Na današnji dan patentirana je disketa – sećate li je se?

Na današnji dan 1972. godine, dvojici inženjera kompanije IBM zvanično je odobren patent za prvu disketu. Bio je to američki patent broj 3668658A. Registrovan je pod nazivom omot magnetnog diska za snimanje, opisujući rotirajući magnetni medij smešten unutar zaštitnog omota koji je istovremeno čistio i štitio njegovu površinu.

Ove prve diskete imale su ogroman prečnik od 8 inča (oko 20,3 cm), ali kapacitet od svega 80 kilobajta (KB). Za razliku od krutih plastičnih disketa od 3,5 inča (oko 8,9 cm) koje današnje generacije prepoznaju isključivo kao Save ikonicu, ove prve su zaista bile potpuno savitljive (odakle i potiče engleski naziv floppy disk).

Na osnovu datuma objave patenta, diskete danas zvanično proslavljaju svoj 54. rođendan. Međutim, istorija ovog prenosivog medija počela je još 1967. godine u okviru IBM-ovog projekta Minnow. Cilj je bio da se razvije fleksibilni Mylar disk premazan magnetnim materijalom koji bi zamenio glomazne bušene kartice i magnetne trake. IBM je tada zacrtao da sam uređaj (drajv) košta manje od 200 dolara, a sam medij manje od 5 dolara.

Evolucija kapaciteta i formata

Iako su prve 8-inčne diskete puštene u proizvodnju 1971. godine (nekoliko meseci pre zvaničnog patenta), tehnologija je brzo napredovala.

Shutterstock / Benchmark

Evo i nekoliko ključnih faza napretka:

• 1977. (Apple II): Stiv Voznijak razvija napredni sistem snimanja (GCR) za nove diskete od 5,25 inča (oko 13,3 cm). Time je podigao kapacitet na 140 KB (tadašnji standard je bio 90 KB)
• 1978. (Tandon): Predstavljen je prvi dvostrani drajv (DSDD), koji je omogućio skladištenje do 360 KB na 5,25-inčnim disketama
• 1984. (IBM i Apple): IBM donosi high-density format od 1,2 MB na formatu od 5,25 inča. Istovremeno, Apple lansira originalni Macintosh sa Sony krutim 3,5-inčnim disketama kapaciteta 400 KB
• 1986. (Zlatni standard): IBM usavršava džepni format i postavlja legendarni standard od 1,44 MB na 3,5-inčnoj disketi, koji je obeležio naredne dve decenije računarstva.

Vrhunac i tehnološki zaborav

Diskete su imale neverovatan životni vek za tehnološke standarde. Na vrhuncu svoje popularnosti tokom devedesetih godina, godišnje se prodavalo više od 5 milijardi disketa širom sveta.

Apple je ponovo bio taj koji je pokrenuo revoluciju i promenu trendova. Te 1998. godine šokirao je IT javnost lansiranjem prvog iMac računara koji uopšte nije imao ugrađen čitač za diskete. Apple je počeo da forsira novi CD-ROM i USB standard.

Gde disketa „živi“ u 2026. godini

Danas, u 2026. godini, diskete su za većinu nas samo daleka nostalgija. Ipak, s vremena na vreme mediji otkriju neverovatne sisteme koje je moderna tehnologija zaboravila. Tako se diskete i dalje koriste za održavanje sistema podzemne železnice u San Francisku, u pojedinim zatvorima u Nju Džerziju, pa čak i unutar određenih sistema nemačke ratne mornarice, podseća Tom’s Hardware.