Roman teleskop: NASA sprema „ubicu Habla“ koji traži tamnu energiju i skrivene planete

NASA uskoro šalje u svemir novi teleskop Nancy Grace Roman, naslednika Habl i Džejms Veb teleskopa, koji će loviti tamnu energiju i planete van našeg sistema neverovatno širokim pogledom na svemir. Njegova kamera hvataće deo neba i do 100 puta veći od Hablovog u jednoj fotografiji, što znači da će videti milijarde galaksija tokom misije.

Kako će Roman promeniti naše razumevanje svemira?

Nancy Grace Roman Space Telescope je novi svemirski teleskop koji radi u vidljivom i infracrvenom delu spektra, sličan Hablovom, ali sa mnogo širim vidnim poljem. Ima isto veliko ogledalo kao i Habl, prečnika 2,4 metra, pa je jednako osetljiv, ali njegova glavna prednost je što u jednoj slici može da obuhvati ogroman deo neba. NASA ga je nazvala po svojoj prvoj glavnoj astronomkinji, Nensi Grejs Roman, ženi koja je dobila nadimak „majka Habl teleskopa“.

Roman teleskop je osmišljen da odgovori na neka od najtežih pitanja današnje astronomije: šta je tamna energija, kako se svemir tačno širi i koliko su planete van našeg Sunčevog sistema zapravo česte. Zahvaljujući širokom pogledu, moći će da mapira raspored galaksija kroz ogroman deo svemira i da prati kako se kosmička struktura menjala tokom vremena. U isto vreme će loviti i znakove novih planeta, pa će spojiti priču o „velikom kosmosu“ i o „drugim svetovima“ u jednoj misiji.

Glavna kamera, zvana Wide Field Instrument, imaće vidno polje najmanje 100 puta veće od Hablovog infracrvenog instrumenta, ali sa sličnim nivoom detalja. To znači da Roman može da uradi pregled neba koji bi Hablu oduzeo stotine ili hiljade puta više vremena. Tokom trajanja misije očekuje se da će izmeriti svetlost čak milijardu galaksija, što daje ogromnu bazu podataka za istraživanje svemira.

Tamna energija je nevidljiva komponenta koja, prema današnjim saznanjima, čini najveći deo svemira i tera ga da se širi sve brže. Roman će posmatrati kako su se galaksije rasporedile kroz prostor i vreme, kao i svetlost udaljenih supernova, da bi što preciznije izmerio kako se brzina širenja svemira menjala. Upoređujući ove podatke, naučnici mogu da testiraju da li je tamna energija nešto stabilno ili se menja kako svemir stari.

Lov na egzoplanete i javno dostupni podaci za ceo svet

Osim galaksija, Roman će loviti i planete koje kruže oko drugih zvezda, takozvane egzoplanete. Jedna od njegovih kampanja biće usmerena ka centru Mlečnog puta, gde će pratiti sitne promene svetlosti zvezda kada preko njih pređe druga zvezda ili planeta i kratko ih „uveća“ – ovaj efekat se zove mikrolensing. Zahvaljujući tome, misija bi mogla da otkrije hiljade novih planeta, uključujući i one hladnije i dalje od svojih zvezda, koje drugi teleskopi teško uočavaju.

Roman će imati i poseban instrument koji se zove koronograf – skup optičkih „naočara“ i maski koji blokiraju zaslepljujuću svetlost zvezde kako bi se pored nje videli mnogo blediji objekti, poput planeta. Na taj način teleskop će moći da napravi direktne slike nekih egzoplaneta oko obližnjih zvezda i čak da proučava njihove atmosfere. Iako je ovo više tehnološki test nego glavni cilj misije, ipak je važan korak ka nekim budućim teleskopima koji će jednog dana možda tražiti znakove života na planetama sličnim Zemlji.

Roman je planiran da bude lansiran najkasnije do maja 2027. godine, u takozvanu L2 orbitu, isto područje prostora u kojem je i Džejms Veb teleskop. Tamo će, daleko od odsjaja Zemlje i Meseca, imati mirne uslove za posmatranje svemira u periodu od najmanje nekoliko godina, uz mogućnost produženja misije ako sve bude radilo kako treba.

Velika prednost Roman teleskopa je to što će podaci biti široko dostupni naučnoj zajednici širom sveta, a ne samo jednom malom timu. Plan je da veliki deo vremena bude posvećen glavnim programima misije, ali i da istraživači iz različitih zemalja mogu da predlažu svoje projekte i koriste prikupljene podatke za sopstvena otkrića. Zbog ogromne količine informacija koje će teleskop slati, očekuje se da će Roman oblikovati istraživanje svemira u narednim decenijama i doneti otkrića koja još ni ne možemo da zamislimo.