Organske memorije se bliže upotrebi

Moguće je da će se memorijski čipovi jednog dana proizvodi
od organskih materijala, pošto je u proteklih nekoliko meseci više istraživačkih
grupa prijavilo nova otkrića u ovoj oblasti. Trenutno se razvijaju razne varijante
organskih memorijskih medija, od onih koji bi trebalo da zamene optičke diskove,
do onih koji bi u budućnosti mogli da potisnu DRAM memoriju. Glavna prednost
organskih čipova je što za njihovu izradu nisu potrebne čiste sobe ni fotolitografija,
tako da je njihova proizvodnja jednostavna i jeftina. U ovom trenutku se planira
kombinovanje organskih materijala sa klasičnom silicijumskom tehnologijom, kako
se ne bi morao menjati ustaljeni proces proizvodnje.
Najveći problem je do sada bio kako naći materijal koji neće jednostavno izgoreti
kada se izloži visokim temperaturama neophodnim za izradu silicijumskih čipova.
Nedavno je Univerzitet u Riversajdu objavio da je uspeo da pronađe odgovorajuću
organsku supstancu. U pitanju porfirin, jedno od ključnih jedinjenja velikog
broja organizama, pošto predstavlja osnovu molekula hemoglobina i hlorofila.
Porfirin je prirodno u stanju da prima i otpušta elektrone, tako da se može
koristiti kao jeftina zamena za kondenzatore u standardnim DRAM ćelijama. Istraživanja
su pokazala da sloj porfirina može da izdrži temperaturu do 400 °C, a memorija
zasnovana na njemu je podjednako trajna kao i klasični DRAM. Kao bonus, porfirin
je u stanju da drži naelektrisanje nekoliko minuta, umesto svega nekoliko desetina
milisekundi kao kod DRAM memorije, tako da novi tip memorije ne mora tako često
da se osvežava.
Drugi način upotrebe organske memorije se razvija na Prinston Univerzitetu u
saradnji sa kompanijom Hewlett-Packard. U pitanju je naročita vrsta jeftine
ROM memorije zasnovane na PEDOT polimeru sa kojim smo se već sretali. PEDOT
je u stanju da provodi elektricitet, zbog čega se koristi u materijalima kao
što su antistatičke kesice, ali kada se kroz njega propusti dovoljno jaka struja,
on gubi provodljivost. PEDOT se nanosi na podlogu u vidu ćelija, pet puta manjih
od onih koje se koriste kod CD-a. Upisivanje podataka se vrši propuštanjem prejake
struje kroz određene ćelije, nakon čega one gube provodljivost i postaju logičke
nule, dok ostale ćelije zadržavaju provodljivost i predstavljaju logičke jedinice.
Na ovaj način bi se moglo dobiti milion bita podataka na kvadratnom milimetru
materijala debljine lista hartije. Još jedna prednost ovakve memorije je to
što se brzo čita, a čitači ne moraju imati pokretnih delova, za razliku od čitača
optičkih i magnetnih diskova. Testiranja nove memorije će se nastaviti, i ako
sve bude išlo po planu, komercijalna eksploatacija ove tehnologije će početi
kroz pet godina.

Izvor: IEEE Spectrum