Aleksandar Božović
Već decenijama astronomi pokušavaju da objasne neobičan sjaj gama zraka koji dolazi iz samog centra Mlečnog puta. Postoje dve glavne teorije: prva kaže da svetlost potiče od sudara čestica tamne materije, dok druga ukazuje na pulsare, brzo rotirajuće neutronske zvezde koje su ostaci eksplodiranih zvezda.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Physical Review Letters ne donosi konačan odgovor, ali podiže uloge: ukoliko se potvrdi prva hipoteza, to bi mogao biti prvi konkretan dokaz o postojanju tamne materije, za kojom naučnici tragaju decenijama.
„Tamna materija dominira univerzumom i drži galaksije zajedno na okupu“, izjavio je profesor astronomije na Džons Hopkins univerzitetu, Džozef Silk. „Ako je izvor tog gama zračenja zaista tamna materija, to bi bio prelomni trenutak u modernoj astrofizici.“
Misteriozno gama svetlo moglo bi otkriti tragove tamne materije
Silk i njegov međunarodni tim naučnika napravili su mapu rasporeda tamne materije u Mlečnom putu, prateći kako se galaksija formirala. Po njihovom modelu, manji sistemi tamne materije su se međusobno sudarali i spajali u središtu galaksije, što je moglo stvoriti snažne emisije gama zraka.
Upoređujući te simulacije sa podacima NASA Fermi teleskopa, istraživači su otkrili zapanjujuće poklapanje između predviđenih i stvarnih izvora gama zračenja. Međutim, još nije isključena mogućnost da je za sjaj odgovorna populacija pulsara, koji bi mogli emitovati slične signale.
Konačan odgovor mogao bi doneti novi Cherenkov Telescope Array Observatory, međunarodni projekat koji će obuhvatiti 60 teleskopa raspoređenih na Kanarskim ostrvima i u pustinji Atakama u Čileu. On će omogućiti najpreciznija posmatranja izvora gama zraka u našoj galaksiji do sada.
„Ako dobijemo jasan signal, to bi bio neoboriv dokaz“, kaže Silk. Do tada, njegov tim planira da istraži i obližnje patuljaste galaksije kako bi proverio da li se raspodela tamne materije poklapa sa postojećim mapama gama zraka, prenosi Futurism.
„Možda ćemo potvrditi jednu od teorija“, zaključuje Silk. „A možda nećemo pronaći ništa, što bi samo još više produbilo misteriju našeg univerzuma.“
