Jedan do dva Starlink satelita svakog dana padnu nazad na Zemlju

Prema podacima koje je objavio penzionisani harvardski astrofizičar Džonatan Mekdauel, svakog dana jedan do dva Starlink satelita padaju nazad ka Zemlji i sagorevaju u atmosferi. Njegov sajt Jonathan’s Space Report smatra se najpouzdanijim izvorom o svemirskim letelicama koje ulaze i izlaze iz orbite, a novi podaci ukazuju da bi uskoro broj povrataka mogao porasti i na pet satelita dnevno.

Trenutno se oko Zemlje nalazi više od 8.000 Starlink satelita, koje u orbitu šalje kompanija SpaceX, a plan je da njihov broj poraste na desetine hiljada u narednim godinama. Uz Starlink, sopstvene mreže razvijaju i Amazon (Kuiper), Kina i druge zemlje.

Sve više Starlink satelita sagoreva u atmosferi dok raste zabrinutost naučnika

Mekdauel procenjuje da će, kada sve te konstelacije budu u punom pogonu, u niskoj Zemljinoj orbiti kružiti i do 50.000 satelita, sa prosečnim vekom trajanja od pet godina.

Ovakva učestalost povratka letelica povećava rizik od Kesslerovog sindroma: scenarija u kome sudari između objekata u orbiti stvaraju lančanu reakciju svemirskog otpada, koji zatim izaziva nove sudare.

Uticaj solarne aktivnosti i sagorevanja satelita

Visoka solarna aktivnost dodatno komplikuje situaciju. Kada Sunce izazove jače geomagnetne oluje, gornji slojevi Zemljine atmosfere se zagrevaju i „naduvavaju“, povećavajući aerodinamički otpor za satelite u niskoj orbiti. To dovodi do usporavanja i gubitka visine, pa sateliti prerano ulaze u gustu atmosferu i sagorevaju. Upravo se to dogodilo 2022. godine, kada je solarno izbacivanje čestica uništilo 40 novih Starlink satelita.

Osim Sunca, uzrok pada može biti i tehnički kvar. Na primer, u julu 2024. godine Falcon 9 raketa nije uspela da pravilno postavi 20 satelita, pa su svi osim dva sagoreli u atmosferi već prvog dana.

Moguće posledice po Zemljinu atmosferu

Iako većina satelita sagori potpuno pre nego što dođe do tla, naučnici upozoravaju da njihov materijal ostavlja tragove u višim slojevima atmosfere. Istraživanje američke agencije NOAA iz 2023. pokazalo je da stratosfera sadrži iznenađujuće velike količine metala poput niobijuma, hafnijuma, litijuma i aluminijuma, koji potiču od satelita i raketnih delova.

Ove čestice mogu da apsorbuju i reflektuju Sunčevo zračenje, ali i da deluju kao katalizatori u reakcijama koje uništavaju ozonski sloj. Naučnici još ne znaju u kojoj meri to utiče na klimu i hemijski sastav atmosfere, ali se već smatra da sagorevanje satelita može imati merljive efekte na Zemljin vazdušni omotač.

U narednim godinama, kako broj satelita nastavi da raste, pitanje održivosti svemirskog saobraćaja i njegovih posledica na našu planetu postaće jedno od ključnih tema za naučnike i regulatorne agencije širom sveta, prenosi ErthSky.