Šta se dešava sa automobilom kada propadne firma koja je razvijala softver

U eri kada automobili više nisu samo mehaničke mašine nego računarski sistemi na točkovima, jedno pitanje postaje sve relevantnije: šta se događa sa automobilom kada kompanija koja stoji iza njegovog softvera propadne? Ova dilema više nije teorijska – softver je duboko ugrađen u sve, od upravljanja motorom do sistema asistencije u vožnji i povezanih usluga putem mobilne mreže.

Tradicionalno, kada proizvođač automobila prestane da postoji ili da servisira neki model, vlasnici su se mogli osloniti na nezavisne servise i rezervne delove da održe vozilo na putu. Ali sa modernim “pametnim” automobilima, softver postaje kritična komponenta bez koje vozilo ne funkcioniše optimalno, a ponekad čak i bez koje ne može da se pokrene ili koristi sve bezbednosne funkcije.

Ključni problem je što mnoge funkcije u savremenim automobilima zavise od specifičnog softvera koji je zatvorenog koda i dostupan samo od strane originalnog developera. Kada ta kompanija propadne ili obustavi podršku za određene proizvode, proizvođači automobila i vlasnici (u zavisnosti od ugovora i zakonskog okvira) mogu izgubiti pristup sigurnosnim ažuriranjima i zakrpama bez kojih vozila postaju ranjivija na eksploite, pa čak i obične greške koje utiču na upravljanje sistemima asistencije ili upravljačke jedinice (ECU).

Takođe, bez povezanih uslugama u cloudu, funkcije poput navigacije u realnom vremenu, daljinskog zaključavanja, ažuriranog saobraćaja ili čak prenosa podataka senzora mogu jednostavno prestati da rade kada serveri koje održava kompanija nestanu.

Uz to, problem je i kompatibilnost sa novim hardverom, jer bez ažuriranja, sistemi mogu postati nekompatibilni sa novim standardima komunikacije, mobilnim mrežama ili senzorima, ostavljajući vozilo “zaglavljeno” u verziji softvera koja više ne odgovara realnim zahtevima.

Ovaj scenario je naročito aktuelan kod startap automobila i proizvođača koji koriste AI-bazirane asistencije u vožnji, čije sposobnosti često zahtevaju stalna ažuriranja modela i bezbednosne nadogradnje. Kada kompanija za AI ili telematiku propadne, nije retkost da servisi koji se oslanjaju na oblak jednostavno prestanu da funkcionišu, ostavljajući vozilo sa ograničenim ili neupotrebljivim sistemima.

Neki proizvođači i fabrike softvera pokušali su da obezbede rešenja na nekoliko načina:

• Otvoreni standardi i dokumentacija – u idealnom slučaju, automobilske platforme bi dozvolile nezavisnim developerima da preuzmu kod i nastavak podrške. To je retko, jer većina sistema ostaje zatvorena zbog poslovnih i bezbednosnih razloga.
• Prelazak na software-as-a-service (SaaS) modele sa višestrukim dobavljačima – ako osnovni dobavljač softvera propadne, proizvođač automobila može angažovati drugu firmu da preuzme podršku.
• Zahtevi za pristup firmware-u i alatima – u nekim jurisdikcijama, regulatori razmatraju obavezu da proizvođači automobila i softvera omoguće pristup kodu i alatima za popravku nezavisnim servisima kako bi se smanjila zavisnost od jedne kompanije.

Međutim, realnost je da većina automobila danas dolazi sa mešavinom hardverskih i softverskih komponenti čiji je životni vek vezan za kompaniju koja ih je dizajnirala i podržavala. Kada ta kompanija nestane, vlasnik automobila može se naći u situaciji u kojoj vozilo nastavlja da radi “onako kako jeste”, ali neće dobiti nikakve popravke ili bezbednosne zakrpe. Povezane funkcije postaju neupotrebljive jer serveri i cloud infrastruktura više ne postoje, a nezavisni razvoj i popravka sistema postanu neizvesni ili nemogući zbog zatvorenosti koda i nedostatka alata.

Za vlasnike automobila, to znači da dugoročna upotreba vozila više zavisi od ekosistema softvera nego od tradicionalne mehanike, a to je trend koji postavlja nova pitanja o tome kako se definiše „vlasništvo“, ko je odgovoran za bezbednost sistema i kako regulatori treba da pristupe automobilima koji su odmah povezani i stalno ažurirani digitalnim servisima.

Ovo otvara širu raspravu u automobilskoj industriji: dok su softver i digitalne usluge postali srž savremenih vozila, dugovečnost i održivost tehnologije više nisu samo tehničko pitanje, već i pravna, ekonomska i bezbednosna dilema čije bi posledice mogle da oblikuju strategije proizvođača i prava potrošača u godinama koje dolaze, prenosi Ars Technica.