Aleksandar Božović
Elektromagnetni talasi nisu izmišljeni od strane ljudi, već otkriveni i kasnije iskorišćeni. Oni postoje od nastanka svemira, ali je njihovo postojanje dokazano tek u 19. veku. Nemački fizičar Hajnrih Herc, rođen 1857. godine, prvi je dokazao elektromagnetno zračenje i uspeo elektromagnetne talase da prenese sa jedne antene na drugu, čime je otvorio put modernoj bežičnoj tehnologiji.
Od tada, razumevanje elektromagnetnog spektra postalo je ključno za savremenu nauku. Spektar obuhvata širok opseg talasnih dužina, od dugih radio-talasa do izuzetno kratkih gama zraka. Vidljiva svetlost, koju ljudsko oko može da opazi, obuhvata talase dužine od 380 do 700 nanometara.
Talasi koji oblikuju svet oko nas
Ultraljubičasti (UV) zraci imaju kraće talase i nevidljivi su za ljudsko oko, ali ih mogu detektovati insekti poput pčela. Astronomi koriste UV zračenje za posmatranje nevidljivih kosmičkih pojava. Na suprotnom kraju spektra nalaze se radio-talasi, najduži i najširi, koji se mogu prostirati kroz celu galaksiju.
Mikrotalasi, poznati po primeni u kućnim uređajima, imaju i važnu ulogu u meteorologiji, jer pomažu u praćenju vremenskih obrazaca. Infracrveni talasi, koje ne vidimo, osećamo kao toplotu i koristimo ih u termovizijskim kamerama i daljinskim upravljačima.
X-zraci, iako opasni, imaju ogromnu medicinsku vrednost. Oni mogu proći kroz ljudsko tkivo, ali ne i kroz kost, pa se koriste za dijagnostiku preloma i tumora. Gama zraci, najkraći i najenergičniji talasi, nastaju tokom nuklearnih eksplozija i supernova, a mogu prodrti kroz gotovo svaki materijal.
Zračenje: između koristi i opasnosti
Sama po sebi, radijacija nije opasna – ona je samo kretanje elektromagnetnih talasa kroz prostor. Veliki talasi, poput radio-talasa i vidljive svetlosti, ne mogu prodreti kroz ljudsko tkivo. Međutim, talasi kraćih dužina i veće energije, kao što su X i gama zraci, mogu izazvati ozbiljna oštećenja ćelija i DNK.
Zahvaljujući elektromagnetnim talasima, savremeni svet funkcioniše: bežični pozivi, internet i prenos podataka oslanjaju se na njih. Ipak, prekomerna izloženost određenim talasima, poput UV zračenja Sunca, može dovesti do opekotina, oštećenja očne mrežnjače ili raka kože.
Umerena zaštita je jednostavna: Wi-Fi rutere postaviti dalje od mesta gde se najčešće boravi, telefon koristiti na „speaker“ modu, a na suncu obavezno nanositi kremu sa zaštitnim faktorom i nositi naočare.
Uprkos brojnim mitovima o štetnosti 5G mreže, Svetska zdravstvena organizacija navodi da je zračenje koje emituju takvi uređaji zanemarljivo i ne predstavlja opasnost po zdravlje.
Elektromagnetno zračenje, dakle, nije neprijatelj – ono je nevidljiva mreža koja povezuje čovečanstvo, ali zahteva razumevanje i poštovanje granica prirodne sigurnosti, prenosi MSN.
