Ivan Mančić
Ideja o pravu da se „isključi“ veštačka inteligencija dobija sve više na značaju širom Sjedinjenih Država. Posle godina u kojima su AI alati neprimetno ušli u svakodnevni život: od pretrage interneta do kreiranja sadržaja. Pojedine države sada traže da se upotreba veštačke inteligencije jasno označava.
Utah i Kalifornija već su usvojile zakone koji zahtevaju od kompanija i javnih institucija da svojim korisnicima saopšte kada koriste AI. Takve oznake, smatraju zakonodavci, ključne su za one koji žele da izbegnu interakciju sa mašinama i zadrže ljudski kontakt.
„Ljudi samo žele da znaju“, kaže Margaret Vulij Bus, direktorka Odeljenja za trgovinu države Juta. „Ako neko pita da li razgovara sa čovekom ili veštačkom inteligencijom, chatbot mora da odgovori istinito.“
Kalifornija je još 2019. godine uvela zakon koji obavezuje chatbotove da se identifikuju kao takvi, a ove godine propisi su prošireni i na policijske službe, koje sada moraju da navedu kada AI učestvuje u pisanju izveštaja.
Organizacije za digitalna prava, poput Electronic Frontier Foundationa (EFF), pozdravile su ove mere. „AI, posebno u policiji, najbolje funkcioniše u senci“, kaže analitičar EFF-a Metju Gvarilja. „Transparentnost i označavanje su prvi korak ka odgovornosti.“
San Francisko je otišao i korak dalje jer su sve gradske institucije od sada obavezne da javno objavljuju na koji način i u kojim slučajevima koriste veštačku inteligenciju.
Međutim, ne dele svi entuzijazam za ovakav pristup. Bela kuća, pod administracijom Donalda Trampa, pokušava da zaustavi ono što savetnik za veštačku inteligenciju Dejvid Saks naziva „regulatornom histerijom po državama“, upozoravajući da previše propisa može ugušiti startap ekosistem.
Daniel Kastro iz industrijskog think-tanka Information Technology & Innovation Foundation priznaje da transparentnost može doprineti tržištu i demokratiji, ali upozorava da bi obavezne oznake mogle usporiti inovacije. „Zamislite električara koji koristi AI da automatski odgovara na poruke klijenata. Ako mora da prijavi da koristi veštačku inteligenciju, možda će ga klijenti zbog toga izbegavati“, kaže Kastro.
Za druge, međutim, usporavanje širenja AI tehnologije deluje kao poželjan ishod. Kara Kvin, učiteljica iz Bremertona u državi Vašington, kaže da se već oseća pritisak ubrzanih promena. „Nije samo stvar u tehnologiji, već u tome koliko brzo sve napreduje“, objašnjava. „Promenila sam e-mail adresu jer je moj provajder počeo da koristi AI za sumiranje poruka. Ne želim da mašina odlučuje šta ću misliti o nečijem e-mailu.“
Njen stav inspirisao je sestru, analitičarku iz Vašingtona, da organizuje male diskusione grupe o uticaju veštačke inteligencije. „Ključno pitanje je: kako da se isključimo, ako želimo? Ili bar da nas neko pita za mišljenje“, kaže ona.
Za sada, zakoni poput onih u Juti i Kaliforniji predstavljaju tek početak pokušaja da se balansira između prava građana na izbor i potrebe društva za tehnološkim napretkom. Ali kako AI postaje sve prisutniji deo svakodnevnog života, čini se da pitanje transparentnosti više nije tehničko već duboko etičko, prenosi NPR.
Prava stvar je izbeci naopaku ljudsku inteligenciju!