Aleksandar Božović
Snažni zimski vetrovi podigli su velike oblake prašine iz Sahare i preneli ih preko Mediterana ka Evropi tokom marta 2026. godine. Kada se saharska prašina sudarila sa vlažnim vremenskim sistemima, u pojedinim delovima Španije, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva pala je takozvana „prljava kiša“, ostavljajući braonkaste naslage na vozilima, zgradama i drugim površinama.
Kretanje i koncentracija prašine između 1. i 9. marta prikazani su pomoću modela GEOS (Goddard Earth Observing System), koji kombinuje satelitska posmatranja sa matematičkim modelima atmosferskih procesa. Podaci prikazuju gustinu prašine u vazdušnom stubu, odnosno količinu čestica koje se nalaze u određenoj zapremini atmosfere.
Saharska prašina prekrila veliki deo Evrope
Model pokazuje da su oblaci prašine nastali u severozapadnoj Africi, odakle su ih vetrovi preneli i prema Atlantskom okeanu, ali i ka severu preko Mediterana. Tokom nekoliko dana prašina se proširila širom zapadne Evrope. Stanovnici su prijavljivali maglovito nebo i neobične boje izlaska i zalaska sunca, od južne Engleske pa sve do Alpa u Švajcarskoj i Italiji, gde je sloj prašine bio vidljiv čak i u blizini planine Materhorn.
Deo prašine nije ostao u atmosferi. Kada su olujni sistemi naišli na ove čestice, kiša ih je povukla ka tlu. Sistem niskog pritiska nazvan oluja Regina, koji je portugalska meteorološka služba registrovala početkom marta, doneo je takozvanu „krvavu kišu“ u južnu i istočnu Španiju, kao i u pojedine delove Francuske i južne Engleske.
U višim slojevima atmosfere iznad Mediterana formirali su se i oblaci poznati kao „prašnjavi cirusi“. Čestice prašine u njima deluju kao jezgra kondenzacije za kristale leda, što utiče na formiranje oblaka i klimatske procese. Naučnici proučavaju ove pojave kako bi bolje razumeli njihov uticaj na vreme, klimu i proizvodnju solarne energije.
Analiza zasnovana na NASA MERRA-2 modelu i MODIS satelitskim podacima pokazala je da saharska prašina može značajno smanjiti efikasnost solarnih elektrana. U istraživanju sprovedenom u Mađarskoj utvrđeno je da proizvodnja solarne energije tokom dana sa velikom koncentracijom prašine može pasti na oko 46 procenata, dok u čistijim uslovima dostiže više od 75 procenata.
Istraživači upozoravaju da su poslednjih godina zabeleženi sve češći i intenzivniji zimski prodori saharske prašine u Evropu. Kao mogući uzroci navode se sušniji klimatski uslovi u severozapadnoj Africi i vremenski obrasci koji sve češće usmeravaju vetrove iz Sahare ka evropskom kontinentu, objavljuje NASA.
Čekaj oblak dima iz Irana.
@Pauk to mora da putuje godinama, gušći je. 😀
Nisu samo čestice u pitanju, otrovni i kancerogeni gasovi ne padaju na zemlju kao čestice peska i brzo se raznose. Seti se Ćernobila. Za 2 dana po celoj evropi a samo radioktivni vazduh
@Pauk Čudno jeste, ali kada bi merili sada zagađenost sigurno bi bilo nečega što ranije pre nego što je to krenulo nije bilo... Problem je što se merenje radi samo na neke osnovne stvari i onda dobiješ info da li je zagađen ili nije. To ti je sve, a ko zna kakve još dodatno analize mogu da se urade koje preskaču.
Život u velikim gradovima postaje besmislen. To je imitacija života.
@darkage2000 zašto tako misliš? To što je tebi besmislen, ne znači da je drugima? Veliki grad ima dosta prednosti i sveima drugo što manji gradovi nemaju i moraju da čekaju da li će imati ili ne. U manjim gradovima je dobro što ti je sve blizu i što sve poznaješ, pa kao preko veze da završavaš. Druge prednosti nema.
Pa ok, ako su te prednosti iznad smoga kojii udišeš, živaca koje potrošiš tražeći parking, nevaspitanjem u saobraćaju, onda ima, govorim za BG. Nekome treba fakultet jer studira, gimanzija jer ide u školu i sl. to je razumljivo. Sve ima svoje prednosti i mane naravno, ali realno mi je skroz ok da sam na sat vremena od nekog velikog grada i da ne provodim 24h u istom. Volim ja da posetim velike gradiove Pariz London gde god, na max 5 dana. Da živim iskreno ne bih voleo. A sa druge strane, dosta toga može i online. Samo je pitanje šta se dobija, a šta gubi. Ovde ima bolnica klinika itd. ali velika većina dospe tamo jer živi svakodnevnicu u tim prednostima.
Ovde u Grčkoj smo svikli na afričku prašinu. Ponekad kad je baš gusta bude kao neka sivkasta magla, prvi put kad sam to video, nisam imao pojma šta je sad ovo. Malo i miriše, kao na neku paljevinu. Nezdrava je jako za pluća. Auto mi je uvek prašnjav, kao i balkon i sve što na njemu stoji. Opereš, posle nedelju dana je opet prašnjavo. Posle te i mrzi da se zezaš, voziš prašnjav auto kao i svi ostali. Jedino dobro je što ta prašina đubri zemlju, kažu tradicionalno Grci da ovde sve što baciš u zemlju nikne.
:živi u Užicu:
Smog u ovoj zemlji nije rezervisan samo za velike gradove, naprotiv, gradovi poput Užica, Valjeva, Novog Pazara itd imaju mnogo gori vazduh od Beograda.
Uzice, Valjevo i NP nisu mali, i tu ima dista ljudi. Ali nekako mi deluje vaspitanije nego BG. Tako je bilo pre, a sada možda se i tamo promenilo.
Grešiš, ovaj, grešiš silno sinak...
Kakva je ovo vest uopšte? Saharski pesak pada po nama od kada se sećam. Uvek smo je zvali žuta kiša. I to je odjednom sada vest. I to ne bilo kakva, nego IT vest.
Па чипови се праве од песка!!! 😁
kolika prica oko obicne kalime