IT mitovi koje bi zaista trebalo da zaboravite

U svetu tehnologije postoji veliki broj uvreženih verovanja koja se prenose godinama. Neka su bezazlena, poput ideje da mokar telefon može da se „spasi“ pirinčem, a neka ozbiljnija, poput tvrdnji da 5G mreže mogu da ugroze zdravlje. Zajedničko im je to što prosečnom korisniku zvuče logično i lako se šire. Za kratko vreme postaju „činjenice“ koje retko ko preispituje. To je posebno izraženo danas, kad se ljudi bave i onim što ne razumeju. IT mitovi ne prestaju da nas iznenađuju, ali ovog puta bavimo se malo drugačijim, ne onim svakidašnjim. Verujemo da ćemo pomoći i vama da prevaziđete neke.

Važno je istaći da se danas IT mitovi više ne prenose na portalima, jer oni jednom obrađenu temu (ma kako je razumeli) više ne obrađuju „jer Google to ne voli“, već putem platformi kakva je Reddit ili još gore – kroz AI sažetke u pretragama koje se zasnivaju na prikupljenim podacima širom neta.

Upravo zato je važno razumeti šta su IT mitovi, šta je u tim tvrdnjama tačno, a šta nije.

Privatni režim omogućava potpunu privatnost

Korišćenje incognito ili privatnog režima u pregledaču može da pruži određeni nivo zaštite, ali ne i potpunu anonimnost. Ovaj režim briše kolačiće i lokalne podatke nakon zatvaranja prozora. Ipak, ne sprečava sajtove, poslodavce, školu ili internet provajdera da vide gde korisnik ide.

Dodatno, svaki pregledač ima jedinstven „otisak“ sistema koji može da otkrije više informacija nego sami kolačići. Čak ni korišćenje VPN-a u ovom režimu ne garantuje potpunu anonimnost. Takođe, mrežna infrastruktura (poput rutera u firmama ili školama) beleži sav saobraćaj.

Rešenja postoje, ali uz kompromis. Pregledači fokusirani na bezbednost poput Brave ili Tor Browser nude dodatne mehanizme zaštite, ali često uz sporiji rad interneta.

„Nisam zanimljiv hakerima“ je opasna zabluda

Jedan od najčešćih mitova jeste da prosečan korisnik nije meta sajber kriminala. U praksi, upravo suprotno. Lični podaci, poput brojeva kartica ili identifikacionih podataka, imaju veliku vrednost.

Zbog čestih curenja podataka, ovakve informacije se kontinuirano prikupljaju, prodaju i preprodaju. Proces je u velikoj meri automatizovan, pa napadi ne ciljaju pojedince, već masovno „hvataju“ podatke gde god mogu.

Zato je osnovna preporuka jasna. Različite lozinke za svaki servis i korišćenje menadžera lozinki. U suprotnom, jedno curenje može kompromitovati sve naloge.

Apple uređaji su imuni na malver

Iako su Apple uređaji ređe meta napada, to ne znači da su potpuno bezbedni. Razlog za manji broj napada je pre svega manji tržišni udeo u odnosu na druge platforme.

Bezbednosni propusti postoje i na macOS i iOS sistemima, a kada se ne zakrpe na vreme, mogu biti iskorišćeni. Rizik je posebno izražen kod „jailbreak-ovanih“ uređaja, gde korisnici svesno uklanjaju zaštitne mehanizme sistema.

Veštačka inteligencija ima svest

Među IT mitovima izdvojio se već i jedan potpuno nov. Iako može da deluje impresivno, savremena AI nije ni svesna ni samostalna. Kako navodi Google, ovi sistemi su i dalje ograničeni i nemaju pravu kreativnost ili autonomiju.

Alati poput ChatGPT, Copilot ili Gemini funkcionišu kao napredni imitatori. Analiziraju ogromne količine podataka i na osnovu obrazaca generišu nove sadržaje. Njihova „inteligencija“ dolazi iz obrade podataka, a ne iz razumevanja.

Trebalo bi puštati baterije da se potpuno isprazne

Za razliku od starih uređaja, moderne litijum-jonske baterije ne vole potpuno pražnjenje. Naprotiv, to ubrzava njihovo starenje i gubitak kapaciteta vremenom.

Optimalno je držati nivo baterije između 20% i 80%, jer to produžava njen životni vek. Ideja o „kalibraciji“ pražnjenjem do nule uglavnom je zastarela i ne odnosi se na savremene baterije. Takođe, litijum-jonske niti silicijum-karbonske nemaju efekat pamćenja i nema ih potrebe formirati.

Baterije električnih vozila ne mogu da se recikliraju

Još jedna česta zabluda odnosi se na baterije električnih vozila. Suprotno popularnom verovanju, njihove baterije mogu da se recikliraju i ponovo koriste.

S obzirom na visoku vrednost materijala koji se u njima nalaze, njihovo bacanje nema ni ekonomskog smisla. Uz rast prodaje električnih automobila, reciklaža postaje sve važniji deo industrije. Reciklaža se organizuje u svim iole osvešćenim zemljama i među proizvođačima električnih automobila.

Skupi HDMI kablovi ne daju bolju sliku

Kod digitalnog signala razlika između jeftinog i skupog kabla gotovo da ne postoji – sve dok kabl ispunjava odgovarajući standard.

Mnogo je važnije obratiti pažnju na HDMI verziju i brzinu prenosa nego na cenu kabla. Razlika može postojati kod veoma dugih kablova, ali ne u kvalitetu slike kod standardne upotrebe.

Gašenje računara svake noći je obavezno

Među IT mitovima ovaj je jedan od najstarijih. Debata o tome da li bi računar trebalo gasiti svake noći traje godinama. Istina je negde između – gašenje štedi energiju i povećava bezbednost, ali ostavljanje računara uključenim omogućava ažuriranja i udaljeni pristup.

Preporuka je gasiti ga kada je bezbednost prioritet, a u suprotnom ga povremeno restartovati kako bi sistem radio optimalno. I to je to. Odgovor je daleko prostiji od samog mita.

Zatvaranje aplikacija štedi bateriju uređaja

Na modernim sistemima kakvi su Android i iOS, ručno zatvaranje aplikacija ne donosi korist. Naprotiv, može povećati potrošnju, jer se aplikacije ponovo učitavaju.

Mnogo veći uticaj na bateriju imaju osvetljenje ekrana i način korišćenja uređaja. Efikasnije rešenje je korišćenje režima štednje energije, recimo.

Najnoviji na listi IT mitovi: Brisanje kolačića donosi jeftinije letove

Na listu IT mitovi dodat je još jedan moderan. A to je da brisanje kolačića pregledača donosi jeftinije letove. Ideja da će brisanje kolačića dovesti do nižih cena avionskih karata nema realno uporište, objašnjava PC Magazine. Cene se menjaju dinamički, ali u zavisnosti od potražnje i dostupnosti, a ne od ponašanja pojedinačnog korisnika.

Razlike koje korisnici primete najčešće su posledica kašnjenja u ažuriranju cena, a ne „personalizovanog poskupljenja“.

IT mitovi su uporni, teško ih je pobediti

Suština svih ovih primera IT mitova svodi se na isto. Mnogi saveti koji se danas koriste potiču iz vremena kada je tehnologija funkcionisala drugačije. Danas, takve navike često više štete nego što pomažu.

Upravo zato je važno praviti razliku između onoga što „zvuči logično“ i onoga što je zaista tačno. I dok vama neki od ovih IT mitova mogu zvučati smešno, ne biste verovali koliko prosečnih korisnika ih uzima zdravo za gotovo. Pomozite im, objasnite im zašto nema potrebe da im veruju. Čitanje ovog teksta je dobar početak 😉