Iako su izlagači i novinari već uveliko tu, Cebit 2011 je tek danas otvorio vrata posetiocima. Nakon uobičajeno napornog prvog dana koji je protekao u brojnim susretima sa predstavnicima proizvođača, nakon onoga što se moglo videti, osnovni utisak glasi – zabava više ne stanuje ovde…
Ove godine je tačno decenija od kako sam prvi put ispred Benchmarka posetio Cebit u Hanoveru i sedmi put ukupno. Nakon dve godine pauze, jako me je zanimalo kolike su se promene desile u međuvremenu. Na žalost, brojne su i – negativne. Cebit nije ni bleda senka onoga što je bio i sva je prilika da će njegov život trajati još do jednog momenta, jedne godine. Monstruozno veliki sajamski prostor koji je nekada bio prepun izlagača, kojim su prolazile stotine hiljada ljudi, danas ostaje kao spomenik lepim vremenima. Za nas koji sebe već možemo smatrati veteranima, veoma tužna činjenica i nemoguće je ne evocirati uspomene – “kako je to nekada izgledalo”.
Najveće hale u kojima su “carevali” T-Mobile, Vodafone, O2 i ostali, danas zvrje prazne. Nokia, Sony Ericsson i ostala “stara garda” preselili su se u Barselonu, displej divizija danas uživa u čarima Berlina, veliki Cebit deluje rastrgano. Intelov današnji keynote posvećen je grupi robota koji – igraju. Da, igraju, plešu. Igraju lepo, njihovi su pokreti konačno smisleni, ali gde je vreme u kome smo na Cebitu doživljavali najveća uzbuđenja sveta hardvera? Nostalgija ubi, ali moramo i dalje živeti sa onim što imamo. Beše jednom jedan veliki Cebit…
Petar Gredelj
Benchmark