Zabrinjavajući OpenAI troškovi i njihov finansijski odnos sa Microsoftom

Posle godinu dana užurbanih investicija, akvizicija i sve glasnijih spekulacija o IPO-u, finansijska slika OpenAI-a ponovo je pod lupom. Najnoviji uvid stiže zahvaljujući procurelim dokumentima do kojih je došao tehnološki bloger Ed Zitron, a koji otkrivaju detaljnije podatke o prihodima kompanije i troškovima tokom poslednjih nekoliko godina.

Prema tim dokumentima, Microsoft je tokom 2024. godine primio čak 493,8 miliona dolara na ime podele prihoda sa OpenAI-em. U prva tri kvartala 2025. taj iznos se penje na 865,8 miliona dolara. Otprilike 20% prihoda OpenAI navodno ide Microsoftu na osnovu ranijeg sporazuma, prema kojem je softverski gigant uložio više od 13 milijardi dolara u ovu AI kompaniju. Ni jedna strana to nikada javno nije potvrdila, ali brojke iz dokumenata upadljivo se uklapaju u tu pretpostavku.

Međutim, situacija je složenija nego što deluje. Microsoft takođe deli prihode sa OpenAI-em, odnosno oko 20% prihoda ostvarenih preko Bing-a i Azure OpenAI servisa, tvrdi izvor blizak kompaniji. Bing koristi OpenAI modele, dok Azure nudi plaćeni pristup tim modelima kompanijama i developerima. Prema tom izvoru, procureli iznosi predstavljaju neto prihod koji Microsoft dobija, bez uračunatih iznosa koje Microsoft zapravo vraća OpenAI-u kroz pomenute servise.

Pošto Microsoft u svojim zvaničnim finansijskim izveštajima ne razdvaja prihode Binga i Azure OpenAI servisa, teško je izračunati koliki je njihov realan doprinos. Ipak, i sa ograničenim podacima, brojke otkrivaju mnogo o finansijskom pulsu možda i najuzbudljivije privatne kompanije današnjice.

Ako pretpostavimo široko prihvaćenih 20% podele prihoda, OpenAI je u 2024. ostvario najmanje 2,5 milijardi dolara, a u prva tri kvartala 2025. oko 4,33 milijarde, mada je verovatno reč o znatno većim iznosima. Raniji izveštaji The Information-a procenjivali su godišnje prihode za 2024. na oko 4 milijarde dolara, dok je u prvoj polovini 2025. prihod navodno bio već 4,3 milijarde.

Sam Altman je nedavno izjavio da je prihod kompanije „mnogo veći“ od procenjenih 13 milijardi godišnje, te da OpenAI ove godine prelazi 20 milijardi u tempu godišnjeg prihoda i da bi do 2027. mogao da dosegne čak 100 milijardi.

Ipak, sa rastom prihoda raste i nešto drugo: troškovi. Prema Zitronovoj analizi, OpenAI je u 2024. potrošio oko 3,8 milijardi dolara samo na inference, odnosno računarsku snagu potrebnu da modeli poput GPT-a obrađuju upite i generišu odgovore. U prvih devet meseci 2025. taj iznos skače na oko 8,65 milijardi dolara.

OpenAI je dugi niz godina gotovo isključivo zavisio od Microsoft Azure platforme za pristup računarskoj infrastrukturi, ali je u međuvremenu sklopio ugovore i sa CoreWeave-om, Oracle-om, a najnovije i sa AWS-om i Google Cloud-om. Prethodni izveštaji procenjuju ukupnu potrošnju na računanje u 2024. na oko 5,6 milijardi dolara, dok se „trošak prihoda“ za prvu polovinu 2025. procenjivao na 2,5 milijardi.

Izvor blizak kompaniji otkriva još jednu važnu nijansu: dok se treniranje modela mahom plaća kroz Microsoftove kreditne podsticaje, inference koje se koriste svakog trenutka kada korisnik pozove model, uglavnom se plaćaju gotovinom. To znači da upravo svakodnevni rad modela stvara najveće i najskuplje obaveze.

Sabrano, ove brojke nagoveštavaju neprijatnu mogućnost: da OpenAI zaista troši više na pokretanje svojih modela nego što zarađuje. Za industriju koja već balansira između ogromnih ambicija i sve glasnijih upozorenja o AI balonu, takvi signali mogli bi biti tektonski potres. Uostalom, ako ni OpenAI još ne može profitabilno da upravlja sopstvenim modelima, kakve implikacije to ima za preostali deo AI ekosistema, koji se vrednuje u desetinama milijardi, a još nije ni blizu njihove skale?

AI trka je brža nego ikada, ali trkači su sve svesniji cene svakog pređenog kilometra. OpenAI ostaje dominantna sila, ali iza sjaja Silicon Valley marketinga stoje vrlo stvarni i vrlo skupi izazovi koji će sve teže moći da ostanu sakriveni, piše Tech Crunch.