Benchmark Redakcija
Dosta se ovih dana među ljudima koji Cebit posećuju iz godine u godinu, diskutuje o današnjem značaju i izgledu ove manifestacije, odnosno onome što nas čeka. Iako je i naš prvi raport sa ovogodišnjeg Cebita protekao u prilično nostalgičnom i pesimističkom tonu kada je budućnost ovog događaja u pitanju, po kuloarima se mogu čuti još negativnije prognoze…naravno, govorimo o nastupu kompanija, proizvođača hardvera – mreže, softver i IT biznis su deo ove manifestacije koji nije u toj meri ugrožen.
Svima je jasno da je ovakav sajam u formi koja iz godine u godinu biva sve manja, jednostavno neodrživ. Sve manje ima smisla izlagati u sve slabijoj konkurenciji, sa sve manje koristi, pred sve manje posetilaca – a da ste pri tome i dalje izloženi izuzetno visokim troškovima. Nastup većeg proizvođača košta itekako puno, kada se uzme u obzir dolazak velikog broja zaposlenih (naročito sa Dalekog istoka), fee samom organizatoru koji je sve samo ne mali, izrada bootha koja dostiže i nekoliko desetina hiljada evra, kompletna logistika prevoza uređaja, marketinške aktivnosti, itd…i svi su počeli da se preračunavaju, ima li opravdanja za to.
Već smo rekli da je Gigabyte smešten daleko od očiju javnosti, u Planet reseler delu koji nije dostupan običnim posetiocima, već samo partnerima i novinarima. Danas smo ovaj deo detaljnije posetili i naišli na još mnoge kompanije (Corsair, LG, iOmega, AMD, i mnogi drugi) za koje smo se u prvi mah začudili – zašto ih nema na sajmu? Hoće li sledeće godine svi otići u Planetu prodavaca? Koga ćemo gledati, anonimne kineske proizvođače? Vrlo verovatno…velikima treba ozbiljan biznis a malima samo komadić slave koji bi ih doveo do razmišljanja o velikom biznisu. Kako kaže omiljeni citat mnogih iz našeg kultnog filma: „od gledanja nema selameta…“
Po kuloarima se šuška da je jedan od ozbiljnijih igrača ove godine dobio (free) wild card od strane organizatora jer bi njegovo odustajanje na koje su već bili spremni, praktično povuklo nogu i srušilo kulu od karata: proizvođači se ozbiljno pitaju ima li smisla ići dalje i preispituju svoje stavove zbog raskola između enormnih troškova i koristi…da li smo poslednji put ovde?
