro poznatih Diablo, Starcraft i Warcraft igara. Iako detalji sporazuma nisu precizirani, objavljeno je da će se Blizzard-ovi naslovi isporučivati uz karte AMD-a. Da li će to značiti i nešto bolje performanse za vlasnike AMD karti, nalik na optimizovanost viđenu kod Half Life 2 naslova, ostaje da se vidi (da budemo jasni, ne aludiramo da je ovo nefer potez – potpuno je razumljivo da će naslov raditi bolje na karti kojoj developeri imaju pristup od samog starta, nego na karti za koju će se kod „peglati“ naknadno). Ipak, ceo potez dobija na značaju ako sagledamo da se radi o verovatno poslednja dva prava giganta PC tržišta video igara, koji su u potpunosti (Blizzard) ili makar u najvećoj meri (Valve) ostali posvećeni PC gejmingu kao ekskluzivni proizvođači. Postoji još mnoštvo kreativnih timova, ali niko nema toliki uticaj na kretnje u globalnoj industriji.
Nvidia će se boriti, naravno. Ne treba uopšte pominjati kakav status uživa ova kompanija na igračkom tržištu, odnosno tržištu video karti. Njene sprave se i dalje pokazuju kao izuzetan izbor za ogroman broj naslova, uključujući tu i najzahtevniju i najlepšu igru današnjice – Crysis. Adut će biti i novi drajveri. Nvidia sprema novu seriju drajvera, “Big Bang II” (veliki prasak). Novi drajveri bi trebali doneti nekoliko značajnih unapređenja – korišćenje više od jednog monitora u konfiguracijama sa više grafičkih karti, OpenGL 3.0 API, nove mogućnosti po pitanju SLI konektivnosti…
Biće omogućeno povezivanje različitih Nvidia grafičkih karti, pa će npr. korisnici moći da upare 9800GX2 i 9800GTX i tako dalje. Tu je i već dodata podrška za PhysX, tehnologiju koja omogućava kalkulisanje fizike preko GPU-a.
Nema povlačenja, nema predaje. Ovo mora da shvati i AMD i da ne dozvoli sebi da se uspava na lovorikama. Nvidia je sada toga verovatno svesna, i sama se kaje što je to saznala na bolan način. AMD je napravio sjajan posao sa poslednjom generacijom grafičkih karti i ponovo je „prasnuo“ u velikom stilu. Na radost svih korisnika i igrača, koji sada imaju ogroman izbor i mogućnost kupovine karti koje su nezamislivo brze za modele koji su se do pre samo par nedelja prodavale u odgovarajućim cenovnim rangovima. Taman za drugu polovinu godine i mnoštvo kvalitetnih, ali i očekivano zahtevnih igara koje će se pojaviti – Crysis Warhead, Fallout 3, Empire: Total War, Stalker: Clear Sky, Project Origin, Red Alert 3…Ima tu još dosta naslova, koji doduše neće biti toliko zahtevni (Spore, Left 4 Dead i tako dalje).Bilo bi lepo kada bi developeri bili u stanju da celu priču isprate adekvatnije, ali to je neka druga tema…Nama ostaje da zaključimo ovaj editorijal sa – Bravo AMD, Nvidia – izdrži!
