Ivan Mančić
Evropska unija napravila je ključni korak ka regulaciji pristupa društvenim mrežama lansiranjem nove aplikacije za proveru uzrasta korisnika, koja je sada tehnički spremna i uskoro će biti dostupna širom unije. Ovu inicijativu predstavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen sredinom aprila 2026. godine, kao deo šire strategije zaštite maloletnika u digitalnom prostoru.
Reč je o sistemu koji bi mogao postati standard za pristup platformama poput Instagram, Facebook i TikTok, u trenutku kada evropske države sve ozbiljnije razmatraju zabrane ili ograničenja za mlađe korisnike.
Šta je zapravo nova aplikacija
Nova aplikacija funkcioniše kao digitalni „dokaz uzrasta“, ali bez otkrivanja identiteta korisnika platformama. Korisnici će moći da verifikuju svoje godine pomoću ličnih dokumenata, poput pasoša ili lične karte, ali sistem zatim generiše potvrdu koja ne sadrži lične podatke.
Tehnologija iza ovog rešenja zasniva se na tzv. zero-knowledge proof pristupu, što znači da platforme dobijaju samo informaciju da je korisnik stariji ili mlađi od određene granice, bez uvida u njegov identitet.
Drugim rečima, EU pokušava da reši jedan od najvećih problema moderne regulacije: kako ograničiti pristup sadržaju bez narušavanja privatnosti.
Evropski odgovor na globalni trend
Aplikacija dolazi u trenutku kada sve veći broj evropskih zemalja uvodi ili planira stroža pravila za pristup društvenim mrežama. Francuska, Španija i Grčka već rade na zakonima koji ograničavaju pristup mlađima od 15 ili 16 godina, dok je sličan model već implementiran u Australiji.
EU ovim potezom pokušava da izbegne fragmentaciju tržišta i uvede jedinstven standard za sve članice, umesto da svaka država razvija sopstvena rešenja.
Zaštita dece ili kontrola interneta
Glavni razlog za razvoj ove aplikacije jeste sve veća zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih. Evropski zvaničnici ukazuju na probleme poput zavisnosti, cyberbullyinga i izloženosti neprimerenom sadržaju kao ključne motive za ovu regulaciju.
Istovremeno, ova inicijativa je deo šireg regulatornog okvira EU, uključujući Digital Services Act, koji već obavezuje platforme da bolje štite maloletnike.
Izazovi: privatnost, zaobilaženje i prihvatanje
Iako EU naglašava da je sistem anoniman i bezbedan, izazovi ostaju.
Pre svega, postoji pitanje implementacije – da li će sve platforme prihvatiti ovaj standard i kako će se sprečiti njegovo zaobilaženje putem VPN-a ili lažnih naloga.
Drugi problem je poverenje korisnika. Iako sistem formalno ne deli lične podatke, činjenica da uključuje verifikaciju dokumenata može izazvati skepsu, posebno u svetlu ranijih problema sa curenjem podataka u sličnim sistemima.
Redefinisanje anonimnosti na internetu
Ono što ovu vest čini posebno značajnom jeste njen dugoročni uticaj. Internet je decenijama funkcionisao na pretpostavci anonimnosti ili minimalne identifikacije korisnika.
Sa ovakvim sistemima, ta paradigma se menja. Pristup određenim delovima interneta više neće biti moguć bez potvrde identiteta, makar u minimalnom, tehničkom obliku. EU ovde pokušava da pronađe balans između dve suprotstavljene vrednosti: zaštite korisnika i očuvanja privatnosti. Međutim, pitanje ostaje da li je takav balans dugoročno održiv, prenosi CNET.
