Trendovi, Jun 2008.

Filip Majkić

Trendovi, Jun 2008.

Tekst koji čitate je prvenac iz rubrike editorijal sa temom koja obrađuje aktuelnosti IT tržišta, pokušavajući da vam da odgovarajući kontekst kroz objedinjene teme, za koje smatramo da bi bile interesantne našim čitaocima. Oni koji prate sadržaje našeg sajta veoma dobro znaju da su prikazi u vidu testova udarna igla našeg sajta, a tu su i vesti koje iz dana u dan možete čitati u odgovarajućoj rubrici (kao što znate, naslovi se „listaju“ i na naslovnoj strani).  Klasični testovi se mogu pisati tek kada u rukama imamo konkretne proizvode, dok novih vesti ima i previše i na dnevnom nivou, pa se neke posebno bitne stvari, koje postaju trendseteri, lako mogu zagubiti u moru informacija. Pored toga, neretko se informacije o novim tehnologijama pojavljuju u veoma dugom periodu od nekoliko meseci, pa čak i godina. Kako pomiriti ta dva odvojena sveta? Upravo ako ispratite članke kakve upravo čitate, u kome bismo pokušali da objedinimo informacije i ukažemo na neke aktuelne, ali i dolazeće trendove u IT svetu – naravno, sa jasnim naglaskom na ono za šta procenjujemo da će našim dragim čitaocima biti interesantno.

Problematika se nazire, ali i problemi. Prvo i osnovno, ovo nije tip članaka koji će se baviti temama koje obrađujemo u testovima. Eksplicitne opise, detalje i tehnikalije ćete i dalje tamo nalaziti, baš kao što ćete dešavanja iz dana u dan moći i dalje da pratite u našim vestima. Ovaj tip teksta nije zamišljen kao kontra, već dopuna postojećih sadržaja. Drugo, pošto ćemo se baviti aktuelnostima i trendovima, kao i „stvarima koje dolaze“, neminovno je da može doći i da će dolaziti do raskoraka između naše prognoze i potonjih dešavanja, da će (neki) proizvodi dolaziti sa nešto drugačijim osobinama, da će se od nekih tehnologija odustati u međuvremenu, dok će se druge implementirati. Treće, svaki članak nosi određenu dozu subjektivnosti, naročito kada se napravi određeni otklon od „merljivih stvari“, čega bi tipičan primer bila empirijska kategorija – rezultati testova. Ovde nećemo ništa meriti. Naprotiv, merićete vi, koji ćete imati priliku da procenite koliko će naše prognoze i procene dešavanja biti ispravne kako vreme protiče. Određena doza subjektivnosti se ne može izbeći, svaki autor ima određeni ugao posmatranja na stvari, ali se može težiti takvom načinu pisanja koje će maksimalno pokušati da eliminiše preteranu dozu subjektivnosti, koja bi uticala na rasuđivanje o određenim pojavama. Konačno, ovaj tekst ne izražava stav redakcije Benchmark sajta, već sam po sebi donosi određenu dozu subjektivnosti autora i izražava njegovo mišljenje o temama koje će biti pominjane, dok će ispravnost stavova potvrditi vreme, koje je ujedno i najbolji sudija. Šta ćemo pokušati da uradimo? Pokušaćemo da vas u ovim prikazima informišemo na specifičan način, težeći da objedinimo brojne informacije koje iz dana u dan stižu do nas u jednu ili više kohezivnih celina. Želimo da obradimo određene sadržaje i predstavimo vam ih u vidu generalne priče, ili da se izrazimo narodnim jezikom: „i da vidite šumu od drva, i da u šumi vidite drvo“. Težimo tome da omogućimo običnom korisniku koji se ne interesuje u tolikoj meri oko  IT dešavanja da nakon čitanja ovog članka bude u toku sa određenim tematikama, aktuelnostima i tehnologijama iz oblasti koje će biti predmet tog istog članka, te da zagriženim overklokerima i hardverskim fanaticima omogućimo da vide nešto širu sliku. Često ćemo se baviti kontroverznim temama, oblastima o kojima svako ima neko svoje mišljenje, pa je neminovno – posebno u kombinaciji sa gore pomenutim stavkama – da će povremeno (ili malo češće) izazivati ako ne kontroverzne, a ono specifične reakcije. Tekstovi neće biti ograničeni na samo jednu temu, već će praktično uvek biti više njih, uz ukazivanje na međusobne zavisnosti ili izlaganje naših stavova po nekom pitanju. Bavićemo se možda i nekim temama koje će onima koji duže i intenzivnije prate savremenu IT scenu delovati deplasirano, ali koje bi bile od velike koristi običnim smrtnicima koji ne listaju tuce stranih IT sajtova dnevno. Probaćemo da koristimo što jasnije termine i kolokvijalan govor, koji bi šira publika lako ispratila. Verovatno će biti prilika i za poneku (ne)suvislu doskočicu. Nadamo se da ćemo uspeti u svojoj nameri i da ćete i vi, kao oni zbog kojih u suštini mi sve ovo i radimo, prepoznati tekstove iz rubrike „Trendovi“ kao skup zanimljivih tema, kojima ćete sa zadovoljstvom posvetiti delić vašeg vremena. Ukoliko nakon toga budete smatrali da ste bolje i adekvatnije informisani, ukoliko budete imali utisak da ste uvideli neku drugu stranu priče, ukoliko budete smatrali da vam članci ovog tipa koriste ili makar da su zanimljivi za čitanje – smatraćemo da je naš cilj ispunjen!

{pagebreak}
{pagebreak title=”Upregnimo grafičke čipove”}

Upregnimo grafičke čipove

Koji nas to drastični pomaci očekuju u doglednoj budućnosti kada je upotreba računara u pitanju? Sudeći prema velikim proizvođačima, jedan od najbitnijih koraka neće biti samo puko povećavanje brzina ili broja jezgara procesora ili grafičkih karti, već implementacija mogućnosti korišćenja sposobnosti grafičkog (ili grafičkih) procesora za proračunavanje. Ovakav korak bi, smatraju oni, doneo mogućnost upošljavanja silnih giga i teraflopsa koji se trenutno ne koriste van igara. Naravno, pošto se GPU-ovi ne oslanjaju na istovetne setove instrukcija kao i centralni procesori, te imaju potpuno drugačiju unutrašnju arhitekturu, potrebno je pribeći raznim optimizacijama softverskog koda. Pod pretpostavkom da su one uspešno implementirane, otvaraju se vrata ogromnom broju novih primena, imajući u vidu da će se gotovo „otključati“ performanse kakve stari koncept nije u stanju da isprati. Ideja je u principu izvanredna, i to nećemo sporiti nijednog trenutka. Na šta će to ličiti u praksi, ostaje da vidimo. Ukoliko je suditi po profesionalnom tržištu, potencijal je ogroman. Beneficije kompletnog postupka se već uveliko koriste za medicinske skenere, vizualizacione sisteme najrazličitijih kategorija, ubrzavanje matematičkih proračuna…Par umešnih programera je u stanju da obradu slika sa skenera, za šta je nekada trebalo nekoliko desetina minuta ili čak nekoliko sati, spusti na nivo od 40-100 sekundi. Komplikovane kalkulacije koje bi regularnim računarima zahtevale nedelje procesorskog vremena pri punom opterećenju sada bivaju svedene na par desetina minuta. Jedan od lepih primera koji ukazuje na koristi ovakve tehnologije jeste Folding@Home inicijativa, koja omogućava da se resursi računara upregnu za potrebe Stanford univerziteta sa ciljem istraživanja metoda za suprotstavljanje jednoj od najvećih pošasti 21. veka – raku. Nakon Playstation 3 čipova, čiju procesorsku snagu korisnici mogu „pozajmiti“ na korišćenje za obradu velikih količina podataka, objavljen je odgovarajući klijent za AMD grafičke karte, a dok ovo pišemo trebalo bi da se ista stvar pojavila za Nvidia GeForce čipove. Ipak, kada se govori o ovom tržištu, mora se imati u vidu da se radi o profesionalnim primenama, sa specifičnim optimizacijama usko vezanim za tačno određene potrebe. Koliko smo blizu ili daleko od efikasne general purpose upotrebe, sa naglaskom na – efikasne? Vidimo koliko traje optimizacija softvera za višejezgarne procesore, a ako se po jutru dan poznaje… Pride, radi se o potpuno dominantnoj tehnologiji, koju guraju najveći proizvođači, a ne samo proizvođači grafičkih čipova, sa teoretski daleko jasnijim beneficijama u svakodnevnoj upotrebi za sve tipove korisnika. Naravno, nikako nećemo reći da je multi-core optimizacija na niskom nivou, ali treba imati na umu kada se sa tim tipom arhitekture krenulo i koliko je trebalo da cela priča zaživi u ozbiljnijoj meri. Za razliku od profesionalnog tržišta, gde se reaguje brzo, hitro, gde vreme znači novac, a gore opisane beneficije su neizmerno drastičnije, consumer sektor reaguje daleko sporije, ima raznolike potrebe, i generalno gledano najviše pati od tipičnog problema PC industrije – svođenja na najmanji zajednički sadržilac. Stoga se usuđujemo da prognoziramo da će prelazni period trajati još duže. Naravno, osim ukoliko svi zainteresovani ne budu složno pogurali tehnologiju u drastičnijoj meri.

 { NVIDIA je uložila dosta napora da se CUDA inicijativa dovede na nivo upotrebljive i vrlo impresivne tehnologije koja se već sada može konkretno upotrebiti u praksi. Uskoro će i Photoshop operacije preuzeti fenomenalno jako jezgro GPU-a, a uskoro će uslediti i drugi programi. Ako se drajver layer za, recimo, CUDA „engine“ ubaci u sledeću verziju Visual Basic-a, u kome se piše veći deo softvera koji koristimo – uskoro neće biti važno koji CPU u sistemu imate, već će svi više voditi računa o grafičkom podsistemu. Zamislite da i ljudi kojima je samo procesorska snaga bitna, počnu da posmatraju GPU kao način da ubrzaju svoj posao, kada i „neigrači“ krenu da rade upgrade ne dodavanjem memorije i bržeg CPU-a, već kupovinom nove ili druge po redu grafičke kartice…! Koliko je to tržište za kompanije NVIDIA i AMD!? } – komentar urednika

Tu dolazimo do jednog od ključnih faktora cele priče – najvećeg proizvođača čipova na svetu, kompanije Intel. Mislite da Intel neće imati interesa da pogura kompletnu GPGPU (general purpose GPU) priču? Varate se… Intel se vraća na tržište disktretnih grafičkih karti, i to na velika vrata. Sećate li se APG-a (Accelerated Graphics Port) standarda? Svojevremeno je Intel, sa prevashodnim ciljem da pogura novo rešenje specijalno namenjeno grafičkim kartama, preplavio tržište pristupačnim i740 kartama koje su podržavale AGP. Bila su to relativno skromna rešenja, solidnih performansi u tadašnjoj srednjoj klasi koja su poslužila kompaniji Intel da ostvari svoje ciljeve, ali i korisnicima koji su ih kupovali zbog veoma niske cene (kartica je bila srazmerno malo sporija od NVIDIA Riva 128 akceleratora, ali i do tri puta jeftinija) . Od tada se Intel ograničio isključivo na grafiku integrisanu u čipsetovima, namenjenu poslovnim i nezahtevnim korisnicima, koja iscrtava grafiku u operativnom sistemu… i ne mnogo preko toga. Sada se, međutim, sprema come-back, zahvaljujući projektu Larrabee (kodna oznaka novih grafičkih procesora koje Intel priprema). U međuvremenu je tržište diskretne grafike bilo prepušteno kompanijama Nvidia i ATI (sada grafičko odeljenje AMD-a), koji su de facto bili u potpunosti dominantni u ovom tržišnom segmentu. Oni su bili ti koji su određivali pravila, usmeravali kompletno tržište i – jednostavno prodavali najviše čipova kada je ne-integrisana grafika u pitanju. Sada će ipak dobiti veliku konkurenciju, jer se najveći proizvođač čipova na svetu vraća na to tržište, sa ciljem da pogura kompletnu GPGPU priču i ubrza prihvatanje tehnologije na globalnom nivou. Larrabee i GPGPU su tesno povezani iz očiglednih razloga. Intel-ovo rešenje će doneti otklon od aktuelnih pristupa koje promovišu Nvidia i AMD, utoliko što će se oslanjati na određeni broj mini-jezgara koja podržavaju x86 instrukcije, a klasa čipova će se dobijati prostim skaliranjem broja ovih mini jezgara – što je njih više, to su bolje performanse, a samim tim će se dobijati i uređaj više klase. Tako ćemo imati grafičke karte sa 4, 8, 16 ili nekim drugim brojem jezgara. U teoriji, zanimljivo zvuči. Intel tvrdi da će nove karte doneti revoluciju u svom tržišnom segmentu, ali u poslednje vreme to čak i Genius tvrdi za svoje miševe, na primer, pa ćemo zadržati pravo da ostanemo skeptični. Pesimizam se uvećava ukoliko uzmemo u obzir neke nezaobilazne faktore. Sa jedne strane, grafičke karte se uglavnom kupuju sa ciljem igranja na računaru, osim low-enda, gde ulaze u obzir neki drugi faktori (akceleracija za HD video, na primer). Svako ko se iole igra dobro zna koliko samo mali otklon od relativno ustaljene arhitekture znači odricanje od optimizacija za istu, sa osetnim posledicama po performanse. Optimizacije su ključ svega, a one se sa mukom izvode i za relativno slične modele koje nude AMD i Nvidia i prilično smo skeptični da će programeri sada pojuriti da rade na potpuno drugačijem konceptu. Tu je i (standardan) problem drajvera, a poznavajući praksu Intela koji je neretko čekao i po godinu dana samo da bi dodao podršku za neku stvar koju je reklamirao da će biti hardverski ugrađena u sam čip, skloni smo da pretpostavimo da će i sa te strane dolaziti do određenih peripetija.
Konačno, ono najbitnije jesu performanse. Za razliku od arhitekturnih rešenja, koja su i dalje u sferi nagađanja, Intel je dao određene informacije u vezi sa performansama. Slajdovi kompanije otkrivaju da je cilj ostvariti deset puta bolje performanse od integrisanih grafičkih čipova u prvoj generaciji Larrabee karti. Deset puta? Pa to je na nivou jednog 8600 GT. Pride, Intel karte se najavljuju tek za kraj 2009. i početak 2010. godine, dok se pretpostavlja da će prve isporuke semplova uslediti krajem tekuće godine. Takođe, najavljuje se da će se u perspektivi, zahvaljujući skalabilnosti arhitekture, dostići jedan teraflops, koliko  Nvidia i AMD praktično već nude u svojim top modelima. Ostaje da se vidi hoće li programiranje i izvlačenje maksimuma performansi biti olakšano, zahvaljujući specifičnoj arhitekturi, kao i koliko ćemo koristi od toga imati u svakodnevnim aplikacijama, ali to opet spada u domen „sačekajmo, videćemo“. Ne bismo bili fer kada ne bismo rekli da neke tehnologije koje će biti podržane, kao što je ray tracing, ne izgledaju impresivno. Više puta su korišćene konvertovane igre kao što je Quake 3, kojom prilikom su demonstrirane razlike između „običnih“ i kovertovanih verzija. Ukoliko su postojali razlozi za skepsu u smislu kvaliteta koji bi donela implementacija nove tehnologije, usled toga što se radi o starijim naslovima gde se razlika ne može baš najbolje proceniti, odskora oni ne postoje. Održana je i prezentacija jednog nivoa igre nove generacije Enemy Territory: Quake Wars, gde su se jasno videle beneficije od korišćenja ray tracing-a, tehnologije koja donosi novi nivo fotorealizma i koja do sada nije korišćena u igrama zbog ogromne zahtevnosti. Prikazani demo takođe nije briljirao po performansama, ali se zbog ranog stadijuma tehnologije to može oprostiti. Naravno, Ray tracing neće biti korišćen samo za igre, već i za daleko ozbiljnije primene u medicini, nauci, finansijama, industriji… Isto važi i za tehnologiju u globalu.

Vrlo bitan korak za kompletnu industriju jesu najave kompanija Adobe i Apple da će u svojim proizvodima podržati akceleraciju korišćenjem GPU-ova. Adobe takvu mogućnost priprema za svoj Creative Suite 4 programski paket, a održao je i demonstraciju na kojoj su obrađivane slike ogromnih veličina – konkretno, radilo se o slikama veličine 2 GB, u rezoluciji od 442 ppi, sa kojima je baratano kao da se radi o malenim sličicama. Takođe, Apple će ubaciti podršku za ubrzavanje kalkulacija pomoću GPU-a na nivou operativnog sistema. Novinu će doneti Snow Leopard operativni sistem kompanije Apple, koji bi trebao da stigne krajem sledeće godine, taman zajedno sa Larrabee grafičkim kartama.

O svemu ovome će se, nadamo se, znati nešto više za manje od dva meseca. Tada bi Intel trebalo da na Siggraph 2008 manifestaciji predstavi mnoštvo novih detalja u vezi sa Larrabee kartama. Naravno, konkurencija radi punom parom, a upravo zahvaljujući naporima koje su uložili AMD i Nvidia, kompletna priča je postala interesantna IT industriji. Upošljavanje ogromne snage kojom raspolažu kompleksni GPU-ovi je postalo jedna od najbitnijih stavki kada se radi o budućnosti računara, i po svemu sudeći će promeniti način na koji ih koristimo. Bojimo se samo jedne stavke – tranzicionog perioda. Takođe, plašimo se da će taj period koji će neminovno patiti od raznih dečijih bolesti trajati dugo. Situacija se komplikuje ulaskom Intela sa svojim kartama potpuno drugačije arhitekture. Koliku prednost one donose, vreme će pokazati. Cela ideja je odlična, ali potencijalne opasnosti od otezanja, veštačkog diferenciranja, problematičnih optimizacija i nivoa upotrebljivosti u svakodnevnim aplikacijama koje znače prosečnom korisniku jesu stavke koje daju razloga za brigu. Znamo da su u gigantima ovoga svesni, a nadamo se i da će ozbiljno poraditi na tome. Dosta zavisi i od ciljeva koje su sebi postavile kompanije, a koje mi ne možemo znati. Da li Intel samo želi da pogura GPGPU priču na globalnom nivou, pa da se ponovo tiho povuče, slično kao sa i740? Ili možda planira da napravi dar-mar u kompletnoj industriji i potpuno promeni način funkcionisanja, na primer u gejming segmentu? Da li će Nvidia i AMD imati volje i snage (pa i novca) da izdrže novi rat na grafičkom tržištu? Ili će sve biti pozicionirano u posebne segmente, sa jasnim naglaskom koji je proizvod kom segmentu namenjen, nakon čega bi se ispostavilo da Intel neće biti tolika konkurencija kao što se sada čini? Ili će Intelova ideja „slavno“ propasti? Više ćemo saznavati kako vreme bude odmicalo.

{pagebreak}
{pagebreak title=”Trice i kučine ili ozbiljni sukobi?”}
Trice i kučine ili ozbiljni sukobi?

Kad već spominjemo ova dešavanja, ne možemo da propustimo priliku da se osvrnemo na još neke (naizgled) sitnice, koje bi u (najcrnjoj) perspektivi mogle da odrede dalje smernice tržišta. Nekako ne možemo da ne uočimo da je uvek tu negde Intel. Najkrupniji sukob u poslednjim mesecima se upravo odvija na relaciji Intel – Nvidia, i to upravo najviše oko grafičkih karti, mada se prenosi i na sve ostale segmente u kojima su ove kompanije konkurenti. Nvidia je svakako svesna opasnosti od povratka imena kakvo je Intel na tržište diskretne grafike, ali ukazuje i na neke poteze koji ne mogu biti okarakterisani fer nastupima. Tu se posebno misli na odnos Intela prema postojećim rešenjima kada se radi o grafičkim kartama. Naime, Intel pokušava da nametne stavku da su procesori daleko bitniji nego grafičke karte u ovom trenutku i da je korisnije njih unapređivati (u prevodu, na njih trošiti pare), što jasno ukazuju i slajdovi koje Intel plasira. Nvidia ukazuje na hipokriziju koja se javlja na globalnom nivou, jer – pitaju oni – ako Intel smatra da je to tržište neisplativo i da nije vredno ulaganja, zašto onda ulaže enormna sredstva da ponovo uzme za sebe deo kolača?

Najdalje je otišao CEO kompanije Nvidia Jen-Hsun Huang, koji je poteze Intela nazvao sramnim, monopolističkim, bahatim. Njega posebno pogađa što mora da se bori „protiv magle“, koju Intel stvara svojim slajdovima i Power Point prezentacijama, bez ikakvih konkretnih proizvoda. Larrabee projekat je nazvao Power Point slajdom, uz primedbu da još nije video proizvod u Power Pointu koji mu se nije dopao. Tvrdi da konkretne proizvode niko nije video, da oni kasne, da će po svemu sudeći imati dosta gore performanse od konkurentskih rešenja, ali da je cilj nametnuti svoje standarde, što bi bilo u redu da se ne radi o firmi koja agresivno i arogantno nastupa želeći da okrene naglavačke industriju grafičkih karti, smatra Huang. On kaže da bi Intel bio najsrećniji da zatrpa tržište svojim čipovima, bez obzira imaju li ti proizvodi svrhe, te da se neće libiti da kažu bilo šta samo da prodaju svoje čipove, bez ikakvog skrupula. Huang je poručio Intelu da je vreme CPU-centričnog poimanja računara odavno prošlo, te da nikome ne treba ultra-brz procesor, koji nema vidljivijih prednosti u odnosu na modele nižih klasa, ali zato ne doprinosi određenim segmentima koliko drugi, specijalizovani uređaji – kao što, na primer, grafičke karte doprinose igranju. Stav koji se u mnogome poklapa sa zvaničnom politikom AMD-a.

Sukob dva giganta se preneo i na druga polja. Nvidia ima problema sa licenciranjem čipsetova, za šta ponovo optužuje Intel koji navodno zloupotrebljava monopol, ali u Intelu kažu da su za sve krivi ljudi iz Nvidije, pošto traže licence za čipsetove ne obezbedivši adekvatnu podršku za veći broj procesora, naročito onih iz najviših klasa. Takođe, dve kompanije su se sučelile i na ultra-mobilnom tržištu. Intel je, pomalo neočekivano, dobio izuzetnu konkurenciju u vidu Nvidia Tegra i VIA Nano platformi. Ipak, ovde je situacija upravo obrnuta u odnosu na grafičke karte – dok Nvidia i VIA uglavnom još uvek testiraju svoje proizvode i planiraju njihovo izbacivanje u narednih 6-9 meseci, Intel već lagodno isporučuje sve potrebne čipove za Centrino Atom platformu, koja pogoni brojne UMPC i MID uređaje.
Ako ste pomislili da je tu kraj, varate se. U toku je još jedan sukob između Intela sa jedne, i kompanija AMD, Nvidia, VIA i SiS sa druge strane. Povod? USB 3.0 specifikacije. Ponovo su usledile žestoke optužbe na račun kompanije Intel da koristi svoj monopolski položaj i da odbija da podeli ostalima USB 3.0 host controller specifikacije. Kompanije optužuju giganta da na ovaj način pokušava da sebi obezbedi startnu prednost od 9 meseci (najmanje), pa do čak dve godine! USB 3.0 standard bi trebao da zameni aktuelni USB 2.0 i omogući oko deset puta veće brzine transfera. Međutim, kako trenutno stvari stoje, postojaće dva standarda koji, po svemu sudeći – da sve bude još gore po korisnike – neće biti međusobno kompatibilni. Intel tvrdi da ne namerava da podeli USB 3.0 specifikacije sa drugim kompanijama sve dok one ne budu spremne. Kompanija navodi da je utrošila ogromna sredstva i nebrojive sate rada u razvoj specifikacija, te da nema nameru da dostavlja na uvid nekompletan standard. Ruku na srce, specifikacije će biti u potpunosti „otvorene“, odnosno dostupne svima, a Intel se sam prihvatio posla na razvoju. Ko je u pravu? Da li se Intel upravo i prihvatio posla na razvoju u samostalnoj izvedbi da bi sebi obezbedio prednost, kao što tvrde ostali proizvođači, ili pak upravo pomenute firme imaju svoj interes da što pre dođu do specifikacija, koristeći svoje moćne pozicije unutar industrije, ne bi li upravo one tako stekle prednost nad ostalima? Jedno je sigurno – Nvidia i AMD se ne ujedinjuju tek tako i ne nastupaju tako oštro i energično braneći zajedničke interese po tako velikom broju pitanja. Još su ređi slučajevi kada dve kompanija sednu i počnu da ugovaraju zajednički razvoj određenog standarda. Pored toga, Intel jeste obećavao da će specifikacije postati dostupne svima do sredine tekuće godine. Naravno, to obećanje nije obavezujućeg tipa, ali…Nama ostaje da se nadamo da korisnici neće platiti cenu svega ovoga, ne toliko kada se radi o cenama samih proizvoda, koliko maltretiranjima sa kompatibilnošću, ukoliko se ostvare najave da standardi neće biti međusobno kompatibilni.

Puno toga nam je ostalo, ali valja nam nešto sačuvati i za mesece koji su pred nama. Ispalo je da se tematika našeg prvog teksta vrtela manje-više oko kompanije Intel, što i ne čudi. To je firma broj 1 kada se radi o IT hardveru, kompanija koja uspostavlja standarde i trendseter. Nismo se još uvek dotakli brojnih tema kada je Intel u pitanju – čekaćemo na nove informacije o Nehalem procesorima, novoj liniji koja će doneti integrisan memorijski kontroler i još bolje performanse, nismo pričali puno o Atom procesorima i Centrino Atom platformi – ostavljamo to za neki drugi put, kada nam kroz ruke bude prošlo više uređaja, biće vremena i za priču o mobilnom tržištu, Intel Centrino 2 i AMD Puma platformama…Tu je i mnoštvo drugih tema. Stiv Balmer preuzima Microsoft, a Bil Gejts odlazi u zasluženu penziju. Duo koji je oformio najjaču firmu našeg doba je predstavio Windows 7, novu iteraciju Windows platforme, a Balmer je nedavno gađan jajima u našem susedstvu, prilikom posete univerzitetu u Budimpešti. Apple je ponovo uzbudio svet  novim modelom iPhone telefona, odnosno njegovom 3G verzijom, novim softverom koji omogućava 2.0 firmver, podrškom za A-GPS, kao i najavom da će se ubuduće telefon moći nabaviti za samo 200 dolara! Kome u toj varijanti još trebaju skupi telefoni koje iz šupljeg u prazno presipaju nedovoljno inovativni proizvođači? Ali, kao što smo rekli, o svemu tome više u narednim tekstovima…