Brže od Starlinka i jeftinije od optike: tehnologija koja internet čini lakše dostupnim

Mali tim inženjera iz Kalifornije veruje da može da nadmaši jedan od najambicioznijih internet projekata ikada pokrenutih. Sa nekoliko namenski razvijenih uređaja i novim imenom: Taara, ovaj tim se izdvojio iz okvira kompanije Alphabet, sa ciljem da iz temelja promeni način na koji svet pristupa internetu. Ovog puta, rešenje ne dolazi iz svemira, već sa zemlje.

Grupa sa sedištem u Mountain Viewu razvila je internet sistem koji koristi laserske zrake umesto optičkih kablova ili satelita. Njihova tvrdnja je ambiciozna: omogućiti vezu bržu od standardne Starlink antene, uz samo delić troškova. Dana 17. marta 2025. godine, Taara je i zvanično postala nezavisna kompanija, čime su otvorena vrata direktnim investicijama

Taara prenosi podatke pomoću fokusiranih svetlosnih snopova, poznatih kao Lightbridge uređaji, koji mogu da ostvaruju domet do 20 kilometara uz brzine do 20 gigabita u sekundi. Svaki uređaj, veličine semafora, može se montirati na krovove ili stubove, uz neophodnu direktnu vidljivost između tačaka.

Za razliku od klasičnih optičkih mreža, koje zahtevaju kopanje i polaganje kablova, Taara sistem se instalira bez ikakvih građevinskih radova. To ga čini idealnim za složene terene: preko reka, dolina, između zgrada ili u udaljenim regionima sa slabom infrastrukturom.

Iako koncept optičke komunikacije kroz slobodan prostor postoji još od kraja devedesetih, ranija rešenja su imala ozbiljna ograničenja zbog vremenskih uslova i nestabilnih optičkih karakteristika. Taara tvrdi da su ti problemi prevaziđeni zahvaljujući naprednom praćenju laserskog snopa i robusnom inženjerskom dizajnu koji obezbeđuje stabilnu vezu.

Taara želi da redefiniše globalnu internet infrastrukturu

Pre nego što se osamostalila, Taara je tiho testirala svoju mrežu u realnim uslovima. U Kinšasi, glavnom gradu Demokratske Republike Kongo, sistem je popunjavao ključne praznine u komunikacionoj infrastrukturi. U Najrobiju je povezivao zapostavljene gradske četvrti, dok je u Sjedinjenim Državama obezbedio brzi internet na festivalu Coachella u Kaliforniji.

Kompanija navodi da su ovi testovi dokazali da njihov sistem može da obezbedi brzu i stabilnu vezu tamo gde bi postavljanje kablova bilo preskupo ili tehnički neizvodljivo. Cilj nije zamena satelitskog interneta, već rešavanje problema takozvane „poslednje milje“ i povezivanja lokacija kojima je veza najpotrebnija.

Osnivač i direktor Mahesh Krishnaswamy izjavio je da Taara cilja regione koje su tradicionalni provajderi dugo zanemarivali. Prema njegovim rečima, sistem može da ponudi vezu i do 10 ili čak 100 puta bržu od tipične Starlink antene, uz znatno niže troškove.

Do 2026. godine, Taara planira dodatni iskorak u vidu miniaturizovane verzije Lightbridge sistema: mikročipa veličine jagodice prsta. Ovo rešenje eliminiše potrebu za glomaznim nosačima i optikom, značajno smanjujući troškove instalacije i lakše postavljanje.

Čip će koristiti deo elektromagnetnog spektra između infracrvene i vidljive svetlosti, uz zadržavanje dometa do 20 kilometara. Prelazak sa kompleksnih sistema sa ogledalima na gotovo „uključi i koristi“ rešenje, predstavlja ključni korak ka masovnoj primeni.

Poreklo Taare vodi do Alphabetovog projekta Loon, koji je pokušavao da obezbedi internet putem balona u stratosferi. Nakon gašenja tog projekta 2021. godine, Krishnaswamy i njegov tim su prilagodili optičku tehnologiju za kopnenu upotrebu, čime je nastala Taara.

Iako se često poredi sa Starlinkom, Taara ima drugačiju ulogu u internet ekosistemu. Dok Starlink pruža globalnu pokrivenost putem satelita u niskoj orbiti, Taara povezuje konkretne tačke na zemlji: sela, gradove ili događaje, tamo gde lokalna infrastruktura ima više smisla.

Eric Teller, koji vodi „moonshot“ projekte u Alphabetovoj X diviziji, ocenio je izdvajanje Taare kao strateški potez koji omogućava brže širenje i lakši pristup kapitalu.

Danas Taara posluje u 12 zemalja i zapošljava oko 20 ljudi. Iako detalji o proizvodnji i cenama još nisu objavljeni, cilj kompanije je jasan: proširenje pristupa internetu i smanjenje digitalnog jaza za oko tri milijarde ljudi koji i dalje nemaju pouzdanu internet vezu, piše Futura-Sciences.