Kognitivna lenjost rešava se za 14 dana

Prekomerna upotreba društvenih mreža već neko vreme se dovodi u vezu sa padom pažnje, slabijim pamćenjem i narušenim mentalnim zdravljem. Sve ovo poznato je kao kognitivna lenjost, koju dodatno pojačava i korišćenje veštačke inteligencije. Ipak, novo istraživanje pokazuje da rešenje možda nije komplikovano. Naprotiv, svodi se na uklanjanje samo jedne ključne funkcije sa telefona.

Kako prenosi SB Tech, problem nije samo u vremenu provedenom na telefonu, već u načinu na koji se koristi. Savremeni smartfoni postali su stalni izvor stimulacije, a beskonačno skrolovanje sadržaja direktno utiče na kognitivne sposobnosti, posebno fokus i pamćenje.

Podaci pokazuju da prosečan korisnik provodi više od pet sati dnevno gledajući u ekran. Mlađe generacije prelaze i šest sati. Istovremeno, više od polovine ispitanika izražava želju da smanji korišćenje telefona, što ukazuje na rastuću svest o problemu.

Ključni deo istraživanja fokusira se na jednostavnu intervenciju – uklanjanje mobilnog interneta sa pametnog telefona. U praksi, to znači da uređaj zadržava osnovne funkcije poput poziva i poruka, ali gubi pristup društvenim mrežama i drugim izvorima konstantnog digitalnog sadržaja.

Specijalistička studija o mobilnom internetu

U studiji objavljenoj u časopisu PNAS Nexus, više od 450 učesnika koristilo je aplikaciju koja blokira internet na telefonu. Važno je naglasiti da internet nije potpuno eliminisan iz njihovih života – učesnici su i dalje mogli da ga koriste na računarima i drugim uređajima. Rezultati studije su bili konkretni i merljivi. Prosečno dnevno vreme provedeno na telefonu smanjeno je sa 314 na 161 minut. Dodatno, učesnici su zabeležili poboljšanja koncentracije, mentalnog zdravlja i opšteg osećaja zadovoljstva. I to za samo 14 dana redukovanja ove funkcije.

Posebno je zanimljiva interpretacija rezultata. Efekti su, prema istraživačima, uporedivi sa „vraćanjem“ oko 10 godina kognitivnog pada. Drugim rečima, ne samo da je zaustavljeno dalje pogoršanje, već su negativne posledice u određenoj meri i poništene. Važan kontekst ovog nalaza je činjenica da problem nije nužno u samom uređaju, već u stalnoj povezanosti sa internetom i platformama koje podstiču kompulsivno korišćenje. Drugim rečima, nije svaki „screen time“ isti. Razlika je između aktivne i pasivne upotrebe, kao i između kontrolisanog i impulsivnog ponašanja.

Kognitivna lenjost (igleda) nije tako teško rešiv problem

Zaključak istraživanja vrlo konkretan. Potpuni „digitalni detoks“ nije neophodan. Dovoljno je ograničiti najproblematičniji deo, to je stalan pristup internetu na telefonu. Na taj način bi se postigao vidljiv napredak u fokusu, raspoloženju i opštem funkcionisanju.

Drugim rečima, rešenje nije u odricanju od tehnologije, već u njenom drugačijem korišćenju. Kognitivna lenjost je, izgleda, rešivija nego što smo mislili – što je odlična vest!