Ivan Mančić
Računari budućnosti mogli bi da rastu i to bukvalno. Tim naučnika je uspeo da napravi funkcionalne memristore (komponente koje „pamte“ prethodna električna stanja) koristeći micelijum šitake pečuraka (Lentinula edodes), otvarajući mogućnost za razvoj bioloških i održivih mikročipova koji bi jednog dana mogli da zamene današnje silicijumske komponente.
Micelijum, mreža finih niti koje čine „korenski sistem“ gljiva, pokazao se kao odlična osnova za ovu tehnologiju. On ne samo da podseća na neuronske mreže u mozgu po svojoj strukturi, već i prenosi informacije putem električnih i hemijskih signala, što ga čini prirodnim kandidatom za razvoj hardvera koji imitira moždanu aktivnost.
„Razvijanje mikročipova koji oponašaju neuralne procese znači da im je potrebna znatno manja energija kada nisu aktivni. To može doneti ogroman računski i ekonomski benefit,“ objašnjava psihijatar Džon LaRoko sa Univerziteta Ohajo.
Istraživači su uzgajali šitake micelijum u petri šoljama, a zatim ga sušili na suncu da bi postao stabilan i spreman za eksperimentisanje. Kada su električne žice i sonde povezane na različite delove micelijuma, primećene su razlike u električnim performansama u zavisnosti od tačke kontakta i napona.
Rezultat je bio impresivan: „mushristor“ kako su ga duhovito nazvali, radio je na frekvenciji od 5.850 herca sa 90% tačnosti, što je zapanjujuće blizu performansama komercijalnih memristora izrađenih od silicijuma. Iako su nešto sporiji, ovi biološki čipovi predstavljaju veliki korak napred u razvoju ekoloških i biorazgradivih komponenti.
Naučnici su primetili da sa povećanjem napona performanse opadaju, ali su to uspeli da kompenzuju dodavanjem više gljiva u električno kolo.
Iako računar od pečuraka još neće pokretati vaše društvene mreže, istraživanje pokazuje da je to obećavajući pravac za budućnost. Potencijalne primene uključuju sve:od ličnih uređaja do aerosvemirskih sistema, a istraživači ističu da bi eksperimentisanje sa ovakvim tehnologijama moglo početi već sa kompostnim gomilama i osnovnim elektronskim komponentama, prenosi Science Alert.
Kako pišu u radu objavljenom u časopisu PLOS One:
„Budućnost računarstva mogla bi biti – gljivična.“
