Tvrdnja da Wi-Fi utiče na slabije pamćenje je urbani mit

Tvrdnja da Wi-Fi slabi pamćenje je urbani mit. Iako je tehnologija danas duboko prisutna u svakodnevnom životu, deo korisnika i dalje veruje da Wi-Fi signal može da izazove probleme sa pamćenjem i slabijom memorijom. Takve tvrdnje su više puta demantovane i nemaju ozbiljno naučno uporište.

Wi-Fi ruter tokom rada emituje nejonizujuće zračenje veoma niske energije. To je suštinski drugačije od jonizujućeg zračenja, kakvo se koristi kod bolničkih X-ray i CT snimanja, gde viši nivo energije može da utiče na ćelije ili DNK strukturu.

Nejonizujuće zračenje koje stvara Wi-Fi nema sposobnost da ošteti ćelije tkiva na taj način. Njegov fizički uticaj na biološko tkivo je izuzetno mali, a često se navodi da je slabiji i od toplotnog efekta koji nastaje pri izlaganju sunčevoj svetlosti.

Wi-Fi signal nije dokazani rizik za pamćenje

U svakodnevnoj upotrebi, snaga Wi-Fi rutera podleže strogim ograničenjima. Kod uređaja koji ispunjavaju propisane standarde, nivo zračenja je daleko ispod bezbednosnih granica i njegov uticaj na zdravlje smatra se zanemarljivim.

Zabrinutost da Wi-Fi signal može da utiče na mozak, koncentraciju ili pamćenje nema potvrdu u relevantnim naučnim istraživanjima. Trenutno ne postoje pouzdani dokazi da nejonizujuće zračenje ovako slabog intenziteta remeti ljudske kognitivne funkcije ili slabi pamćenja.

Mnogo češći uzroci slabije koncentracije i lošijeg pamćenja su nespavanje, prekomerno korišćenje elektronskih uređaja, stres i loše životne navike. Pripisivanje takvih problema samom Wi-Fi signalu zanemaruje osnovne naučne činjenice.

Zbog toga bežične mreže treba posmatrati racionalno. Ruteri i mrežna oprema proverenih proizvođača, koji ispunjavaju važeće standarde, mogu se normalno koristiti. Korisnici ne bi trebalo da se vode neosnovanim tvrdnjama koje šire strah bez stvarnih dokaza.