Aleksandar Božović
Karte sveta mogu stvoriti utisak da je kopno na Zemlji ravnomerno raspoređeno, ali pogled na globus otkriva potpuno drugačiju sliku. Kada se Zemlja okrene ka Tihom okeanu, vidi se gotovo samo voda, dok su svi kontinenti sabijeni na suprotnoj strani: Afrika, Evropa i Azija. Ovaj neujednačeni raspored kopna posledica je drevnog procesa poznatog kao ciklus superkontinenata.
Pre oko 300 miliona godina svi su kontinenti bili spojeni u jedan ogroman superkontinent – Pangeu. Taj proces nije bio jedinstven u istoriji Zemlje. Na svakih 300 do 500 miliona godina, tektonske ploče se pomeraju i formiraju novi superkontinent, što je prirodni deo geološkog ciklusa planete.
Pangea i ciklus superkontinenata objašnjavaju raspored kopna na Zemlji
Da bi se neko kopno smatralo superkontinentom, mora da sadrži najmanje 75% ukupne Zemljine kopnene mase. Danas, iako su Evropa, Azija i Afrika spojene, zajedno pokrivaju tek oko 57% kopna.
Atlantik se i dalje širi, gurajući Amerike zapadno, dok se Evropa i Afrika pomeraju na istok. Zbog toga se kontinenti zapravo polako udaljavaju jedni od drugih, ali ne ravnomerno. Zemljina površina još uvek odražava posledice raspada Pangee, a potpuna ravnoteža verovatno nikada neće biti postignuta.
Tokom narednih desetina miliona godina, kopno će se verovatno još više raširiti, ali će zatim proces krenuti u suprotnom smeru, sa ponovnim približavanjem i stvaranjem novog superkontinenta.
Sve do tada, ako bi se Zemlja posmatrala iz svemira iznad južnog Tihog okeana, izgledala bi kao ogromna plava kugla gotovo bez kopna, mesto gde je naš „bledoplavi svet“ zaista duboko plav, piše IFL Science.
