Benchmark Redakcija
Ipak, najbitnije što građani trebaju da znaju jeste da će se taksa plaćati po kilogramu električnih proizvoda. Za računare, periferije i telefone će se plaćati 60 dinara po kilogramu, dok će taksa biti najveća za sijalice (sa žarećom niti) i iznosiće oko 140 dinara po kilogramu. Međutim, ono što takođe trebaju da znaju jeste da taksu neće plaćati direktno oni “merenjem vage”, već da će to plaćati prodavci. Tako je za očekivati da će marže i finalne cene prema kupcu biti jednostavno dodatno podignute, a neki od primera koje smo videli jeste jasno govore u prilog tome. Recimo, u vrlo konkretnoj situaciji gde proizvod košta 39,990 dinara, i gde bi ekološka taksa trebala biti dodatnih 480 dinara u teoriji usled toga što je masa proizvoda 8 kilograma, očekuje se poskupljenje od čak 15%, što znači da će nova cena biti 45,988 dinara! Drugim rečima, očekuje se da će na potrošače biti “prevaljene” ne samo iznos takse, već i iznosi kredita koje prodavci i uvoznici sada moraju dodatno da podižu pod aktuelnim, vrlo nepovoljnim uslovima, kako bi platili taksu.
Plan je da se ova “ekološka taksa” koja sa zelenilom ima onoliko veze koliko se prikupi zelenih novčanica usmeri “u određeni fond kako bi se na taj način sufinansirali sakupljački centri IT optada i reciklažna postrojenja”. Drugim rečima, red je došao i na našu zemlju da se nameću dodatni porezi i dažbine na konto toga što se uopšte koristi nekakva energija, u čekanju na oporezivanje vazduha usled navodno prekomerne emisije CO2 u atmosferu. U javnosti su osvanule uglavnom negativne reakcije, ne samo od preduzeća, već i građana, iz sasvim razumljivih razloga. Jednostavno, stupanje na snagu ove uredbe će označiti de facto poskupljenje tehničke robe, koja je ionako prilično skupa. Unija poslodavaca Srbije (UPS) zatražila je da se smanji ekološka taksa na tehničke proizvode, propisana vladinom Uredbom, jer predstavlja ogromno opterećenje za privredu i upozorila da će cene proizvoda morati da porastu između osam i 22 odsto, zbog plaćanja poreza na dodatu vrednost unapred. Međutim, iz “BIS IT Reciklažnog centra za elektronski i električni otpad” iz Pančeva, kažu da ekološka taksa na tehničke uređaje ne predstavlja ništa novo, i da se u zapadnim zemljama pokazala kao dobra praksa. Odgovornost proizvođača u EU u većini je stupila na snagu još 13. avgusta 2005. godine kad se počelo sa primenom načela “zagađivač plaća”. Pretpostavljamo da bismo i mi zavoleli hipotetičku situaciju da se naš posao razvija nauštrb drugih i da je sve što je potrebno da ga razvijamo da kreiramo određeni fond, za koji će se vlada sa malim “v” već postarati da ga napuni, te da bismo zdušno promovisali takav vid otim…tj. poslovanja.
